NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Sveštenik PAVLE Gumerov
PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Duhovno-telesna zavisnost
 
Pijanstvo, narkomanija i pušenje su takođe projave strasti stomakougađanja i neuzdržanja. Ti porodi su grehovna, strasna zavisnost, koja nije samo duhovna, nego i nezdravo-telesna.
Vino uopšte nije bezopasno, ali se Sveto Pismo ne odnosi prema njemu kao prema nečem lošem, grešnom i nečistom. Hristos je blagoslovio brak u Kani Galilejskoj, nadoknadivši oskudicu rezervi vina time što je pretvorio vodu u vino na svadbi. Sam Gospod je delio zajedničku trpezu s apostolima i svojim sledbenicima i upotrebljavao vino. Sveti prorok psalmopojac David veliča: vino… veselisrcečovjeka (Ps. 103,15).Međutim, u Bibliji se daje i upozorenje: i ne opijajte se vinom, u čemu )erazvrat, nego se ispunjavajte Duhom (Ef. 5,18).
Pijanics.neće naslijediti Carstvo Božije (l Kor. 6,10). Daje nam se upozorenje: ne treba se opijati vinom, jer ono u sebi sadrži opasnost; treba biti oprezan i znati meru.
Pijanstvo i alkoholizam su strahovita nesreća na nacionalnom nivou. Čovek ne po sta] e alkoholičar na pustom mestu. I alkohol i narkotici su vrlo jednostavan način trenutnog zadobijanja radosti i euforije. I dok alkohol ili narkotici deluju u organizmu, čovek kao da ima neki surogat sreće. Ono, što on možda nije uspeo da dobije u životu i u šta je potrebno ulagati mnogo napora, ostvaruje se momentalno. Za pravu sreću treba mnogo truda. Često čovek postaje alkoholičar ili narkoman, ako ima nesrećan porodični ilični život. Vepina pubertetlija-narkomana nisu dobili potrebnu ljubav u porodici, a mnogi od njih su bili siročad i pored živih roditelja. Čoveku je teško da živi bez ljubavi. Tad on pati i traži neku zamenu, kako bi nadoknadio taj nedostatak.
Američki istraživači tvrde, da je 100% slučajeva narkomanije povezano sa osećajem gubitka smisla u životu. Na pitanje, dali im se sve čini kao besmisleno, 100% narkomana odgovara potvrdno. U rehabilitacionom centru narkomana su primenili metod logoterapij e (uz pomoć kojeg su pacijenti nalazili smisao u životu), i uspeli su da ostvare četrdesetoprocentno izlečenje u poređenju sa 11% tradicionalnih metoda lečenja. Eto zbog čega je tako visok procenat remisije u centrima lečenja alkoholne i narkotičke zavisnosti pri hramovima i manastirima. Zato se bolesnima pokazuje izvorni smisao života u Bogu, veri i radu za dobrobit crkve i ljudi. Oni se kaju za grehe (a bez pokajanja je nemoguće pobediti strast), učestvuju u Svetim Tajnama i zajednički se mole za isceljenje.
Ukoliko porodicu zadesi takva nesreća, bolesnik može da je pobedi jedino uz njihovu podršku i ljubav. On mora da oseća da ga porodica voli, da nije sam, da se za njega bore i da nisu ravnodušii prema njegovoj muci. Zli dusi alkoholizma i narkomanije su veoma jaki. Oni čvrsto drže čoveka i imaju veliku vlast na njim. Alkoholičarima i narkomanima ne počinju bez razloga da se priviđaju u stvarnosti te mračne pojave. Zli dusi pijanstva koji se pojavljuju u svim zemljama i u svim vremenima isto izgledaju. S tim u vezi valja spomenuti jedan slučaj. U vreme perestroйke počeo se razvijati neki vid crkveno-duhovnog života i pravoslavii ljudi su počeli da se okupljaju jedni kod drugih zbog duhovnih razgovora, druženja i ispijanja čaja. I jedan od tih susreta održavao se u kupi neke verujuće žene. Okupili su se parohijani i jedan veoma skromni, povučeni i tihi sveštenik, koji je gotovo ćutke sedeo sam u uglu. Iako neverujući, njen muž je ipak tolerisao takve susrete. Počeo je da postavlja pitanja svešteniku, izražavajući svoju sumnju u postojanje duhovnog života. Sveštenik ga je najpre saslušao, a zatim je izgovorio samo jednu frazu: „Molim vas, odgovorite mi zbog čega alkoholičari svih vremena i naroda vide zle duhe podjednako?“ Nakon toga muškarac nije postavio više ni jedno pitanje, već je ostatak večeri proveo zamišljen. I njega je mučila strast alkoholizma. Zbog čega alkoholičari vide zle duhe? Na našu sreću, svet duhova je nedostupan našim očima. Naš zemaljski omotač, tzv. haljine od kože (Post. 3, 21), nam ne dopušta da vidimo anđele i zle duhe. Međutim, u nekim slučajevima njih ljudi vide. To je čest slučaj kad je duša već spremna da napusti telo. Opisuju se i slučajevi kad su grešnici viđali gomile demona, koji stoje pored njihove postelje i pružaju prema njima svoje kandže. Čovek koji strada od alkohola ili narkomanije, nalazeći se praktično u predsmrtnom stanju, toliko istanjuje svoj zemaljski omotač, da počinje uviđati onostrane pojave, a pošto služi strastima i grehu, prirodno je što ne vidi Anđele Svetlosti. Čovek koji često pije postaje oruđe u rukama đavola. Veliki broj zločina, naročito ubistava, događa se u akoholisanom stanju ili pod dejstvom narkotika.
Međutim, bez obzira na snagu te strasti i vlast đavola, nada uvek ostaje. Ako čovek zaista želi da se izbavi od zavisnosti i usrdno moli Boga za isceljenje, Gospod će sigurno pomoći. Nesreća je u tome, što mnogi nisu odlučni da to učine ili jednostavno ne žele. Već je rečeno da strast, pored sve svoje muke, istovremeno pričinjava i zadovoljstvo onome ko joj služi. Upravo je to ono što čovek ne želi da izgubi. Kad već dođe do kraja, tj. do krajnje granice, ili mu Gospod dopusti tešku boleet, ili dolazi do rasturanja porodice i ostalog. A tada već može da bude kasno.
Čovek koji je već stao na put izlečenja i koji želi da raskine sa strašću alkoholizma, mora da upamti: čak i ako se izbavi od bolesti, on neće prestati da bude bolestan, pa mu se zato kategorično zabranjuje i da primiriše votku i vino. Ono što je dozvoljeno običnom zdravom čoveku, tj osećaj veselosti od vina i pridržavanje mere, njemu nije. Nije džabe što se ljudi, koji ulaze u grupu AA*, čak i nakon ostavljanja alkohola, interno smatraju alkoholičarima. Od pijanstva se nije moguće osloboditi u potpunosti, ne sklopivši prijateljstvo s alkoholom. Tu je kompromis nemoguć. Ovaj demon se isteruje jedino postom (potpunim uzdržanjem).

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Ovde su sve same mudre poruke. Svaki čovek bi trebao da posećuje ovu stranicu s vremena na vreme i pročita koji redak bar. Život je veliko iskušenje i svi se katkada nađemo u tami. U ovakvim tekstovima se mogu pronaći jasni putokazi ka Svetlosti za sve one koji žele da Je pronađu.

    Zahvalan,

    Brat Stevo

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *