ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Духовно-телесна зависност
 
Пијанство, наркоманија и пушење су такође пројаве страсти стомакоугађања и неуздржања. Ти породи су греховна, страсна зависност, која није само духовна, него и нездраво-телесна.
Вино уопште није безопасно, али се Свето Писмо не односи према њему као према нечем лошем, грешном и нечистом. Христос је благословио брак у Кани Галилејској, надокнадивши оскудицу резерви вина тиме што је претворио воду у вино на свадби. Сам Господ је делио заједничку трпезу с апостолима и својим следбеницима и употребљавао вино. Свети пророк псалмопојац Давид велича: вино… веселисрцечовјека (Пс. 103,15).Међутим, у Библији се даје и упозорење: и не опијајте се вином, у чему )еразврат, него се испуњавајте Духом (Еф. 5,18).
Пијаницс.неће наслиједити Царство Божије (l Кор. 6,10). Даје нам се упозорење: не треба се опијати вином, јер оно у себи садржи опасност; треба бити опрезан и знати меру.
Пијанство и алкохолизам су страховита несрећа на националном нивоу. Човек не по ста] е алкохоличар на пустом месту. И алкохол и наркотици су врло једноставан начин тренутног задобијања радости и еуфорије. И док алкохол или наркотици делују у организму, човек као да има неки сурогат среће. Оно, што он можда није успео да добије у животу и у шта је потребно улагати много напора, остварује се моментално. За праву срећу треба много труда. Често човек постаје алкохоличар или наркоман, ако има несрећан породични илични живот. Вепина пубертетлија-наркомана нису добили потребну љубав у породици, а многи од њих су били сирочад и поред живих родитеља. Човеку је тешко да живи без љубави. Тад он пати и тражи неку замену, како би надокнадио тај недостатак.
Амерички истраживачи тврде, да је 100% случајева наркоманије повезано са осећајем губитка смисла у животу. На питање, дали им се све чини као бесмислено, 100% наркомана одговара потврдно. У рехабилитационом центру наркомана су применили метод логотерапиј е (уз помоћ којег су пацијенти налазили смисао у животу), и успели су да остваре четрдесетопроцентно излечење у поређењу са 11% традиционалних метода лечења. Ето због чега је тако висок проценат ремисије у центрима лечења алкохолне и наркотичке зависности при храмовима и манастирима. Зато се болеснима показује изворни смисао живота у Богу, вери и раду за добробит цркве и људи. Они се кају за грехе (а без покајања је немогуће победити страст), учествују у Светим Тајнама и заједнички се моле за исцељење.
Уколико породицу задеси таква несрећа, болесник може да је победи једино уз њихову подршку и љубав. Он мора да осећа да га породица воли, да није сам, да се за њега боре и да нису равнодушии према његовој муци. Зли дуси алкохолизма и наркоманије су веома јаки. Они чврсто држе човека и имају велику власт на њим. Алкохоличарима и наркоманима не почињу без разлога да се привиђају у стварности те мрачне појаве. Зли дуси пијанства који се појављују у свим земљама и у свим временима исто изгледају. С тим у вези ваља споменути један случај. У време перестройке почео се развијати неки вид црквено-духовног живота и православии људи су почели да се окупљају једни код других због духовних разговора, дружења и испијања чаја. И један од тих сусрета одржавао се у купи неке верујуће жене. Окупили су се парохијани и један веома скромни, повучени и тихи свештеник, који је готово ћутке седео сам у углу. Иако неверујући, њен муж је ипак толерисао такве сусрете. Почео је да поставља питања свештенику, изражавајући своју сумњу у постојање духовног живота. Свештеник га је најпре саслушао, а затим је изговорио само једну фразу: “Молим вас, одговорите ми због чега алкохоличари свих времена и народа виде зле духе подједнако?” Након тога мушкарац није поставио више ни једно питање, већ је остатак вечери провео замишљен. И њега је мучила страст алкохолизма. Због чега алкохоличари виде зле духе? На нашу срећу, свет духова је недоступан нашим очима. Наш земаљски омотач, тзв. хаљине од коже (Пост. 3, 21), нам не допушта да видимо анђеле и зле духе. Међутим, у неким случајевима њих људи виде. То је чест случај кад је душа већ спремна да напусти тело. Описују се и случајеви кад су грешници виђали гомиле демона, који стоје поред њихове постеље и пружају према њима своје канџе. Човек који страда од алкохола или наркоманије, налазећи се практично у предсмртном стању, толико истањује свој земаљски омотач, да почиње увиђати оностране појаве, а пошто служи страстима и греху, природно је што не види Анђеле Светлости. Човек који често пије постаје оруђе у рукама ђавола. Велики број злочина, нарочито убистава, догађа се у акохолисаном стању или под дејством наркотика.
Међутим, без обзира на снагу те страсти и власт ђавола, нада увек остаје. Ако човек заиста жели да се избави од зависности и усрдно моли Бога за исцељење, Господ ће сигурно помоћи. Несрећа је у томе, што многи нису одлучни да то учине или једноставно не желе. Већ је речено да страст, поред све своје муке, истовремено причињава и задовољство ономе ко јој служи. Управо је то оно што човек не жели да изгуби. Кад већ дође до краја, тј. до крајње границе, или му Господ допусти тешку болеет, или долази до растурања породице и осталог. А тада већ може да буде касно.
Човек који је већ стао на пут излечења и који жели да раскине са страшћу алкохолизма, мора да упамти: чак и ако се избави од болести, он неће престати да буде болестан, па му се зато категорично забрањује и да примирише вотку и вино. Оно што је дозвољено обичном здравом човеку, тј осећај веселости од вина и придржавање мере, њему није. Није џабе што се људи, који улазе у групу АА*, чак и након остављања алкохола, интерно сматрају алкохоличарима. Од пијанства се није могуће ослободити у потпуности, не склопивши пријатељство с алкохолом. Ту је компромис немогућ. Овај демон се истерује једино постом (потпуним уздржањем).

5 Comments

  1. Jeste ali ljudi retko posecuju ovu stranicu…

  2. Da li treba davati crkvi(manastiru) ili prosjacima?Kome Dati vise?

    • Mislim da Bog čoveka postavlja u takvu situaciju i okolnosti zivotne da on moze srcem i verom kroz Božiju prisutnost i ljubav osetiti kad kako i koliko biti milostiv. Moramo moliti Gospoda za (to) dar milostivosti u nama….moramo da se smirimo pred drugima…dati vreme sebi da naucimo da osetimo tudju
      bol, da se kao hrisćani sastradavamo sa tudjim bolom i mukom..tako malo po malo nase srce će postati nežno i čulno za pokrete tudje boli i iskusenja i davati po milosti samog Boga koji deluje svojim prisustvom u nama.
      Slava Bogu jedinome i milosti Njegovoj obilnoj i silnoj.

  3. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

  4. Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.

    Захвалан,

    Брат Стево