Pravoslavlje i pitanje istinitosti vere.

Pitanje:
Poštovani Pastiru! Imam za vas jedno pitanje koje me interesuje, a sama nemam odgovora. Hrišćansko učenje-Pravoslavlje tvrdi da se razlikuje od drugih religija po pitanju istinitosti vere. Pravoslavlje tvrdi da poseduje fakte koji svedoče istinitost Hrišćanske nauke, međutim, htela bih da znam šta se podrazumjeva pod faktima, nije li Sveto Pismo fakt koji potvrđuje istinitost ili se podrazumjeva nešto drugo. Hvala unapred.
Jelena


Odgovor:
Draga Jelena, Pravoslavlje je nama nametnuto ime, i to upravo zbog tih razloga koje pomenuste, jer ono nam objašnjava istine hrišćanske i apostolske vere. Posle velike šizme između Rima i istočnih pomesnih crkava orginalna Saborna i Apostolska Crkva dobija novi naziv – Ortodoxia ili Pravoslavlje. Dakle, današnja Pravoslavna Crkva je prosto naslednica hrišćanskog iskustva koje se formiralo još u prvim vekovima hrišćanstva. Ipak, nas treba prosto nazivati hrišćanima, jer to jesmo i nikada nismo prestali da budemo. Predanjske istine otkrivaju se u ortodoksnom (pravilnom) ispovedanju vere, koja je nasleđena od svetih apostola, apostolskih ustanova, ranohrišćanskih otaca. Zaključno sa odlukama 7 vaseljenskih sabora (jedan istorijski period koji je odlično dokumentovan) . Krajem osmog veka Pravoslavlje je učvrstilo svoju teologiju, koja je formirana ali nimalo izmenjena od prvih vekova hrišćanstva, i to učenje ne trpi nikakve promene niti uticaje vremena i kultura, kao i političkih tedencija. Autoritet u učenju Pravoslavne Crkve otkriva se u aktivnosti Duha Svetog, koji ima evanđelsku misiju da nas sve „nauči“, jer je rečeno: „On će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što vam rekoh“ (Jn. 14, 26) . Njega su dobili samo apostoli u vidu „ognjenih jezika“ (D.A. 2 gl.) , što u stvari jeste novozavetno sveštenstvo i pravo „učenja vere“ (D.A. 2, 42) . Posle toga promislom Božjim četvorica od njih zapisali su („po sećanju“ i inspiraciji Svetog Duha) samo neke stvari iz života i rada njihovog Učitelja radi širenja Blage Vesti, jer sv. Jovan Bogoslov i pisac četvrtog Evanđelja (Blage Vesti) kaže da je zapisan samo delić od svega onoga što je Gospod govorio ili uradio (pogledaj Jn. 21, 25) . Autoritetom Crkve (Duhom Svetim) jedno vreme ni sv. Evanđelja nisu bila zapisana, nego su bila čuvana kao predanje, i dan-danas Crkva se upravlja Svetim Pismom i Svetim Predanjem, koje je isto tako zapisano i dostupno svakom članu crkve. Nije samo Sveto Pismo garant pravilnog učenja i ispovedanja vere što savetuje suština vašeg pitanja, jer kao što već pomenuh, i ono je za jedno vreme bilo predanjem, i u rukama svetih apostola („ugodno bi Svetom Duhu i nama“, D. A. 15, 28) . Dok nisu
počela zverska gonjenja na hrišćane sv. apostoli svojim primerom pokazali su kako treba da se rešavaju pitanja vere u Crkvi, i održali svoj apostolski sabor „episkopa“ i rešili problem važnosti obrezanja u Novozavetnoj Crkvi (D.A. 15, 6) . Kasnije, kada Milanskim ediktom Crkva dobija spobodu, ona je počela odmah da se bavi pitanjima vere, i da je dogmatski utvrđuje, kada su po primeru svetih apostola sazivani vaseljenski sabori svih episkopa Crkve. Takvih sabora je bilo sedam i oni su najveći autoritet učenja u Crkvi, tj. pravilnog tumačenja Blage Vesti koju je nama predao Bogočovek Isus Hristos. Da ovo bude još jasnije: nije samo Sveto Pismo garant pravilnog učenja (kao zapisani „dokumenat“ ono je mlađe od Crkve) , već to posebno svedoče mnoštvo raznih sekti koje se nazivaju „hrišćanskim“, a da se mnoge od njih i evanđelskog Hrista (Njegovog Božanstva) odriču. Sa poštovanjem, o. Ljubo Milošević

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *