NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna psihologija » PRAVOSLAVLJE I NEUROZA – DUHOVNI UZROCI NEUROZE I PRAVOSLAVNI NAČIN LEČENJA

PRAVOSLAVLJE I NEUROZA – DUHOVNI UZROCI NEUROZE I PRAVOSLAVNI NAČIN LEČENJA

 

PRAVOSLAVLJE I NEUROZA
Duhovni uzroci neuroze i pravoslavni način lečenja

 

 
Hipohondrična i depresivna neuroza
 
Često među neurozama izdvajamo još dva tipa. To su hipohondrična i depresivna neuroza. Hipohondrija znači preopterećenost bolešću. To je sindrom „umišljenog bolesnika“ ili znatnog preuveličavanja postojećih zdravstvenih problema. Spolja se manifestuje u stalnom prekopavanju po svojim osećanjima, u usmerenosti misli i pojmova prvenstveno na svoje „dragoceno zdravlje“, ponekad u potpunoj ubeđenosti da se boluje od neke opasne bolesti, koju, eto, lekari još nisu otkrili.
Vremenom takvi pacijenti postaju „priča za sebe“ i za lekare, a teško podnošljivi i za svoje bližnje i za okolinu. Oni svaki čas mere svoj puls, pritisak, rade EKG (elektokardiogram), traže lekarske i medicinske savete.
To su najčešće ljudi koji ne veruju u Boga (ili nemaju dovoljno vere), s obzirom da hipohondrija nije ništa drugo već stvaranje idola, koji u ovom slučaju postaje sopstveno zdravlje (t.j. opet na određen način dolazi do zamene Boga za nešto od ovoga sveta, a samim tim se narušava zapovest koju je Bog dao ljudima još preko proroka Mojsija). Ovde takođe dolazi do izopačenja pojma ljubavi u ljubav prema sebi („autoerotizam“).
Mnogi naučnici ističu da se i ovde radi, kao kod histerije o „željenom bekstvu u bolest „od životnih teškoća. Poznato je da egoizam donosi čoveku ozbiljne probleme i često dovodi do oboljenja, i to ne samo duševnih, nego i telesnih. Živeći samoživo, čovek sam sebe osuđuje na stradanje. Odričući se svog života i živeći za druge, postaje istinski srećan, jer je istinska sreća živeti radi Boga i radi naših bližnjih.
I najzad – depresivna neuroza. Kod mnogih psihičkih obolenja dolazi do depresivnih poremećaja. U kliničkoj psihijatriji izdvajaju se dva principijalno razlita depresivna stanja.
Prvo stanje je povezano sa unutrašnjim (endogenim) uzrocima i manje zavisi od psiholoških činjenica i okolnosti, a drugo, nasuprot tome, nastaje usled različitih preživljavanja, neprilika i životnih muka koje se odražavaju na individualnopsihološke posebnosti čoveka, skalu njegovih vrednosti (neurotska depresija).
Depresija je oblik duševnog poremećaja koji se najčešće sreće. Oko 5% stanovnika zemljine kugle boluje od ovog tipa psihičkog obolenja. Do 60% od svih psihičkih obolenja čine depresivna stanja. Depresija se „podmladila“. Njene žrtve postaju ne samo ljudi u starijem „sedom“ dobu, već i omladina, pa čak i deca. Stanje čamotinje, uninija, tuge je, avaj, postalo tako karakteristično za naše savremenike. Danas mnogi smatraju da je depresija bolest civilizacije, sa njenim zahtevima prema životu, prema čoveku. Nauka zna dosta o uzrocima nastajanja depresivnih poremećaja, međutim u krugovima naučnika nije uobičajeno da se govori o grehu. A upravo je greh uzrok bolesne čamotinje (uninija, očajavanja). O tome govore Sveti Oci. O tome svedoči celokupno asketsko iskustvo Pravoslavlja.
Depresija je svojevrsni signal da je duša u bolesnom, ogrehovljenom stanju. To nije plač zbog greha. To je vapaj grehova, neraskajanost koja muči dušu. I demoni našaptavaju na uvo: „Sve je loše, ni na šta se ne može nadati, svejedno mora da se umre, pa onda bolje što pre“… Avaj, kako često se u razgovorima sa lekarom mogu čuti ovakvi komentari. Kod neurotskog tipa depresivnih poremećaja postoji najdirektnija veza sa moralnoduhovnim stanjem čoveka.
Čovek pati zbog žalosti, tuge. Strada. Duša mu se muči. Naravno, mi se kao lekari trudimo da olakšamo ovo stanje lekovima, razgovorima, našim ljudskim saosećanjem u njihovom bolu. Ali pacijent je zadovoljan tretmanom tek onda, kada započinje razgovor o duši, veri, o pokajanju. Ukoliko pacijent pristaje i želi mi se trudimo da ocenimo simptome bolesti sa duhovne tačke gledišta.
U slučaju endogenih depresija mehanizam je komplikovaniji i predstavlja raznovrsni spoj onih istih uzroka o kojima je već bilo reči. Smisao stradanja je u tome, kako se čovek suprotstavlja duševnom bolu. Depresija se na različite načine prikriva. Često se ispoljava u obliku raznih telesnih nevolja (bolovima u stomaku, glavoboljama, stalnoj nesanici). Takav oblik depresije se naziva „zamaskirana depresija“. Duhovna suština kod ovih stradanja je ista kao i kod drugih depresivnih stanja.
Prepodobna Sinklitikija Aleksandriska, rodonačelnica opštežića monahinja je govorila: „Postoji korisna tuga i postoji tuga koja je štetna. Korisna tuga se sastoji u tome da tugujemo zbog svojih počinjenih grehova, zbog grehova drugih, kao i tuga da ne skrenemo sa puta da dostignemo savršenu blagodat. U tome se sastoji tuga po Bogu. Ali, i ovde dolazi do izvesnog uplitanja neprijatelja, jer nas i on nagoni na tugu, ali nerazumnu, koju mnogi (naravno Sv. Oci – Ep. Varnava) nazivaju uninijem. Ovaj duh se izgoni prvenstveno molitvom i pojanjem psalama“.
U daljem tekstu preosvećeni Varnava (Beljajev) dodaje: „Postoji jedna delatnost u nauci o spasenju duše, koja čoveka najkraćim putem privodi Bogu. To je žalost zbog greha, tuga po Bogu… iskustvo potvrđuje i osećaj blagodati u srcu da je molitva sa toplim suzama pokajanja u samoći jedini put utehe. Istina, u početku se liju gorke suze, ljute, a tek kasnije se oseća olakšanje, uteha, radost. I što se dalje on kreće na putu spasenja, u duši se oseća veća radost; ti plačeš, suze liju same od sebe, a oko srca je sve lepše i toplije. Velika je to tajna! Neizrecivo dejstvo blagodati!…
Međutim, postoji i druga vrsta plača i druga vrsta tuge. Pomodarka plače, što nema najnoviji tip jesenjeg šešira i cipele joj nisu više u modi, što se „tamonekakav“ sada udvara „tamonekakvoj“, koja je lepša i srećnija od nje; mladić je tužan, jer je njegov džeparac mali za sva zadovoljstva koja bi hteo da priušti sebi; žena plače, jer je ogorčena što je muž vara, a muž sa druge strane – jer ima neprilike na poslu; lekar, inženjer, advokat – svi su nezadovoljni, jer malo zarađuju, sve im je malo; kupac je očajan zbog pretrpljenog gubitka, i tako dalje i tome slično. Svi plaču i tuguju, čak iako žive u raskoši i bogatstvu, ali njihova tuga je za stvarima od ovoga sveta. Ili nešto nemaju ili su nešto izgubili, i evo već razloga za tugu. Dešava se da od ovakve tuge venu, obolevaju i, čak, umiru (2. Kor. 7, 10). To je demonska tuga. Ona dolazi od neprijatelja ljudskog roda. Čovečanstvo se muči, stenje, pokušava da odagna tugu iz života, ali to je nemoguće bez Boga.“ (iz knjige „Mala asketika“ Ep. Varnave Beljajeva).
Do depresivnih neuroza dolazi najčešće usled životnih komplikacija, kada čovekom ovladava čamotinja, tuga, žalost. Raspoloženje opada, sve izgleda crno, nema ničega što čoveku pričinjava radost, a pri tome ga sve razdražuje. To se često dešava kada nam se život odigrava po drugačijem scenariju od onog kakav smo mi zamišljali, kada nije došlo do ispunjenja naših želja, kada je došlo do nekog sukoba, ili kada nas je ovaj ili onaj uvredio….
I, evo, takav bolesnik ide kod lekara, koji mu prepisuje, na primer, preparate koji umiruju i veštački poboljšavaju raspoloženje, smanjuju duševnu patnju. Ali, pritom se često bolesna duša uopšte ne leči i od čoveka se samo uklanja bol i stradanje, čiji je smisao skoro uvek iscelenje od greha.
Suštinski razlog depresivnih poremećaja je po pravilu opet u gresima i prestupima, koji su nekada počinjeni. Sveti Oci su smatrali, da iza svih duševnih stradanja stoji gordost čoveka i druge strasti. Zato, da bi se čovek izbavio od neuroze, treba da nastoji da se na sve moguće načine smirava, smatrajući da je zaista zaslužio više uvrede od pohvala. Povećani zahtevi, koji se nisu ostvarili u stvarnom životu, uvek ostavljaju u duši osećaj nezadovoljstva, žalosti, ogorčenosti, ponekad tuge, kojoj se ne zna stvarni razlog.
U razvoju depresivnih neuroza igra ulogu i duševna opustošenost koja je prethodila ovim stanju, nerad i besciljno traćenje vremena. Znači, da po svetootačkom učenju, iza ove neuroze stoji egoizam, gordost, strast tuge. Nasuprot tome, istinsko Hrišćanstvo odiše duhom radosti, nade, vere i ljubavi.
Progonjeno – ono ne tuguje, mučeno – ono za sve zahvaljuje svome Tvorcu, uništavano – ono se moli za svoje neprijatelje, primajući na isti način i uspehe i sramoćenja, trudi se da služi Bogu i ište slavu od Boga, a ne od ljudi.
Veliku radost pričinjavaju dobra dela, briga o bližnjima, odricanje od samoga sebe. „Živite tako, kao da vas nema na ovom svetu“, savetovao je svojim duhovnim čedima bogoljubivi podvižnik otac Aleksej Mečev.
Treba napomenuti, da ukoliko depresivno stanje traje više od 23 nedelje, ili ima dnevne (ujutru – lošije, uveče – bolje) i sezonske amplitude, u tom slučaju je potrebna medicinska pomoć.
U skladu sa gore navedenim dolazi nam na um jedna hrišćanska molitva iz ranijih vremena, čiji tekst navodi u svojim delima arhiepiskop Jovan (Šahovski):
Gospode, Bože moj. Udostoj me da budem oruđe Tvoga mira, da tamo gde je mržnja sejem ljubav, gde je vređanje – praštanje, gde je razdor – slogu, gde je laž – istinu, gde je sumnja – veru, gde je očajanje – nadu, gde je tama – svetlost, gde je žalost – radost.
Gospode, Bože moj, udostoj me da ja druge tešim, a ne da mene teše, da ja druge razumem, a ne da mene razumeju, da ja druge volim, a ne da mene vole. Jer onaj koji daje – prima, ko zaboravlja na sebe – dobija, ko prašta – i njemu se prašta, ko umire – rađa se za život večni. Amin.

Jedan komentar

  1. + Ova molitva, koliko mi je poznato, molitva je sv. Franje (u. 1226.)…(Mislim na molitvu u poglavlju o hipohondriji i neurozi, pripisanu
    arhiepiskopu Jovanu Šahovskom):
    Gospode, Bože moj. Udostoj me da budem oruđe Tvoga mira, da tamo gde je mržnja sejem ljubav, gde je vređanje – praštanje, gde je razdor – slogu, gde je laž – istinu, gde je sumnja – veru, gde je očajanje – nadu, gde je tama – svetlost, gde je žalost – radost.
    Gospode, Bože moj, udostoj me da ja druge tešim, a ne da mene teše, da ja druge razumem, a ne da mene razumeju, da ja druge volim, a ne da mene vole. Jer onaj koji daje – prima, ko zaboravlja na sebe – dobija, ko prašta – i njemu se prašta, ko umire – rađa se za život večni. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *