NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna psihologija » PRAVOSLAVLJE I NEUROZA – DUHOVNI UZROCI NEUROZE I PRAVOSLAVNI NAČIN LEČENJA

PRAVOSLAVLJE I NEUROZA – DUHOVNI UZROCI NEUROZE I PRAVOSLAVNI NAČIN LEČENJA

 

PRAVOSLAVLJE I NEUROZA
Duhovni uzroci neuroze i pravoslavni način lečenja

 

 
Specifičnosti neuroza kod dece
 
Većina lekara naglašava među uzrocima neurotskog reagovanja kod dece negativnu ulogu nepravilnog vaspitanja. Istaknuti specijalista za dečije neuroze prof. A. I. Zaharov izdvaja sledeće psihološke aspekte nepravilnog vaspitanja:
 
1. Nesklad zahteva roditelja i mogućnosti i potreba dece. To znači previše zahteva, obaveza, direktiva, formalnosti, koje je deci teško da ispune u praksi, jer prevazilaze dečije snage.
2. Nepriznavanje individualnosti i emocionalno neprihvatanje dece. Obe vrste nepriznavanja se ispoljavaju u razdražljivonestrpljivom odnosu, čestim prekorima, pretnjama i telesnim kažnjavanjem, kao i u odsustvu neophodne nežnosti i pažnje.
3. Različit stav prema vaspitanju od strane oba roditelja i drugih članova porodice. On se ispoljava u kontrastnoj kombinaciji strogih ograničenja i zabrana jednoga roditelja i povlađivačkopopustljivom stavu drugoga roditelja. Slične razlike uslovljene su čvrstinom ili blagošću njihovih karaktera i suprotstavljanjem različitih pogleda na vaspitanje dece.
4. Nedoslednost u vaspitanju, neujednačenost i protivrečnosti kod svakog roditelja ponaosob.
5. Nestabilnost u opštenju sa decom, koja se manifestuje povišenim tonovima, vikom i opštom emocionalnom neujednačenošću.
6. Bojažljivost u vaspitanju se ogleda u neprestanoj brizi za dete i prisustvu nepotrebnih bojazni i preteranom štićenju deteta.
 
Slični primeri nepravilnog vaspitanja će se neminovno odraziti na karakter deteta i njegov duševni sklop.
Međutim, treba napomenuti da svetska nauka (u ovom slučaju dečija psihologija) ništa ne govori o takvim pojmovima kao što su vera u Boga i pravoslavna duhovnost, hrišćanska pobožnost, crkvenost. U njoj se ništa ne govori ni o gresima i strastima. Na taj način nauka o duši pokušava da postoji i da se razvija bez Boga. No, ukoliko je, na primer, takva sekularizacija i dopustiva u geometriji ili industriji automobila, ona je potpuno nedopustiva u nauci o zakonitostima čovekovog duševnog života.
Ispravno rasuđujući o mnogim pojedinostima i detaljima, psihologija, na žalost, ne vidi ono što je glavno. Vaspitanje dece u blagočestivom duhu, stvarnom, a ne prividnom duhovnom i duševnom zdravlju je nemoguće bez vere, bez Gospoda Isusa Hrista.
Ljudska duša se čisti, prosvećuje i urazumljuje samo putem blagodati Božije. Duša, koja se ne hrani blagodaću Božijom ne samo da nije sposobna za usavršavanje, već ne može ni da spozna sav tragizam svog bednog položaja. Milošću Božijom danas možemo čitati knjige i članke sveštenika koji su do rukopoloženja bili po profesiji psiholozi, odnosno psihologa, koji su u veri. Ove činjenice nas raduju i donose nadu. U psihologiji se popunjava onaj duhovni vakuum, koji je iz poznatih razloga bio dominirajući poslednjih osam decenija.
Ali, vratimo se na dečije neuroze. Manifestacije neuroza kod dece su različite: emocionalna nestabilnost i preosetljivost, plačljivost, brza promena raspoloženja, inat, razdražljivost, teškoće sa spavanjem, nemiran san, noćni strahovi, sisanje prstiju i grickanje kože oko noktiju, zamuckivanje, enureza, nervni tikovi i sl. Jednom uzrastu više odgovaraju jedni simptomi, drugom – drugi.
Vrlo često se simtomi neuroza kod dece ispoljavaju u obliku somatskih bolova i slabosti. Na primer, raste temperatura, pojavljuju se bolovi u stomaku ili glavi i sl. To je često odraz lošeg duševnog stanja. Često kod deteta, kao reakcija na neodgovarajuće psihoemocionalne okolnosti, dolazi do razvoja mnogih obolenja. Navešćemo primer.
Baka se obratila za lekarsku pomoć zbog svoje devetogodišnje unuke. Roditelji devojčice su se često svađali, pravili scene, i najzad se razveli. Otac je otišao iz porodice. To je pozadina pojave bronhijalne astme kod devojčice (neurotski oblik). Kod ovog oblika astme ne dolazi do pojave alergija, niti čestih prehlada, nema promena na disajnim organima. U ovom slučaju astmatični napadi su samo pojavni oblik neurotskog konflikta. To je vapaj dečije duše.
U drugu specifičnost dečijih neuroza spadaju odstupanja od normalnog ponašanja. Neka deca pokušavaju da pobegnu od kuće, beže sa časova, druga počinju da puše ili konzumiraju alkohol. Većinu takve dece privlači ulica i ona ih na svoj način vaspitava. Ko je kriv što dolazi do toga? Roditelji. Treba voleti svoju decu, vaspitavati ih, moliti se za njih, čuvati ih od razvratnih uticaja, jer se na slabašne dečije duše danas sručuje ogroman priliv raznih nepotrebnih informacija. Blagočestivost roditelja je dostojan primer koji deca treba da slede. Dok ponašanje koje je suprotno ovome kao što je pijanstvo, obezduhovljenost, nemoralno vladanje, avaj, takođe služe kao primer za podražavanje. Ali zato – primer, koji vodi u pogibao. Patrijarh Moskovski Sve Rusije Aleksej II tačno primećuje da „ukoliko u duši nema svesti o svetinji, u nju se useljava gnusoba opustošenja.“

Jedan komentar

  1. + Ova molitva, koliko mi je poznato, molitva je sv. Franje (u. 1226.)…(Mislim na molitvu u poglavlju o hipohondriji i neurozi, pripisanu
    arhiepiskopu Jovanu Šahovskom):
    Gospode, Bože moj. Udostoj me da budem oruđe Tvoga mira, da tamo gde je mržnja sejem ljubav, gde je vređanje – praštanje, gde je razdor – slogu, gde je laž – istinu, gde je sumnja – veru, gde je očajanje – nadu, gde je tama – svetlost, gde je žalost – radost.
    Gospode, Bože moj, udostoj me da ja druge tešim, a ne da mene teše, da ja druge razumem, a ne da mene razumeju, da ja druge volim, a ne da mene vole. Jer onaj koji daje – prima, ko zaboravlja na sebe – dobija, ko prašta – i njemu se prašta, ko umire – rađa se za život večni. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *