NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna psihologija » PRAVOSLAVLJE I NEUROZA – DUHOVNI UZROCI NEUROZE I PRAVOSLAVNI NAČIN LEČENJA

PRAVOSLAVLJE I NEUROZA – DUHOVNI UZROCI NEUROZE I PRAVOSLAVNI NAČIN LEČENJA

 

PRAVOSLAVLJE I NEUROZA
Duhovni uzroci neuroze i pravoslavni način lečenja

 

 
Preusmeravanje
 
Preusmeravanje je jednostavan i efikasan metod. Kome nije poznato kako je prijatno prošetati se šumskom stazicom, slušati pesmu ptica, uživati u livadskom cveću, provesti neko vreme u vikendici za nekoga kome to pričinjava radost, ili sresti se sa prijateljima i provesti veče u srdačnom dušekorisnom razgovoru i sl. Može se još puno toga nabrojati. Umeće odmoriti se na korist duše je mudrost nad mudrostima, kojoj vredi naučiti se.
Sličnih saveta vam možemo dati još mnogo. Pažljivo motreći na sebe svako može prema svome nahođenju da navede svoje predloge.
U bolnicama i kliničkim centrima lečenjem neuroza se bave lekaripsihoterapeuti. Reći ćemo direktno i iskreno: lečiti se ne sme kod psihoterapeuta koji ne veruje u Hrista i ne pripada Majci – Pravoslavnoj Crkvi. Ovo iz razloga što je psihoterapija posebna medicinska specijalnost. To je lečenje duše dušom (u ovom slučaju ne treba je brkati sa psihijatrijom). Ukoliko se duša psihoterapeuta ne čisti pokajanjem, ukoliko on govori jedno, a živi na drugi način, ukoliko on smatra da mu vera u Hrista nije potrebna, kome će on moći da pomogne? Ne može se pomoći čoveku bez posedovanja sopstvenih duhovnih vrednosti. Može li slijepac slijepca voditi? Neće li oba pasti u jamu? (Lk. 6, 39).
Posebno ćemo naglasiti da je korišćenje takvih metoda „lečenja“ kao što su hipnoza i meditacija – nedopustivo. Takvo „lečenje“ štetno je za dušu i opasno. Pravoslavna Crkva gleda na hipnozu kao na svesno služenje zlu.
Treba reći nekoliko reči o upotrebi hemijskih medikamenata kod neuroza (trankvilizatora, antidepresiva). U slučaju neurotskih stanja, kada simptomi bolesti direktno zavise od psiholoških uzroka i okolnosti života, hemijski medikamenti imaju pomoćnu ulogu, smanjujući unutrašnju napetost i jačinu nezadovoljstva. Obično ih prepisuju na kraći vremenski period. Osnovni preduslov za ozdravljenje biće pronalaženje optimalnog rešenja za postojeći sukob, a na duhovnom planu – smirenje i pokajanje.
Fitoterapija je korišćenje lekovitih biljaka u svojstvu lekova. To je metoda koja uspešno pomaže kod neuroza i stanja sličnih neurozama. Međutim, treba primetiti, da fitoterapija ne uklanja uzroke nastajanja neuroza, već je samo dobro simptomatsko sredstvo. Uobičajeno je da se kao sredstva za umirenje koriste: koren valerijane, domaća nana (lišće), hmelj (plod), runolist (trava), smilje (trava), beli glog (cvet), kamilica, plod kupine. Blagotvorno utiču na nervni sistem suvo grožđe, suve kajsije, med.
O lečenju medom reći ćemo nešto više. Opšte je poznata efikasnost ove metode lečenja. Ona daje dobre rezultate kod neurastenije, nervne napetosti, posle obavljanja dugotrajnih i teških u psihološkom smislu radova. Bugarski naučnik Stojimir Mladenov predlaže sledeću šemu lečenja medom: 120 gr. cvetnog pčelinjeg meda na dan u toku 2,53 nedelje. Uveče i ujutru uzimati po 30 gr. meda, a posle ručka 40. Uveče treba med razmutiti u čaši mlake vode i piti pola sata pre spavanja. Kroz 10-12 dana od početka lečenja bolesnici (ili lica sa simptomatskim poremećajima), po pravilu dobro spavaju, pojavljuje se bodrost i poboljšava se radna sposobnost.
Nije naodmet nešto reći i o koristi čeličenja organizma. Važnu ulogu u jačanju zdravstvenog stanja i psihe igra umereni fizički rad. To se posebno odnosi na omladinu. Telo koje nije opterećeno fizičkim aktivnostima i obavezama smućuje dušu razdražljivošću, ružnim pomislima, raspaljenošću. Pamtite, da je duševno i telesno zdravlje Božiji dar i treba ga čuvati i odnositi se prema njemu sa pažnjom.

Jedan komentar

  1. + Ova molitva, koliko mi je poznato, molitva je sv. Franje (u. 1226.)…(Mislim na molitvu u poglavlju o hipohondriji i neurozi, pripisanu
    arhiepiskopu Jovanu Šahovskom):
    Gospode, Bože moj. Udostoj me da budem oruđe Tvoga mira, da tamo gde je mržnja sejem ljubav, gde je vređanje – praštanje, gde je razdor – slogu, gde je laž – istinu, gde je sumnja – veru, gde je očajanje – nadu, gde je tama – svetlost, gde je žalost – radost.
    Gospode, Bože moj, udostoj me da ja druge tešim, a ne da mene teše, da ja druge razumem, a ne da mene razumeju, da ja druge volim, a ne da mene vole. Jer onaj koji daje – prima, ko zaboravlja na sebe – dobija, ko prašta – i njemu se prašta, ko umire – rađa se za život večni. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *