NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna psihologija » PRAVOSLAVLJE I NEUROZA – DUHOVNI UZROCI NEUROZE I PRAVOSLAVNI NAČIN LEČENJA

PRAVOSLAVLJE I NEUROZA – DUHOVNI UZROCI NEUROZE I PRAVOSLAVNI NAČIN LEČENJA

 

PRAVOSLAVLJE I NEUROZA
Duhovni uzroci neuroze i Pravoslavni način lečenja

 

 
Pastirsko staranje
 
– Pastirske besede i propovedi;
– Angažovanje u grupi koja izučava Sv. Pismo;
– Privikavanje na crkveni život: Svetu Tajnu Krštenja, Ispovesti, Pričešća i Sveštanja Masla (Jeleosvećenja);
– Liturgijski život, vršenje molebana, hodočasnička putovanja;
– Duhovna rehabilitacija i uvođenje u crkveni život u uslovima manastira (prebivanje u manastiru u svojstvu iskušenika u periodu od 23 meseca).
Faza terapeutske podrške i duhovno-psihološke pomoći se ostvaruje u obliku dinamičnog lekarsko-psihološkog praćenja. Formira se stalna radna grupa za podršku, u čijem sastavu su lekari, bivši narkomani, kao i lica koja su još uvek zavisnici od narkotika, a na lečenju su i rehabilitaciji u skladu sa predloženim programom. Naše iskustvo govori da je veoma važno formiranje ovakve grupe, u kojoj oboleli vide pred sobom ljude koji su se izlečili od ove teške stasti, razmenjuju iskustvo sa njima, dobijaju korisne savete. To doprinosi slabljenju depresivnih i neurotičnih manifestacija, uliva nadu na iscelenje.
 
Preventivna aktivnost
 
Istupanja pred raznim auditorijumima slušalaca: u školama i na fakultetima, u kasarnama, javnim tribinama i sl. Izdavanje članaka, brošura, knjiga, koje rasvetljavaju problem narkomanije i njene duhovne suštine. Istupanja sa istim ciljem na radiju i televiziji. Priprema audio i videomaterijala radi širenja među stanovništvom.

Jedan komentar

  1. + Ova molitva, koliko mi je poznato, molitva je sv. Franje (u. 1226.)…(Mislim na molitvu u poglavlju o hipohondriji i neurozi, pripisanu
    arhiepiskopu Jovanu Šahovskom):
    Gospode, Bože moj. Udostoj me da budem oruđe Tvoga mira, da tamo gde je mržnja sejem ljubav, gde je vređanje – praštanje, gde je razdor – slogu, gde je laž – istinu, gde je sumnja – veru, gde je očajanje – nadu, gde je tama – svetlost, gde je žalost – radost.
    Gospode, Bože moj, udostoj me da ja druge tešim, a ne da mene teše, da ja druge razumem, a ne da mene razumeju, da ja druge volim, a ne da mene vole. Jer onaj koji daje – prima, ko zaboravlja na sebe – dobija, ko prašta – i njemu se prašta, ko umire – rađa se za život večni. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *