NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna psihologija » PRAVOSLAVLJE I NEUROZA – DUHOVNI UZROCI NEUROZE I PRAVOSLAVNI NAČIN LEČENJA

PRAVOSLAVLJE I NEUROZA – DUHOVNI UZROCI NEUROZE I PRAVOSLAVNI NAČIN LEČENJA

 

PRAVOSLAVLJE I NEUROZA
Duhovni uzroci neuroze i pravoslavni način lečenja

 

 
Narkomanija
 
Narkomanija je užasno zlo. Ovom strašnom strašću i porokom porobljeno je danas oko 2% stanovništva Rusije. Od ukupnog broja više od pola miliona su deca i omladina. Za poslednjih 10 godina zavisnost od droge među omladinom je porasla 10 puta. U poslednje dvetri godine od služenja vojnog roka bilo je oslobođeno 18 000 narkomana. Strahovito brzom širenju ovog smrtonosnog stradanja aktivno doprinose sami narkomani (da ne govorimo već o narkomafiji).
Ustanovljeno je da samo jedan zavisnik od narkotika „deluje zarazno“ na oko šezdesetoro ljudi iz svoga okruženja, sablažnjavajući ih na sve moguće načine da probaju špric ili popiju pregršt psihotropnih tableta. Često se to radi sa ciljem preprodaje narkotika i izvlačenja novčane koristi, kako bi se ponovo došlo do „robe“. Da podvučemo i to da u proseku narkomani žive 57 godina posle prve probe. Smrt često nastupa od preterane doze, od opasne infekcije koja se prenosiputem krvi (kao što su Hepatitis B ili SIDA), usled najtežih poremećaja centralnog nervnog sistema, srca, jetre i celokupnog organizma zbog razornog dejstva narkotika. Problem zavisnosti od narkotika ima i telesne, i duševne, i duhovne korene. Pri tome su ovi poslednji presudni i odlučujući. Ovo naglašavamo, jer je upotreba narkotika – svesni greh.
Međutim, naučnici – narkolozi i većina praktičara ne uzimaju u obzir ovu važnu činjenicu. Otuda i odgovarajući rezultat. Medicinska nauka razmatra narkomaniju kao neizlečivo obolenje ili kao obolenje sa malim procentom izlečenja (procenat izlečenih je 23% od ukupnog broja obolelih ).
Program koji predlažemo je duhovno orijentisan. Program je religiozno usmeren i kreiran za ljude Pravoslavne veroispovesti, ili one koji saosećaju ili teže da poznaju Istinu svetog Pravoslavlja i da, uz pomoć Božiju, prevaziđu tešku porobljenost ovom strašću i porokom.

Jedan komentar

  1. + Ova molitva, koliko mi je poznato, molitva je sv. Franje (u. 1226.)…(Mislim na molitvu u poglavlju o hipohondriji i neurozi, pripisanu
    arhiepiskopu Jovanu Šahovskom):
    Gospode, Bože moj. Udostoj me da budem oruđe Tvoga mira, da tamo gde je mržnja sejem ljubav, gde je vređanje – praštanje, gde je razdor – slogu, gde je laž – istinu, gde je sumnja – veru, gde je očajanje – nadu, gde je tama – svetlost, gde je žalost – radost.
    Gospode, Bože moj, udostoj me da ja druge tešim, a ne da mene teše, da ja druge razumem, a ne da mene razumeju, da ja druge volim, a ne da mene vole. Jer onaj koji daje – prima, ko zaboravlja na sebe – dobija, ko prašta – i njemu se prašta, ko umire – rađa se za život večni. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *