NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » PRAVILNIK – POMOĆNA BOGOSLUŽBENA KNJIGA

PRAVILNIK – POMOĆNA BOGOSLUŽBENA KNJIGA

 

PRAVILNIK – POMOĆNA BOGOSLUŽBENA KNJIGA
 
IV
UČEŠĆE ĐAKONA U SLUŽENJU SV. LITURGIJE

 
Učešće đakona u služenju sv. Liturgije ne mislimo, a nije potreba, opširno izlagati. Ovo s toga što je to izloženo u samom Služebniku. Ograničićemo se samo na ono, što je u Služebniku nejasno, ili nije kazano, ili je suviše malo kazano.
Učešće đakona u vršenju čina Proskomidije nećemo izlagati. Dovoljno je i jasno kazano u Služebniku. Preći ćemo i prelazimo odmah na
 
Svetu Liturgiju
 
Kad đakon izgovori veliku jekteniju: Mirom Gospodu pomolimsja i kad sveštenik istu završi uzglasom: Jako podobajet… đakon se prekrsti, pokloni, silazi sa amvona i odlazi pred Prestonu ikonu Hristovu. Tu stoji i čeka, dok pevači otpevaju t. zvani: pervi antifon. Kad se dovrši pevanje toga antifona, odlazi pred Carske Dveri i govori malu jekteniju: Paki i paki… koju sveštenik završava uzglasom: Jako tvoja deržava… Đakon se prekrsti, pokloni i pređe pred Prestonu Ikonu Božje Matere.[1]
Kad pevači dovrše pevanje zvanoga „vtorago antifona“, opet govori malu jekteniju. Kad ovu sveštenik završi uzglasom: Jako blag… đakon se prekrsti, pokloni i ide na južne dveri u Oltar.
 
Mali Vhod
 
Na Blažena a na Radujtesja… đakon sa sveštenikom otvara Carske Dveri i s njime se olako pokloni narodu, posle čega sveštenik uspravi Jevanđelje.
Na Slava… prekrsti se i pokloni. Sveštenik mu da Jevanđelje. Đakon ga poljubi u ruku. Zatim obilaze sv. Presto, napred đakon, za njim sveštenik klanjajući se malo i to samo glavom, a nikako celim korpusom (telom) svojim, jer bi se u ovom slučaju đakon klanjao i s Jevanđeljem zajedno, a to ne sme biti.
Kad iziđu na severne dveri u hram, stanu iza amvona i obojica sagnu glave. Đakon kaže: Gospodu pomolimsja. Sveštenik očita molitvu vhoda. Đakon tada premetne Jevanđelje na levu, desnom uzme obično orar među prste i pruži prema Carskim Dverima, govoreći: Blagoslovi vladiko, svjati vhod.
Sveštenik blagosilja rukom unakrsno prema Carskim Dverima, govoreći: Blagosloven vhod…
Đakon prihvati Jevanđelje i desnom rukom, pođe napred korak, okrene se svešteniku i podnosi mu Jevanđelje na celivanje. Sveštenik prihvativši se Jevanđelja desnom rukom, celuje ga[2] a đakon njegovu desnicu. Zatim đakon odlazi na prag Carskih Dveri. Čim se pak dovrši pevanje, podigne Jevanđelje tako, da se više glave vidi polovina istoga a potom ga malo spusti i pokrene s desne na levo (odnosno sa severne na južnu stranu), te tako načini krsni znak, i tom prilikom govori jačim glasom: Premudrost prosti, unese Jevanđelje i postavi ga na sv. Presto.
Sveštenik se odmah za ovim krene, takođe kroz Carske Dveri, u Oltar, i stane na svoje mesto pred sv. Presto.
Kad dovrši pevanje poslednjeg kondaka, đakon držeći orar među prstima (desne ruke) okrene se svešteniku i tiho govori: Blagoslovi vladiko vremja trisvjatago.
Sveštenik blagoslovivši ga desnicom, uzglašava: jako svjat jesi Bože naš, i Tebje slavu vosilajem, Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu ninje i prisno ( i odmah čita molitvu „trisvjatago pjenija: Bože svjati iže vo svjatih… ). Đakon stojeći na pragu Carskih Dveri, a okrenut narodu, podigne orar i njime olako napravi polukrug od južne ka severnoj strani, odnosno od ikone Hristove ka Bogorodičnoj glasno govoreći: I vo vjeki vjekov, pa se vrati sv. Prestolu.
Sveštenik pošto pročita molitvu po običaju moli se Bogu govoreći: Svjati Bože… a đakon se samo krsti i u pola tj. do pojasa metaniše. On ne govori „Svjati Bože“ već samo sveštenik.
Po ovome, đakon se pomakne malo južno od svoga mesta, ukazuje orarem ka Gornjem Mestu i govori svešteniku: Poveli vladiko[3] Sveštenik polazeći Gornjem Mestu govori: Blagosloven grjadi vo imja Gospodne.
Đakon:Blagoslovi vladiko Gornji Prestol.
Sveštenik:Blagosloven jesi na Prestolje… ( i stane jugoistočno od sv. Prestola, a južno od Gornjeg Mesta).
Čim dovrši pevanje: Trisvjatago, đakon stane na prag Carskih Dveri i glasno govori: Vonmem.
Sveštenik blagosiljajući narod uzglašava: Mir vsjem. Pri ovim rečima, đakon se okrene, svešteniku i olako se pokloni.
Čim se otpeva: Prokimen, đakon govori: Premudrost.
Čtec kaže natpis dnevnog apostola: k Rimljanom ili Djejaniji
Đakon: Vonmem. Zatim mu se doda kadionica, kojom kadeći sveštenika jedanput, govori: Blagoslovi vladiko svjatoje kadilo[4].
Sveštenik blagosiljajući desnicom govori: Kadilo Tebje prinosim…
Đakon kadi sv. Presto, Oltar, izlazi na severna vrata pred Carske Dveri i kadi odande po običaju, tako zvanom „kađenje s mesta“.
Za vreme kađenja sveštenik sedi jugo-istočno od sv. Prestola.
Po kađenju đakon uđe u Oltar na južne dveri, okadi po jedanput: sv. Presto, Proskomidiju, sveštenika, predstojeće u Oltaru i preda kadionicu, pa stane jugo-zapadno od sv. Prestola, okrenuvši se severnoj strani.
Kad dovrši čitanje apostola, sveštenik, govori: Mir ti.
Đakon stane na Carske Dveri i govori: Premudrost.
Sveštenik prilazi sv. Prestolu, čita molitvu „prežde Jevangelija“: Vozsijaj v serdcah naših… Kad je pročita, tada uspravi Jevanđelje, đakon ga ne diže s Prestola, već sagne glavu i tiho govori: „Blaoslovi vladiko blagovjestitelja svjatago apostola i jevanđelista“ N. (ime).
Sveštenik blagosiljajući glavu đakonovu govori: „Bez molitvami“…[5]
Đakon – amin. Tada sveštenik preda đakonu Jevanđelje i on obišavši naokolo sv. Presto, izlazi kroz Carske Dveri[6] i odlazi na amvon, na kome stoji nalonja. Popevši se na amvon, đakon premetne kraj orara preko nalonje i stavi Jevanđelje na nalonju, preko orara.
Sveštenik pak priđe blizu Carskih Dveri (okrenut narodu) i pošto se dovrši pevanje aliluja uzglašava: Premudrost, prosti uslišim svjatago Jevangelija – mir vsjem, kojom prilikom blagosilja desnicom.
Đakon se malo pokloni a potom čita Jevanđelje..
Za vreme čitanja sv. Jevanđelja sveštenik stoji pred sv. Prestolom okrenuvši se narodu.
Kad đakon pročita Jevanđelje, prekrsti se, celiva, sklopi ga[7] i odnese te preda svešteniku, koji, stojeći na Carskim Dverima, primi od đakona Jevanđelje, celuje ga i stavi popreko (više gornje strane sv. Antiminsa) na sv. Presto, a zatim odmah zatvori Carske Dveri.
Đakon se vrati na amvon, prekrsti se i govori sugubu jekteniju: Rcem vsi…
Posle uzglasa: Jako mislostiv… prekrsti se, pokloni, siđe sa amvona i odlazi pred Carske Dveri i odande govori ostale jektenije po Služebniku.
 
Veliki Vhod
 
Po uzglasu: Jako da iod deržavoju… đakon se prekrsti, pokloni, potom se okrene narodu (ili Arhijereju ako je u stolu), olako pokloni i ide na južne dveri[8] u Oltar i stane na svoje mesto pred sv. Presto.
Kad sveštenik dovrši molitvu: Niktože dostojin… tada se obojica poizmaknu malo nazad od sv. Prestola, tri puta se prekrste i duboko poklone izgovarajući reči: Bože očisti mja grješnago i pomiluj mja. Zatim sveštenik u nekoliko podigne ruke[9] ( a đakon orar) i poluglasno govori: Iže heruvimi tajno obrazujušče i životvorjaščej Trojicje, trisvjatuju pjesan pripjevajušče. Vsjakoje ninje žitejskoje otložim popečenije.
Đakon:[10] Jako da carja vsjeh podimem, angelskimi nevidimo, dorinosima činmi: aliluja, aliluja, aliluja, i odmah se prekrste i poklone.
Ovo i ovako isto ponavljaju još dva puta. Zatim se okrenu obojica i zajednički otvore Carske Dveri, kojom se prilikom malo poklone narodu i vrate se: sveštenik ka sv.Prestolu, a đakon se udali malo na južnu stranu od Carskih Dveri. Svešteniku se doda kadionica[11] koju obično najpre blagoslovi, a potom kadi sv. Presto, Oltar, izlazi kroz Carske Dveri i sa soleje ( gde ove ima, inače ispred ikonostasa) kadi ikonostas, pevnice i ostalo po običaju.
Po povratku u Oltar, kadi sv. Presto prema sebi, Proskomidiju, đakona i ostale prisutne u Oltaru, pa preda kadionicu.
Zatim obojica: sveštenik i đakon, stanu na svoja mesta, pred sv. Presto, dva puta se prekrste i poklone; sveštenik poljubi Antimins, odnosno sliku Hristovu na Antiminsu (kako je ranije kazano) i kraj sv. Prestola pred sobom, a đakon poljubi samo ivicu sv. Prestola.
Potom se opet obojica po jedanput prekrste, poklone sv. Prestolu, okrenu se narodu, olako poklone i obojica polaze Proskomidiji, napred sveštenik a za njim đakon[12]. Svešteniku se doda kadionica, kojom tri puta okadi dare na Proskomidiji govoreći: „Bože očisti mja grješnago„… Predavši kadionicu prekrsti se i celiva[13] „vozduh“ (gornji pokrivač) između diskosa i Sv. Putira.
Đakon govori: „Vozmi vladiko“.
Sveštenik skida vozduh, stavlja ga đakonu na leđa[14] govoreći: „Vozmite ruki vašja“… Đakon veže pantljike vozduha sebi na grudi na zamku.
Sveštenik uzima diskos obema rukama, celiva ga i predaje đakonu.
Đakon prihvati diskos obema rukama, pažljivo, celuje ga a potom i ruku sveštenikovu. Diskos turi na glavu[15] ili prema čelu, ali tako, da su mu oči slobodne, vozduhom ne zakrivene. Kadionica mu se obesi o mali i srednji prst leve ruke, pa mu se prebaci preko lakta.
Sveštenik pak uzme desnom rukom Sv. Putir po sredini, a levom za stopalo, celiva ga, a zatim se obojica okrenu severnim dverima. Kad se dovrši pevanje prvog dela heruvike a poslednjih reči: otložim popečenije, izlaze obojica na severne dveri u hram, napred đakon a za njim sveštenik[16] Idući tako ka sredini hrama, đakon govori: „Blagočestivi i hristoljubivi rod hristijanski, ktitori i priložniki svjatago hramasego ( u manastiru: obiteli seja) da pomjanet… udešavajući hod tako, da poslednje reči (vsegda ninje i prisno i vo vjeki vjekov) izgovori stojeći već iza Amvona.
Sveštenik stavši do đakona (oba okrenuti narodu) uzglašava: „Blagovjernago„… i ostalo, pominjući dakle vladaoce, eparhijskog Arhijereja i završujući: „Vas i vsjeh pravoslavnih hristijan, da pomjanet Gospod„…
Pri sveštenikovim rečima: vsegda ninje… đakon se okrene Carskim Dverima i polako polazi a za njim i sveštenik.
Đakon ušavši u Oltar, stane na ćoše južne strane Sv. Prestola, okrenuvši se severnoj, odnosno Proskomidiji. Kad sveštenik uđe u Oltar, đakon mu poluglasno govori: „Da pomjanet Gospod svjaščenstvo tvoje vo carstviji svojem, na šta mu sveštenik odgovori: „Da pomjanet Gospod Bog svjaščeno đakonstvo tvoje, vo carstvri…
Sveštenik spusti sv. Putir na sv. Presto, skine darak sa sv. Putira, savije i ostavi na južnu stranu Sv. Prestola. Zatim uzme kadionicu, okadi diskos dva puta prekrsti se i malo pokloni[17], uzme od đakona diskos obema rukama, celiva i spusti ga na Sv. Presto desno do Sv. Putira (odnosno levo prema sebi), kojom prilikom govori tropare: „Blagoobrazni Josif“… „Vo grobje plotski“… „Jako živonosec“… Potom odvoji darak od diskosa i ostavi ga sa darkom od Sv. Putira. Dok sveštenik ovo vrši đakon odreši pantljike vozduha, ali ga ne skida. Sveštenik skine s đakonskih leđa vozduh, nadnese ga nad kadionicu (koju đakon drži) te okadi, a potom njime pokriva dare, govoreći: Blagoobrazni Josif… Zatim mu đakon doda kadionicu te kadeći dare triputa govori: Ublaži Gospodi blagovolenijem tvojim Siona…
Predavši kadionicu sveštenik govori đakonu: Pomjani mja brate soslužitelju.
Đakon: Da pomjanet… Potom đakon sagne glavu pa držeći orar među prstima, po običaju, govori svešteniku: Pomolisja o mnje vladiko svjati.
Sveštenik držeći desnicu nad glavom đakonovom govori mu: Duh svjati… i ostalo. Pri rečima: Da pomjanet tja Gospod Bog… sveštenik blagosilja unakrsno glavu đakonovu i pruža mu ruku na celivanje[18].
Za ovim đakon sa sveštenikom zatvara Carske Dveri, stane pred ikonostas, prekrsti se i govori jekteniju: Ispolnim molitvu našu Gospodevi – i ostalo.
Pošto đakon kaže: Vozljubim drug druga… celuje kraj svoga orara, na kome je krst a zatim ga po običaju podinge i glasno govori: Dveri, dveri, premudrostiju vonmem.
Kad se pročita Simvol vere i kad đakon kaže: Stanem dobrjem, stanem so strahom… prekrsti se, okrene, i narodu olako pokloni, a potom ide na južne dveri u Oltar[19].
Pri uzglasu: Pobjednuju pjesan… đakon desnom rukom podigne zvezdicu s diskosa i pri reči: pojušče, dotakne se njome gornjeg kraja (istočne strane) diskosa; na reči: vopijušče – donjeg, prema sebi; pri reči vzivajušče – severne, a na: glagoljušče – južne strane diskosa, sklopi zvezdicu, celiva je i ostavi među darke.
Za vreme čitanja molitve: “ Pominajušče ubo… “ đakon se prekrsti i potom preturi desnu ruku preko leve, pa njome uzme diskos a levom sv. Putir i pri sveštenikovu uzglasu: Tvoja ot Tvojih, Tebje prinosjašče o vsjeh i za vsja – podigne malo diskos i sv. Putir a za tim spusti ih[20] na svoje mesto i pokloni se .
Kad sveštenik dovrši molitvu: Ješče prinosim ti… tada se obojica poizmaknu malo od sv. Prestola, triputa se prekrste i poklone govoreći u sebi tiho: Bože očisti mja grješnago i pomiluj mja, a zatim sveštenik podigne malo ruke u vis (a đakon orar) i govori tiho tropar: Gospodi iže presvjatago Tvojego Duha…
Đakon stih: Serdce čisto
Sveštenik opet tropar: Gospodi iže
Đakon stih: Ne otverži mene
Sveštenik po treći put tropar: Gospodi iže
Potom đakon sagne malo tiho glavu i pokazujući orarem svjati hljeb govori tiho: Blagoslovi vladiko svjati hljeb.
Sveštenik blagosiljajući unakrsno samo Agnec govori: I sotvori ubo hljeb sej, Čestnoje Tjelo Hrista Tvojego.
Đakon: – Amin. I opet đakon ukazjući orarem Putir govori: Blagoslovi vladiko svjatuju čašu.
Sveštenik blagosiljajući unakrsno sv. Putir govori: A ježe v čaši sej, Čestnuju krov Hrista Tvojego.
Đakon: Amin, a potom ukazujući orarem obe svetinje govori: Blagoslovi vladiko oboja.
Sveštenik blagosiljajući unakrsno preko sv. diskosa i preko sv. Putira govori: Preloživ Duhov Tvojim Svjatim.
Đakon: Amin, Amin, Amin. I odmah obojica kleknu na kolena pred Prestolom, ukazujući time osobito duboko poštovanje strašnoj tajni, – koja je toga momenta Duhom Svetim preložena – pretvorena: hleb u Telo, a vino u Krv Hristovu.
Sveštenik ustavši čita molitvu: Jakože biti… a zatim mu se dodaje kadionica, kojom kadeći sv. Presto prema sebi uzglašava: Izrjadno o Presvjatjej, Prečistjej… i odmah preda đakonu kadionicu, koji kadi sv. Presto naokolo. Kad okadi severnu stranu sv. Prestola, okrene se Proskomidiji, okadi i nju jedanput a potom kadi Oltar, počevši od Proskomidije idući ka Gornjem Mestu i najzad južnu stranu Oltara, služećeg sveštenika i prisutne u Oltaru, pa onda preda kadionicu.
Za vreme ovog kađenja, đakon pominje u sebi imena živih i umrlih srodnika, prijatelja i koga hoće.
Posle kađenja on (đakon) čita tako zvani diptih[21].
Po uzglasu: I da budut… đakon se pokloni svešteniku (ali mu ne celiva ruku), izlazi iz Oltara, stane pred Carske Dveri i govori jekteniju: Vsja svjatija pomjanuše…
Po uzglasu: I spodobi nas vladiko… molitvu Gospodnju pročita i đakon u sebi.
Na reči: Mir vsjem i đakon se pokloni svešteniku.
Pevači: I duhovi tvojemu.
Đakon: Glavi vašja Gospodevi priklonite.
Pevači: Tebje Gospodi. (veliko, produžno).
Za to vreme, đakon se unakrsno orarem (preko grudi i leđa) opasuje.
Sveštenik: Blagodatiju i ščedrotami…
Pevači: Amin (takođe veliko, produžno).
Za ovo vreme, đakon stojeći na svome mestu, tri puta se prekrsti i malo pokloni tiho govoreći: Bože očisti mja grješnago i pomiluj mja.
Kada pak đakon spazi, da je sveštenik očitao molitvu, tri puta metanisao i pružio ruku Agnecu[22], tada on podigne obično orar prema sebi i glasno proiznosi: Vonmem.
Sveštenik: Svjataja svjati.
Pevači: Jedin svjat, jedin Gospod Isus Hristos…
Đakon se prekrsti, pokloni, okrene se narodu, olako pokloni i ide na južne dveri u Oltar, priđe svešteniku i odmah govori: Razdrobi vladiko svjati hljeb.
Sveštenik razlama sv. Agnec na četiri časti, govoreći: Razdrobljajetsja i razjeljajetsja Agnec Božiji…
Đakon ukazujući orarem na sv. Putir govori: Ispolni vladiko svjati Putir.
Sveštenik spušta po običaju (kako je već ranije kazano) časticu „IS“ u sv. Putir, govoreći: Ispolnenije Duha Svjatago.
Đakon: Amin.
Đakonu se doda teplota, pa, prinevši je sv. Putiru, govori svešteniku: Blagoslovi vladiko teplotu.
Sveštenik blagosiljajući je govori: Blagoslovena teplota svjatih tvojih.
Tada đakon unakrsno sipa teplotu u sv. Putir, govoreći: Teplota vjeri, ispoln Duha Svjatagoamin. Ostavivši sudić u kome je bila teplota, stane malo po dalje.
Sveštenik raseče časticu „HS“ na dve pole, pa će – đakonu: Đakone pristupi.
Đakon obiđe sv. Presto s južne strane na severnu, priđe pred sv. Presto, prekrsti se dvaputa i duboko pokloni, tražeći oproštaja od sveštenika i ostalih, pa zatim pruži desni dlan, podmetne pod njega dlan leve ruke i govori svešteniku: Prepodažd mnje vladiko…
Sveštenik uzme desnom rukom jednu časticu (od HS) a levom podmete gubu i dajući je đakonu govori: Petru (ili kako je već đakonu ime) svjaščenodjakonu, prepodajetsja, čestnoje… i spusti mu na dlan desne ruke.
Đakon poljubi ruku svešteniku i istim putem na severnu stranu vraća se, pa pozadi sv. Prestola s istočne strane, stane, sagne glavu i govori tiho molitvu: Vjeruju Gospodi… i ostalo. Kad pročita, pojede[23] svetu časticu a potom jezikom dohvati i sitne mrvice, ako ih je slučajno na dlanu ostalo. Pričestivši se tako, ne stavlja ruke, već tako otide ka severnoj strani sv. Prestola, nadnese desnu ruku nad diskos, levom uzme gubu i njome pažljivo istre dlan i između prstiju desne ruke, te da ne bi koja častica među njima zaostala.
Sveštenik pak, čim đakonu preda sv. časticu, i sam se pričešćuje Prečistim Telom Gospodnjim, kako je već ranije kazano. Pošto se pričesti i Prečistom Krvlju, poziva đakona rečima: Đakone pristupi.
Đakon prilazi i pokloni se (do pojasa) pred sv. Prestolom govoreći: Se prihoždu k besmertnomuCarju[24] prihvati levom rukom za kraj ubrusa i namesti ga sebi ispod donje vilice, a desnom prihvati stopalo od sv. Putira. Sveštenik držeći sv. Putir u desnoj ruci, prinese ga ustima đakonovim, govoreći: Pričaščajetsja rab Božji djakon (ime) čestnija i svjatija Krove… Đakon triputa srkne iz sv. Putira, ubrusom obriše usta i kraj sv. Putira; celiva sv. Putir na sv. Presto i ruku sveštenikovu. Sveštenik tada govori: Se prikosnusja ustnam tvojim… spušti sv. Putir na sv. Presto i odmah ide Proskomidiji, ili gde u kraj Oltara, uzme naforu i malo vina, umije ruke, a potom stojeći na levoj strani sv. Prestola čita blagodarnu molitvu: Blagodarim tja vladiko čelovjekoljupče, blagodjetelju duš naših…
No ako ima pričastnika onda sveštenik ovo sada ne čini, već najpre drobi na sitno častice sv. Agneca „NI“ i „KA“ po broju pričastnika[25], spusti ih u sv. Putir i ostalo izvrši, kako je ranije kazano, pa tek tada otide Proskomidiji, uzme naforu, umije ruke, ali molitvu blagodarstvenu sada ne čita, već pošto narod pričesti[26].
Pričešćivanje prisutnih biva isto onako, kako je ranije kazano a i u Služebniku izloženi. Đakon pri ovome ima tu dužnost, da postoji pred Carskim Dverima (malo koso ka južnoj strani) prihvata pričastnike levom rukom za rame, a desnom podmeće ubrus pod vilicu pričastnika i po pričešću otre usta ubrusom. Pri tom mora dobro paziti, da koja častica sv. Tela ili kap Prečiste Krvi ne ostane na ubrusu ili na usnama pričastnika.
Kad pak nema pričastnika, onda đakon podigne diskos, nadnese ga nad sv. Putir i spušta u nj` prvo častice sv. Agneca „NI“ i „KA“ a potom ostale častice kojom prilikom govori: Voskresenije Hristovo vidjevše. . . Svjetisja, svjetisja… i ostalo. Zatim gubom otire diskos govoreći: Otmi Gospodi grjehi… Pokriva sv. Putir darkom, a ostalo lepo složi: na diskos zvezdicu i koplje, povrh njih diskosni darak, a povrh toga vozduh savijen u četvoro. Ako je diskos bez stopala, ravan, onda ga sa ostalim sasudima i utvarima turi u vozduh (kako je ranije kazano[27]). Potom sa sveštenikom otvara Carske Dveri.
Sveštenik uzme sv. Putir sa sv. Prestola i pruži ga đakonu. Đakon se najpre jednom prekrsti i pokloni, prihvati sv. Putir obema rukama, poljubi ga kao i ruku sveštenikovu, iznosi na Carske Dveri i, podižući ga malo u vis, uzglašava: So strahom Božijim, vjeroju i ljuboviju pristupite.
Pevači: Blagosloven grjadi…
Sveštenik tada priđe bliže Carskim Dverima a đakon se malo izmakne[28].
Kad pevači dovrše pevanje, sveštenik blagosiljajući narod rukom uzglašava: Spasi Bože ljudi tvoja… i odmah se obojica okrenu sv. Prestolu; sveštenik uzme sv. Putir od đakona, spusti na sv. Presto i tri puta ga kadi tiho govoreći: Voznesisja na nebesa Bože i po vsej zemlji slava Tvoja. Zatim uzme diskos s darcima, preda đakonu, koji ih obema rukama prihvati i namesti sebi na glavu pa se okrene narodu.
Sveštenik se prekrsti, pokloni, uzme sv. Putir sa sv. Prestola, okrene se takođe narodu govoreći u sebi tiho: Blagosloven Bog naš a potom glasno: Vsegda ninje i prisno i vo vjeki vjekov, a potom odnese sv. Putir na Proskomidiju.
Đakon pak odmah nakon ovoga krene se za sveštenikom, odnese darke i spusti ih takođe na Proskomidiju. Zatim otpaše svoj orar i propisno ga namesti.
Pevači pevaju: Da ispolnjatsja usta … Za vreme ovog pevanja sveštenik vrativši se od Proskomidije sv. Prestolu, savije Antimins, metne ga u iliton i uspravi Jevanđelje.
Đakon pak čim se dovrši pevanje: „Da ispolnjatsja“ izađe na severne dveri, otide i stane na amvon i odande govori jekteniju: Prosti prijmše
Po uzglasu sveštenikovu: Jako ti jesi osvjaščenije… Đakon se prekrsti, siđe i stane pozadi amvona desno.
Sveštenik: S mirom izidem.
Pevači: O imeni Gospodni.
Đakon: Gospodu pomolimsja.
Pevači: Gospodi pomiluj.
Sveštenik izišavši do iza amvona, stane levo od đakona[29] čita: zamvonuju molitvu.
Kad dovrši molitvu tada obojica pođu napred: đakon desno od amvona a sveštenik levo. Kad budu više amvona, oni unakrsno prođu jedan mimo drugoga tako, da sveštenik sada bude na desnoj a đakon na levoj strani, okrenu se i zajednički istovremeno poklone olako narodu (ili Arhijereju ako je u stolu) i odlaze: sveštenik kroz Carske Dveri a đakon na severne Dveri u Oltar.
Đakon uotrebljuje ostatak sv. darova onako, kako je ranije kazano, kad sam sveštenik služi; uspremi sasude i darke, pokrije sv. Putir i u opšte uredi Proskomidiju, da je sve na svome mestu. Kad bude sa tim gotov, uzme naforu, pije malo vina ili vode, opere ruke, a zatim se svuče, skalupi svoje odelo i na određeno ih mesto stavi.
Sveštenik pak dalje izvrši što treba po propisu Služebnika; potom i sam se svuče, u čemu mu đakon pomaže. Po spremi obojica se zajedno prekrste, poklone: sveštenik celuje Jevanđelje, Krst i sv. Presto a đakon samo kraj sv. Prestola i blagodarjašče Boga o vsjeh ishdjat[30].
 
Đakonu na znanje
 
Dešava se neki put da đakon nije za pričest: bilo što mu je u jedanput nešto pozlilo; bilo što je slabunjav, te mora izjutra da uzima lekove; bilo što mu je udarila krv na nos ili usta ili tome slično, a međutim mora da služi sv. Liturgiju.
Kad ovakav slučaj nastupi, on može da služi ali ne može se pričestiti i ne može primati učešća u sledećoj obrednoj strani sv. Liturgije:
1. Ne uzima sa sveštenikom vreme pred Carskim Dverima, a pre početka sv. Liturgije.
2. Pred Blagosloveno carstvo, ne uzima blagoslov od sveštenika po običaju, već samo tiho kaže: blagoslovi vladiko. Dobivši blagoslov poljubi mu ruku, otide na amvon i proiznosi: „Blagoslovi vladiko“; govori jekteniju itd.
3. Posle Velikog Vhoda, ne obraća se svešteniku za blagoslov već po običaju samo: „blagoslovi vladiko“; sveštenik obično blagoslovi, ali ne preko glave i đakon odlazi pred Dveri i tamo govori jekteniju itd.
4. Na Pobjednuju pjesan… đakon ne podiže zvezdicu s diskosa, već to čini sveštenik.
5. Ravnim načinom na reči: „Primite jadite…“ i „pijte… “ ne ukazuje orarem na dare, niti na „Tvoja ot Tvojih… “ podiže svete dare, već to vrši sveštenik i uopšte od „Pobjednuju pjesan… “ pa do „dostojno“ on stoji malo dalje od sv. Prestola, te ne prima učešća u Bogosluženju.
Na „Dostojno jest… “ primi od sveštenika kadionicu i kadi sv. Presto i ceo Oltar po običaju.
6. Posle, pošto se sveštenik pričesti, đakon ne spušta častice u sv. Putir, niti vrši ostalu uspremu oko sv. Putira i sasuda već to vrši sveštenik[31].
 


 
NAPOMENE:

  1. Po već usvojenom običaju. A po Služebniku – opet pred Hristovu ikonu.
  2. Ako je prisutan Arhijerej u svome stolu, i kad on – Arhijerej, blagoslovi vhod, đakon mu prinosi Jevanđelje na celivanje.
    Svešteniku se tada podnosi Jevanđelje.
  3. Kod nas uobičajeno je da đakon ukazuje prema Proskomidiji i govori ove reči.
  4. Ako je Episkop u svome stolu, onda đakon s Carskih Dveri kadi njega i govori te reči.
  5. Ako je Episkop u stolu ili Oltaru, onda đakon podnosi Episkopu Jevanđelje govoreći: Blagoslovi preosvjaščenjejši vladiko blagovjestitelja.. . . i kad Episkop blagoslovi, poljubi mu desnicu i odlazi na amvon.
  6. Pred đakonom idu tada svećonosci i ripidonosci i doprate ga do amvona, potom stanu s obe strane amvona okrenuvši se đakonu; podignu svećnjake i tako stoje, dok se ne pročita Jevanđelje. Po pročitanju, doprate đakona istim načinom do Carskih Dveri, a zatim zauzmu svoja mesta.
  7. Ako je Episkop u svome stolu, onda ga ne sklapa, no onako otvoreno podnosi Arhijereju na celivanje; zatim ga sklopi, nosi i predaje svešteniku.
  8. U Služebniku stoji na severne dveri. Ali to je nepraktično, niti se čini tako.
  9. Po obiačaju. Pravila za to nema. Po odluci Arhijerej. Sabora ne treba činiti.
  10. Tako je uobičajeno, da đakon govori drugi deo Heruvimske pesme. U ostalom, ovo treba da čini samo sveštenik, a đakon samo da se triputa prekrsti.
  11. Po usvojenom kod nas običaju i odredbi Arhijerej. Sabora Po Služebniku – kadi i sada đakon a ne sveštenik.
  12. U Služebniku stoji: predhodjašču đakonu, što znači, da on napred ide, pa on (po Služebniku) i kadi dare. Ali je uobičajeno, da sveštenik sada kadi, a i nezgodno je, da đakon stojeći desno (odnosno levo) od sveštenika prelazi pored njega.
    Negde đakoni obilaze sv. Presto, no to je nepravilno.
  13. Po običaju u Služebniku toga nema.
  14. Po običaju kod nas, a i odredbi Arhijerej. Sabora; a po pravilu – na levo rame. Kod Rusa i Grka na rame, po pravilu. No probitačnije t. z. bezopasnije je – na leđa
  15. Tako je po pravilu – Služebnik.
    Kod Rusa i Grka, tako se i čini. Po odredbi Arhijerej. Sabora – po običaju, dakle prema čelu.
  16. Pred njima idu svećenosci i ripidonosci.
  17. Ali ne do patosa, kako to neki čine. Jer dari još nisu osvećeni.
  18. No ako je Arhijerej prisutan u stolu svome ili u Oltaru, đakon traži blagoslov od Arhijereja, istim načinom i istim rečima.
  19. U Služebniku stoji, da sada đakon: primi ripidu vjejet svjataja blagogovjejno a to čini i posle pobjednuju. . . No ovo se kod nas ne praktikuje. Na istoku, gde ima mnogo insekata, to je potrebno.
  20. Neki sveštenici – kad sami bez đakona služe a i đakoni ovom prilikom unakrsno – praveći krsni znak – podignu diskos i Putir, ali to je pogrešno i ne treba činiti, već samo malo podići i spustiti.
  21. Diptih je: dve tablice od krute debele hartije povezane. Na jednoj su strani imena živih, a na drugoj imena umrlih: vladaoca, Arhijereja, sveštenika, ktitora i priložnika sv. hrama i uopšte čija su imena stavljena u Diptih.
    Ovom prilikom pominje imena umrlih.
    Izjasnenije Liturg. Iv. Dmitrevskago 251.
  22. Ako su Carske Dveri masivne bez rezbe ili zavesa neprovidna, te đakon ne vidi djejstva sveštenikova u Oltaru, onda posle aamin, malo pauzira (te da sveštenik ima vremena, da očita molitvu i pripremi se za podizanje sv. hleba) a potom uzglašava – Vonmem.
  23. Đakon nikada pre sveštenika da se ne pričešćuje sv. Telom, pa makar i pročitao ranije molitve.Hojnacki str. 92.
  24. U Služebniku posle ovih reči stoji i: Vjeruju Gospodi i ispovjedaju. . .vse. Ali ovo ne čini jer je đakon već jedanput pročitao ove molitve i što bi se suviše produžilo pričešćivanje njegovo. Međutim, mora neki put (kad ima pričasnika) i pobrzati.
  25. Ponegde vrši ovo đakon, ali je to nepravilno, jer đakon ne osvećuje i ne razdaje vernima sv. dare no sveštenik. U Služebniku izrikom se naređuje, da to vrši sveštenik. Vidi i Ustav Bogosluženija str. 443.
  26. Sami smisao ili sadržina pom. Blagodarstvene molitve to potvrđuje, a tako je i po Služebniku.
    Tolkovanije Liturgije, Episkopa Visariona – 261.
  27. Sada se ne savija Antimins (kako je to pogrešno uobičajeno), već se savije posle, kad se sv. Putir odnese s Prestola na Proskomidiji.
  28. No ako su Carske Dveri dovoljno komotne, široke onda se đakon ne izmiče, već obojica uporedo stoje.
  29. Tako je kod nas uobičajevo. Dok po Služebniku đakon sada ne stoji iza amvona, već pred prestonom ikonom Hristovom.
  30. U rezidenciji episkopskoj služeći sveštenik i đakon, idu po običaju arhijereju „na blagoslov“ metanišu jedared pred njim, poljube mu ruku i još jedanput metanišu.
    Po našem mišljenju ovo ne bi trebalo činiti, jer su se oni udostojili toga dana presvetoga dara – Pričešća – te ne treba toga dana nikome nikakva metanija činiti.
  31. A.T. Hojnacki – Praktičeskoje rukovodstvo dlja svjaščenoslužitelej – str. 95.
    Svod ukazaniji i zamjetok – str. 56.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *