NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Praktični ateista

Praktični ateista

Pitanje:
Imam svekra koji kaže da veruje u Boga a kad počneš pričati na bilo kakvu temu o vjeri ili recimo gde duša ide posle smrti on jednostavno bježi od tog ili kaže, ja kad umrem ništa mi netreba i nema ništa samo umreš i sahrane te ili uopšte neće da razgovara ne tu temu počne se svađati ili izađe vani.Da li se čega plaši? Samo da napomenem da nikad ne posti niti u crkvu ide niti se moli a kad uzmem da okadim kuću i ne ustane da se prekrsti.I još jedno pitanje molim vašu, u kući imamo manju Isusovu ikonu ispred koje gori mala sijalica, on je stalno gasi a ja i muž mi, a i svekrva, mi stalno palimo.Kad sam ga pitala zašto je gasi on je rekao smeta mi svetlo i niste u crkvi da non stop mora svetliti pred ikonom, jednom je čak rekao da će je iskršiti. MOLIM VAS DA MI ODGOVORITE I DATE SAVET STA DA RADIM U VEZIN SVEGA TOGA?
Gordana


Odgovor:
Draga sestro Gordana, Tvoj svekar je, kao i mnogobrojni Srbi sa njim, praktični ateista. On možda kaže da veruje u „nešto“, „nešto postoji“, ali on sa hrišćanskom vero sigurno nema ničeg zajedničkog. To je verovatno posledica njegovog vaspitanja, kako u porodici tako i u školi. Tvoja svekrva nije uspela da njega u braku privede veri hrišćanskoj, ali je, hvala Bogu, tvog muža (a i dugu decu, ako ih je imala) , sigurno još u detinjstvu kristila i usadila u njega seme hrišćanske vere i morala. Svekra, svi su izgledi, ne treba ubeđivati da promeni svoj odnos prema veri i da je čak i praktikuje. Pomišljaš, da se on možda nečega plaši. To može biti. Prestupnik bi voleo da nema policije, zločinac da ne postoje sud i zatvor. Čovek, čija je savest opterećena, a nema snage da sagleda svoju prošlost i stanje svoje duše, da prizna propuste i sagrešenja i da se pokaje, njemu je u interesu da duša umre sa telom, da ne postoji sud Božji i večno ispaštanje. Jednostavno, kako svekar kaže i priželjkuje: umreš, sahrane te i gotovo. E, to bi zaista bila vapijuća nepravda. Mnoga dobra dela nisu na zemlji, za života počinioca, doživela priznanje, pa i pohvalu, kao što i mnoga zlodela, zločini i nepravde nisu od zemaljskih sudova sankcionisani. Ako bi tako bilo, onda bi na zemlji bilo popularnije zlo nego dobro, onda bi sastavljač antihrišćanske šund-pesme „Uzmi sve što ti život pruža“ bio u pravu. Živeti bezobzirno, ne birajući sredstva za ličnu „sreću“, jer se „samo jednom živi“ i taj život treba maksimalno iskoristiti. Tačno je da je život na zemlji neponovljiv, ali taj jedinstveni život, u zajednici duše i tela, treba tako provesti, kako bi svaki od nas mogao, poput Apostola Pavla, da kaže: Dobar rat ratovah, trku završih, veru održah (2.Tim.4, 7) , ili kako kaže Njegoš: Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi.
Nastojte, draga sestro, vi koji ste u kući u većini, koji ste hrišćani, da ne razdražujete svekra koji još uvek živi u svom svetu praktičnog bezbožništva. Nastojte da svojim ponašanjem kod njega ipak izazovete osećaj da on vama čini nepravdu, da on vama smeta u vašoj praktičnoj pobožnosti, dok vi ne činite ništa protiv njegovih uverenja. Ako mu smeta upaljena sijalica, nemojte da je palite ceo dan, možda jedan sat ujutro i sat uveče. Neće ga to možda iritirati. Kuću okadi kad on nije prisutan, a tada vršite i domaću molitvu. U svakom slučaju, nemojte da zapodevate sa njim razgovor koji on ne želi. Možda će on tada vas troje nešto upitati. Budite što je moguće više strpljivi prema njemu. Molite se Bogu za njega, da Bog učini ono što vi ne možete: da pokrene u njegovoj duši žeđ za verom i uspostavljanjem porodice kao Crkve u malom.
Molim se Bogu da u vašoj porodici zavladaju mir i sloga u dobrom.
Vaš o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *