NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » POUKE

POUKE

 

POUKE
 
TREĆA GLAVA
Strašna prelest
 
Podvižništvo i prelest
Starče, ja se bojim prelesti.
– To ti je dobro. Ko se boji prelesti, ne pada u prelest, jer pazi na sebe, govori sve svoje pomisli, ništa ne sakriva, i tako stiče pomoć.
– Starče, šta je to predispozicija za prelest?
– Predispozicija za prelest je kada imaš ideju da si neko i nešto, a i drugima ukazuješ na to kako nešto važno činiš. Kada smatraš da si dostigao duhovnu meru, jer upražnjavaš, na primer, neki podvig, a za druge da misliš kako još uvek nisu stekli pojam o duhovnom životu, i ponašaš se gordo. Kada se neko sa egoizmom prisiljava na podvig ne bi li dostigao meru nekog Svetitelja, pa da mu se drugi dive zbog toga – to je početak prelesti. Jedno je prinuditi sebe, a drugo je vršiti nasilje nad sobom. Jednom čoveku sam rekao: „Pazi da ne padneš u prelest; nisi na pravom putu.“ „Ja da padnem u prelest?“, na to će on. „Pa ja ni meso ne jedem!“ Ne ispoveda se. Svoje grehe ispoveda pred ikonom. Upitao sam ga: „Jesi li ti pravoslavac ili protestant? Gde si samo našao da to piše?“ „A što? Zar me Hristos ovako ne čuje?“, opet će on. Čuješ ti to?
– Starče, pomaže li telesni podvig u borbi protiv strasti?
– Ako se upražnjava sa tim ciljem – pomaže. Telo se smirava, i plot se pokorava duhu. Međutim, suv podvig[1] dovodi do umišljenosti, rađaju se duševne strasti, gordost se sve više naduvava i samouverenost uvećava, a sve to vodi u prelest. Gledajući na taj suvi podvig, čovek izvodi zaključke o svom duhovnom napretku. „Ja činim to-i-to, a onaj tamo u tome hramlje; dostigao sam tog-i-tog Svetitelja, a onoga sam prevazišao“, i umnožava svoje postove i bdenja. Ali na kraju on sve to gubi, jer nije ni imao za cilj suzbijanje strasti, već egoistično zadovoljstvo samim sobom. Poznavao sam jednog monaha koji se podvizavao iz gordosti, i pomisao mu je govorila da je postao veliki podvižnik. Došao je u veoma loše stanje – prestao je da jede, uopšte se nije kupao i živeo je u smradu… Odeća mu je od prljavštine bila skroz izlizana. Uzeo sam je da bih je oprao. Ali – šta da pereš? Bila je potpuno trula. Jedanput mi reče: „Prevazišao sam prepodobnog Jovana Kuščnika[2].“ „Bre“, rekoh mu, „zar se prepodobni Jovan posvetio prljavštinom?“ Nakon nekoliko dana, kada sam ponovo došao, reče mi: „Sada sam prevazišao i prepodobnog Maksima Kavsokalivita[3].“ „A kako si ga ti to prevazišao?“, upitah ga. „Pa, obigrao sam celu Svetu Goru kao čigra“, na to će on. „Ama, prepodobni Maksim je postao kao bestelesan i leteo je“, rekoh, „nije se vrteo okolo kao ti.“ Kasnije je počeo da se trudi da stekne sećanje na smrt, i govorio je sebi: „Sada si u paklu.“ Ne dugo potom, da bi se, tobož, smirio, počeo je da govori: „Sada sam đavo, satana, i treba da pođem da skupim svoje sledbenike“, i tako je završio u prelesti.
 
Opreznost u uobrazilji
– Starče, govorili ste nam da za vreme molitve treba da izbegavamo da zamišljamo različite slike iz Hristovog života, i tome slično. Zašto?
– Da nas đavo kroz uobrazilju ne bi odveo u prelest. Uobrazilja je dobra, ona ima veliku moć, samo ako se dobro iskoristi. Neki ljudi su u stanju da, primera radi, vide neki pejzaž, i da se posle godinu dana tačno sete kako on izgleda, i nacrtaju ga. Tu sposobnost je Bog darovao čoveku, ali đavo je zloupotrebljava. Ljudi koji se nalaze u prelesti sve ono što vide ili pročitaju zamišljaju po svom proizvoljenju, i kasnije u ove zamišljene slike veruju kao da su realne. Treba se mnogo moliti za njih da bi im se pomoglo, jer ih đavo neprestano okreće.
Zato čovek koji po prirodi ima razvijenu uobrazilju, treba dobro da se zamisli kada mu se kaže da ne razmišlja pravilno, i da na svoje pomisli stavi znak pitanja. Poznavao sam jednu prostu ženu koja se neprestano molila i preklinjala Hrista da Ga vidi u ovom životu, jer Ga, kako je govorila, u onom životu neće videti. I Hristos joj se zaista javio za vreme Svetog Pričešća, i to u Svetom putiru, u vidu novorođenčeta sa krvavim vlasima kose. Potom je nestao, te je tako mogla da se pričesti. Posle ovog događaja, đavo poče da joj nameće pomisao kako je ona neko i nešto. Od tada joj je neprestano pokretao uobrazilju i puštao filmove. Kada sam jedanput došao sa Svete Gore, zatekao sam je u jednoj kući i čuo kako prepričava svoje fantazije tamo okupljenim muškarcima i ženama. Dobro sam se namučio da je urazumim. Jedino rešenje bilo je da je dobro isprašim naočigled svih, ne bi li postala svesna svoje prelesti i smirila se.
– To što je govorila bilo je fantaziranje?
– Fantaziranje i prelest.
– Starče, ona o svemu tome nije ništa govorila svom duhovniku?
– Znaš šta se dešava? Satana obmanjuje čoveka onim što ovaj vidi, pa čovek ne uviđa to kao neki problem i ne pomišlja da bi to trebalo da ispriča svom duhovniku. Kakav je samo majstor taj đavo! Strašno!
Ako čovek nije dovoljno obazriv prema svojoj uobrazilji, lukavi može da iskoristi i neki običan, prirodni događaj, kako bi čoveka prelastio. U manastiru Stomi, zimi bih ložio peć kada sam čitao večernju službu. Neke žene koje su povremeno dolazile u manastir, primetile su kako u vreme večernje službe sa ikone Majke Božije dolaze zvuci „krc-krc, “ – ja to nisam zapazio – i odmah su jedne drugima rekle: „Dok je monah čitao večernju službu, sa ikone se čulo „krc-krc.“ Kada sam to čuo, rekoh: „Baš da vidim tu ikonu sa koje se čuje „krc-krc.“ Nije da ne verujem u čudesne događaje; verujem da se Majka Božija i javlja ljudima i razgovara sa njima, i da oni koji su u dobrom duhovnom stanju mogu da je vide, ali ipak treba biti obazriv. Popeo sam se na stolicu i pogledao. Šta se u stvari dogodilo? Ova ikona je bila stara i imala je kušake. Kada bi gorela peć kušači bi se od toplote zagrevali i širili, pa bi tako nastajao zvuk „krc-krc.“ Zakucao sam jedan ekser i buka je prestala. Posle sam pitao one žene: „Čujete li sada nešto?“ „Ne“, rekoše. „E pa, nemojte tome pridavati značaja“, rekoh im. Treba biti obazriv, jer kada se sklonost ka mašti malo-pomalo sve više učvršćuje, čitav čovekov život će proći uzalud.
– Starče, kako možemo da znamo kada nešto stvarno dolazi od Boga, a kada od đavola?
– To je očigledno. Kada nešto nije od Boga, đavo čoveku donosi gorde pomisli. Posle toga đavo radi i nešto teže; počinje da huli. Nekom prilikom u keliju mi je došao jedan demonizovan čovek, koji je bio i u prelesti. Rekao sam mu neke stvari, i njemu je to pomoglo. I znate li šta mi je rekao? „Prvi put čujem nešto tako! Ni u Jevanđelju nisam tako nešto pročitao!“ Kao da mi je rekao: „Govoriš bolje od Hrista.“ Shvatate li šta radi đavo kako bi izazvao u čoveku gorde pomisli? U svakom slučaju, ako čovek ne uviđa da ništa ne može da postigne svojom silom, već da sve što radi, radi silom Hristovom – ako i hiljadu demona istera iz čoveka, ništa mu to ne vredi.
 
Đavo se pojavljuje kao anđeo svetlosti
Čovek koji, nemajući duhovnog iskustva, nije okusio uzvišeniju, rajsku radost, ako ne pazi, lako može da padne u prelest. Đavo je podmukao. Malo nadraži srce čoveka da bi osetio neko zadovoljstvo, i prelašćuje ga tako što mu stvara utisak da je to zadovoljstvo nešto duhovno, božansko. Potkrada srce, a čovek misli da je na pravom putu. „Ne osećam neko uznemirenje“, kaže on. Da, ali to što osećaš nije istinska, duhovna radost. Duhovna radost je nešto nebesko.
Đavo može da se pojavi i u vidu angela ili nekog Svetitelja. Tako kamufliran u angela ili Svetitelja, đavo oko sebe širi uznemirenje – ono što ima – a pravi angeo ili Svetitelj uvek širi rajsku radost i nebesko veselje. Čovek smiren i čiste duše, čak i ako je neiskusan, može da razlikuje angela Božijeg od đavola koji se pojavljuje u vidu angela svetlosti, zato što ima duhovnu čistotu i srodan je angelu. A gord i telesan čovek lako biva prelašćen od lukavog đavola. Ako čovek prizove samo jednu smirenu pomisao kada se pojavi đavo u vidu angela svetlosti, on će odmah nestati. Jedne večeri dok sam bio u manastiru Stomi, posle povečerja sedeo sam u keliji na jednoj stoličici, i tvorio molitvu. Najednom začujem zvuke orgulja i klarineta koji su dolazili iz zgrade nedaleko od manastira, a koja je služila kao konak za goste. Začudio sam se. „Kakvi se to instrumenti čuju tako blizu?“, pitao sam se. Manastirska slava je već bila prošla. Ustao sam sa stolice i otišao do prozora da vidim šta se događa napolju. Gledam: svuda tišina. Tada sam shvatio da je to bilo od đavola, da bih prekinuo molitvu. Vratio sam se i nastavio sa molitvom. Iznenada, neka jaka svetlost ispuni keliju. Plafon nestade, krov se otvori i ja ugledah jedan stub od svetlosti koji je dosezao čak do neba.
Na vrhu ovog svetlosnog stuba ukaza se lice nekog mladića, duge, smeđe kose i brade, koji je ličio na Hrista. Pošto sam mu video samo pola lica, ustadoh sa stolice da bih mogao da ga vidim celog. Tada začuh u sebi glas koji mi govori: „Udostojio si se da vidiš Hrista.“ „A ko sam ja, ništavni, da bih se udostojio da vidim Hrista?“, pomislih i osenih se krsnim znamenjem. Istog trena svetlost i tobožnji Hristos iščezoše, i ja ugledah kako se plafon vraća na svoje mesto.
Ako čovek ne drži svoju glavu dobro zaključanu, đavo će mu usaditi gordu pomisao, i obmanuti ga fantazijama i lažnom svetlošću, koja ne vodi u Raj, već survava u haos. Zbog toga nikada ne tražimo svetlost ili božansku blagodat, i tome slično, već – pokajanje. Pokajanje će doneti smirenje, a onda će dobri Bog darovati sve što je potrebno. Kada sam bio na Sinaju u isposnici svete Epistime, đavo je jedanput hteo da me… usluži! U isposnici je bilo tri-četiri stepenika. Noću, kada bi zvezde na nebu svetlucale, odlazio sam u pećine. Dok sam silazio niz stepenice, palio bih upaljač. Jedanput, kada htedoh da ga upalim, on nije hteo. U jednom trenutku ugledah svetlost koja je dolazila sa jedne stene, kao iz nekog snažnog reflektora: „Fap“, i čitava okolina je bila osvetljena! „Ma, bolje će biti da se ja sklonim od ove svetlosti“, pomislih i okrenuh se nazad. Svetlost odmah iščeze. Bre, taj đavo, nije hteo da mi upali upaljač kako bih sišao! „Nije li šteta da se tako mučiš? Evo, ja ću ti osvetliti put.“ Kakva dobrota!
– Starče, a kako ste znali da ta svetlost nije bila od Boga?
– Ma, to je jasno. Strašno!
 
Snovi su varljivi
– Starče, muče me neki ružni snovi…
– Kada sanjaš neki ružan san, nikada nemoj da razmatraš šta si videla, kako si videla, ili ako si kriva – kolika je tvoja krivica. Pošto ne može da te iskušava danju, đavo ti dolazi noću. Ponekad i Bog dopušta da nas đavo iskušava u snu, da bismo shvatili da stari čovek u nama još uvek nije umro. Nekad, opet, đavo u snu prilazi čoveku i prikazuje mu različite snove da bi se rastrojio dok spava. Zato nemoj da pridaješ nikakav značaj snovima. Prekrsti se, zakrsti i jastuk, okači krst i jednu-dve ikone iznad jastuka i govori molitvu sve dok ne zaspiš. Što im više budeš poklanjala pažnje, to će češće dolaziti neprijatelj da te iskušava. To nije nešto što se dešava samo odraslima, već se dešava i deci. Čak i sasvim maloj deci đavo dolazi i zastrašuje ih dok spavaju, ne gledajući na to da su oni anđelčići, te se ona uznemireno trzaju i drhte od straha, plačući u majčinom zagrljaju. Nekada im opet dolaze anđeli, pa se smeju u snu od radosti, ili se od velike razdraganosti bude. Oni snovi koje donosi đavo su jedan spoljašnji uticaj neprijatelja na čoveka dok spava.
– Starče, a kada u snu osetimo neku težinu?
– Često je to posledica nespokojstva koje je čovek doživeo preko dana, ili raznih strahova, podozrenja i tome slično. Razume se, đavo sve to može da iskoristi, da sve to nekako poveže, i tako da smete čoveka. Mnogo puta je san toliko lak, da čovek misli da je budan i moli se da prestane ta težina koja mu zadržava čak i dah.
Ponekad đavo može da uzme na sebe lik nekog čoveka ili Svetitelja, i da se tako javi čoveku u snu. Jedanput se tako u liku svetog Arsenija javio jednom bolesniku i rekao mu: „Ja sam sveti Arsenije, i došao sam da ti kažem da ćeš umreti. Jesi li čuo? Umrećeš!“ Čovek se preplašio. Jedan Svetitelj se nikada tako ne obraća bolesniku. I ako bolesnik zaista treba da umre, pa mu se javi neki Svetitelj da bi ga obavestio o skoroj končini, on će mu to reći na lep način: „Pošto je Bog video koliko se mučiš, uzeće te sa ovog sveta. Potrudi se da se spremiš.“ Neće mu reći: „Jesi li čuo? Umrećeš!“
– Starče, a kad neko viče u snu?
– Bolje da se probudi… Mnogi snovi su mučni. Kada je čovek napet ili umoran, on se sa tim bori u sebi, i to kasnije vidi u snu. Meni se često dešava da, kada se preko dana suočavam sa različitim problemima ljudi, sa nepravdama koje se događaju i tome slično, kasnije u snu nekog grdim: „Bre, ti bezbožniče!“vičem – „Kako si neosetljiv!“, i od te svoje vike se probudim.
– Starče, može li neko na osnovu snova da predvidi šta će mu se dogoditi?
– Ne, nemojte snovima pridavati nikakav značaj. Bilo da su snovi prijatni, bilo da su neprijatni, čovek ne treba da im veruje, jer postoji opasnost da padne u prelest. Devedeset pet posto snova je varljivo. Zato sveti Oci i kažu da ne treba da im pridajemo značaj. Veoma mali broj snova dolazi od Boga, ali da bi neko mogao da ih rastumači, mora da poseduje čistotu i neke druge predispozicije, kao pravedni Josif[4] i prorok Danilo, koji su imali dar Božiji. „Reći ću ti“, kazao je prorok Danilo caru Navuhodonosoru, „i kakav si san imao i šta on znači[5].“ Ali kakvo je on stanje dostigao! Bio je u jami sa lavovima, i oni mu ništa nisu naudili, iako su bili gladni[6]. Prorok Avakum mu je doneo jelo, a on reče: „Seti me se Gospod“. Kada se Bog ne bi setio proroka Danila, koga bi se setio?
– Starče, neki ljudi ne sanjaju.
– I bolje da ne sanjaju! Ne troše novac ni za ulaznicu, ni za benzin. U snu u jednom trenutku možeš da vidiš nešto što bi u stvarnosti trajalo satima ili danima, jer se vreme u snu ukida. Odatle čovek i može da shvati reči psalma: Jer je tisuća godina pred očima Tvojima kao dan jučerašnji kad mine…[7]
 
Opreznost prema viđenjima
– Starče, šta da kažemo ljudima kada nam pričaju o svojim viđenjima, ili kako su ugledali nekog Svetitelja i tome slično?
– Najbolje da im kažete da budu obazrivi. To je sigurnije, jer ne mogu svi da rasude da li je neko viđenje od Boga ili od đavola. Ali čak i kada je neko viđenje od Boga, čovek ne treba odmah da ga prihvati. Bog, na neki način, biva ganut kada vidi da Njegovo stvorenje ne prihvata viđenja, jer to ukazuje da čovek ima smirenje. Ako je onaj ko se pojavio zaista bio Svetitelj, Bog kasnije može i na neki drugi način da izvesti dušu i da je odvede tamo gde On to želi. Treba biti obazriv, jer može da dođe đavolak, da pritisne dugme i onda počinje TV-program…
Bila je jedna žena kojoj nije imao ko od ljudi da pomogne, pa je imala prava na božansku pomoć. Bog joj je nešto pokazao u viđenju kako bi joj pomogao. Međutim, posle joj je đavo ubacio pomisao: „Ko zna? Možda te je Bog udostojio ovog viđenja, jer te je predodredio za nešto uzvišeno?“ Od trenutka kada je poverovala u to, đavo je otpočeo da dela i da joj komanduje. Ali, na kraju se Bog opet sažalio nad njom. Imala je jedno viđenje i čula glas kako joj govori: „Napiši ocu Pajsiju sva viđenja koja si imala.“ Tako mi je napisala pismo sa svim viđenjima koja je imala. Đavo ju je potpuno rasturio. Bila su to prava viđenja, ali su dolazila od zloga. Od svih viđenja koja mi je navela, samo su prvo i poslednje bila od Boga. Poslednje viđenje joj je poslao Bog ne bi li je urazumio i pomogao da se oslobodi prelesti. Na kraju je nesrećna žena poslušala šta sam joj rekao, i izvukla se iz nevolje.
 
Osobine prelašćenog čoveka
– Starče, kako da znamo da je neko u prelesti?
– To je moguće shvatiti i samo na osnovu njegovog izgleda. Prelašćen čovek projavljuje spoljašnje lažno bestrašće. Izgleda smireno i krotko, ali u sebi krije veliku ideju o samom sebi. Ako obratite pažnju na njegov pogled, videćete da on gleda na druge ljude kao na bednike, kao na mrave. Ali to možete da shvatite i iz onoga što govori. Bio je jedan prelašćen čovek koga su mnogi smatrali za svetog. Govorio je da mu se javio Hristos, jašući na konju i držeći u rukama flašu sa vinom. Pošto ga je Hristos počastio tim vinom, stekao je dar prozorljivosti! Jednom prilikom dok je tako pričao sa ljudima, neki čovek ga upita: „Zašto i ja ne mogu da činim čuda?“ „Zato što si ti učinio taj-i-taj greh…,“ odgovori ovaj. Nesrećni čovek se uspaniči, pa dođe kod mene da mi to ispriča. „Dobro“, rekoh mu, „zar se Svetitelji ikada podsmevaju ljudima? Samo im se đavo podsmeva. Zar ne shvataš da to govori đavo? Čak i da je istina to što prelašćeni čovek govori, to opet dolazi od đavola.“ Jedna žena mi je pričala kako je odvela neku demonizovanu ženu čoveku za koga je čula da izgoni demone, a on ih je primio i odveo u jednu razrušenu kapelu. Čim su ušli u crkvicu, on je uzeo epitrahilj i stavio ga na sebe. Žena se zaprepastila! Mirjanin, pa da nosi epitrahilj! „Vi ste sveštenik?“ „Ma, ko su ti sveštenici!“, odvrati on, i stade da osuđuje sveštenike. Tako je sirota žena i shvatila da je taj čovek u prelesti, pa je skočila i pobegla.
 
Prelest i duševna bolest
– Starče, da li je čovek koji je u prelesti i duševni bolesnik?
– Ne uvek. Jedno je – prelest, a drugo – duševna bolest. Neki ljudi padaju samo u prelest, a neki padaju u prelest ali im i mozak poboljeva. Poznavao sam jednog monaha na Svetoj Gori koji nikoga nije slušao. Pobegao je iz svog manastira, i lunjao po Svetoj Gori. Četiri-pet puta je dolazio kod mene sa željom da se tobož podvizava, i svaki put sam ga savetovao da se vrati u manastir u kome je i primio monaški postrig. Na kraju je kupio jednu keliju[8] i počeo sam da živi u njoj. Nakon sedam meseci došao je opet kod mene. „Vrati se u svoj manastir“, rekoh mu. „Sada sam dobio otpusno pismo iz mog manastira; tamo me više ne primaju“, odgovori on. „Pazi, dobro pazi“, rekoh mu. „Gledaj bar da nađeš nekog Starca, da živiš u poslušanju, a ne po svojoj volji.“ „Biću poslušan volji Božijoj“, na to će on. „Hajde onda u manastir“, rekoh. „Sada kada sam postao pustinjak, da se vraćam nazad? Idi ti“, reče mi. „Ja da idem sam? Ako hoćeš da pođem sa tobom, to ću učiniti od sveg srca“, rekoh. „Znaš šta“, opet će on, „ako je tebi dosadilo bezmolvije i hoćeš da ideš u manastir, ti idi.“ Kada sam video da se tako drsko ophodi prema meni, pustio sam ga. Nedugo potom, saznao sam da se demonizovao, a i sišao sa uma. Đavo mu se javio u liku Majke Božije, i rekao mu: „Čedo moje, ako padneš i pokloniš mi se, daću ti sedam darova Svetoga Duha.“ Tada on pomisli: „Primiću sedam darova, i svi će biti ispod mene“, te pade na kolena da se pokloni. Čim se poklonio, đavo ga prodrma; demonizovao se. Ali, sa tim đavolskim drmusanjem i pamet mu se pomutila. Posle je došao u Sveštenu Opštinu[9] da postane Protos! Zaključao je Oce koji su se tamo nalazili, uzeo žezal Protosa, i šepureći se, počeo da silazi niz stepenice. Ostali ugledaše novog „Protosa“ kako silazi!… Stadoše da ga prate jednim džipom, i malo dalje odatle ga pokupiše i odvedoše u duševnu bolnicu. Sada više nije opsednut demonom, ali je duševna bolest ostala.
– Starče, a nije li čovek koji je u prelesti, na neki način demonizovan?
– Nega šta je? Čovek u prelesti zaista može da ima u sebi i više demona od jednog demonizovanog. Ali ipak, jedno je prelest, a drugo – đavoimanost.
 
Prema prelašćenima treba biti oprezan
Postoje dva-tri duhovnika kod kojih je malo pobožnosti pomešano sa nekim nedostatkom u glavi, i oni obmanjuju ljude. Oni sve ljude smatraju demonizovanim. Nikoga ne slušaju. „Ja sam sveštenik“, kažu, „imam vlast!“ Ako vam neko kaže za takav slučaj, upozorite ljude, jer oni nanose zlo Crkvi. Kažite im: „Nađite nekog valjanog duhovnika, kod koga ćete otići da vam pomogne.“ Ti „duhovnici“ dolaze dotle da koriste moje ime, čak i moju fotografiju, kako bi ljudi stekli utisak kao da imaju neke veze sa mnom. Takvi ljudi svakako imaju neko opravdanje, jer su i sami lakomisleni. Ali ima i nekih nepoštenih, koji sirće pokazuju kao vino. Jedan takav ranije je bio knjigovođa i radio je negde, a sad tumara po čitavoj severnoj Grčkoj i predstavlja se kao moj poslušnik. Priča kako sam mu ja dao dar prozorljivosti i još četiri-pet darova, i tako obmanjuje ljude i zgrće novac.
– On je sveštenik?
– Ne, laik. Video me je jedanput u Dafniju ali se sakrio da ja njega ne bih video, jer je on… „moje istinsko čedo“! Sva sreća da voli da pije, sav se oseća na uzo[10], te su se tako neki ljudi koji su ga videli pijanog, malo zamislili.
Koliko je samo takvih varalica koji iskorišćavaju bol ljudi i prave trgovinu! Jedan takav rekao je nekoj udovici: „Jedna ruka tvog muža nije istrunula, jer su njegovoj duši potrebne molitve.“ „Šta da radim sada?“, pitala se nesrećna žena. „Daću mu novac da se moli za dušu mog muža.“ Pošto joj je uzeo dovoljno novca, posle nekog vremena reče joj: „E, izbegli smo prvu opasnost, sada je malo bolje…“ Žena mu je davala novac opet, i opet, dok joj tako nije uzeo pola imanja, da bi njen muž obreo pokoj!
Ima i takvih prelašćenih koji zakrštavaju bolesnike, promrmljaju nešto i tobož ih isceljuju. Ljudi nasedaju na to, i ne odlaze na ispovest, niti zovu sveštenika da izvrši jeleosvećenje ili da im pročita neku molitvu, nego odlaze kod onih. A usput im daju i čitavu gomilu novca. Pričali su mi kako su u jednom selu živela dva prelašćena čoveka koja su dobro sarađivala! Navede đavo na nekog iz njihovog sela, na primer, jaku glavobolju, ili izazove da se ukoči. Onda ode kod jednog od one dvojice i kaže mu: „Taj-i-taj čovek ima jaku glavobolju iz tog-i-tog razloga.“ Posle toga, nekom prilikom, prelašćeni kaže onom čoveku: „Znam zašto te boli glava“, i odmah mu objašnjava uzrok. „Zaista, kakvo otkrovenje!“, govori čovek. „I šta sad da radim da mi prođe glavobolja?“ „Idi kod tog-i-tog,“ kaže mu ovaj i pošalje ga kod drugog prelašćenog. Vidite li šta je smislio đavo da bi ljude držao u prelesti? Udesio je da dva prelašćena čoveka sarađuju – jedan da daje dijagnoze a drugi da tobož leči, kako bi držao ljude podalje od Crkve.
 
Jeftini darovi prelašćenih
– Starče, zašto ljudi kada imaju neki problem često pribegavaju prelašćenima?
– Zato što đavo ima jeftine darove, i lako ih je primiti. Ono što prelašćeni govore ljudima da rade nije teško ispuniti, i tako ih uspokojavaju u njihovim strastima. Umesto da se pokaju za grehe koje su kao ljudi učinili, i odu nekom duhovniku da se ispovede, nalaze nekog prelašćenog čoveka, to jest – đavola, i traže od njega da im reši probleme. A posle se muče, i ne shvataju da ih je đavo svezao i da im komanduje.
– Starče, a zašto im oni veruju?
– Ljudi su ošamućeni. Koliko je samo onih koji govore da vode ljude pravim putem, a na leđima nose džak u kome se skriva đavo! Ipak, dobri Bog ne pušta da on ostane potpuno sakriven. Ponekad đavo kroz džak proturi kakav rog ili rep, pa ljudi, ugledavši tako nešto, užasnuti poviču: „Šta je to? Rog?! Rep?!“ „Ne, šta to pričate? To je patlidžan“, govore ovi na bi li tako zavarali ljude i đavolske stvari predstavili kao dobre i korisne.
I ovde je jednog dana došao neki prelašćen čovek zajedno sa jednom grupom ljudi. Oko njega se skupilo deset ljudi, a on im je bio „Starac“. Pitao sam ih: „Pripadate li nekoj organizaciji?“ Ne odgovaraju. „Nekom udruženju?“ Ne odgovaraju. „Imate li nekog duhovnika?“ Ništa. Onda počeše da prave metanije. Onaj ih je doveo kako bi ih prelastio. A posle će reći: „Išli smo i kod starca Pajsija, i on se slaže sa nama.“ Shvataš? Nije trebalo da se sretnem sa njim, jer će on to kasnije zloupotrebiti. Delovao je sumnjivo, a njegove pristalice – zavedeno. Siroti ljudi, klečali su na kolenima.
– Starče, Vi im niste ništa rekli?
– Rekao sam im, ali kada odu odavde đavo će im reći nešto drugo; obrni-okreni – i opet ih vraća na svoj put.
– Starče, kako da se čovek zaštiti od prelašćenih?
– Tako što će ostati unutar ograde naše Crkve. Naravno, ako čovek pođe za prelašćenim iz neznanja, Bog ga neće ostaviti. Pomoći će mu da uvidi svoju grešku i vrati se istini.
 
Ispravljanje prelašćenih
– Starče, kako da dođe sebi čovek koji ima prelašćene ideje?
– Treba da postane svestan svog lošeg stanja, da uopšte ne veruje svojim pomislima, da ispoveda duhovniku sve svoje pomisli, i posluša sve što mu kaže duhovnik. Da neprestano ište milost Božiju, kako bi se božanska blagodat ponovo vratila. Odnosno, treba da se smiri kako bi došao sebi i spasao se.
I vidiš, sudovi i namere Božije su bezdan. Ah, ljubav Božija nema granica! Jedan čovek dolazio je često ovde u moju keliju, i uvek je imao samo prelašćene ideje. Nije hteo da sluša ništa što sam mu govorio. Sve je primao naopako. Kada je otišao sa Svete Gore, počeo je da propoveda i nanosi veliko zlo. Govorio je kako je od mene dobio zapovesti, i tako upetljavao ljude. Čak je pokazivao i neku knjigu koju sam mu poklonio na blagoslov, kako bi ljudi poverovali da sarađujemo. Jedanput, dok je tako pričao o raznim stvarima, u nekom trenutku božanska blagodat ga je sasvim napustila, i počeo je strašno ružnim rečima da vređa Hrista i Majku Božiju. Tada se ljudi zamisliše, pa se i raziđoše. Kasnije su ga pokupili nekim bezbednosnim vozilom i zatvorili u duševnu bolnicu. Vidite li dokle doseže ljubav Božija! On dopušta i da se huli ime Njegovo, ne bi li samo pomogao svojim stvorenjima i spasao ih!
– Starče, ako prelašćen čovek uvidi svoju prelest i pokaje se, da li će se pokajati i njegovi sledbenici?
– Ako se zaista pokajao, trebalo bi da se smiri, da im kaže da je grešio, i da pokuša da ih povrati na pravi put. A ako se njegove prelašćene ideje razotkriju, a on sam ostaje u prelesti, tada je potrebno na neki primeren način prosvetiti njegove sledbenike. Jer neki prelašćeni dolaze do toga da šire svoje ideje unutar Crkve. Tada postoji bojazan da će se njegove pristalice, ukoliko iznenada saznaju da je ono što su od njega slušali – prelest, sablazniti i odvratiti od Crkve.
 


 
NAPOMENE:

  1. Starac je suvim podvigom nazivao podvig koji je samom sebi cilj, a ne vrši se kao sredstvo za dostizanje čistote srca i savršenstva u Hristu.
  2. Njegov spomen Crkva praznuje 15. januara.
  3. Njegov spomen Crkva praznuje 13. januara.
  4. Vidi Post. 37, 5-11.
  5. Vidi Dan. 2, 25-46.
  6. Vidi Dan. 6, 16 i dalje.
  7. Ps. 89, 4.
  8. Monaška naseobina koja se sastoji iz dve-tri prostorije i malog hrama, a koja pripada jednom od dvadeset manastira Svete Gore.
  9. Zdanje u Kareji, prestonici Atosa, gde zaseda Sveštena Opština, upravno telo Svete Gore, a koje se sastoji od dvadeset članova, predstavnika dvadeset manastira, koji se biraju svake godine.
  10. Vrsta grčke aromatične rakije.

Jedan komentar

  1. Postavka za latinicu je izvrsna stvar. Svaka čast tko je to uradio i odobrio.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *