NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

 

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO
 

 
XIX KAKVE TREBA DA BUDU INOKINJE DA BI SKUPA SA MUDRIM DEVOJKAMA KROČILE U ODAJE BESMRTNOG ŽENIKA
 
Kako je dobra namera nadahnula onoga koji vam je, sestre, podigao ovaj hram, posvetivši ga Majci Božijoj, koja je, kao Materodjeva, vaistinu Mati devstvenosti, tj. vaše najveće žrtve i vašeg prevashodnog zaveta! Velika je to uteha, ali velika i obaveza. Vladičica naša Bogorodica je vaša Mati. Zbog toga, imajući vazda pred očima njen devstveni lik, i u umu noseći vrline i savršenstva koje ona naročito voli, revnujte da i spolja i iznutra postanete dostojne njenog pokrova, zastupništva i rukovodstva, te da, provodeći zemaljske dane u njenoj obitelji, njenom rukom io vašoj končini budete uvedene i u nebeske obitelji.
Prorok David se udostojio viđenja slave Presvete Bogorodice: on je video kako je Vladičica obučena i ukrašena u zlatnu haljinu (Ps.44,10) i kako kao carica stoji sa desne strane Gospoda. Ugledao je kako za njom vode devojke, druge njene, kako ih uvode u hram Carev (Ps.44,15). Ovo predskazanje se i ispunilo. Mnogi horovi devstvenica sada na nebu okružuju Vladičicu, radujući se i likujući s njom, i prizivajući k sebi sve koje čeznu i žele ka njima. Eto, sestre, prokrčen je put. Hitajte i vi njime, stopama već proslavljenih devstvenica.
Naveo bih vam jedan primer projave nebeske slave devojaka. Jedared beše nužno da se osnaži iznemoglo trpljenje i podstakne pogasla revnost jedne sestre, trudbenice. Po molitvi jednog duhonosnog monaha, javila se Majka Božija sa nebeskom pratnjom – dva anđela, svetim Jovanom Pretečom i Jovanom Bogoslovom i sa dvanaest proslavljenih devstvenica. Devstvenice behu neiskazane krasote, u neizrecivoj svetlosti, sa vencima i u blistavim raznobojnim odeždama. I duša ove sestre ču glas: „Vidiš li kakva je slava nebeska? Ali, ona se zadobija sa mukom, posle mnogih skorbi, tegoba i napora. Ko se ne trudi kako valja, neće ući u tu slavu“.
Mnogim se naporima i izobilnim znojem stiče pristup horovima devstvenica koje, likujući, okružuju Majku Božiju. Gle, Vladičica vaša je sva ukrašena, u haljini zlatom iskićenoj, i oko nje stoje devstvenice u blistavim raznobojnim odeždama. To je znamenje mnogobraznih vrlina kojima one ukrasiše duše svoje, i radi kojih revnovaše u sve dane svoga zemnog života. Dok bejahu na zemlji, one se spolja ne odlikovaše ničim naročitim. Njihova duhovna savršenstva behu skrivena. A tamo, na nebesima, one zablistaše u svom sjaju, projavivši privlačnu lučezarnu svetlost. Dok je skriveno u zemlji, seme nema ničeg naročitog; kada, pak, izraste iz zemlje, ono se ukrašava cvetnom lepotom, kojom se ni Solomon ne obuče u svoj slavi svojoj. Tako i svete devojke na zemlji prvodiše život svoj u naporima smirenja i samouniženja, starajući se samo za jedno – da iznutra ostvare svaku vrlinu. Te vrline su njihova unutarnja slava, skrivena od drugih ljudi, pa čak i od njih samih. Kada su odbacile spoljašnji plotski omotač, otkrila su se savršenstva zapretena u njima u svoj raznoobraznosti vidljive slave.
Ni vi, sestre, sada niste slavne niti primetne: i stanovi vaši, i ruho, i hrana, i sva vaša spoljašnjost – sve je ubogo i poniženo. Ali, nemojte biti žalosne. Tako i treba da bude! Samo ne zaboravite da se revnosno trudite radi sticanja u srcu svakovrsnih vrlina, kako bi, po napuštanju zemaljskog poprišta, iz vas imalo šta da se sa slavom projavi, te da sa uzdanjem stanete među svete devstvenice, u blistavim odeždama okružujući Vladičicu Bogorodicu. U vašem vrtu neće nići cveće, ako ne posejete seme i ne potrudite se oko njega. Isto tako, iz vas neće razrasti, niti će vas u budućem veku oseniti mnogobrazna duhovna slava ukoliko u sebi ne posejete semena vrlina i ne pazite na njih [sa svakim trudoljubljem].
Vi već nosite odeću koja se naziva anđelskim obrazom. Zbog čega se tako zove? Zato što predstavlja razne vrline i savršenstva, svojstvena nebeskim žiteljima. Oblačeći se u nju, vi se zavetujete pred nebom i zemljom da ćete u srcu svome, skriveno od svih, posaditi seme i odnegovati izdanke vrlina na koje vas ona opominje, kako biste se, ostavivši zemlju i ushodeći u nebeska naselja, javile čiste i savršene, poput anđela.
Onome ko bi iskao razjašnjenje o tome koje vrline bi trebalo posejati u srcu, kako bi se tamo projavile u velikoj slavi, moglo bi se odgovoriti: one treba da u srcu budu onakve kakvima ih predstavlja njihovo ruho. To bi bilo dovoljno. Na glavi vam je kukulj – simvol mladenačke nezlobivosti: stoga kao deca budite nezlobive, poslušne, ne mnogobrižljive, prema svima ljupke i ljubazne, jedna prema drugoj pokazujući ljubav. Na plećima vam je analav, obraz krsta, tj. svakovrsnog trpljenja: stoga budite trpeljive i blagodušne, prebivajući u naporima, molitvama, pošćenju, poklonima, praštajući i pomažući jedna drugoj i sve iodnoseći bez roptanja. Na vama je i pojas – simvol gotovosti na svako dobro delo i na umrtvljivanje strasti: stoga vazda budite bodre, bez samosažaljenja i samopošteđivanja, brze na svako delo sve do polaganja života. Nosite mantiju, obraz ukopnog čaršava: stoga budite mrtve za sve izvan vas i oko vas. Ako vam se rugaju ne vređajte se; hvale li vas – ne preuznosite se; steknete li izobilje – ne povodite se; trpeći nevolje – ne budite malodušne. Jedno imajte na umu i u srcu: spasenje duše i bogougodnost života. Imate i brojanice – tj. simvol i pravilo neprestane molitve: stoga se navikavajte na molitvu, da biste i sedeći, i hodeći, i u keliji i van nje, i u crkvi i za trpezom, u svakome delu i na svakom mestu neprestano u srcu nosile molitvene reči, sa njima idući na san i sa njima se budeći. Potrudite se, sestre, za sve ovo na šta vas opominje vaša odeća, da vam ne bi bila na osudu.
Nas svetovnjaci i svetovnjakinje poštuju, držeći da smo i iznutra onakvi kakvima nas spolja predstavlja odeća naša. I dobro čine, poštujući vrlinu, čije prisustvo pretpostavljaju, i koja je zaista dostojna časti. Oni, doduše, ne vide kakvo nam je srce. Međutim, to što nam je na srcu skriveno je samo privremeno, u ovome životu, dok će se tamo pokazati. O, kako će nas biti sramota kada se pred svima, koji nas sada poznaju, otkrije da u srcu nismo onakvi kakvima nas prikazuje odeća! Kako ćemo tada podneti njihov prekor? Reći će: „Mišljasmo da ste smerni, a vas osuđuju kao gorde i sujetne; držasmo da su vam strana lutanja srca i pomisli, a vas osuđuju zbog neuzdržanja očiju i osećanja; nadasmo se da ste isposnici, a vas osuđuju zbog slastoljublja; verovasmo da ste molitvenici, a vas osuđuju za zaborav Boga; smatrasmo vas za podvižnike, a vas osuđuju za lenjost i prekomerno predavanje snu; pomišljasmo da ste trpeljivi, a vas osuđuju zbog roptanja; još nam se činjaše da ste prezreli svet i sve što je u svetu, a vas osuđuju zajedno sa svetoljupcima; gledasmo vas kao krotke, poslušne, miroljubive, a vas osuđuju zbog gneva, nepokornosti, grubosti i raspre. Kako li ćemo otrpeti ovakve i slične prekore? A oni će biti još nesravnjivo bolniji kada svetovnjaci budu uzneti u raj zbog svojih vrlina, a mi budemo prognani u ad zbog naše nemarnosti i bezbrižnosti.
Imajući na umu da nas ovako nešto teško i gorko vaistinu može zadesiti, potrudimo se, sestre, za vremena [oko vrlina]. Nije dovoljno samo prebivati unutar manastirskih zidina. Nije dovoljno što ste devstvenice. Malo je i to što ste isposnice. Mali su i napori vaši. Neznatni su i pokloni vaši. Treba najpre srce ispuniti svakojakim dobrim raspoloženjima. Čega ne beše kod ludih devojaka? Spolja one behu potpuno nalik na mudre, no kada dođe čas da izađu u sretanje Ženiku, one se ne nađoše dostojne. Zašto se to desilo? Zato što ne beše jeleja u svetiljkama njihovim. Jelej označava ukupnost svih dobrih osećanja i raspoloženja srca, koji dušu čine ljubljenom nevestom Gospodnjom i koji omogućavaju ulazak u odaje slave Božije. Ovo se i na nas odnosi. Ne bude li u srcu našem dobrih raspoloženja, zatvoriće se vrata pred licem našim, i čućemo glas: „Idite, ne poznajem vas!“
Ovo vam napominjem, sestre, na današnji svetli praznik vaš, ne da bih vam pomutio prazničnu radost, nego da bih vas, uzimajući kao povod praznovanje koje će brzo proći, podstakao na brigu da vam se ne desi da propustite beskonačno praznovanje u horovima zlatozarnih devstvenica, koje će, kao verne druge Presvete Vladičice, za njom biti privedene i uvedene u dvor Carev. Uznemiri li se savest neke od vas – svakako će se uznemiriti na dobro, a ne na zlo. Bolje nam je ovde uznemiriti se, kako bismo tamo bili nagrađeni spokojstvom, nego da se neoprezno ovde predajemo spokojstvu, a da nas tamo iznenada sustigne nemir i nespokoj, kome već neće biti kraja. Neka bi vas Presveta Vladičica Bogorodica, vaša najbliža Zastupnica i Pokroviteljka, privela ka tihom pristaništu svome, i neka bi vas prosvetila lučama svoje svetlosti, iscelila vam duševne nemoći, odagnala besovske napade, izbavila od tame strasti, podarila zdravlje dušama i srca ispunila netljenom duhovnom krasotom. Neka biste, njome ukrašene, u zlatozarnim haljinama, veselo i radosno kročile u svetle nebeske obitelji, za stopama Carice Bogorodice i svih devstvenica koje, po okončanju zemnih napora, prosijaše slavom na nebu. Amin.
 
22. oktobra 1863. godine
u Vladimirskom ženskom manastiru

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *