NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

 

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO
 

 
XV PRERASTANJE OPŠTINE U MANASTIR
 
Ne mogu da se ne radujem, gledajući neprekidno jačanje vaše zajednice iz sile u silu. Ne mogu a da se ne radujem i umnoženju skinija vaših, i povećanju broja onih koje se trude i onih što žele da se sa vama podvizavaju na istom poprištu, i posebno, vašem usrđu da steknete odvojeno, usamljenije mesto[1]) na kome ćete Gospodu poveravati skrivene želje srca, ištući pomoć Njegovu, tako neophodnu u vašem unutarnjem i spoljnjem svakodnevnom životu. Zablagodarimo Gospodu koji sve ustrojava. Vaša opština u sadašnjem obliku nalik je na zametak ploda. Taj plod već je vidljiv, ali mu još predstoji da sazri, kako bi se projavio u svoj svojoj krasoti, koja mu je prednaznačena. Štedra je ruka Gospoda koji dobro čini. Onaj ko je u vama otpočeo ovo delo, privešće će ga kraju u slavu imena svoga.
Jamačno i vi tako verujete. Verujte i nada vaša neće biti posramljena. Ali, imajte na umu da je nadanje obostrano: vi očekujete od Gospoda osobitu pomoć i sadejstvo, a On od vas očekuje da mu budete verne u svemu, i velikom i malom, i da vazda budete dostojne Njegovog osobitog blagovoljenja. 0 tome se ponajvećma starajte, sestre. Gospod, sa svoje strane, nikada i nijedno [dobro] delo nije zanemario.
Gospodnji je blagoslov na svima koji prebivaju u volji Njegovoj. Ako zapovijesti moje održite, govori Gospod, ostaćete u ljubavi mojoj (Jn.15,10). Znate li kakva je volja Božija prema vama? Ostanite u njoj. Onima koji hode u bezazlenosti Gospod neće uskratiti nijedno dobro (Ps.84,11).
Za sada, sestre, vi još uvek predstavljate [hrišćansku] opštinu. To je samo početno stanje, polusvetovno i polumonaško. Ne bi valjalo zaustavljati se na pola puta. Treba ići dalje, dakle, sticati i projavljivati i vrline svojstvene budućem savršenom obrazu, kako ga ne biste primile nepripremljene.
I na vašu se opštinu može primeniti primer prvobitne apostolske Crkve: U naroda koji poverova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko (Dap.4,32). Neka vam ovo bude zakon. Kao što njima sve beše zajedničko, tako neka bude i vama: isti cilj, jednaki napori, iste radosti i tuge, iste brige i staranja. Jednomislije i jednodušnost, sjedinjujući vas iznutra uzajamnim saosećanjem, dovešće vas do međusobnog sadejstvovanja i pomaganja, te će, gradeći od svih jedno telo, svaku od vas učiniti snažnom onoliko kolika je snaga svih vas zajedno. Ugledajte se na pčele. Gle, sve su one u neprestanoj užurbanosti. Ipak, sve zajedno, pod rukovođenjem jedne matice, grade isto saće. I med je njihov sladak od slasti međusobnog mira koji ih nosi. Vaistinu: Kako je lepo i krasno kad sva braća žive zajedno! Mirom ispunjena opština je poput dobro naštimovane harfe, budući da Gospodu uznosi skladnu hvalebnu pesmu, prinoseći danak jednomislija i jednonačalija. Dobra je opština i poput cvetnog luga, ukrašena raznoobraznošću vrlinskih srdačnih svojstava kojima se odlikuju sestre. Kao izobilna delima ljubavi i saglasja, trudoljubiva opština liči na voćnjak pun raznih plodova. Budite takve, revnujući da se svaka pred svakom pokaže u poslušanju, miroljublju, praštanju slučajnih uvreda, u požrtvovanom radu za druge, neosuđivanju, uzajamnom poštovanju, uzajamnoj brizi, u čuvanju časti vaše opštine pred drugima, u nelicemernoj ljubavi prema svima.
Ovako čineći kao članice opštine, polažite seme vrlina i budućeg monahovanja, pa čak i otšelništva. Navikavajte se na odbacivanje žitejskih običaja, ukidajući ih sve više i više, a zatim, saglasno vašim moćima, prelazite ka usamljenosti i ka prebivanju sa jedinim Gospodom. Stičite naviku da stražite nad svojim osećanjima: čuvajte oko od gledanja, uho od slušanja, čulo ukusa, mirisa i dodira od slasti i nežnosti. A zatim postepeno prelazite na čuvanje misli i srdačnih osećanja od nerasejanosti i prelesti. Navikavajte da radite onako kako vam se naredi, da preduzimate dela po savetu, kako ništa ne biste činile po svojoj volji i zaključivanju, već jedino po rasuđivanju starijih. Tako ćete se pokazati kao marljive učenice istinskog poslušanja, koje revnuju da se odreknu svoje volje. A najviše se starajte oko molitvenog truda, u domu Božijem i nasamo u keliji, pripadajući Gospodu s bolom, što češće možete. Molitva je i svedočanstvo savršenstva i način napredovanja. Što je molitva uzvišenija, to je duša čistija. Gorenje duha u molitvi jeste plod opštenja sa Bogom, koji je oganj koji u duhu svakoga koga se dotakne razgoreva plamen. Počnite od najjednostavnijeg i uspinjite se ka najsavršenijem: od danonoćnih molitvoslovlja sa stajanjem i preklanjanjem kolena – do neprekidnog predstojanja pred licem Gospodnjim u srcu, odnosno do neprestane molitve. Duša u kojoj se pojavi njeno seme postaje spremna za monaštvo, ili je već monahinja: jer, monah je onaj ko u srcu neprekidno prebiva sa Gospodom. Vaša opština će utoliko pre prerasti u manastir ukoliko više sestara bude dostizalo ovo savršenstvo. A kada sve ovo postignete, duhovno ćete stupiti u monaški čin, bez obzira na to da li ćete ga i spolja zadobiti.
Želeći vam da sve ovo postignete, molim se Gospodu svojom nedostojnom molitvom da vam bude pomoćnik u naporima spoljašnjeg ustrojenja i unutarnjeg napretka, kako biste sve dostigle u meru rasta visine Hristove. Amin.
 
2. juna 1860. godine
u Trojekurovskoj opštini
(Tambovska gubernija)
 


 
NAPOMENE:

  1. Reč je o parohijskoj crkvi, oko koje su se skupile sestre i koja, po njihovoj želji, treba da se pretvori u manastir,- Prim. prev.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *