ПОУКЕ СВЕЧАСНИМ ИНОКИЊАМА О ТОМЕ ШТА ОД ЊИХ ЗАХТЕВА МОНАШТВО

 

ПОУКЕ СВЕЧАСНИМ ИНОКИЊАМА О ТОМЕ ШТА ОД ЊИХ ЗАХТЕВА МОНАШТВО
 

 
XV ПРЕРАСТАЊЕ ОПШТИНЕ У МАНАСТИР
 
Не могу да се не радујем, гледајући непрекидно јачање ваше заједнице из силе у силу. Не могу а да се не радујем и умножењу скинија ваших, и повећању броја оних које се труде и оних што желе да се са вама подвизавају на истом попришту, и посебно, вашем усрђу да стекнете одвојено, усамљеније место[1]) на коме ћете Господу поверавати скривене жеље срца, иштући помоћ Његову, тако неопходну у вашем унутарњем и спољњем свакодневном животу. Заблагодаримо Господу који све устројава. Ваша општина у садашњем облику налик је на заметак плода. Тај плод већ је видљив, али му још предстоји да сазри, како би се пројавио у свој својој красоти, која му је предназначена. Штедра је рука Господа који добро чини. Онај ко је у вама отпочео ово дело, привешће ће га крају у славу имена свога.
Јамачно и ви тако верујете. Верујте и нада ваша неће бити посрамљена. Али, имајте на уму да је надање обострано: ви очекујете од Господа особиту помоћ и садејство, а Он од вас очекује да му будете верне у свему, и великом и малом, и да вазда будете достојне Његовог особитог благовољења. 0 томе се понајвећма старајте, сестре. Господ, са своје стране, никада и ниједно [добро] дело није занемарио.
Господњи је благослов на свима који пребивају у вољи Његовој. Ако заповијести моје одржите, говори Господ, остаћете у љубави мојој (Јн.15,10). Знате ли каква је воља Божија према вама? Останите у њој. Онима који ходе у безазлености Господ неће ускратити ниједно добро (Пс.84,11).
За сада, сестре, ви још увек представљате [хришћанску] општину. То је само почетно стање, полусветовно и полумонашко. Не би ваљало заустављати се на пола пута. Треба ићи даље, дакле, стицати и пројављивати и врлине својствене будућем савршеном образу, како га не бисте примиле неприпремљене.
И на вашу се општину може применити пример првобитне апостолске Цркве: У народа који поверова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко (Дап.4,32). Нека вам ово буде закон. Као што њима све беше заједничко, тако нека буде и вама: исти циљ, једнаки напори, исте радости и туге, исте бриге и старања. Једномислије и једнодушност, сједињујући вас изнутра узајамним саосећањем, довешће вас до међусобног садејствовања и помагања, те ће, градећи од свих једно тело, сваку од вас учинити снажном онолико колика је снага свих вас заједно. Угледајте се на пчеле. Гле, све су оне у непрестаној ужурбаности. Ипак, све заједно, под руковођењем једне матице, граде исто саће. И мед је њихов сладак од сласти међусобног мира који их носи. Ваистину: Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно! Миром испуњена општина је попут добро наштимоване харфе, будући да Господу узноси складну хвалебну песму, приносећи данак једномислија и једноначалија. Добра је општина и попут цветног луга, украшена разнообразношћу врлинских срдачних својстава којима се одликују сестре. Као изобилна делима љубави и сагласја, трудољубива општина личи на воћњак пун разних плодова. Будите такве, ревнујући да се свака пред сваком покаже у послушању, мирољубљу, праштању случајних увреда, у пожртвованом раду за друге, неосуђивању, узајамном поштовању, узајамној бризи, у чувању части ваше општине пред другима, у нелицемерној љубави према свима.
Овако чинећи као чланице општине, полажите семе врлина и будућег монаховања, па чак и отшелништва. Навикавајте се на одбацивање житејских обичаја, укидајући их све више и више, а затим, сагласно вашим моћима, прелазите ка усамљености и ка пребивању са јединим Господом. Стичите навику да стражите над својим осећањима: чувајте око од гледања, ухо од слушања, чуло укуса, мириса и додира од сласти и нежности. А затим постепено прелазите на чување мисли и срдачних осећања од нерасејаности и прелести. Навикавајте да радите онако како вам се нареди, да предузимате дела по савету, како ништа не бисте чиниле по својој вољи и закључивању, већ једино по расуђивању старијих. Тако ћете се показати као марљиве ученице истинског послушања, које ревнују да се одрекну своје воље. А највише се старајте око молитвеног труда, у дому Божијем и насамо у келији, припадајући Господу с болом, што чешће можете. Молитва је и сведочанство савршенства и начин напредовања. Што је молитва узвишенија, то је душа чистија. Горење духа у молитви јесте плод општења са Богом, који је огањ који у духу свакога кога се дотакне разгорева пламен. Почните од најједноставнијег и успињите се ка најсавршенијем: од даноноћних молитвословља са стајањем и преклањањем колена – до непрекидног предстојања пред лицем Господњим у срцу, односно до непрестане молитве. Душа у којој се појави њено семе постаје спремна за монаштво, или је већ монахиња: јер, монах је онај ко у срцу непрекидно пребива са Господом. Ваша општина ће утолико пре прерасти у манастир уколико више сестара буде достизало ово савршенство. А када све ово постигнете, духовно ћете ступити у монашки чин, без обзира на то да ли ћете га и споља задобити.
Желећи вам да све ово постигнете, молим се Господу својом недостојном молитвом да вам буде помоћник у напорима спољашњег устројења и унутарњег напретка, како бисте све достигле у меру раста висине Христове. Амин.
 
2. јуна 1860. године
у Тројекуровској општини
(Тамбовска губернија)
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Реч је о парохијској цркви, око које су се скупиле сестре и која, по њиховој жељи, треба да се претвори у манастир,- Прим. прев.

Comments are closed.