NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

 

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO
 

 
XIII SVETE ŽENE MIRONOSICE KAO OBRAZ ISKANJA GOSPODA
 
U ženama mironosicama, sestre, vidim obraz raspoloženja srca koji je vama svojstven. Jer, šta je karakteristična crta svetih žena mironosica? Pre svega – njihovo postojano, trpeljivo idenje za Gospodom i, rekli bismo, traganje za Njim. One služe Hristu imanjem svojim; one idu za Njim u Jerusalim; na krstonosnom putu hode odmah iza Njega; na Golgoti ga, raspetoga, okružuju; posmatraju gde polažu Njegovo telo nakon skidanja sa Krsta; po suboti rano izjutra, još dok beše tama, one iznova hitaju na grob i bivaju obradovane javljanjem Vaskrsloga, te, najzad, trče da obaveste apostole. Tako se usrdno one pribijahu uz Gospoda, i tako nenasito žuđahu da gledaju lice Njegovo, te da budu uz Njega. Tako ste i vi, sve ostavivši, pošle za Gospodom. Neka je blagosloven put vaš! Idite, i ištite lice Njegovo u sve dane.
A kako i ne biste išle, kako da ne ištete? Jer, ko je divniji od Gospoda? Divan je i prekrasan Gospod dobrotom svojom, i prevashodi sve sinove ljudske. Nije On lep samo Božanskom krasotom, nego i krasotom ljudske prirode – skladnim spojem svih savršenstava svojstvenih čoveku. Ko sagledava ovu krasotu, biva privučen Gospodu. On njome ispunjava sve koji ga ljube.
Kakve su oči Njegove? Svetlije od sunca, jasnije od zore. On pogleda na grešnicu, i učini je celomudrenom; upravi oči svoje na carinika, i udostoji ga zvanja apostolskog; prože pogledom Petra, i bujica suza poteče iz očiju njegovih. Zadobijajući ljude očima, Gospod je dušama onih koji ga zavoleše darivao silu da vide i nebesa i da jasno sagledavaju sve vidljivo i nevidljivo.
Kakve su reči Njegove? On otvori svoja usta, i ribari ostaviše mreže svoje; On kazuje pouke, i obraćaju se oni koji su došli da ga uhvate; On izgovora reč i namah se stišavaju bure, izgone demoni, isceljuju bolni, vaskrsavaju mrtvi. Privlačeći takvom rečju, On i dušama onih što ga zavoleše daruje reči kojima Bog priklanja uho svoje, koje anđeli čuju, kojima se ljudi naslađuju.
Gospod je bogat, i druge bogati; silan i daruje silu nepobedivu; premudar, te umudruje; svet, i osvećuje. I svaki dobri dar i svaki savršeni poklon od Njega ishodi ka onima koji k Njemu streme.
Za takvim Gospodom tragajte! Ištite ga u svim bogodoličnim molitvoslovljima i sveštenodejstvima Crkve, gde je On skriven kao u nekom mirišljavom gaju. I ugledaćete ga, kao što ga negda vide Marija Magdalina, u gradini, ili poput neveste iz Pesme nad pesmama, koja spazi krasno lice ženika svoga među krinovima, kad zahladi dan i senke se podigoše (2,14-17).
Ištite ga u Božanstvenim Tajnama, a iznad svega u Tajni Tela i Krvi Njegove. I poznaćete ga, kao što ga poznadoše učenici u Emausu u lomljenju hleba, i kao što ga pozna nevesta iz Pesme nad pesmama, koja ispovedi da je On sladost u grlu i da je sav želja (5,1617).
Otkrivajte ga u dogmatima vere, sa nesumnjivom ubeđenošću u njihovu istinitost, i u zapovestima Njegovim, sa revnošću u njihovom ispunjavanju, i na svim putevima i stazama života, sa trpljenjem i predanošću Njemu. I gle, On će vam se javiti i dati vam da ga opipate, kao što udostoji i učenike naveče po Vaskrsenju. I uskliknućete poput Tome: Gospod moj i Bog moj!
Posvuda ga ištite sa revnošću. Ili, zašto bih govorio: „Ištite“? Ta, vi ste ga već pronašle, i On vam je, kao istinit i pouzdan u reči, sigurno već darivao sebe. On vas je jamačno već više puta uverio u silu svojih darova. On je među vama kao pastir u malom stadu; u vama je kao u obitalištu svome. Preostaje mi samo da dodam jedan savet: Potrudite se da Gospoda zadržite u sebi.
A zadržaćete ga neprestanim pomišljanjem na Njega i neprestanom umnom besedom sa Njim – o Njemu i o spasenju duša vaših. Zadržite ga ljubavnom čežnjom srdaca svojih k Njemu jedinome. Nemojte dopustiti da vam srca budu privezana za bilo šta drugo, malo ili veliko. Zadržite ga tako što ćete se prepustiti Njegovoj promisliteljnoj desnici, bogopredanim raspoloženjem srca i neprestanom molitvom. Zadržite ga revnosnim izvršavanjem monaškog ustava, nelicemernim poslušanjem, krotošću, miroljubljem, uzajamnim snishođenjem, međusobnim pomaganjem, smirenjem, neosuđivanjem, ravnodušnošću prema stvarima, licima i običajima ovoga sveta, bezmolvijem, trudoljubljem, izbegavanjem telesnog pokoja, svagdašnjim sećanjem na odlazak iz ovog života i na nagradu koja vas čeka.
Neka bi Gospod dao da među vama sve ovako bude, sestre, kako vaše obećanje ne bi bilo lažno, i kako se ne bi izjalovila nadanja koja svi na vas polažemo. Neka je mir pred vama, i Gospod u vama.
Odvratite pogled svoj da ne vidite sujetu, i vazda budite sa Gospodom. Njega ištite, i za Njegovim tragom upravite vaše stope, misli i osećanja.
Mnogi i neizrecivi darovi su vezani za život koji odabraste. Blizu je Gospod, i ispuniće vas dobrima svojim. Ali, i vi treba da se potrudite.
Potrudite se, ne zazirući pred praznim strahovanjem i ne žaleći sebe. Žene mironosice se do Gospoda probijahu kroz gomilu onih što ga raspinjahu. Ni vi se ne osvrćite ni na šta, izvan vas samih. Neka uzvikuje svet, neka luduje taštoumlje, neka se dižu kovitlaci neprijatnosti: vi hodite svojim putem, ne okrećući se, ne gledajući na ono što vas okružuje, ne slušajući prazne reči. Gledajte samo ispred sebe, trpeljivo hodeći stazom koju vam pokazuju zapovesti i vaša, odozgo prosvećena savest. I u svetu ima mnoštvo revniteljki blagočašća koje tragaju za Gospodom i trude se da ga dostignu. Gledajte da ne zaostanete za njima!
Zablagodarimo Gospodu što Njegovo oko među svetovnjakinjama vidi i inokinje. Međutim, nemojte dopustiti da među vama spazi svetovnjakinju u monaškom ruhu. Amin.
 
22. aprila 1862. godine
u Tambovskom ženskom manastiru

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *