NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

 

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO
 

 
XII ISKANJE „ONOGA ŠTO JE GORE“ JESTE PRVO DELO MONAHOVANJA
 
Uzneo si se u slavi, Hriste Bože naš, priredivši učenicima radost!
 
U svetome Jevanđelju čitamo da su se apostoli, po Gospodnjem vaznesenju na nebo, sa velikom radošću vratili u Jerusalim. Oni jamačno umom i srcem osećahu svu veličinu dobara izlivenih na rod ljudski Vaznesenjem Gospodnjim, budući da su se veselili u trenucima kada je trebalo da se, ljudskom merom mereno, predaju tuzi i žalosti. I ne samo što se sami veseliše, već povod za likovanje predadoše svoj svetoj Crkvi, koja nas svake godine iznova poziva na praznovanje.
I danas, eto, praznujemo. Ali, svetoj Crkvi nije ugodno da, zbog opčinjenosti svetlošću praznika, zaboravimo šta je uzrok i povod za našu radost, te da spoljašnjim toržestvom zaklonimo veličinu Onoga koji se vazneo i blagotvornost Vaznesenja. Crkva želi da u mislima svojim obnovimo poznanje svega što nam je podareno Vaznesenjem Gospodnjim, da u našoj savesti osvežimo svest o tome kakvi treba da budemo, te da rasudimo jesmo li vaistinu takvi.
Priđite, uspnimo se misleno na Jeleonsku goru, upravimo umne oči naše na Gospoda koji se vaznosi, i poučimo se iz sagledavanja. Hodite, uspnimo se svi, a pre svih vi, sestre, koje nas pozvaste da skupa otpraznujemo u vašoj obitelji. Pre svega vi, kažem, jer je u Vaznesenju prikazan život koji je vama svojstven. U njemu je dat savršeni obraz vašega čina sa njegove unutarnje strane.
Gledajte: vaznosi se Gospod! Božanstvom svojim On, istina, vazda bejaše sa Ocem. Sada se naša priroda vaznosi u Njemu, i s Njime biva postavljena sa desne strane Bogu, u slavi i carskom veličanstvu. Oni koji poveruju u Gospoda postaju jedno sa Njim: oni se u Hrista krštavaju i u Hrista oblače, kako kasnije ne bi bili lišeni one časti koja je ukazana našoj prirodi u Hristu Isusu. Toliko velike časti smo se udostojili! Tako je uzvišeno naznačenje naše! U nama je posađeno seme upodobljenja Hristu – ovde u savršenstvu [tj. vrlinovanju], a tamo u slavi. Imajte ovo na umu i ne dopuštajte da se vaše visoko zvanje unizi nepodobnim delima. Vi ste, sestre, primile anđelski obraz da biste vazda prebivale pred licem Gospodnjim, kao što anđeli na nebu okružuju presto Njegov, te da biste sastavile umni hor onih što pevaju i slave Vaznetog.
I apostol slično zapoveda: Tražite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore (Kol.3,12). Poneki su zauzeti brigom o hrani i odelu, o domu, o dobrim odnosima sa drugima, o zadovoljstvima, o časti i vlasti. Apostol nas poziva da ostavimo sve. Ištite ono što je tamo gde Hristos sedi s desne strane Boga. Pitaćete: „Šta bi radi ovoga valjalo činiti?“ Odgovor bi bio: Trudite se da obretete ono što je Gospod zapovedio, govoreći o blaženstvima, i naći ćete traženo. Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko, govori Gospod. Carstvo nebesko je onde gde prebiva Hristos Car. Shodno tome, siromašni duhom već poseduju ono najviše, gde Hristos sedi sa desne strane Bogu. Počnite i vi od toga: osiromašite duh svoj, pa krenite dalje, ištući plač i suze, skrušenost, krotost i pravdu, milost i mir, čistotu srca i svestrano trpljenje. Jer, svima ovim vrlinama pripada Carstvo, sve su one u naručju Hristovom. One svima koji se njima ukrašavaju krče put prema mestu gde Hristos sedi Bogu sa desne strane. Njih ištite, i stičite jednu za drugom. Ovaj trud vašeg iskanja biće nalik na čoveka koji se sprema da izađe pred cara, te jedno za drugim oblači svečana ruha, svako pažljivo zagledajući i čisteći, sve dok se sasvim ne odene i ne bude pripravan. Ni vaše odelo, sestre, nema neki drugačiji smisao. Od glave do pete na vama je sve prikriveno naročitim ruhom, i svaki njegov deo ukazuje na određene vrline svojstvene monaškome činu. Revnujte da i u srcu budete na mestu koje odgovara vašem odelu, pa ćete se naći tamo gde Hristos sedi s desne strane Boga.
Svakako ćete reći: „To je teško. Ko to može ispuniti?“ Život je i inače težak. On je još naporniji, ukoliko revnujemo za vrline, a najteži – ako se poduhvatamo valjanog monahovanja. Udaljavanje od svega, svakojaka, premda dobrovoljna, lišavanja, duševni i telesni podvizi, neprestana borba sa strastima i pohotama, zamke vražije, neprijatnosti od ljudi – ko bi sve mogao pobrojati? Ali, čujte šta kazuje Gospod koji se vazneo i seo s desne strane Oca: Gde sam ja onde će i sluga moj biti (Jn. 12,26), i obradujte se. Stradanja sadašnjega vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim.8,18). Hoćemo li dugo trpeti? Tek jedan tren, a blaženstvo će biti večno. A valja li mnogo istrpeti? Tamo je, pak, ono što oko ne vide i uho ne ču, i što u srce ne uđe. Krepite se, i neka se snaži srce vaše. Blagodušno nosite breme koje uzeste na se. A kada vas zamor već ophrva, pogledajte na Gospoda koji sedi sa desne strane Oca, i u srcu obnovite Njegovo obećanje. Jer, istinita je reč Božija, i izvesno je da će sva preslavna blaga koja su nam obećana vaistinu biti naša, samo ako ne otklonimo mogućnost da ona dospeju u naš posed. Druge, opet, neće toliko smućivati spoljašnja lišavanja i skorb, koliko duševne nemoći i padovi, koji vređaju Gospoda, i koji opterećuju savest. Ali, utešite se! I ako neko sagreši, imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista Pravednika (1.Jn.2,1), koji je i s desne strane Bogu, koji i posreduje za nas (Rim.8,34). Nemojmo, ipak, smetnuti s uma da nije samo u tome opravdanje naše. Gospod se stara za sve ljude, ali sila zastupništva Njegovog nishodi samo na one koji ga, i sami, skrušena srca i sa suzama i uzdisajima, umilostivljuju. Srce skrušeno i smerno Bog neće odbaciti. I kao što nema čoveka bez greha, tako nema nikoga kome ne bi bio upućen priziv na plač i skrušenost. A na nama je, sestre, i ruho onih koji plaču. Plačimo, dakle, izjutra i uveče, i noću i danju. Jer, to je monaški. Svetovnjaci ridaju kada sahranjuju bližnje, a inok, koji je sebe sahranio za svet, plače i rida sve dok vidi da su u njemu još ostali priznaci života za svet. A kada će tome doći kraj? Stoga, plačimo bez prestanka.
Sada bih ukratko ponovio ono čemu nas uči Vaznesenje Gospodnje na našem monaškom putu. Vi ste se opredelile za plač zbog grehova vaših. Plačite da biste zadobile silu zastupništva Onoga koji, vaznevši se na nebesa, sedi s desne strane Boga Oca. Počevši od plača i pokajanja, stupile ste na put napora i podviga, sa svakovrsnim lišavanjima, voljnim i nevoljnim. Ne odstupajte od započetog. Na ovo vas sa visine prestola svoga poziva Gospod koji se vazneo, kome ste se potčinile, i koji govori: „Trudite se. Za napore vaše pripravljeno vam je mesto kod mene. Kada budete gotove, uzeću vas sebi“. Trudeći se u znoju lica svog, naprežući sile duševne i telesne, vi ne ištete blaga ovoga sveta, nego revnujete da primite obraz duhovnih savršenstava o kojima Gospod govori u besedi o blaženstvima. Zato revnujte i dalje. To je vaše glavno delo. Na to je i mislio apostol, govoreći: Tražite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga.
Da li je to sve ovako kod nas, sestre? Neka bi dao Gospod da se sve ovo dogodi! Jer, samo tako hodeći, mi ćemo se uspeti na duhovni Jeleon, da bismo sa njega bili uzneti na nebo, gde kao preteča za nas uđe Isus (Jev.6,20). Amin.
 
1. juna 1861. godine
u Tambovskom ženskom manastiru

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *