NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

 

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO
 

 
X O ZIDANJU UNUTARNJEG HRAMA BOŽIJEG
 
Dočekasmo da podignemo i osvetimo još jedan hram živome Bogu! Eto još jednog staništa slave Njegove, pokojišta žalosnih duša, još jedne trpeze gde će se hraniti i pojiti duše gladne i žedne slova Božijeg i Svetih Tajni, još jednog mesta prisnog opštenja sa nevidljivim svetom anđela i svetih! Zablagodarimo Gospodu koji je ovo dobro delo ovenčao uspehom! Blagoslov Gospodnji da bude na onima koji ga otpočeše, koji na svojim plećima iznesoše trud oko okončanja dela, na onima koji pomagahu, na svima satrudnicima i udeoničarima u njemu.
Ovaj hram namenjen je vama, sestre, koje ostaviste svet i Gospodu se unevestiste. Udaljile ste se, bežeći, i nastanile se u pustinji da biste bez prepreka priticale Gospodu koga zavoleste, te da biste očima, koje su čiste od prašine svetovne sujete, vazda sagledavale krasotu lica Njegovog. I gle, Gospod vam javlja znamenje svoga blagovolenja i snishođenja. On pruža ruke svoje da vas prihvati, pokazuje vam mesto gde mu je ugodno da uslišuje blage želje ka Njemu otvorenih srdaca vaših. Rekao bih da od toga za vas nema silnijeg podstreka da vazda pritičete ovome domu Božijem – ako ne baš neprestano, ono barem svaki put kada vas ustav svete Crkve na to poziva.
Ne sumnjam da je tako bilo, i da će biti. Ipak, ne mogu da vam ne napomenem da je za vas malo da se javljate pred licem Gospodnjim u hramu ustrojenom izvan vas samih. Vi treba, naime, da u samima sebi ustrojite Gospodu hram, kako biste ga vazda nosile u sebi i sa sobom. Jer, svima su, a naročito vama, upućene reči apostola: Ne znate li da ste hram Božiji. Isto tako se na sve, a na vas ponajviše, odnosi i zapovest: I vu sami, kao živo kamenje zidajte se u dom duhovni, sveštenstvo sveto, da biste prinosili žrtve duhovne, blagoprijatne Bogu kroz Isusa Hrista (1.Pt.2,5).
O ovome treba utoliko pre da razmišljate, ukoliko podignuti i osvećeni hram predstavlja istinski obraz nevidljivog hrama, koji treba da ustrojimo u srcima našim. Stoga ovome, s pomoću Božijom, valjano okončanom trudu oko podizanja vidljivog hrama, dometnimo još jedan napor, kome zapravo i nema kraja – pripremanje srca da postane svagdašnji duhovni hram Gospodu.
Nemojte misliti da vam predstoji nekakvo složeno i preterano zamršeno delo, koje bi prevazilazilo vaše snage. Vi se već uziđujete u ovaj hram, te treba samo da produžite započeto i istrajete sa revnošću sa kojom ste podvigu i pristupile. Da bismo mogli rasuditi šta nam je činiti, pokušaću ukratko da predstavim kako izgleda zidanje hrama Gospodnjeg u srcu.
Kada se pristupa izgradnji vidljivog hrama, najpre se pažljivo odabira pogodno mesto, a zatim čisti i uređuje teren. I mi u sebi treba da očistimo mesto srca radi zidanja duhovnog hrama. Ovo čišćenje se vrši pokajanjem, tj. iskrenim poznanjem grehova svojih i samoosudom zbog njih, kako bismo vazda pred licem Gospodnjim stajali bez odgovora, očekujući spasenje samo po Njegovoj velikoj milosti. Gospodu nisu mili oni koji mu se predstavljaju kao pravednici. Njegova blagonaklonost počiva samo na onima koji poput mitara uzvikuju: Bože, milostiv budi meni grešnome. Na rašćišćenom terenu se kopa i utvrđuje temelj. Temelj, pak, duhovnog hrama u srcu sačinjavaju vera i rešenost da se po njoj živi. Samo će vera, sjedinivši se sa gotovošću, naše unutarnje zdanje učiniti nepokolebljivim i nedostupnim sumnjama i nedoumicama, kao i neprijatnostima, protivnostima i nevoljama. Onaj ko je rešio da živi po veri, neće se bojati ni skorbi, ni same smrti: eto zbog čega se on smatra nepobedivim i utvrđenim na nerazrušivom temelju.
Kada se, pak, položi temelj, otpočinje se sa zidanjem: kamen se slaže na kamen, i povezuje poznatim materijalima – sve po unapred pripravljenom planu i u predviđenoj razmeri. Sve ovo na odgovarajući način postoji i mora postojati i u našem unutarnjem hramu. Kamenje od koga ga gradimo jesu različne vrline, poput krotosti, uzdržanja, trpljenja, poslušanja, milosti, trudoljublja i drugih, i to kako se kojoj nađe mesto i prilika. Slažući se jedna na drugu, one čine da uzrasta zdanje unutarnjeg hrama. Vezivni cement su, s jedne strane, prilivi blagodati preko Svetih Tajni, bez koje bi sve naše ostalo suvo, nepovezano, neutvrđeno, nepostojano; a s druge strane – ljubav, bez koje nikakvi podvizi niti napori nemaju vrednosti, ili, kako bi apostol kazao, predstavljaju – ništa. Plan i razmera jeste rasuđivanje, kojim se određuje mera, težina i količina napora, pregnuća i podviga. Oni bi bez ovog unutarnjeg uravnoteživača mogli da izobliče čitavo zdanje, te da sve podnete napore učine ništavnim i beskorisnim. Navika za zdravo i temeljito rasuđivanje zadobija se poslušnim življenjem pod rukovodstvom pastira, duhovnih otaca, staraca i starica, koji u početku, a ponekad i čitavog života, treba da budu naši jedinstveni rukovoditelji u pripremanju srca za Gospoda.
Trud oko dobrih dela, prožet ljubavlju i oblagodaćen Tajnama Božijim, pri rukovodstvu iskusnih pastira i uz sopstveno rasuđivanje, čini da zdanje dospe do vrha. Krov ovoga zdanja treba sazdati od najdubljeg smirenja, koje će ga štititi od vlage sujete i čovekougađanja, od vreline nadmenosti i gordosti, od silovitih udara samovolje i nepokornosti. Ostaje još samo da se zdanje vozglavi, tj. da se na njemu postavi krst. To ćemo postići kroz predanost volji Božijoj, koja je kruna vrlina samoodricanja i krsta, na kome se potpuno razapinje naše samoljublje.
I eto hrama! A hoćete li da znate šta sačinjava njegovu spoljašnju ogradu? Nepokolebljiva vernost svim ustavima i pravilima svete Božije Crkve, a kod vas, pored ovoga, i vašem manastirskom ustavu. Ova ograda blagonadežno štiti od svih bura i kovitlaca izazvanih duhom ovoga veka, praznom mudrošću i strastima. Sve dok postoji ova vernost, zdanje je sigurno. Gde, pak, nje nema, građevina će se, polagano, raspasti, da najzad ne ostane ni kamena na kamenu.
Ali, mi smo još uvek izvan ovog unutarnjeg hrama. Treba ući u njega, ukrasiti ga, osvetiti, okaditi, kako bismo prikladno ostvarili sveto sveštenstvo i prineli žrtve blagoprijatne Bogu. Jer, Gospod ne želi samo da obitava u nama, nego i da u nama saprebiva sa nama. Pitaćete: „A kako ćemo ući u sebe?“ Odgovoriću prosto: Pažnjom, trezvoumljem, sabranošću. Kada su rasejane, misli neprestano kruže oko različitih spoljašnjih stvari. Ukoliko se, pak, više udaljavamo od spoljašnjih stvari, utoliko više će se misli sabirati u nama, te će se, po meri svoje sabranosti, još više udaljiti od spoljašnjeg sveta. Ovim dejstvom najzad sazreva unutarnje trezvoumlje, u kome pogled uma vazda gleda unutar srca, te se uspostavlja duboka, nepomućena pažnja prema onome što je u njemu i prema svemu što u njega ulazi.
Čime da ukrasimo unutarnje odaje srdaca naših? Pre svega, blagim pomislima, sačinjenim od najdublje ubeđenosti u istine vere, i odgovarajućih osećanja i raspoloženja, tj. razmišljanja o Triipostasnom Bogu, o Njegovom bezgraničnom savršenstvu, Njegovom stvaranju i promišljanju, o čudesnoj tajni iskupljenja, o čitavom domostroju spasenja i budućem presazdanju svega, i slično. Ovakve pomisli ne mogu a da ne ispune srca strahom, ili skrušenošću, ili nadanjem, ili hrabrom gotovošću na sve, što zajedno uzeto i čini divnu krasotu odaja srca.
Ovaj hram stiče osvećenje kroz neometano i neprestano sagledavanje svudaprisutnog Boga, bez koga se [čovek] ne može ni sabrati u umu, ni ispuniti bogougodnim osećanjima. I samo sagledavanje se, pak, potpomaže sabranošću i blagim osećanjima, i sazreva zajedno sa njima. Osvetljavajući i zagrevajući srce, ova svetlost bogoviđenja, u njemu budi neprestana prizivanja Boga ili uzdisaje iz dubina, koja su praćena otkrivanjem Gospodu najrazličitijih, prolaznih i stalnih, potreba duha, ili projavljivanjem ljubavnog dviga prema Njemu najslađem. Sve to predstavlja tamjan srdačne molitve, koja se kao zora ili kao kad miomira uznosi ka Bogu.
U hramu srca okađenom na taj način, prinosiće se i Bogu prijatna, duhovna žrtva, koja se sastoji od prinošenja Gospodu svesti, delanja i slobode. Ona se izražava kroz bolno pripadanje Njemu, sa skrušenim i smirenim srcem. Ovakvu žrtvu Gospod od nas očekuje. Ona mu je mila, i radi nje je gotov da nam nispošlje svaki dobri dar i svaki savršeni poklon. Ovako se privodi kraju ustrojenje unutarnjeg hrama Bogu i unutarnjeg sveštenodejstva u njemu.
Eto, to je sve! Bilo teško, ili lako, to delo je neophodno. Ne smemo da se zaustavljamo samo na spoljašnjem delanju, premda treba da imamo na umu da bez njega nema ničega unutarnjeg. Ako je učinjeno spoljašnje, potrudimo se i o unutrašnjem. Nema potrebe da sumnjamo da ono postoji, te da je, verovatno, radi njega i ono spoljašnje. Ipak, treba biti pažljiv da ono vidljivo, kao očigledno, ne zakloni i ne zaseni ono nevidljivo i gotovo neuhvatljivo. Stoga bdite i stražite, da neprijatelj ne bi uništio plodove vaših napora, zaustavivši vas na polovini puta.
Sine, daj mi srce, govori Gospod. Pa, dajmo ga. Setimo se priče o deset devojaka. Šta nedostajaše ludima? Upravo, unutarnje delanje. Jer, spolja one bejahu pravedne: i devstvenost čuvahu, i postove držahu, i u hram Božiji hođahu, i sva pravila ispunjavahu. Međutim, o ustrojenju misli i osećanja one ne pokazivahu brigu. Umesto hram Božiji, njihovo srce beše čestar obrastao svakojakim korovom i dračom, pun zmija i gamadi, ili, pak – ruševno i napušteno zdanje, obitalište buljuna i slepih miševa.
Čuvajte se, dakle, da vas ne zadesi njihov udeo. Delo koje započeste je dobro i mnogoceno. Međutim, treba ga i dovršiti kako priliči. Inače će vam započeto biti na osudu, jer – otpočeste, a ne dovršiste. Molite se Gospodu i prečistoj Majci Njegovoj, Vladičici našoj, kojoj posvetismo ovaj hram, da vas, blagovoljenjem dobrote svoje, pokažu u svemu savršenima, da se duh vaš, duša i telo očuvaju u savršenosti za dolazak Gospodnji, te da vam Bog podari silu da se utvrdite Njegovim Duhom u unutarnjem čoveku. Neka bi se Hristos verom uselio u srca vaša. Amin.
 
8. jula 1859. godine
u Suhotinskom ženskom manastiru
(Tambovska gubernija)

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *