POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA ŠESTA[1]
 
1. Blagosloven je Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista,[2] blagosloven je i Sin njegov jedinorođeni. Jer, kada mi u svom umu ushvalimo Boga, dužni smo da ushvalimo i Oca, da slavoslov Oca, Sina i Duha Svetoga ne bude razdvojen. Otac nema neku drugačiju slavu, a Sin opet drugačiju; nego je jedna i ista slava kao i kod Duha Svetog. Pošto je Sin jedinorođeni u Ocu, kada se proslavlja Otac, zajedno sa njim slavu prima i Sin. Pošto Sinovljeva slava proishodi iz časti koja se ukazuje njegovom Ocu, onda se uzajamno sa Sinom veličanstveno poštuje i Otac blagog Sina.
2. Razum veoma brzo zaključuje; međutim, jezik ima potrebu u rečima i u opširnom tumačenju posrednih pojmova. Oči namah obujmljuju veliku količinu zvezda: ali, ako neko želi da objasni šta je to zvezda denica, šta je zornjača ili bilo koja druga zvezda, taj će morati da upotrebi mnoge reči. Naš um u trenu obujmljuje zemlju i more i sve oblasti sveta; ali što on u trenu zamisli, mnogim rečima se objašnjava. Svi ovI primeri veoma su bitni, ali svi oni jednako imaju svoje nedostatke i veoma su slabi da pruže puno objašnjenje o Bogu, pošto mi o njemu ne govorimo sve, koliko bi trebalo kazati (to je samo njemu jednom poznato), nego samo onoliko koliko je moguće čovekovoj prirodi i koliko naša slabost može poneti. Mi ne objašnjavamo ko je Bog, nego ispovedamo da o njemu nemamo potpuno i savršeno znanje. U pitanjima o božanstvu velika je stvar svesnost svoga neznanja. Dakle, veličajte Gospoda sa mnom i ushvalićemo ime njegovo zajedno, zajedničkim silama svi (jer jednome samo, nemoguće je); ustvari, ako se i svi udružimo, opet nećemo učiniti ono što je i kako je potrebno. Ja ne mislim samo na vas, ovde sabrane, nego kažem da, ako bi se ovce cele vaseljenske Crkve sabrale, i ove koje su sada u životu i one buduće, opet neće na dostojan način opevati Pastira svoga.
3. Avraam je u svemu bio velik i častan, ali samo među ljudima; kada se pojavio pred Bogom srčano je ispovedio istinu: ja sam zemlja i pepeo.[3] Rekavši za sebe da je zemlja, nije mislio na veliku stihiju, nego je tome dodao još i pepeo, da bi potvrdio svoju propadljivost i slabost. Ima li išta uniženije i sićušnije od pepela? Uporedi pepeo sa kućom, kuću sa gradom, grad sa oblašću, oblast sa rimskom imperijom, a rimsku imperiju sa celom zemljom i sa svim oblastima njezinim; a celu zemlju uporedi sa nebesima i svim onim što nebesa sadrže u sebi; njezin odnos prema nebesima je isti kao odnos glave točka sa celim točkom. Uz sve to zamisli da je ovo vidljivo nebo mnogo manje od drugog, a drugo od trećeg; ovaj broj pominje Pismo ne zbog toga što ima toliko nebesa, nego što je za nas dovoljno da samo ovaj broj nebesa poznajemo. Ako bi ti svojim umom poznao i sva nebesa, ipak ni sva nebesa ne bi na dostojan način mogla da ushvale Boga Gospoda, pa ma njihov glas bio zvučniji i jači od groma. Ako toliko prostrana nebesa ne mogu dostojno da ushvale i poju Boga, zar ništavne materije kao zemlja i pepeo, mogu biti u stanju da uznesu dostojnu himnu Bogu ili bilo šta dostojno da kažu o Bogu koji sadrži džeo zemni krug, a njezini stanovniii mu deluju kao skakavci?[4]
4. Ako neko želi da kazuje o Bogu, neka najpre ispita predele zemlje. Ti živiš na zemlji i ne znaš kraj zemljin – svoje stanište; na koji način ćeš poznati njezinog Tvorca? Vidiš zvezde, ali njihovog Tvorca ne vidiš. Izbroj zvezde koje vidiš na nebesima i tek tada pričaj o nevidljivom koji poznaje svekoliko mnoštvo zvezda i svakoj je ime dao.[5] Kapi kiše koje su nedavno pale samo na ovaj grad, umalo nas nisu potopile; da ne kažem na grad, uzeću u obzir samo tvoju kuću; izbroj kapi koje su na tvoju kuću pale samo u toku jednog časa, ako ti je moguće. Ali, to je nemoguće; poznaj svoju slabost i uveri se u Božiju moć. On pušta kapi kiše[6] po celoj vaseljeni, ne samo one koje su sada pale, nego one koje se stalno i svagde izlivaju. Sunce, kao tvorevina Božija, zaista je veliko, ali u odnosu prema nebu, veoma je sićušno. Najpre pogledaj sunce otvorenih očiju i tek potom istražuj o Gospodu njegovom. Ne traži što je uzvišenije od tebe i što je moćnije od tebe ne istražuj; što ti je omogućeno, to shvati.[7]
5. Ako ti neko kaže: pa, ako je Božija suština nedostižna, zbog čega onda uopšte govoriti o tome? Međutim: ako ne mogu popiti celu reku, zar da iz nje ne uzmem onoliko vode koliko mi treba? Ako moje oči nisu u stanju da obujme celo sunce, zar da ne gledam u njega ni onoliko koliko mogu i koliko mi koristi? Zar da zbog toga što ne mogu pojesti sve voće u velikom vrtu u koji sam ušao izađem gladan iz njega? Hvalim i proslavljam Onoga koji nas je stvorio. Takva je i Božija zapovest koja kaže: sve što diše neka hvali Gospoda.[8] Ja želim da proslavim Vladiku, a ne da istražujem (suštinu njegovu). Svestan sam da nisam kadar dostojno da Ga proslavim; no, pobožnim delom smatram i to što ću bar pokušati. Mojoj slabosti snishodi sam Gospod Isus kada kaže: Boga niko video nije nikada.[9]
6. Neko će možda kazati: zar nije napisano da anđeli ovih malih jednako gledaju lice Oca moga koji }e na nebesima.[10] Anđeli vide Boga ali ne onako kakav je On sam po sebi, nego samo onoliko koliko mogu da pojme i prime. Isus je kazao da niko nije video Oca osim onoga koji je od Boga; taj je vidio Oca.[11] Dakle, Anđeli njega vide, ali samo koliko mogu da prime isto kao i Arhanđeli ili Prestoli i Gospodstva koji vide Boga više od drugih, ali mnogo manje nego je potrebno. A videti koliko je potrebno može samo Duh Sveti sa Sinom. Jer Duh sve ispituje i poznaje i dubine Božije.[12] Jedinorođeni Sin poznaje Oca zajedno sa Duhom Svetim – koliko treba. Oca niko ne poznaje, kaže On, osim Sina i kome Sin želi da otkrije.[13] Vidi On Boga Koliko treba i otkriva ga zajedno sa Duhom Svetim kroz Duha koliko svaki može da primi. Pošto jedinorođeni Sin, kao i Duh Sveti, ima zajedničko božanstvo sa Ocem, onda rođeni bez izmene pre vekova poznaje rodivšeg i rodivši zna rođenog. Pošto ni anđeli ne znaju Boga (jedinorođeni Sin zajedno sa Duhom Svetim kroz Duha svakome od njih otkriva po mogućoj meri primanja), onda nikome od ljudi ne treba da je neprijatno da pozna i ispovedi svoje neznanje. Ja govorim sada i svi govore u svoje vreme; međutim, kako govorimo, to ne možemo opisati; kako ja da izreknem Onoga koji mi je darovao reč? Ja imam dušu i ne mogu da obrazložim njezina svojstva; kako da obrazložim i izreknem Onoga koji mi je darovao dušu?
7. Našoj pobožnosti dovoljno je da zna samo da Bog postoji; Bog jedini, Bog Suštastveni, koji svagda postoji; koji je svagda samom sebi podoban; koji nema Oca i od koga niko nije silniji; koga nikakav naslednik ne može lišiti Carstva; Bog mnogoimeniti i najsilniji i jedan po svojoj suštini. Iako se On naziva Blagim i Pravosudnim i Svedržiteljem i Savaotom, On nije različit i drugačiji. Nego, budući je jedan i isti, On otkriva bezbrojna dejstva Božanstva; On nije po jednom svojstvu veći, a po drugom manji, nego je u svim svojstvima podoban samom sebi. On nije samo čovekoljubivošću svojom velik, a mali premudrošću; njegovo čovekoljubije je jednako njegovoj premudrosti. Ne možemo kazati da On malo vidi, malo ne vidi, pošto je On sav Oko, sav je Sluh i sav je Um. On nije kao mi koji delimično shvatamo i delimično poznajemo. Bogohulna misao je ovo i božanske suštine nedostojna. On unapred zna šta će se desiti; On je i Svet i Svedržitelj i sve prevazilazi svojsm dobrotom: od svih je bolji i od svih je premudriji; mi ne možemo objasniti ni njegova načela, ni njegov izgled, ni njegovo obličje. Njegov glas nigde niste čuli, niti izgled njegov videli[14] kaže božanstveno Pismo. Zbog toga Mojsej i kaže Izrailjcima: pripremite vaše duše veoma, jer obličja ne videste.[15] Ako je njegovo obličje sasvim nemoguće opisati, može li onda njegovu suštinu naš razum da pojmi?
8. Ljudi su mnoge izmišljotine smislili i njima su mnoge zabludili. Jedni su kao boga poštovali vatru; drugi su za boga smatrali krilatog čoveka, bazirajući se na dobro napisanim, ali rđavo shvaćenim rečima: okriljem krila tvojih zaštitićeš me.[16] Zaboravili su oni Gospoda našeg Isusa Hrista, jedinorođenog Boga, koji za sebe kaže u Jerusalimu: koliko puta sam hteo da saberem tvoju decu, kao što kokoš piliće svoje sakuplja pod svoje okrilje i vi ne htedoste.[17] Ne shvativši da se pod okriljem podrazumeva zaštitna sila njegova, nego rasuđujući kao da su u pitanju stvari čovečanske, oni neshvatljivu silu predstaviše sebi čovekoobrazno. Drugi se opet usudiše da ustvrde kako On ima sedam očiju jer na drugom mestu piše: sedam je očiju Gospodnjih koje gledaju na zemlju.[18] Ako On ima sedam očiju, onda je i njegovo gledanje parcijalno i pojedinačno, a ne celovito: tvrditi ovako nešto ravno je bogohulstvu. Treba znati i verovati da je Bog u svemu savršen, po Spasiteljevoj reči: Otac vaš nebeski, savršen je.[19] Savršen u gledanju, savršen u sili, savršen veličanstvom, savršen u predznanju, savršen u dobroti, savršen u pravosuđu, savršen u čovekoljubiju; neograničen je mestom, ali je Tvorac mesta; u svemu se On nalazi, ali ničim nije sadržan. Presto mu je nebo,[20] ali Taj koji sedi na prestolu uzvišeniji je od njega, a podnožije je zemlja;[21] međutim njegova sila proteže se i na podzemlje.
9. Jedini je On svudaprisutan, sve vidi, sve zna, sve tvori posredstvom Hrista. Sve kroz njega postade i mimo njega ništa nije postalo.[22] On je veličanstveni i neiscrpivi izvor svakog dobra, blagotvorna reka, večna svetlost koja neprestano sjaji, nepobediva sila koja snishodi slabostima našim. Naš sluh nije u stanju da podnese ni samo ime njegovo. Možeš li ti tajne Božije dokučiti ili savršenstvo svemogućeg ili poslednje što je stvorio Svedržitelj, pita se u Jovu?[23] Ako su poslednje od tvari Božijih neispitive, kako može biti shvaćen Stvoritelj svega? Oko nije videlo i uho nije čulo i u srce čovekovo nije ušlo što je Bog pripremio onima koji Ga ljube.[24] Ako to što je Bog pripremio ne može biti shvaćeno mišlju našom, možemo li mišlju obuhvatiti Onoga koji je sve to pripremio? O, dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božija! Neispitivi su sudovi njegovi i neistraživi putevi njegovi, kaže Apostol.[25] Ako su putevi i sudovi neistraživi, može li sam On biti shvaćen?
10. Toliko je velik Bog naš i još veći je (ako bih sve biće svoje usmerio u jezik i tada ne bih bio u stanju da se o njemu izrazim i o njemu kažem kako treba; ako se i svi anđeli udruže, ni oni neće kazati o njemu ispravno). Toliko je On blag i velik; međutim, čovek se usudio da iskleše kamen i za njega da kaže ti si moj bog![26] Veliko je slepilo od takvog veličanstva doći do ovakvog ništavila. Drvo koje je Bog zasadio, a kiša zalila te je izraslo, koje će na kraju krajeva završiti u vatri pretvarajući se u oganj i pepeo, to drvo svenarodno imenuju bogom, a Boga istinitog preziru. Malo po malo i zlo idolosluženja se ukorenilo: i mački i psu i vuku i svakoj životinji počeše se klanjati kao bogu umesto Bogu; i lavu koji proždire ljude, pokloniše se umesto najčovekoljubijem Bogu; pokloniše se zmiji i aždaji koji nas izagnaše iz raja, a Onoga ko je zasadio raj prezreše. Stidim se da kažem, ali ću kazati: neki se čak luku pokloniše. Vino je dato da bi veselilo srce čovečije,[27] a oni se i vinu pokloniše umesto Bogu. Bog je pšenicu stvorio rečju svojom: neka pusti zemlja travu, bilje koje daje seme po svome rodu,[28] da bi hleb snažio srce čovečije; a oni se pokloniše Cereri? I sada iskaču varnice kada se udari kamen o kamen; odakle se, dakle, pojavio tvorac plamena – Vulkan?
11. Od kuda su mnogobožne obmane jelinske? Bog je bestelesan; kako se u preljubnike pretvoriše ti koje oni smatraju bogovima? Prećutaću Jupiterova pretvaranja u labuda, sram me je da govorim o njegovim preobražajima u vola, jer mukanje je nedostojno Boga preljubnički bog se pojavio kod Jelina i oni se ne stide zbog toga. Ako je on preljubnik, ne može se onda nazivati bogom! Oni nam pričaju o smrti svojih bogova, o njihovoj bedi, o njihovim porazima i ubistvima munjom; vidiš koliko su daleko odpali od ovog veličanstva. Zar je zaludan onda silazak Sina Božijeg sa neba, kad je rana toliko velika? Zar je zaludno došao Sin, koji je došao da bi nama Otac postao poznat? Vidiš li šta je pokrenulo jedinorođenoga da siđe sa Prestola na kome je desno od Oca? Otac je postao prezren i Sin je imao potrebu da odvrati zabludele; trebalo je da Taj koji je stvorio sve, sve prinese Vladici svega; bilo je potrebno zaceliti ranu. Šta je rđavije i teže od te bolesti u kojoj se ljudi klanjaju kamenu umesto Bogu?
 
o jeresima
 
12. Đavo nije nastojao da ovakve zablude rasprostrani samo među paganima; mnogi i među hrišćanima, doduše lažnim, nedostojno nose najslađe ime Hristovo, pošto se usudiše da nečastivo udalje Boga od njegove tvorevine. Ja vam govorim o jeretičkoj deci, sramotnoj i bezbožnoj, koja se pretvaraju da ljube Hrista, ali u suštini Ga mrze. Svaki koji huli na Oca Hristovog, neprijatelj je Sinu. Oni se osmeliše da tvrde kako postoje dva božanstva: jedno dobro, a drugo zlobno. Veliko je slepilo to! Ako je Božanstvo, onda je ono nesumnjivo dobro. A ako nije dobro, zbog čega ga onda uopšte nazivati božanstvom? Ako samo Bogu pripada blagost i dobrota, onda njemu pripada i čovekoljubije, blagotvornost, svemogućstvo; ovde je u pitanju sledeće: ili neka Boga nazivaju imenom ili shodno njegovom delovanju; ako već žele da Ga liše njegovih božanskih dejstava, onda neka Ga Bogom nazivaju samo po imenu.
13. Osmeliše se jeretici pa tvrde da postoje dva boga, dva izvora dobra i zla, i da su oni nerođeni. Ako su oba nerođeni onda su besumnje jednaki, iste moći; kako se tama može pomešati sa svetlošću? Zatim: da li se oni nalaze na istom mestu, da li su zajedno ili su odvojeni? Zajedno, svakako, ne mogu biti, jer kakvo je zajedništvo svetlosti i tame,[29] pita Apostol? A ako su daleko jedan od drugog, onda nesumnjivo i jedan i drugi imaju neku svoju oblast i zasebno mesto; ako se nalaze na zasebnim mestima onda smo mi u izvesnoj oblasti pod dejstvom i vlašću jednog boga, i u tom mestu mi se klanjamo samo jednom bogu; ovim shvatanjem mi popuštamo pred njihovom bezumnošću. Ispitajmo, stoga, šta oni kažu o dobrom Bogu? Da li je On silan ili nemoćan? Ako je silan, kako se onda moglo roditi zlo protiv njegove volje? I kako može da postoji zla suština kada on to ne želi? Ako on, znajući sve ovo, ne može da se usprotivi, onda moramo priznati da je on nemoćan! A ako ipak može da se usprotivi, a to ne čini, onda ga moramo optužiti da je u saglasju sa zlim bogom. Pogledaj sada njihovo bezumlje; nekad kažu da zli bog nema učešća sa dobrim bogom u upravljanju svetom, a nekad tvrde da on upravlja samo četvrtinom. Oni kažu da je dobri Bog Otac Hristov, a Hrista nazivaju ovim (vidljivim) suncem. Dakle, ako je po njihovoj reči, svet nastao od zlog boga, a sunce se nalazi u svetu, kako onda Sin dobrog Boga, protiv svoje volje, služi u vladavini zlog boga? Mi grešimo i prljamo sebe ako ovako govorimo; uostalom, govorimo zbog vas da ne bi neko od prisutnih, zbog neznanja, pao u jeretičku zabludu. Znam da ću ovim rečima uprljati usta svoja i sluh slušalaca svojih, ali to činim radi koristi. Mnogo bolje je slušati ružne stvari kojima se izobličavaju jeretici, nego li iz neznanja pokleknuti pred zabludama. Za tebe je mnogo bolje da se upoznaš sa jeretičkim učenjem i da ga omrzneš, nego da iz neznanja padneš u njega. Različito je učenje jeretičkog bezbožja. Jer kada se neko sunovrati sa jedinog ispravnog puta; tada on većim delom svojim pada u strmen.
14. Izumitelj svih jeresi jeste Simon mag. To je onaj Simon koji se pominje u Delima apostolskim, koji je hteo novcem da kupi neprodavivu blagodat Duha Svetoga i koji je čuo reči: ne.ma ti udela u ovim rečima…[30] Za njega je napisano da od nas izađe, ali ne beše od nas.[31] Pošto su ga apostoli odbacili od sebe, on je došao u Rim, vodeći sa sobom Jelenu, neku bludnicu, tvrdeći svojim bogohulnim ustima o sebi kao da se već javio na gori Sinaj kao Otac; kasnije se kod Judejaca javio kao Isus Hristos, ali ne u telu, nego prividno, da bi se najposle javio kao Duh Sveti kojeg je Hristos obećao poslati kao Utešitelja. Grad Rim se tako obmanuo pošto je Klaudije postavio statuu u njegovu čast sa natpisom na rimskom jeziku: Simonu, bogu svetom!
15. Kada se ova sablazan raširila, nju su izobličili dva dobra čoveka, Petar i Pavle, starešine Crkve, koji stigoše u Rim i umišljenog boga Simona poraziše iznenadnom smrću. Naime, kada je Simon obećao da će se uzneti na nebo i da će ga uznositi na vazduhu kola zlih duhova, tada su ovi služitelji Božiji kleknuli i potvrdili svoju saglasnost u želji, po reči Gospodnjoj: ako se dvojica ili trojica od vas složite u ma čemu na zemlji, daće vam se ono što tražite.[32] Svojom molitvom oni strelu jedinomislija odapeše na čarobnjaka i zbaciše ga na zemlju. Ništa nije čudno, iako je delo veoma divno. Petar je imao kod sebe ključeve neba; nedbstojno divljenja, jer i Pavle beše čovek, uznesen do trećeg neba u raj gde je čuo neizrecive reči koje jezik čovekov ne može iskazati.[33] On je iz vazduha spustio umišljenog boga koji je zaslužio da bude nizveden u preispodnju. On je prvi zmaj zlobe; no, pošto je odsečena jedna glava, koren zlobe je ponovo pustio mnogobrojne glave svoje.
16. Kerint je razgrađivao Crkvu Božiju istom silom kao i Karpokrat, Evionej i Markion – bezbožni jezik. On je propovedao različite bogove od kojih je jedan bio dobar, drugi pravedan, protivurečeći time Sinu koji kaže: Oče Pravedni![34] Propovedao je pri tom drugog Oca i drugog tvorca sveta uprkos sledećim rečima Sina: ako travu koja se danas osuši, a sutra se u peć baca Bog tako ukrašava;[35] takođe: ako sunce Božije jednako greje dobre i zle i ako kiša pada i pravednima i nepravednima.[36] On je izumitelj drugog zla. Druga zmija zlobe jeste Markion. Pošto su ga izobličavala svedočanstva Starog zaveta koja se nalaze u Novom zavetu, prvi se osmelio da opovrgne svedočanstva i blagovešteno učenje vere da ostavi bez svedočanstava, pošto je on najpre ostavio Boga.
17. Nakon njega pojavio se drugi – Vasilid, čovek bezobrazan i nečastan, prgave naravi koji je javno propovedao raskalašnost. Ovo zlo je pokušao da proširi i Valentin koji je propovedao trideset bogova. Kao Jelin nije poštovao mnogo bogova; a kada je postao hrišćanin on je pao u zabludu te je dozvolio postojanje čak trideset bogova. On je tvrdio da je Vit (=bezdan – sasvim priliči njemu kao bezdanu zla da svoje učenje započne bezdanom) rodio Sigenu (ćutanje) i od nje rodio Logosa (reč) što je kod Jelina Jupiter. Njegov Vit je gori od onoga ko se sjedinio sa svojom sestrom. Jer Sigena je bila njegova ćerka. Vidiš li sramotu prikrivenu vidom hrišćanstva? On tvrdi da se od Vita rodilo osam Eona (vekova), a od njih osamdeset, a od njih stodvadeset, muškog i ženskog pola. Odakle su oni nastali? Uočavaš li pustoslovnost njihovih misli? Gde ćeš pronaći dokaze i svedočanstva o postojanju trideset Eona? Piše da se Hristos krstio u tridesetoj godini života. Šta tih trideset godina uopšte dokazuju, iako se On krstio u tridesetoj godini? Nije li On prelomio pet hlebova radi pet hiljada ljudi? Pa zar ćemo zbog toga kazati da postoji pet bogova? Ili: zar zbog toga što je On imao dvanaest učenika svojih, smemo tvrditi kako mora biti i dvanaest bogova?
18. Ovo je sve još nevažno u poređenju sa ostalim sramotnim učenjima. On tvrdi da poslednje božanstvo mora biti muškog i ženskog pola i to je, kako se on usudio da kaže, Sofija (premudrost). O, bezbožja! Ta Premudrost je Hristos, jedinorođeni Sin Božiji; a on je tu premudrost u svom učenju poštovao kao ženu, sa trideset stihija i poslednju iz reda bogova. On kaže da je Sofija zaželela da vidi prvog boga i ne plašeći se bleska njegovog, pala je sa neba i izvrgnuta iz broja trideset; potom je počela da stenje i u stenjanju je rodila đavola, a ridanjem svojim zbog pada, stvorila je more. Uviđaš li nečastivost? Kako se od mudrosti može roditi đavo, od razuma zloba, od svetlosti tama? Valentin nastavlja i tvrdi da je prvi đavo zatim porodio druge đavole od kojih su neki stvorili ovaj svet; tvrdio je da je Hristos sišao da bi ljude odvojio od Tvorca sveta!?
19. Da bi ih ti još više omrzao, čuj šta oni govore o Hristu Isusu. Oni uče da je posle pada Sofije, a da se broj trideset ne bi narušio, svaki od dvadesetdevet Eona, ustupivši malenu česticu od sebe, proizveo Hrista; za njega ustvrdiše da je i muško i žensko. Ima li išta nečastivije od ovoga? Da li je iko nečastiviji od njih? Ja ti kazujem o njihovim zabludama da bi ih ti što više omrznuo. Izbegavaj i beži od nečastivosti i ne pozdravljaj takvog čoveka da ne bi postao učesnik besplodnih dela tame. Čak se ni ne raspituj za njih i ne nastoj da sa njima stupiš u razgovor.
20. Izbegavaj svakog jeretika, a naročito onog koji nosi ime manije (besnilo) i koji se nedavno pojavio u carstvu Prova (sedamdeset godina je prošlo kako je ovo besnilo i zabluda počelo); još uvek su živi ljudi koji su svojim očima videli tu jeres. Ipak, ti nemoj zbog toga što je on živeo u skoro vreme da ga izbegavaš, nego zbog zlih dogmata koje on propoveda; odvrati se od uzročnika zla i riznice svake nečistote; izbegavaj toga ko je prihvatio najskrnaviju od svih jeresi. On sebe smatra važnim u zlu, te je sabrao sve jeresi i sastavio ih je u jednu jedinstvenu jeres, prepunu bogohulstva i bezakonja, kojima razgrađuje Crkvu (a najviše one koji su u Crkvi) i kao lav proždire sve na putu. Ne obraćaj pažnju na njihove laskave reči, ni na tobožnju smernost. Oni su u duši zmije, porod aspidin. I Juda je kazao zdravo, Učitelju! – da bi Ga potom izdao. Ne nasedaj na njihove celive, nego se čuvaj njihovog otrova.
21. Da ne biste pomislili da ga ja izobličavam napamet, ukratko ću vam kazati ko je taj Manes, a ponešto ću kazati i o nauci njegovoj, pošto o tom mrskom učenju za ceo život ne bih mogao ispričati sve što treba. Kazaću samo onoliko koliko će tebi biti od koristi. Što rekoh pre ovoga to ću i sada kazati da bi oni koji ne znaju saznali, a oni koji znaju da pamte. Manes nije hrišćanin: ne! Niti je izbačen iz Crkve, kao Simon; ni on, niti svi oni koji tom učenju služe. On je sebi prisvojio sva tuđa učenja, a kako i na koji način, o tome treba pažljivo slušati.
22. Neki Skitian, poreklom Saracen, živeo je u Egiptu; sa judejstvom, a ni sa hrišćanstvom, nikakve veze nije imao. Nastanio se u Aleksandriji i svoj život je provodio po ugledu na Aristotela, napisavši za to vreme četiri knjige: jednu, nazvanu evanđelje, koja ne opisuje dela Hristova, nego je samo naziv isti; drugu, nazvanu Glave; treću – tajne; četvrtu, koju njegovi sledbenici i dandanas imaju u rukama, nazvanu riznica. Imao je jednog učenika po imenu Terevint; ali kada je Skitian prešao u Judeju i počeo zavoditi ovu oblast, Gospod ga je strašnom bolešću usmrtio prekrativši tako delovanje ove strašne zaraze.
23. Učenik zla, Terevint, kao naslednik zlata i knjiga i jeresi, kada je došao u Palestinu i u Judeji ga počeše hvaliti i kuditi, odluči da se preseli u Persiju. Međutim, da ga ovde ne bi prepoznali po imenu, on se prozvao Vuda. Uostalom, ovde je on imao mnogo protivnika u ličnostima žrečeva Mitre[37] i posle mnogih sukobljavanja i prepirki, on beše izobličen. Pošto su svi počeli da ga progone, on se skrasio kod neke udovice. Tu je u najvišim odajama njezine kuće počeo da priziva duhove vazduha koje manihejci i dan-danas, pod prokletim smokvinim drvetom, prizivaju i pošto ga je Bog porazio, pao je sa vrha kuće i ispustio duh svoj. Na takav način je istrebljena i ova druga zver.
24. Iza njega ostadoše, kao spomen, nečastive knjige njegove; udovica kod koje je živeo postala je naslednica i knjiga i imetka njegovog. Pošto nikakvih srodnika nije imala, niti koga bližnjeg, ona je odlučila da za nasleđeni novac kupi sebi dete; detetovo ime beše Kuvrik; posinivši ga, ona se svojski trudila da ga nauči persijskim naukama kao rođenog sina svog, izoštrivši tako zlobni mač protiv čovečanstva. Kuvrik, nesrećni rob, odrastao je među filosofima; po smrti dotične udovice postao je naslednik i knjiga i novca njezinog. Da mu njegovo robovsko ime Kuvrik ne bi nanosilo sramotu, on je sebe prozvao Manes, što na persijskom jeziku znači beseda. Pošto se on izdavao za nekog naučnika i besednika, on je sebe i nazvao Manesom, kao da je u pitanju neki vrsni besednik. Međutim, u vreme kada je on pokušao da pridobije sebi slavu na persijskom jeziku, Božiji promisao, mimo njegovih namera, preobratio ga je u svog ličnog obličitelja; želevši da svojim imenom proslavi sebe u Persiji, on je tim istim imenom Grcima potvrdio da je svoje ime uzeo od pojma besnilo.
25. On se drsko usudio da sebe nazove Utešiteljem. Napisano je da svaki koji huli na Duha Svetoga, neće mu se oprostiti.[38] Upravo tu hulu on je posvedočio prozvavši se Duhom Svetim. Sluga je uzbunio celu vaseljenu pošto se od troga potresa zemlja, a četvrtoga ne može podneti, jer se sluga zacario.[39] Istupivši svom silom, nemoguće je obećao čoveku. Sin persijskog cara se razboleo; mnogo je lekara dolazilo da ga leči, a Manes je obećao da će ga on izlečiti posredstvom molitve, kao pobožan čovek. Lekari prestaše da ga leče i ubrzo nakon toga dete je umrlo; odmah se proneo glas o nesreći, a onaj čovek je uhvaćen i bačen u tamnicu, ali ne zbog toga što je prevario cara ili što je sklonio idole, nego zbog toga što je obećao da će izlečiti bolesno dete, a obmanuo je, ustvari, cara, odnosno, ako ćemo istinu, zbog toga što je usmrtio dečaka. Jer to dete, koje su lekari svojom medicinom i trudom mogli izlečiti, on je ubio, jer je udaljio od njega sve lekare i lekove i što se o bolesniku nije dovoljno brinuo.
26. U mome kazivanju o premnogim njegovim zlodelima najpre upamti njegovo bogohulstvo, a potom i njegovo robovsko poreklo; robovsko poreklo nije sramotno, ali je postupak, kojim se rob proglasio slobodnim, veoma budalast; kao treće pamti njegovu obmanu učinjenu obećanjem; kao četvrto smrt bolesnog deteta; kao peto njegovo zatvaranje u tamnicu i ne samo to, nego i njegovo begstvo iz tamnice. Taj koji je sebe drsko nazivao utešiteljem i podvižnikom istine pobegao je; nije on ni blizu naslednik Hrista Isusa koji je dostojanstveno išao na Krst, nego je on bio protivnik Hristov, pobegulja. Persijski car je odmah zapovedio da se ubiju stražari tamnice kojima je on pobegao. Manesova gordost je uzrokovala detetovu smrt, a njegovo begstvo iz zatvora uzrokovalo je smrt stražara. Zar tome, koji je uzrokovao tolike smrti, treba da se klanjamo? Nije li trebalo da on, koji se proglasio podražavateljem Isusovim, kaže: ako mene tražite, pustite ove.[40] Nije li i on trebao po primeru Jone da kaže: uzmite mene i bacite u more, jer zbog mene je sva ova pometnja![41]
27. Pobegavši iz tamnice Manes je došao u Mesopotamiju gde ga je sa oružijem pravde dočekao episkop Arhelaj; raskrinkavši ga pred sudijama odabranim od filosofa, on je sabrao i slušaoce iz jelinstva, kako sudije iz hrišćanstva ne bi bili suviše snishodljivi. Kaži nam, upita Arhelaj Manesa, šta ti to propovedaš? A on, imajući usta kao otvoreni grob, najpre je počeo da huli na Stvoritelja svega, govoreći: Bog Starog zaveta jeste izumitelj zla koji za sebe kaže: Ja sam oganj koji pali.[42] Mudri Arhelaj doskočio je njegovoj huli ovim rečima: ako je Bog Starog zaveta, po tvojim rečima, oganj, čiji je onda Sin taj koji za sebe kaže dođoh da bacim oganj na zemlju?[43] Zar ti oponiraš onome koji kaže da Gospod umrtvljuje i oživljava?[44] Zbog čega poštuješ Petra koji je vaskrsao Tavitu, a Sapfiru usmrtio? Ako ti poričeš Boga zbog toga što je pripremio oganj, zbog čega onda ne poričeš i Onoga koji kaže idite od mene u oganj večni![45] Ako poričeš Onoga koji kaže: Ja sam Bog koji tvori mir i uništava zlo,[46] objasni onda zbog čega Isus kaže: ne dođoh da donesem mir, nego mač?[47] Dakle, ako taj i drugi govore jedno isto, onda je dužan da se i opredeli za jednoga; ili su dobri i jedan i drugi ako su u saglasju; ili, ako Isus nije zaslužio da Ga poriču zbog njegovih reči, zbog čega onda huliti na Onoga koji to isto govori u Starom zavetu?
28. Na ovo Manes odgovori: koji Bog oslepljuje? A Pavle kaže: u njima bog ovoga sveta oslepi razum nevernika, da im ne zasvetli svetlost evanđelja.[48] Arhelaj ga je na ovo vrlo dobro izobličio, odgovorivši: pročitaj prethodne reči koje glase: ako li je i pokriveno evanđelje naše, pokriveno je onima koji propadaju.[49] Vidiš li da je ono skriveno samo za one koji ginu? Nije dobro davati svetinje psima![50] Sem toga, zar je samo Bog Starog zaveta zaslepio razum nevernih? Nije li sam Isus kazao: zbog toga vam govorim u pričama da slušajući ne razumete.[51] Zar je On iz mržnje prema njima želeo da oni ne shvate? Ili je u pitanju njihova nedostojnost, jer oči svoje zatvoriše?[52] Tamo gde je zlo samoproizvoljno, tu nema blagodati. Koji ima daće mu se, a ko]i nema ili misli da ima, oduzeće mu se.[53]
29. Može se, kao što neki tumače (obrazloženje nikako nije rđavo), kazati i ovo: ako je i oslepljen razum nevernika, to je sa dobrim ciljem, da bi se oni okrenuli svetim delima. Nije rečeno da je On oslepio njihove duše, nego razum nevernih. Rečeno znači sledeće: oslepi zle pomisli, bludne misli i čovek je spasen.Međutim, ti ne želiš to na takav način da shvatiš. Postoji i drugo tumačenje. I sunce oslepljuje ljude koji imaju tupi pogled i bolesni očima oslepljuju zbog jakog svetla, ali ne zbog toga što je svojstvo sunca da oslepljuje, nego zbog toga što oči nisu u stanju da vide. Tako isto i oni koji boluju neverjem srca nisu u stanju da gledaju svetlost Božanstva. Nije kazano da je oslepljen razum dane bi slušali evanđelje, nego da im ne zasvetli svetlost evanđelja slave Gospoda našeg Isusa Hrista.224 Svima je dozvoljeno da slušaju blagovest, ali slava te blagovesti namenjena je isključivo iskrenim služiteljima Hristovim. Svima koji nisu mogli da slušaju Gospod je govorio u pričama, a svojim učenicima nasamo rastumačio je smisao priče. Blistanje slave je namenjeno prosvećenima, a neverne oslepljuje. Ove tajne Crkva otkriva svima koji su oglašeni; ne postoji običaj da se ovo otkriva paganima. Mi nikada paganima ne otkrivamo tajnu o Ocu i Sinu i Duhu Svetom.Čak ni pred oglašenima ne govorimo otvoreno o tajnama, nego koliko je moguće, prikriveno, da bi vernici koji znaju ovo,razmišljali o tome, a oni koji ne znaju da ne bi trpeli štetu.
30. Ovim i mnogim drugim rečima zmija je bila poražena; Arhelaj je pobedio Manesa. Pobegavši iz tamnice, on sada beži i odavde; bežeći od suparnika on je stigao u neko zabačeno selo slično zmiji koja je, zaobišavši Adama, pristupila Evi. Arhelaj kao dobri pastir koji brine o svome stadu, kada je saznao za Manesovo begstvo, istoga časa je pohitao za vukom ne bi li ga što pre uhvatio. Manes, videvši svoga neočekivanog progonitelja, sakrio se, a potom i pobegao; ovo mu je bio poslednji beg. Onaj sud koji je imao da primi pred Arhelajem doneli su mu carski vojnici.Uhvatili su Manesa i doveli ga caru. Car ga je prekoreo zbog obmane i bega, ismejao je njegov robovski status, optužio i stražarno prosledio na smrt. Po persijskom zakonu Manesu je trebalo da se oguli sva koža sa tela, a telo potom da se baci zverima kao hrana; koža, kao središte zlobnih misli bila je, kao meh, okačena na kapiji grada jer se nazivao utešiteljem i znalcem budućih događaja, a nije mogao da predvidi svoje begstvo i hapšenje.
31. Manes je imao trojicu učenika: Tomu, Vada i Jermu. Nikako ne čitaj evanđelje po Tomi, jer to nije delo jednog od dvanaestorice apostola, nego jednog od trojice zlih učenika Manesovih. Niko se ne druži sa dušepogubnim manihejcima koji sebe smatraju strogim isposnicima, hraneći se plevom skuvanoj u vodi; koji poriču Tvorca hrane, a najbolju hranu halapljivo proždiru; koji uče da svaki koji trga travu sam se u nju pretvara. Ako oni koji trgaju travu ili neko drugo zelje sami se u to pretvore, u čega će se onda pretvoriti zemljoradnici i šumari? Koliko su šumari i sadničari posekli sadnica, a ko se od njih pretvorio u drvo? Zaista je smešno i dostojno osude ovakvo učenje, pa čak i sramno! Jedan i isti čovek, kao pastir ovcama, koji uzme pa zakolje ovcu na žrtvu ili ubije vuka: u čega će se on pretvoriti? Mnogo ljudi je lovilo ribu ili ptice; u čega oni treba da se pretvore?
32. Neka na sve ovo odgovaraju Manesova deca i neka se trude nad ispraznim umotvorinama svojim. Sve koji im donesu hranu oni radosno primaju, ali umesto blagoslova proklinju ih. Ako im neki nerazumni čovek donese bilo šta, (Manihej) im kaže da počekaju malo kod vrata i ja ću te blagosloviti: zatim, uzevši u ruke hleb (ovo su ispričali svedoci, koji su to gledali) Manihej mu reče: ja te nisam stvorio, da bi odmah zatim proizneo kletvu na Najuzvišenijeg i kunući se, počne da jede stvoreno. Ako već mrziš hranu, zbog čega se raduješ donosiocu hrane? A ako blagodariš donosiocu, zbog čega huliš na Boga koji je stvorio hranu? Zatim kaže: ja te nisam sejao; neka bude posejan taj ko je tebe sejao! Ja te nisam žnjao srpom, neka bude požnjeven taj ko je tebe žnjeo! Ja te nisam pekao na vatri; neka bude ispečen taj ko te je pekao. Vrlo lepo blagodarenje!?
33. I do sada rečeno veliko je zlodelo, ali ništa nije u poređenju sa drugim. U prisustvu muževa i žena ja ne smem govoriti o njihovom krštenju; ne smem govoriti u čega oni umaču smokvu i daju je žalosnim ljudima. Pokušaću da nagoveštajima to objasnim i opišem. Neka muškarci zamisle ono što im se dešava u snovima, a žene neka imaju u vidu šta im se dešava pri mesečnim čišćenjima. Zaista su skverna usta koja govore ovo! Zar su prezreniji Jelini? Jesu li bezbožniji Samarjani? Jesu li Judejci zlobniji? Da li je bludnik veći grešnik od njih? Bludnik u jednom trenu savršava delo pohote; oskvrnitelj osuđuje svoj postupak i želi da se umije, jer je svestan gnusnosti postupka. A manihejci svoju sramotu stavljaju posred njihovog žrtvenika poštovanog i prljaju njome i jezik i usta, a ti, čoveče, iz takvih usta uvažavaš i prihvataš učenje njihovo!? Sa takvim čovekom se susrećeš, grliš i ljubiš!? Nisi li dužan da pored ostale njihove nečastivosti izbegavaš i takve ljude koji su gori od raskalašnih i gnusniji od opštepoznate bludnice?
34. O tome ti Crkva blagovesti i poučava te; ona se dotiče njihove prljavštine da bi tebe sačuvala od prljavštine. Govori o ranama da ti ne bi bio ranjen. Za tebe je dovoljno da samo ovoliko znaš, a čuvaj se da ne iskusiš to sve opitom. Bog grmi; mi svi drhtimo, a oni bogohule. Bog šalje munju; mi svi padamo ničice, a oni svojim jezikom psuju nebesa. Isus kazuje za svoga Oca da njegovo sunce jednako obasjava zle i dobre i da kiša jednako pada i pravednicima i grešnicima.[54] A oni tvrde da kiša dolazi od ljubavne naslade; oni se usuđuju da tvrde kako na nebu postoji neka lepa djeva i lepi mladić; oni u svoje vreme, kao kamile ili vuci, imaju svoj sramotni nagon i u zimskom periodu mladić pohotljivo kidiše na djevu; još kažu da ona beži od njega, a on je neprestano juri, zbog čega dolazi do znojenja od koga nastaje kiša. Ovo je sve zapisano u manihejskim knjigama; mi smo to pročitali, jer nismo verovali njihovom kazivanju. Radi predostrožnosti mi vas upoznasmo sa njihovim pogubnim učenjem.
33. Neka nas izbavi Gospod od takve zablude, neka u vama pobudi neprijateljstvo protiv zmije da bi vi, kao što one vrebaju petu vašu, satirali glave njihove. Pamtite kazano vam: kakvo saglasje vi treba da imate sa njima? Šta je zajedničko svetlosti i tami?[55] Šta je zajedničko Crkvi i manihejskoj prljavštini? Ovde je poredak, dobročinstvo, svetost, neporočnost, ovde se osuđuje čak i sramotno gledanje na ženu[56] radi pohote, ovde je brak čist, ovde je uzdržanje postojano, devstvenost je ravnoanđelska, ovde se uzima hrana sa blagodarenjem, ovde se iskazuje pobožnost Tvorcu svega; ovde se klanjaju Hristu, ovde vas uče strahu i trepetu pred onim koji izliva kišu; ovde uznosimo slavoslov onome koji grmi i koji šalje svoju munju.
34. Ojedini se sa ovcama; ne odvajaj se od Crkve, izbegavaj čak i one koji su nekad bili optuženi za ovo. Ako se nisi uverio da su dugo vremena proveli u kajanju, nemoj im verovati. Predana ti je istina o jednovlasnosti Božijoj; raspoznaj, kao trave, učenje. Postani iskusni kupac, dobro drži, od zla beži.[57] Ako je i na tebi nekada bilo ovo zlo ti, poznavši zabludu, odbaci ga od sebe. Tada ćeš stupiti na put spasenja ako izbljuješ bljuvotinu i ako je svim srcem omrzneš; ako se odrekneš nje, ali ne samo ustima, nego i dušom; ako se budeš klanjao Hristovom Ocu – Bogu Zakona i Proroka; ako poznaš da Blagi i Pravosudni Bog jeste jedan i isti Bog koji sve vas da sačuva od zabluda i sablazni i da vas održi postojane u veri, u Hristu Isusu Gospodu našem; njemu slava u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govorena bez pripreme u Jerusalimu onima koji se pripremaju za prosvećenje: o jednonačalnosti Božijoj, na reči: Verujem u jednoga Boga… i o jeresima; na reči Isaijine: obnavljajte se u meni ostrva Gospod će spasti Izrailj spasenjem večnim; neće se postideti, ni posramiti do veka, i dalje; Is 41:1; 45:16,17.
  2. 2 Kor1:3
  3. Post 18:27.
  4. Is 40:22
  5. Ps 147:4
  6. Jov 36:27
  7. Sirah 3:21, 22
  8. Ps 151:6.
  9. Jn1:18
  10. Mt 18:10
  11. Jn 6:46
  12. 1Kor2:10.
  13. Mt 11:27
  14. Jn5:37
  15. Pon zak 4:15.
  16. Ps16:8.
  17. Mt 23:37
  18. Zah4:10
  19. Mt 5:48
  20. Is 66:1
  21. Dela7:49
  22. Jn 1:3
  23. Jov 11:7
  24. Is 64:4; I Kor 2:9
  25. Rm 11:33
  26. Is 44:17
  27. Ps 104:15.
  28. Post1:11.
  29. II Kor 6:14.
  30. Dela 8:21, i dalje
  31. I Jn 2:19
  32. Mt 18:19
  33. 2 Kor12:4
  34. Jn 17:25
  35. Lk 12:28
  36. Mt5:45
  37. Tako se nazvaše poklonici sunca.
  38. Mk. 3, 29
  39. Priče 30:21-22
  40. Jn18:8
  41. Jona 1:12.
  42. Pon zak 4:24.
  43. Lk 12:49.
  44. I Car 2:6.
  45. Mt 25:41.
  46. Is 45:7.
  47. Mt 10:34.
  48. II Kor 4:4.
  49. II Kor 4:3.
  50. Mt 7:6.
  51. Mt 13:13
  52. Mt 13:15
  53. Mt. 25:29.
  54. Mt5:45.
  55. II Kor 6:14.
  56. Mt5:28
  57. I Sol 5:21, 22

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *