POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA PETA[1]
 
1. Veliko dostojanstvo nam je darovao Gospod prevodeći nas iz stanja oglašenih u stanje vernih. U tome smislu apostol Pavle kaže: veran je Bog koji nas je pozvao u zajednicu Sina njegovog, Isusa Hrista.[2] Ako se Bog naziva vernim i ti ćeš dobiti to zvanje; primićeš veliko dostojanstvo. Kao što se Bog naziva blagim, pravosudnim, svedržiteljem i tvorcem svega, tako se isto naziva i vernim. Razmisli na koji stepen dostojanstva ćeš biti uzdignut kada postaneš učesnik u imenu Božijem?
2. Potrudite se da nađete među sobom muža vernog po savesti; velika je stvar pronaći muža verna.[3] Ne treba preda mnom da otkriješ svoju savest (neće ti se suditi ljudskim sudom); čistotu svoje vere ispolji i pokaži pred Bogom koji ispituje utrobe i srca i koji poznaje čovekove misli: verni muž je nešto veliko; on je bogatiji od bilo kojeg bogataša; vernome je ceo svet bogatstvo[4] koje on prezire i uništava. Svi koji se bogate vidljivim dobrima, bedni su dušama. Jer što više sabiraju blaga, sve se više muče željom da pridobiju dobra koja još nemaju. A muž verni, što je naročito interesantno, bogat je i u svojoj bednosti. On dobro zna da mu je za život potrebna samo odeća i hrana, čime se i zadovoljava,[5] te sve bogatstvo odbacuje.
3. Vera nije nešto veliko samo kod nas koji nosimo Hristovo ime; sve što se savršava u svetu, čak i ono što čine ljudi koji nisu članovi Crkve, savršava se verom: verom bračni zakoni združuju lica koja su međusobno odvojena jedno od drugog, a čovek tuđinac, posredstvom vere, u bračnoj zajednici postaje vladar tuđeg bogatstva i tuđih slugu. Na veri se temelji i zemljoradnja: ako neko ne veruje da će iz zemlje sabrati posejane plodove, neće se ni truditi nad njezinom obradom. Verom se rukovode i moreplovci koji poveravaju svoju sudbu malenom drvetu od koga je izgrađena lađa i koja se na pučini bori sa silnim valima; verom oni varljivu pučinu predpostavljaju kopnu; same sebe prepuštaju neizvesnosti, ali se rukovode verom koja je za njih postojanija i stabilnija od bilo kakvog sidra. Dakle, veoma mnogo dela zasnovano je na veri; to se ne odnosi samo na nas, nego i na one koji su izvan Crkve, kao što rekoh napred. Oni iako ne prihvataju Svešteno Pismo, nego se rukovode nekim svojim učenjima, ipak se rukovode verom.
4. Istinitoj veri priziva vas i sada pročitani odeljak, kojim vam se pokazuje način ugađanja Bogu. Apostol kaže da je bez vere nemoguće ugoditi Bogu.[6] Ako se čovek složi i pristane da služi Bogu, zar neće verovati da će mu On uzvratiti za ovo? Ako devojčica odluči da čuva svoju devstvenost; ili: ako mladić želi da živi trezveno i pobožno, zar neće verovati da će njegova čistota biti ovenčana nepropadivim vencem? Vera je oko koje ozaruje svaku savest; ona čoveku omogućava viđenje i poznanje. Prorok kaže: ako ne poverujete, nećete shvatiti.[7] Vera zatvara usta lavovima, kao u Danilovom slučaju! Pismo svedoči: izveden beše Danilo iz rova i ni jedna ogrebotina ne nađe se na njemu, jer je verovao Bogu svome.[8] Ima li išta strašnije od đavola? A protiv njega nemamo nikakvo pouzdano oružje osim vere – nematerijalni štit protiv nevidljivog neprijatelja. Đavo odapinje različite strele i u tami poražava sve koji pokleknu. Upravo zbogtoga što je naš neprijatelj nevidljiv, mi imamo snažnu zaštitu – veru, po rečima Apostola: iznad svega pripremite štit vere kojim ćete sve strele lukavoga salomiti.[9] Đavo često odapinje strelu pohote koja mami raznim zadovoljstvima; međutim vera, procenivši i rashladivši misli, gasi pohotu ove strele.
5. Može se još mnogo govoriti o veri, tako da nam i celi dan ne bi bio dovoljan u rasuđivanju o njoj. Zadovoljićemo se samo jednim starozavetnim primerom, Avraamovim, čiji smo mi i sinovi posredstvom vere; on se nije samo delima opravdao, nego i verom. Istina, velika su dela njegova, ali drugom Božijim je nazvan tek kada je poverovao i kada je svako njegovo delo izvršeno verom. Verom je on napustio svoje roditelje. Verom je ostavio i svoju otadžbinu i zemlju i kuću. Pa, kao što se on opravdao, nastoj i ti da se tako opravdaš! Njegovo telo beše mrtvo već za rađanje dece, pošto je bio star telom; žena njegova Sara takođe je bila stara i nije postojala nikakva nada da će roditi dete. Bog je, međutim, obećao starcu sina. I Avraam nije klonuo verom; istina, video je on da mu je telo već prestarilo, ali nije se obazirao na slabost tela, nego na moć Obećavajućeg, jer je verovao Onome koji je to obećao;[10] od skoro mrtvog tela na čudesan način dobio je sina. Kada je dobio sina, iako je najpre čuo blagoslov da će se u Isaaku blagosloviti i umnožiti ime njegovo,[11] ipak je bio spreman da istog tog sina prinese Bogu na žrtvu, jer je imao istu onu veru kojom je sada verovao da je Bog moćan da iz mrtvih vaskrsne i podigne sina njegovog.[12] Svezavši sina i položivši ga na žrtvena drva, u svojoj duši već ga je prineo na žrtvu; međutim, blagošću Božijom koji je umesto deteta ukazao na žrtvenog ovna, on je opet imao svoga sina živog. Pošto je i u ostalim delima bio veran, Avraama je Bog ovenčao pravednošću, dajući mu obrezanje kao pečat vere koju je imao u neobrezanju,[13] i obećanje da će postati otac mnogih naroda.
6. Razmotrimo kako je Avraam otac mnogim narodima? Judejcima je on nesumnjivo otac po telesnom nasleđu. Ako mi budemo gledali samo na telesno nasleđe, moraćemo Božije obećanje smatrati lažnim. Naime, po telu on nikako nije otac mnogim narodima, ali način njegove vere čini nas sinovima Avraamovim. Kao što je ljudima neverovatno da bilo koji mrtvac ustane iz mrtvih, tako je isto neverovatno da se od poluživog starca rodi dete. Međutim, mi verujemo za Hrista da je On razapet na drvetu, da je umro i vaskrsao. Po sličnosti naše vere sa Avraamovom, mi postajemo njegova deca te i mi verom primamo, kao i on, duhovni pečat, pošto smo u Krštenju obrezani Duhom Svetim, ali ne obrezanjem tela, nego obrezanjem srca, kako kaže Jeremija: obrežite Bogu okrajak srca svoga,[14] i kako kaže Apostol: obrezanjem Hristovim, pošto se sa njim pogreboste krštenjem, i dalje.[15]
7. Ako mi očuvamo ovakvu veru, opravdaćemo se pred Bogom i ukrasićemo se svakovrsnim vrlinama. Vera je toliko snažna da omogućava ljudima hod po vodi mora. Petar je nama sličan čovek, koji je imao telo i krv; hranio se nama sličnom hranom; ali, kada mu je Isus kazao: dođi,[16] on je verom pošao po vodi; vera je na vodi bila njemu isto što i tvrdi put i telesna težina je bila nošena lakoćom vere. Sve dok je verovao, on je bezopasno hodio po vodi. Kada je posumnjao, počeo je da tone. Što je vera malo po malo počela da slabi, to je telo njegovo bivalo sve teže i teže. Poznavši ovu slabost, Lekar duševnih slabosti mu reče: maloverni! zašto si posumnjao.[17] Petra je osnažio Isus Hristos kada ga je uhvatio za ruku i posle toga on je ponovo poverovao i rukovođen Gospodom, opet je na isti način, po vodi, došao do barke. Evanđelje svedoči da je uz pomoć Gospoda on došao do lađe, a ne da se plivajući vratio nazad; na znanje nam se daje da je on rastojanje od Isusa do lađe prešao na isti način kao i od lađe do Isusa hodajući.
8. Vera ima toliku silu da se neće spasti samo jedna ličnost, nego će se zbog vere jednih spasti i drugi. Raslabljeni u Kapernaumu nije bio verujući čovek, ali su verovali oni koji ga donesoše i spustiše kroz krov. Kod bolesnika, zajedno sa telom, boluje i duša. Nemoj misliti da ga ja osuđujem; samo evanđelje nam svedoči da, videvši Isus veru, ne njegovu, nego veru njihovu, reče raslabljenom: ustani![18] Verovali su oni koji su ga doneli, a iscelenje je dobio bolesnik.
9. Na sledećem primeru još jasnije ćeš shvatiti kako vera jednih spasava druge. Umro je Lazar; prošao je jedan dan, pa drugi, treći; telo njegovo već je počelo da truli. Na koji način je četverodnevni mrtvac mogao verovati i moliti Iskupitelja za sebe? To što je nedostajalo umrlome, dopunile su njegove rođene sestre. Kada je stigao Gospod, sestra je pripala nogama njegovim i na pitanje, gde ga sahraniste, ona odgovori: Gospode, već zaudara, jer je četiri dana u Grobu; Gospod joj reče: ako veruješ, videćeš slavu Božiju;[19] kao da joj je rekao: nedostatak vere u mrtvacu dopuni ti! Vera sestara toliko je silna bila da je dozvala mrtvaca iza vrata adovih. Na taj način, jedni su svojom verom za druge mogli i mrtve vaskršavati; a ti, ako sam za sebe veruješ, zar nećeš još više napredovati i uspeti? Svejedno da li si ti neveran ili maloveran, Gospod je čovekoljubiv i milostivo će te, kao pokajnika, primiti. Dovoljno je da iskreno i čistog srca kažeš: verujem Gospode, pomozi mome neverju![20] Ako sebe smatraš vernim, ipak nemaš punotu vere, te zajedno sa Apostolom treba da uzvikneš: Gospode! Dodaj mi vere![21] Ako ti sam po sebi nešto poseduješ i imaš, od njega ćeš dobiti još izobilnije i u većoj meri.
10. Reč vera je jedinstvena po svome imenu, ali se deli na dva roda. Prvom rodu pripada vera naučena, kada se duša saglašava sa nečim. Ona je korisna za dušu, kao što i Gospod kaže: koji sluša reči moje i veruje onome koji me je poslao, imaće život večni i na sud neće doći;[22] a na drugom mestu: koji veruje u Sina neće biti osuđen, nego će preći iz smrti u život.[23] Veliko je čovekoljubije Božije! Pravednici nisu drugačije mogli ugoditi Bogu, osim kroz dugogodišnje podvizavanje; međutim, to što su oni ostvarili podvizima tokom mnogih godina, to sada Isus Hristos daruje za tili čas. Ako poveruješ da Isus Hristos jeste Gospod i da kao Bog podiže iz mrtvih, spašćeš se[24] i u raj će te preseliti Taj koji je razbojnika uveo u raj. Nemoj sumnjati u mogućnost ovoga. Onaj koji je na ovoj svetoj Golgoti spasao u poslednjem momentu pokajavšeg se razbojnika, spašće i tebe ako budeš verovao.
11. Drugi rod vere, svojom blagodaću, daruje Hristos. Jednome se kroz Duha daruje reč mudrosti, a drugome reč znanja po istom Duhu; drugome vera istim Duhom, a drugome darovi isceljivanja istim Duhom.[25] Dakle, ova vera, koja se daruje blagodaću Duha Svetog, nije samo naučena i poučna vera, nego i delotvorna, koja dejstvom premašuje čovekove moći. Svaki ko ima ovakvu veru kazaće gori ovoj: pređi sa ove strane na onu i preći će.[26] Ako neko ovo kaže verujući da će tako biti, i ne razmisli u srcu svome,[27] zaista će dobiti blagodat. Za tu veru je kazano: ako imate veru kao zrno gorušičino.[28] Kao što je gorušičino seme malo svojom veličinom, silno je dejstvom; iako se seje na malom prostranstvu, izrasta u mnogo grana i kada naraste u punoj veličini može čak i pticama da posluži kao zaklon; na isti način i vera u duši čini veoma velika dela. Duša se mišlju uznosi Bogu i biva ozarena verom u Boga, te u mogućoj joj meri sazercava Boga; tako uznesena ona stiže do kraja sveta i pre okončanja veka ovog već vidi sud i obećanu platu. Ti imaj i čuvaj veru u njega da bi i od njega dobio veru koja svojim dejstvom premašuje čovekove sile.
12. Nastoj da u učenju i u ispovedanju držiš i uvažavaš samo onu veru koju si čuo u Crkvi i koju ti Crkva saopštava^ koja je utemeljena na Pismu. Pošto ne mogu svi čitati Pismo, jedni zbog nepismenosti, a drugi zbog okolnosti koje ih ometaju da poznaju smisao, da ne bi i jedni i drugi u neznanju izgubili svoje duše, mi ćemo u nekoliko kratkih rečenica zaokružiti učenje o veri. Želja nam je da vi prilikom čitanja zapamtite to učenje i da ga ponavljate sa velikom pažnjom, pečateći sve u srce svoje, ne pišući ništa na hartiju i pazeći da nešto od toga ne dođe u ruke oglašenih ili da nešto ne čuju od tebe. Želja nam je da vi ovo učenje svagda imate kao putokaz kroz život svoj i da osim njega ništa drugo ne prihvatate i uvažavate. Čak ako i mi budemo govorili vama drugačije od ovoga što čuste i što vam protumačismo, pa ako i neprijateljski anđeo, uzevši na sebe lik anđela svetlosti pokuša da te obmane, nemojte slušati. Ako bi i anđeo sa neba blagovestio vama drugačije od ovoga što primiste sada, neka je anatema.[29] Od svekolike pouke ureži u svoje sećanje istine vere; a kasnije, u svoje vreme, za svako od učenja pronađi u božanstvenom Pismu dokaz i potvrdu; istina vere nije sastavljena po ljudskoj logici i želji, nego najprikladnija mesta, sabrana iz celog Sveštenog Pisma, čine učenje vere. Kao što maleno gorušičino seme rađa mnoštvo grana, tako istina vere u kratkim mislima i rečima sjedinjuje i sadrži svekoliko znanje pobožnosti zapisano u Starom i Novom zavetu. Dakle, pazite, braćo, držite predanja koja sada primiste i zapišite ih u srcima svojim.
13. Sa strahopoštovanjem ih čuvajte da ih neprijatelj ne bi mogao uništiti ako se desi da neko od vas oslabi; da vas ni jedan jeretik ne bi mogao odvojiti od predanog vam. Delo vere je da položi srebro na sto, što mi sada i učinismo. A Bog od vas očekuje da odgovorite na ovaj zalog. Preklinjem te, kaže Apostol, pred Bogom koji sve oživljava i Hristom Isusom koji je posvedočio pred Pontijskim Pilatom dobro ispovedanje; sačuvaj predanu ti veru neuprljanu, dok se ne javi Gospod naš Isus Hristos.[30] Sada ti je predata riznica života, a u vreme svoga javljanja Gospod će od tebe tražiti zalog svoj koji će u svoje vreme pokazati blaženi i jedini Vladar, Car careva i Gospodar gospodara koji jedini ima besmrtnost i u nepristupnoj svetlosti živi; njega od ljudi niko nije video, niti Ga može videti.[31] Njemu neka je slava i čast i sila u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govorena u Jerusalimu onima koji se pripremaju za prosvećenje; govoreno bez pripreme, o veri, na reči iz poslanice Jevrejima: a vera je osnova svega čemu se nadamo, potvrda stvari nevidljivih, i dalje – 11:1.
  2. I Kor 1:9
  3. Priče 20:6
  4. Priče 17:6
  5. 1Tim6:8
  6. Jevr 11:6
  7. Is7:9
  8. Dan6:23
  9. Ef 6:16
  10. Jevr 11:11
  11. Post 21:12
  12. Jevr 11:19
  13. Rm4:11
  14. Jer 4:4
  15. Kol 2:11-12
  16. Mt 14:29
  17. Mt 14:31
  18. Mt9:2.
  19. Jn 11:40.
  20. Mk 9:24
  21. Lk17:5.
  22. Jn 5:24
  23. Jn Z:18 i 36
  24. Rm10:9
  25. 1Kor 12:8-9
  26. Mt 17:20
  27. Mk 11:23
  28. Mt 17:20
  29. Gal1:8, 9.
  30. I Tim 5:21; 6:13-14
  31. 1Tim 6:15-16

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *