POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA ČETVRTA[1]
 
1. Porok oponaša vrlinu i pleva pokušava da se pokaže kao pšenica. Međutim, sposobni su kadri da ih prepoznaju prilikom jedenja: i đavo se preobražava u svetlog anđela ne radi toga da bi se vratio u svoje pređašnje stanje, nego da bi prevario ljude (pošto mu je srce tvrdo kao nakovanj, sama volja je nepokolebiva i ne želi da se pokaje), da bi, živeći slično anđelima, širio mrak zaslepljenosti i smrtonosno neverje. Mnogo je vukova koji hode u ovčijim krznima. Oni imaju ovčiju kožu, ali nemaju ovčije zube i kopita. Budući pokriveni krznom krotke životinje i svojim izgledom varajući proste ljude, oni iz svojih čeljusti puštaju pogubni otrov smrti. Dakle, potrebna nam je božanstvena blagodat, bodra misao i oprezne oči, da ne bismo u neznanju sejali plevu umesto pšenice i tako pretrpeli štetu; da ne bismo nabasali na vuka, smatrajući ga za ovcu; da ne bismo, najzad, postali hrana zlotvornog đavola, prihvativši ga kao blagodatnog anđela. Po rečima Pisma on hodi kao lav koji riče i traži koga će da proždere.[2] Sa tih razloga Crkva preporučuje pouku i zbog toga su i ova naša poučna sabranja; zbog toga se i čita Svešteno Pismo.
2. Način bogopoštovanja sadrži se u ovim dvema prinadležnostima: u tačnom poznanju pobožnih dogmata i u dobrim delima. Dogmati bez dobrih dela nisu po volji Božijoj; On čak ni dela ne prima ako nisu zasnovana na pobožnim dogmatima. Kakva je korist ako se dobro poznaje učenje o Bogu, a sramotno se bludniči? Sa druge strane, kakva je korist ako se živi kako treba, uzdržljivo, a sramotno se bogohuli? Dakle, znanje dogmata i bodrost duše predstavljaju veliki dobitak. Pošto je mnogo onih koji se sablažnjavaju filosofijom i štetnim učenjem: pagani privlače na svoju stranu sladosnim rečima; med kaplje iz usta žene bludnice,[3] obrezani hvataju u zamku nakaradnim tumačenjem božanstvenog Pisma, trudeći se nad ovim od detinjstva do starosti svoje i ostare u neznanju; sledbenici jeretika lažljivim rečima varaju srca prostih ljudi, skrivajući pod imenom Hristovim, kao pod medom, najodvratniji otrov zlobnih pravila; za sve njih jednovremeno govori Spasitelj: pazite, da vas niko ne prevari![4] Radi toga se vrše pouke u veri, radi toga se objašnjava Božija Reč.
3. Pre no što stupite u zajednicu vernih, čini mi se prikladnim da vam u najkraćim crtama predstavim dogmate, da ne bi obilje predmeta i tema o kojima treba da govorimo tokom Svete Četrdesetnice, u vama proizvelo zaborav o najvažnijim istinama o kojima treba razmišljati. Mada ćemo sada o svemu govoriti ukratko, nećemo zaboraviti da o tome kazujemo i opširnije. Oni koji su među vama savršeniji u znanju i koji su već stekli naviku da rasuđuju o dobru i zlu,[5] neka strpljivo podnesu slušanje učenja koje više priliči maloj deci i koje je mlečna hrana, da bi istovremeno i oni koji imaju potrebe u oglašenju imali koristi, a oni koji su već stekli znanje o ovome da se podsete o tome što su ranije učili.
 
o Bogu
 
4. Neka se najpre u vašoj duši ukoreni pozitivno učenje o Bogu.
Bog je jedan, jedini je nerođen, bezpočetan, neizmenjiv, neprolazan, ni od koga nije rođen, nema nikakvog prethodnika u svom postojanju, nije počeo da živi (postoji) u vremenu, neće imati ni kraj: On je dobar i pravosudan; ako bilo kada čuješ reči jeretika koji tvrde da je jedan bog pravosudan, a drugi neki je blag, odmah se opomeni ovoga i poznaj otrov jeresi koja se usuđuje da jednog Boga razdeljuje nečastivim učenjem. Drugi neki opet tvrde da je on sazdatelj i gospod duše, a neki drugi da je sazdatelj tela; to su bezumni i zlobni učitelji. Kako čovek može da bude sluga dvojice gospodara, kao što Gospod kaže u evanđelju: niko ne može dva gospodara služiti.[6] Jedan je samo Bog, Tvorac duše i tela; On je Sazdatelj mnogoga, ali je samo jednome prevečni Otac, samo jednog Sina svoga jedinorođenog, Gospoda našeg Isusa Hrista, kojim je stvorio sve vidljivo i nevidljivo.
5. Taj Otac Gospoda našeg Isusa Hrista nije ograničen nikojim mestom, čak ni nebom. Nebesa su delo ruku njegovih i svu zemlju On obujmljuje; On je u svemu i izvan svega. Nemoj misliti da je On manji od sunca ili da mu je jednak. Naime, Taj koji je prvobitno stvorio sunce, treba da je nesravnjivo veći i svetliji od njega. On zna unapred sve što će biti u budućnosti i silniji je od svega; On zna i stvara onako kako hoće; On ne podleže poretku stvari, niti uticaju zvezda, ni slučaju, ni sudbi; u svemu je najsavršeniji i u sebi zaključuje punotu savršenstva; On ne uzrasta i ne usavršava se pošto sve to svagda poseduje u najsavršenijem stupnju; On priprema grešnicima kaznu, a pravednicima venac.
6. Mnogi su se na različite načine udaljili od jednog Boga: neki su obožili sunce da bi po njegovom zahodu, tokom noći, bili bez boga svoga; drugi su obožili mesec, pa tokom dana su bez boga; neki – pojedine delove sveta; neki – nauku; neki – hranu; neki zadovoljstva; drugi, pak, bezumno ostrastiše se ženama i na pijedestal postaviše kip nage žene nazivajući je Venera; kroz taj oblik klanjaju se, ustvari, svojoj strasti. Neki opet behu poraženi bleskom zlata i obogotvoriše ga; drugi obogotvoriše ostale stvari. Ako neko u srce svoje postavi učenje o jednovlasnosti Božijoj i poveruje u to, taj će istrebiti bilo koju zloumišljenost idolopoklonstva i jeretičke prevare. Dakle, ovu istinu pobožnosti najpre postavi u srce svoje i u dušu posredstvom vere.
 
o Xristu
 
7. Veruj i u Sina Božijeg, jednog i jedinstvenog, Gospoda našeg Isusa Hrista, u Boga, rođenog od Boga, od života rođenog u život, u Svetlost od Svetlosti rođenu, koji je u svemu podoban rodivšem Ga, koji nije u vremenu dobio svoje biće, nego je od Oca rođen pre svih vekova, večno i neshvatljivim načinom. On je premudrost Božija i sila i pravda samobitna, koji sedi desno od Oca pre svih vekova; On nije tek posle stradanja ovenčan od Boga slavom, kao što neki misle, nego je samim njegovim bićem presto njegov desno od Oca; On je rođen i svagda ima svoje dostojanstvo, zajedno sa Ocem sedi i jeste Bog i Premudrost i Sila, kao što je to već rečeno. Zajedno sa Ocem caruje i sve tvori po Očevoj volji, ne umanjujući se u svom božanskom dostojanstvu; rodivšeg Ga poznaje isto kao što i rodivši Ga poznaje njega. Ukratko: pamti zapisano u evanđelju: niko ne zna Sina do Otac, i Oca do Sin.[7]
8. Ne odvajaj Sina od Oca, niti ih stapaj u tzv. sinoočinstvo; veruj da jedini Bog ima jedinog Sina, Bog Reč, koji je pre svih vekova. On nije ta reč koja se, pošto se izgovori, razliva po vazduhu, niti je nalik na nesamobitne reči, nego je On Reč Sin, Tvorac slovesnih bića, Reč koja sluša Oca i sama govori. O ovome ako Bog dozvoli vremena, biće kasnije opširnije govoreno, a sada vam samo ukratko iznosim pouku u veri.
 
o rođenju od Djeve
 
9. Veruj da je jedinorođeni Sin Božiji, radi naših grehova sišao sa nebesa na zemlju, da je primio na sebe slično našem čovečanstvu i rodio se od Svete Djeve i Duha Svetoga. Nije se rodio kao priznak, nego je istinski savršio svoje očovečenje; kroz Djevu On nije prošao kao kroz tunel, nego stvarno se ovaplotio od Nje; stvarno je jeo, kao i mi, i stvarno je pio, kao i mi. Ako je njegovo očovečenje privid, onda je i spasenje mašta. Dve prirode je imao Hristos: bio je čovek, kao vidljiv i istovremeno Bog nevidljivi; kao čovek On je zaista jeo, kao i mi (pošto je imao telo slično našem), a kao Bog, hranio je pet hiljada ljudi sa pet hlebova; stvarno je umro kao čovek, a četvorodnevnog mrtvaca vaskrsava kao Bog; na brodu je spavao istinski, kao čovek, a po moru je hodao, kao Bog.
 
o K r s t u
 
10. On je stvarno razapet radi grehova naših. Ako bi ti hteo ovo da opovrgneš, onda bi te u tome izobličila ova blažena Golgota na kojoj se sabrasmo radi Raspetoga na njoj, da bi cela vaseljena imala delić krsnog drveta. On nije raspet zbog svojih grehova, nego da bismo se mi oslobodili svojih grehova. Tada su Ga ljudi pljuvali i ružili i šamarali, kao čoveka, ali Ga je cela tvar gledala i poznala kao Boga. Sunce je, videvši posramljenog Vladiku, potamnilo, ne mogući da podnese ovakav prizor.
 
Opogrebenju
 
11. On je položen u kameni grob istinski, kao čovek; ali, radi Boga se razvališe temelji kamena; sišao je On u podzemna mesta da bi i iz njih oslobodio pravednike. Kaži mi, da li bi ti voleo da se živi naslađuju blagodaću, dok većinu čine nepravednici; a oni koji od Adama behu zaključani, zar da ne budu oslobođeni? Prorok Isaija je gromoglasno i mnogo blagovestio o njemu; zar ti ne želiš da car siđe i oslobodi svoga blagovesnika? Tamo su bili i David i Samuilo i svi proroci, pa i Jovan koji Ga je kroz izaslanike pitao: jesi li ti mesija ili da čekamo drugog?[8]Zar ne želiš da On, sišavši dole, sve njih oslobodi?
 
o vaskrsenju
 
12. Iako je sišao dole, u podzemlje, On je i izašao odatle i, pogrebeni Isus, zaista je ustao trećega dana. Ako te Judejci bilo kada optuže, ti ih bez oklevanja zapitaj: da li je Jona trećega dana izašao iz utrobe kita? Zbog čega onda osporavate Hristu ustajanje iz zemlje trećeg dana? Ako je mrtvac, u dodiru sa Jelisejevim kostima ustao, zar nije Tvorac svega mogao ustati silom Oca svoga? Dakle, zaista je On vaskrsao. Posle vaskrsa opet se pokazao učenicima svojim, a svedoci njegovog vaskrsa, dvanaest učenika njegovih, nepokolebivim rečima zasvedočiše sve što videše; i ne samo rečima, nego podvrgoše sebe mučenju i smrti, podvizavajući se za istinu vaskrsenja. Ako na ustima dva ili tri svedoka ostaje svaka reč, kao što tvrdi Pismo,[9] onda pamti da o vaskrsenju njegovom svedoči dvanaestorica ljudi; zar i posle toga nećeš verovati vaskrsenju?
 
o vaznesenju
 
13. Savršivši podvig trpljenja i iskupivši ljude od grehova, Isus je ponovo uzašao na nebesa; nosio Ga je oblak. Anđeli su stali pred uznosećeg se da Ga dočekaju, a apostoli su sve ovo posmatrali. Ako neko ne veruje ovoj povesti neka veruje događajima koje sada gleda. Svi carevi umiru i posle smrti lišavaju se sve dotadašnje slave i sile svoje; Raspetom Hristu, međutim, klanja se cela vaseljena. Mi hvalimo ime Raspetoga, a zlodusi drhte od straha. Mnogi su razapeti i u različita vremena; međutim, da li je bilo kada ime bilo kojeg drugog raspetog progonilo zloduhe?
14. Dakle, ne stidimo se Krsta Hristovog; ako bi neko hteo da ga prikrije, ti hrabro njime oseni svoje čelo kako bi zlodusi, ugledavši ovo carsko znamenje, sa strahom i trepetom pobegli daleko od tebe. Znamenuj sebe njime, prekrsti se kad želiš da jedeš, kada piješ, kada sediš, kada ležeš ili ustaješ iz postelje, kada govoriš, koračaš, uopšte u svakoj prilici, jer Raspeti na Krstu živi visoko na nebesima. Da je raspeti i sahranjeni ostao u grobu, tada bismo imali razloga da se stidimo: međutim, Raspeti na ovoj Golgoti, uzneo se na nebesa sa istočne strane gore jeleonske. Sišavši sa ovog mesta u ad i opet došavši među nas, uzneo se potom od nas na nebesa uz reči Oca svoga koji Ga je pozvao sebi: sedi desno od mene, dok ne položim neprijatelje tvoje podnožju nogu Tvojih.[10]
 
o budućem sudu
 
15. Taj uzneseni Isus, ponovo će doći sa nebesa, a ne iz zemlje: kažem ne iz zemlje ili sa zemlje, pošto će se na njoj (sa nje) pojaviti mnogi neprijatelji Hristovi. Mnogi već, kao što i vi znate, tvrde za sebe: ja sam Hristos;[11] na kraju će se javiti gnusoba opustošenja[12] koja će neopravdano i nepravedno prisvojiti sebi ime Hristovo. Međutim, ti očekuj pravog Hrista, Sina Božijeg, jedinorođenog, koji neće doći sa zemlje, nego sa nebesa; čekaj Onoga koji će se svima pokazati brže od munjinog bleska i zraka svetlosti, u pratnji anđela, da bi sudio živima i mrtvima, da bi se zacario u Carstvu nebeskom, večnom i neokončivom. Ovo pamti jer je puno onih koji tvrde da će Carstvo Hristovo imati kraj.
 
o Duhu Svetom
 
16. Veruj i u Duha Svetog, zadržavajući sve one misli koje imaš o Ocu i Sinu, a ne obraćaj pažnju na bogohulna učenja. Znaj da je ovaj Duh Sveti jedan i jedini, nerazdeljiv, svemoćan, svedejstven, ali u sebi jedinstven, koji zna tajne, sve ispituje – i dubine Božije;[13] koji je sišao u obliku goluba na Gospoda Isusa Hrista, koji je dejstvovao u Zakonu i u Prorocima, koji i sada, u vreme krštenja, pečati tvoju dušu. Celokupna razumna priroda ima potrebu za njim. Ako neko pokuša da huli na njega, tome neće biti oprošteno ni u ovom veku, ni u budućem.[14] Jednakom slavom božanstva poštuje se On sa Ocem i Sinom: za njim imaju potrebu prestoli i gospodstva, načala i vlasti. Jedan je samo Bog Otac Hristov i jedan je Gospod Isus Hristos, jedinorođeni Sin jedinog Boga; jedan je i Duh Sveti koji sve posvećuje i obožava, koji je govorio u Zakonu i Prorocima, u Starom zavetu i u Novom.
17. Ovo učenje ukorenjuj u mislima svojim neprestano: sada ti je ono prezentovano ukratko; ako Gospod dozvoli, ono će biti izloženo razložno, sa dokazima iz Sveštenog Pisma. Ni jedna božanstvena i sveta tajna vere nikada ne treba da bude saopštena bez potvrde iz božanskog Pisma, niti da bude zasnovana samo na veri i odabranim rečima; čak nemoj ni meni verovati, kad ti ja govorim o njemu, ako moje reči nisu potkrepljene dokazima iz božanskog Pisma. Spasonosna sila naše vere ne zavisi od izbora reči, nego od dokaza iz božanstvenog Pisma.
 
o d u š i
 
18. Pošto si poznao čistu i slavnu i najsvetiju veru ovu, upoznaj i sebe samog: ko si i šta si! Poznaj to iz dve prirode od kojih se sastoji čovek: iz duše i tela; nedavno rekosmo da je Bog Sazdatelj i duše i tela. Znaj da imaš dušu slobodnu, da je ona prekrasni stvor Božiji, stvorena po obličju Sazdatelja, da je Božijom blagodaću besmrtna i da je On čini besmrtnom, živim stvorenjem, razumnim, nepropadljivim i da ona po njemu ima vlast da čini što želi i hoće. Ti ne grešiš zbog toga što si se rodio u ovo ili u neko drugo vreme, niti te sudba tvoja nagoni da bludničiš, ili te položaj zvezda, kao što neki praznoslove, primorava da se prepustiš strastima. Zbog čega, ne želeći da priznaš sopstveno zlo, nevinim zvezdama pripisuješ uzrok svega ovoga? Nemoj se baviti čitanjem i odgonetanjem zvezda. Božanstveno Pismo kaže za njih: neka stanu sada zvezdari… i dalje: oni su kao pleva, oganj će ih spaliti, ni sami sebe neće spasti iz plamena..[15]
19. Znaj i to da duša ranije, pre pojave u ovom svetu, uopšte nije grešila, a došavši u njega kao bezgrešni, mi grešimo po svojoj volji. Ne slušaj one koji rđavo tumače ovo mesto: ako li činim ono što neću…,[16] nego pamti reči: ako hoćete slušati, ješćete dobra zemaljska; ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti.[17] Ili na drugom mestu: kao što davaste ude svoje da robuju nečistoti i bezakonju za bezakonje, tako sada dajte ude svoje da služe pravdi za osvećenje;[18] pamti još i ove reči Pisma: kako ne mariše da poznaju Boga;[19] i još: ušima teško čuju i očima zažmuriše;[20] ili na drugom mestu reči samog Boga: ja zasadih vinograd plodonosan, istinit; kako mi se izmetnuo i promenio?[21]
20. Duša je besmrtna i jednake su duše muškaraca i žena; različiti su samo članovi tela. Duše nisu ustrojene da bi neke od njih po svojoj prirodi grešile, a druge da bi činile dobro, ne; i jedno i drugo zavisi od slobodne volje i htenja, a suština duše ista je kod svih. Još o mnogom bih vam mogao govoriti, međutim i vreme brzo prolazi, pa smatram da ni o čemu nije toliko svrsishodno govoriti kao o spasenju; nije li najbolje da govorimo o spasenju? Zar i ti ne želiš da primiš pouke i uputstvo za borbu protiv jeretika? Ne želiš li da poznaš sve njihove iskrivljene puteve kako ne bi pao sa neke strmeni? Za nastavnike je veliki uspeh ako budeš znao sve to; pa zar nisi i ti, koji se tek poučavaš, dužan da sa zadovoljstvom prihvataš sve što ti se predaje, što ti se govori?
21. Duša je samovlasna; zbog toga đavo može samo da je podstiče, ali nikako i da je prinudi; protiv njezine volje nema vlasti. On ti nabacuje misao o bludu, ako ti želiš prihvatićeš to, ali ako ne želiš, odbacićeš. Ili: zar ti bludničiš usled neophodnosti? Zbog čega je onda Bog pripremio geenu? Ako ti po prirodi svojoj, a ne po slobodi, činiš dobro, zbog čega je onda Bog pripremio vence slavljeničke? Ovca je krotka, međutim, zbog te svoje krotosti ona nikada neće biti ovenčana! Iz prostog razloga što njezina krotost nije delo slobode, nego njezine prirode.
 
o t e l u
 
22. Ljubljeni! Saznao si koliko treba o duši; poslušaj sada i uvaži moju pouku o telu svom. Nemoj slušati onog ko kaže da telo nije od Boga. Svi koji veruju da telo nije od Boga, smatraju da je ono tuđi sasud i da se može slobodno zloupotrebljavati za blud. Zbog čega oni preziru telo ovo koje je dostojno divljenja? Kakav ono ima nedostatak u svojoj lepoti? Koja je manjkavost u njegovom izgledu? Zar imaju neku primedbu na ustrojstvo svojih očiju? Zar će ustvrditi da uši, pošto su koso postavljene, pogrešno čuju? Kako je nos sposoban da razlikuje zadah od mirisa? Na koji način jezik ima dvojaku moć da oseti ukus i da proiznosi slovesno? Kako organom, skrivenim u nama, udišemo vazduh spolja? Ko je ustroji srce da bude u neprestanom pokretu i radu? Ko je postavio bezbroj sitnijih i krupnijih žila i vena? Ko je toliko mudro sjedinio kosti sa nervima? Ko je odredio da jedan deo hrane služi za održavanje života, a drugi deo hrane da se izbaci izvan tela i ko je stidne organe smestio na neupadljiva mesta? Ko produžava ljudski rod, da ne izumre, aktom prikladnog sjedinjavanja?
23. Nemoj meni govoriti da je telo uzročnik greha. Jer, ako je telo uzrok grehu, zbog čega i umrli ne greše? Stavi mač u ruku umrle osobe; neće biti ubistva. Dozvoli da se pred umrlim mladićem pojave sve lepote ovog sveta, želje za bludom u njemu neće biti. Zašto? Zato što telo ne greši samo po sebi, nego duša greši posredstvom tela. Telo je oruđe i odeća tj. okrilje duše. Ako se duša odluči na greh, telo mora biti nečisto; ako, pak, bude sjedinjeno sa svetom dušom, postaće hram Duha Svetoga. Ovo ne kažem ja, nego je apostol Pavle kazao: ili, zar ne znate da su tela vaša hram Duha Svetog koji je u vama?[22] Dakle, čuvaj telo svoje pošto je ono hram Duha Svetoga. Ne prljaj telo svoje preljubama, ne prljaj tu prekrasnu odeću svoju. Ako ga i zaprljaš, odmah ga očisti pokajanjem; operi se dok ima vremena.
24. Čujte učenje o trezvenosti najpre vi, koji želite da se pribrojite monasima i djevama, koji na zemlji žive ravnoanđeoski život; a potom i svi ostali članovi Crkve. Veliki venac vam se priprema, braćo; ne trošite vaše dostojanstvo na malovažna zadovoljstva; čujte reči apostola Pavla: da ko ne bude bludnik ili poganac, kao Isav, koji je za jedno jelo prodao prvorodstvo svoje.[23] Ti si već upisan u anđeoske knjige zbog odlučnosti da očuvaš trezvenost i devičanstvo; pazi da se opet ne osramotiš i ne budeš kriv za bludna dela.
25. Sa druge strane, svaki koji živi devstveno, neka se ne gordi pred onim koji je stupio u brak. Brak neka bude u svemu častan i postelja bračna čista, kaže Apostol.[24] Nisi li i ti, koji čuvaš nevinost, rođen od bračnih? Nemoj, dakle, prezirati srebro zbog toga što imaš zlato. Neka budu u blagoj nadi i bračnici koji žive kako priliči supružnicima, koji u brak stupaju po zakonu, a ne zbog ostrašćenosti, sledeći neobuzdanu volju; koji znaju vreme za uzdržanje, da bi se slobodno zanimali molitvom; koji na crkvenim sabranjima zajedno sa čistom odećom poseduju i čistu veru i čista tela; koji stupiše u brak radi rađanja dece, a ne zbog pohote.
26. Prvobračni neka ne preziru one koji stupiše i u drugi brak: uzdržavanje je u svemu divno delo, ali se dozvoljava i stupanje u drugi brak da slabiji ne bi bludničili. Dobro je ako budu kao i ja, kaže apostol Pavle; ako ne mogu da se uzdržavaju neka se žene i udaju. Bolje je ženiti se, nego upaljivati se.[25] Sve ostalo – blud, preljuba i bilo kakvo neuzdržavanje neka su daleko od tebe: neka se telo očuva u čistoti Gospodu, da bi i Gospod pogledao na telo. Neka se telo hrani jelom za održanje života i za neometano služenje, a ne da bi se predavalo zadovoljstvima.
 
o h r a n i
 
27. Što se tiče hrane, evo za vas pravila pošto mnogi greše po tom pitanju. Jedni bezrazložno pristupaju žrtvama idolskim, dok se drugi uzdržavaju od njih i osuđuju one koji ih jedu, sablažnjavajući duše nekih koji ne znaju osnovne stvari po ovom pitanju: šta jesti, a šta ne jesti. Mi postimo, uzdržavamo se od vina i od mesa ne zbog toga što ove namirnice mrzimo kao nečiste, nego zbbg toga što za takvo uzdržavanje očekujemo nagradu; da bismo zbog preziranja čuvstvenog nasladili se duhovnom i umnom trpezom i da bismo, posejavši ovde sa suzama, u budućem veku požnjeli sa radošću. Dakle, nemoj prezirati one koji jedu i zbog telesne slabosti uzimaju hranu; nemoj osuđivati ni one koji umereno piju vino stomaka radi i čestih bolesti;[26] nemoj ih osuđivati kao grešnike; ne gnušaj se mesa kao tebi nepotrebnoj hrani. Ovakve u vidu ima Apostol kada kaže: koji zabranjuju ženiti se i traže uzdržavanje od hrane koju je Bog stvorio da je sa zahvalnošću uzimaju verni.[27] Dakle, uzdržavajući se od hrane ne činite to kao da je u pitanju nečista hrana, jer u tom slučaju to neće biti nagrađeno; nego, poštujući hranu kao dobru materiju, odbaciteje zbog toga što više žudite za duhovnim. …
28. Budi postojan dušom i nikada ne jedi hranu prinesenu idolima na žrtvu. Ja se sada neću o ovome mnogo brinuti, niti govoriti, jer se time baviše već i Apostoli i Jakov, episkop ove Crkve; Apostoli i Prezviteri pisaše o ovome celom narodu sabornu poslanicu savetujući ih da se uzdržavaju naročito od idolske žrtve, ali i od krvi i udavljenog.[28] Mnogi od ljudi, nalik zverima, koji žive kao psi, piju krv po primeru gladnih zveri i halapljivo jedu udavljeno. Ti si sluga Hristov i tokom jela budi trezven i pobožan. Ovoliko je dovoljno o hrani.
29. Na sebi uvek imaj prostu odeću, ne radi ukrašavanja, nego radi neophodnog pokrivanja; ne da bi se odevao raskošno, nego da bi se zimi ogrejao i prikrio golotinju tela. Brini se o odeći pod izgovorom da prikrivaš sramotu, a ne da bi zbog prevelike brige potpao pod drugu sramotu.
 
o Vaskrsenju
 
30. Molim te da čuvaš telo tvoje i znaj da ćeš ustati iz mrtvih i biće ti suđeno zajedno sa tim telom. Ako ne veruješ u ovo, kao u nemoguće delo, ti na osnovu onoga što vidiš na sebi samom zaključi i o onome što ne vidiš. Razmisli i kaži mi, molim te, u kakvo.m si izgledu ti bio pre deset godina ili još bolje: iz kakvog bezizglednog i slabašnog stanja si dostigao ovakav uzrast i ovakvu lepotu? Ako je nebiće omogućilo ovakvo biće, neće li onda biti kadro da vaskrsne to što već postoji i što će se razrušiti? Onaj koji radi nas posejanu pšenicu, koja svake godine truli, nanovo oživljava, veoma je moćan da vaskrsne nas same radi kojih je i On ustao iz mrtvih. Zar ne vidiš da i drveće koje toliko vremena stoji kao mrtvo i beživotno, bez lišća i plodova, ponovo oživljava posle zime i vraća se iz mrtvih? Nije li mnogo bolje i pretežnije da i mi nanovo oživimo? Palica Mojsejeva je voljom Božijom preobražena u njoj tuđu prirodu: u zmiju; a čovek, koji umre, neće li opet biti vraćen u pređašnje stanje?
31. Ne obraćaj pažnju na one koji tvrde da ovo telo neće više ustati; ustaće ono, a o tome svedoči Isaija koji kaže: vaskrsnuće mrtvi i ustaće iz grobova;[29] to potvrđuje i anđeo u razgovoru sa Danilom: mnogi će od ovih koji spavaju u zemnom prahu ustati: jedni za život večni, a drugi za kaznu večnu.[30] Svi ljudi će vaskrsnuti; međutim, vaskrsenje neće biti svima jednako. Pravednici će primiti nagradu radi večnog likovanja sa anđelima, a grešnici kaznu da bi za grehe trpeli večnu muku.
 
o Krštenju
 
32. Gospod nam je unapred, po svome čovekoljubiju, darovao iskupljenje kroz pokajanje da bismo, zbacivši sa sebe veliku ili još bolje svu težinu greha i primivši pečat Duha Svetoga, postali naslednici života večnog. Pošto sam već dosta govorio o pokajanju, preostaje mi samo da vam prenesem konačno učenje.
 
o Božanstvenom Pismu
 
33. Ovako nas poučavaju bogonadahnuta Pisma Starog i Novog zaveta. Jedan je Bog obojih zaveta koji je, javivšeg se u Novom zavetu Hrista, nagovestio u Starom; koji nas je privodio Hristu kroz Zakon i Proroke. Pre nego je došla vera, bismo čuvani zakonom; zakon nam je bio učitelj za Hrista[31]. Ako ikada čuješ jeretika kako huli na Zakon ili Proroke, opomeni ga rečima upita: nije li Hristos došao da ispuni zakon, a ne da razruši?[32] Pažljivo ispitaj kakve su knjige Starog zaveta, a kakve Novog; knjige, pak, kojima je bogonadahnutost skrivena i nejasna, sasvim odbaci i ne čitaj. Ako nisi potpuno poznao ono što svi ispovedaju, zbog čega zaludno se mučiti nad onim što je sumnjivo? Čitaj božansko Pismo: dvadeset dve knjige Starog zaveta koje su preveli sedamdeset dvojica tumača.
34. Po smrti Aleksandra Makedonskog i po deobi carstva njegovog na četiri države: vavilonsku, makedonsku, azijsku i egipatsku, jedan od egipatskih careva po imenu Ptolomej Filadelf, car veoma privržen naukama, sa svih strana je sabirao knjige i kada je od Dimitrija Falerejskog, načalnika biblioteke, saznao da postoje božanska Pisma Zakona i Proroka on je, smatrajući prevashodnim delom posedovanje ovih knjiga, počeo da naklonošću ili protiv volje vladara koji imaju ove knjige, pridobijanjem njih na svoju stranu raznim poklonima i druženjem (znao je on dobro da surova prinuda, lišavanjem slobode volje, može biti varljiva; a sve što se daruje po svojoj volji, svagda je postojano), poslao je Eleazaru, ondašnjem arhijereju, bogate darove za ovdašnji jerusalimski hram i od njega je izmolio po šestoricu ljudi iz svakog od dvanaest kolena Izrailjevih. Potom, radi iskušavanja i uveravanja da li su poslane knjige zaista božanske, ali i radi predostrožnosti da izaslani ljudi ne budu u dogovoru tokom rada, on je za svakog od njih napravio posebnu kuću u takozvanom Faru, blizu Aleksandrije, zapovedivši svakom od njih da prevodi celo Pismo. Kada su oni tokom naredna sedamdesetdva dana potpuno okončali svoje delo, on je uporedio njihove prevode i našao da su oni u svemu istovetni, ne samo mislima, nego i rečima. Tako se on uverio u božanstvenost knjiga i u činjenicu da one nisu delo ljudske mudrosti i lepote, nego da je božansko Pismo blagovestio Duh Sveti, a prevod ovaj da je u svemu rukovođen istim Duhom Svetim.
35. Čitaj tih dvadeset i dve knjige koje su oni preveli, dok one kojima je bogonadahnutost sumnjiva ili sasvim skrivena odbaci. Zanimaj se samo tim knjigama koje mi čitamo u Crkvi. Za tebe su mnogo shvatljiviji Apostoli i drevni Episkopi, predstojatelji Crkve, koji nam predadoše ove knjige. A ti, kao sin Crkve, ne menjaj njezin zakon. Iz Starog zaveta, kao što je već rečeno, čitaj dvadeset i dve knjige i ako baš želiš da znaš koje su to knjige, ti na osnovu mojih reči zapamti ih poimence. Prvih pet knjiga su knjige Mojsejeve, poznate pod imenom zakona, Postanja, Izlaska, Levita, Brojeva, Ponovljenih zakona; zatim knjiga Isusa sina Navinovog; dalje knjiga o Sudijama sa knjigom o Ruti, koja je sedma po redu; od ostalih istorijskih knjiga, prva i druga Carstva kod Jevreja čine jednu knjigu, a treća i četvrta takođe jednu; isto tako je kod njih i prva i druga knjiga Paralipomenona jedna knjiga, kao i prva i druga Jezdrina što su jedna knjiga. Dvanaesta knjiga je o Jestiri. To su, eto, istorijske knjige. Sledećih pet knjiga napisane su u stihovima: Jov, Psalmi, Priče, Ekleziast i Pesma nad pesmama, koja je već sedamnaesta knjiga. Osim ovih postoji i pet proročkih knjiga. Jednu čini dvanaestorica proroka, a po jedna je Isaijina, jedna Jeremijina, zajedno sa Varuhom, sa Plačem i Poslanicom, jedna je Jezekiljeva i jedna je Danilova, koja je dvadesetdruga knjiga Starog zaveta.
36. Knjige Novog zaveta jesu: četiri Evanđelja; sva ostala evanđelja su manjkava i štetna. Maniheji su takođe napisali evanđelje po Tomi, koje je imalo evanđeoski miomiris, ali je bilo namenjeno da zabludi duše prostodušnih ljudi. Kao bogonadahnutu prihvati knjigu Dela dvanaestorice apostola; osim nje još i sedam poslanica Sabornih: apostola Jakova, Petra, Jovana i Jude. Pečat svega ovoga i poslednje delo za učenike jesu četrnaest poslanica Pavlovih; ostala pisma neka budu izvan ovih i imaju se smatrati drugorazrednima. Ništa od onoga što se ne čita u Crkvi nemoj smatrati važnim i nemoj čitati. O ovome je dovoljno.
37. Izbegavaj svaki nasrtaj i delo đavolovo; ne daj se tome drakonu, odstupniku, koji je svojevoljno izmenio svoju bit. On sebi može pokoriti samo onoga koji to želi. Nikoga na to ne može prisiliti. Ne obraćaj pažnju ni na zvezdočitače, ni na one koji gataju po pticama, po znacima, niti po basnoslovnim jelinskim proricanjima; nemoj slušati o čaranjima, volšebnim gatanjima i nagađanjima i bezbožnim delima koja se vrše prizivanjem mrtvaca. Prezri svaki oblik pohote i neuzdržavanja, ne ugađaj utrobi, ne uživaj u zadovoljstvima. Budi iznad srebroljublja i lakomstva. Nemoj posećivati paganska sabranja ili pozorišta, a u bolesti nikada ne koristi čarobne reči i bajanja. Potpuno odbaci izlišnosti krčme; ne naginji ni samarićanstvu, ni židovstvu: Hristos te je već iskupio. Odbaci bilo kakvo poštovanje subote; naročito se gnušaj jeretičkih skupova; neprestano snaži dušu svoju čuvanjem posta, davanjem milostinje i čitanjem božanskog Pisma da bi, provevši u pobožnosti i trezvenosti preostali deo života, nasladio se jedinim spasonosnim darom Krštenja i time bio pribrojan nebeskim vojskama i da te Otac i Bog udostoji nebeskih venaca u Hristu Isusu, Gospodu našem: njemu slava u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govoreno u Jerusalimu, bez pripreme, onima koji se pripremaju za prosvećenje, o deset dogmata, na reči iz poslanice Kološanima: pazite da niko od vas ne bude zarobljen filosofijom i rđavom naukom, po ljudskom predanju, po stihijama ovog sveta…, i dalje; Kol 2:8
  2. 1 Petr5:8
  3. Priče 5:3.
  4. Mt 24:4
  5. Jevr 5:14
  6. Mt 6:24
  7. Mt 11:27
  8. Mt 11:3
  9. Mt 18:16
  10. Ps 110:1
  11. Mt 24:5
  12. Mt 24:15
  13. 1Kor2:10
  14. Mt 12:32
  15. Is 47:13-14
  16. Rm 7:16
  17. Is 1:19-20
  18. Rm 6:19
  19. Rm 1:28-29
  20. Mt 13:15
  21. Jer2:21
  22. 1Kor 6:19.
  23. Jevr 12:16
  24. Jevr 13:4
  25. 1Kor 7:8-9
  26. I Tim 5:23
  27. I Tim 4:3
  28. Dela 15:20
  29. Is 26:19
  30. Dan 12:2
  31. Gal 3:23-24
  32. Mt 5:17

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *