ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ
ОГЛАСИТЕЉНА ПОУКА ЧЕТВРТА[1]
1. Порок опонаша врлину и плева покушава да се покаже као пшеница. Међутим, способни су кадри да их препознају приликом једења: и ђаво се преображава у светлог анђела не ради тога да би се вратио у своје пређашње стање, него да би преварио људе (пошто му је срце тврдо као наковањ, сама воља је непоколебива и не жели да се покаје), да би, живећи слично анђелима, ширио мрак заслепљености и смртоносно неверје. Много је вукова који ходе у овчијим крзнима. Они имају овчију кожу, али немају овчије зубе и копита. Будући покривени крзном кротке животиње и својим изгледом варајући просте људе, они из својих чељусти пуштају погубни отров смрти. Дакле, потребна нам је божанствена благодат, бодра мисао и опрезне очи, да не бисмо у незнању сејали плеву уместо пшенице и тако претрпели штету; да не бисмо набасали на вука, сматрајући га за овцу; да не бисмо, најзад, постали храна злотворног ђавола, прихвативши га као благодатног анђела. По речима Писма он ходи као лав који риче и тражи кога ће да прождере.[2] Са тих разлога Црква препоручује поуку и због тога су и ова наша поучна сабрања; због тога се и чита Свештено Писмо.
2. Начин богопоштовања садржи се у овим двема принадлежностима: у тачном познању побожних догмата и у добрим делима. Догмати без добрих дела нису по вољи Божијој; Он чак ни дела не прима ако нису заснована на побожним догматима. Каква је корист ако се добро познаје учење о Богу, а срамотно се блудничи? Са друге стране, каква је корист ако се живи како треба, уздржљиво, а срамотно се богохули? Дакле, знање догмата и бодрост душе представљају велики добитак. Пошто је много оних који се саблажњавају философијом и штетним учењем: пагани привлаче на своју страну сладосним речима; мед капље из уста жене блуднице,[3] обрезани хватају у замку накарадним тумачењем божанственог Писма, трудећи се над овим од детињства до старости своје и остаре у незнању; следбеници јеретика лажљивим речима варају срца простих људи, скривајући под именом Христовим, као под медом, најодвратнији отров злобних правила; за све њих једновремено говори Спаситељ: пазите, да вас нико не превари![4] Ради тога се врше поуке у вери, ради тога се објашњава Божија Реч.
3. Пре но што ступите у заједницу верних, чини ми се прикладним да вам у најкраћим цртама представим догмате, да не би обиље предмета и тема о којима треба да говоримо током Свете Четрдесетнице, у вама произвело заборав о најважнијим истинама о којима треба размишљати. Мада ћемо сада о свему говорити укратко, нећемо заборавити да о томе казујемо и опширније. Они који су међу вама савршенији у знању и који су већ стекли навику да расуђују о добру и злу,[5] нека стрпљиво поднесу слушање учења које више приличи малој деци и које је млечна храна, да би истовремено и они који имају потребе у оглашењу имали користи, а они који су већ стекли знање о овоме да се подсете о томе што су раније учили.
о Богу
4. Нека се најпре у вашој души укорени позитивно учење о Богу.
Бог је један, једини је нерођен, безпочетан, неизмењив, непролазан, ни од кога није рођен, нема никаквог претходника у свом постојању, није почео да живи (постоји) у времену, неће имати ни крај: Он је добар и правосудан; ако било када чујеш речи јеретика који тврде да је један бог правосудан, а други неки је благ, одмах се опомени овога и познај отров јереси која се усуђује да једног Бога раздељује нечастивим учењем. Други неки опет тврде да је он саздатељ и господ душе, а неки други да је саздатељ тела; то су безумни и злобни учитељи. Како човек може да буде слуга двојице господара, као што Господ каже у еванђељу: нико не може два господара служити.[6] Један је само Бог, Творац душе и тела; Он је Саздатељ многога, али је само једноме превечни Отац, само једног Сина свога јединорођеног, Господа нашег Исуса Христа, којим је створио све видљиво и невидљиво.
5. Тај Отац Господа нашег Исуса Христа није ограничен никојим местом, чак ни небом. Небеса су дело руку његових и сву земљу Он обујмљује; Он је у свему и изван свега. Немој мислити да је Он мањи од сунца или да му је једнак. Наиме, Тај који је првобитно створио сунце, треба да је несравњиво већи и светлији од њега. Он зна унапред све што ће бити у будућности и силнији је од свега; Он зна и ствара онако како хоће; Он не подлеже поретку ствари, нити утицају звезда, ни случају, ни судби; у свему је најсавршенији и у себи закључује пуноту савршенства; Он не узраста и не усавршава се пошто све то свагда поседује у најсавршенијем ступњу; Он припрема грешницима казну, а праведницима венац.
6. Многи су се на различите начине удаљили од једног Бога: неки су обожили сунце да би по његовом заходу, током ноћи, били без бога свога; други су обожили месец, па током дана су без бога; неки – поједине делове света; неки – науку; неки – храну; неки задовољства; други, пак, безумно острастише се женама и на пиједестал поставише кип наге жене називајући је Венера; кроз тај облик клањају се, уствари, својој страсти. Неки опет беху поражени блеском злата и обоготворише га; други обоготворише остале ствари. Ако неко у срце своје постави учење о једновласности Божијој и поверује у то, тај ће истребити било коју злоумишљеност идолопоклонства и јеретичке преваре. Дакле, ову истину побожности најпре постави у срце своје и у душу посредством вере.
о Xристу
7. Веруј и у Сина Божијег, једног и јединственог, Господа нашег Исуса Христа, у Бога, рођеног од Бога, од живота рођеног у живот, у Светлост од Светлости рођену, који је у свему подобан родившем Га, који није у времену добио своје биће, него је од Оца рођен пре свих векова, вечно и несхватљивим начином. Он је премудрост Божија и сила и правда самобитна, који седи десно од Оца пре свих векова; Он није тек после страдања овенчан од Бога славом, као што неки мисле, него је самим његовим бићем престо његов десно од Оца; Он је рођен и свагда има своје достојанство, заједно са Оцем седи и јесте Бог и Премудрост и Сила, као што је то већ речено. Заједно са Оцем царује и све твори по Очевој вољи, не умањујући се у свом божанском достојанству; родившег Га познаје исто као што и родивши Га познаје њега. Укратко: памти записано у еванђељу: нико не зна Сина до Отац, и Оца до Син.[7]
8. Не одвајај Сина од Оца, нити их стапај у тзв. синоочинство; веруј да једини Бог има јединог Сина, Бог Реч, који је пре свих векова. Он није та реч која се, пошто се изговори, разлива по ваздуху, нити је налик на несамобитне речи, него је Он Реч Син, Творац словесних бића, Реч која слуша Оца и сама говори. О овоме ако Бог дозволи времена, биће касније опширније говорено, а сада вам само укратко износим поуку у вери.
о рођењу од Дјеве
9. Веруј да је јединорођени Син Божији, ради наших грехова сишао са небеса на земљу, да је примио на себе слично нашем човечанству и родио се од Свете Дјеве и Духа Светога. Није се родио као признак, него је истински савршио своје очовечење; кроз Дјеву Он није прошао као кроз тунел, него стварно се оваплотио од Ње; стварно је јео, као и ми, и стварно је пио, као и ми. Ако је његово очовечење привид, онда је и спасење машта. Две природе је имао Христос: био је човек, као видљив и истовремено Бог невидљиви; као човек Он је заиста јео, као и ми (пошто је имао тело слично нашем), а као Бог, хранио је пет хиљада људи са пет хлебова; стварно је умро као човек, а четвородневног мртваца васкрсава као Бог; на броду је спавао истински, као човек, а по мору је ходао, као Бог.
о К р с т у
10. Он је стварно разапет ради грехова наших. Ако би ти хтео ово да оповргнеш, онда би те у томе изобличила ова блажена Голгота на којој се сабрасмо ради Распетога на њој, да би цела васељена имала делић крсног дрвета. Он није распет због својих грехова, него да бисмо се ми ослободили својих грехова. Тада су Га људи пљували и ружили и шамарали, као човека, али Га је цела твар гледала и познала као Бога. Сунце је, видевши посрамљеног Владику, потамнило, не могући да поднесе овакав призор.
Опогребењу
11. Он је положен у камени гроб истински, као човек; али, ради Бога се развалише темељи камена; сишао је Он у подземна места да би и из њих ослободио праведнике. Кажи ми, да ли би ти волео да се живи наслађују благодаћу, док већину чине неправедници; а они који од Адама беху закључани, зар да не буду ослобођени? Пророк Исаија је громогласно и много благовестио о њему; зар ти не желиш да цар сиђе и ослободи свога благовесника? Тамо су били и Давид и Самуило и сви пророци, па и Јован који Га је кроз изасланике питао: јеси ли ти месија или да чекамо другог?[8]Зар не желиш да Он, сишавши доле, све њих ослободи?
о васкрсењу
12. Иако је сишао доле, у подземље, Он је и изашао одатле и, погребени Исус, заиста је устао трећега дана. Ако те Јудејци било када оптуже, ти их без оклевања запитај: да ли је Јона трећега дана изашао из утробе кита? Због чега онда оспоравате Христу устајање из земље трећег дана? Ако је мртвац, у додиру са Јелисејевим костима устао, зар није Творац свега могао устати силом Оца свога? Дакле, заиста је Он васкрсао. После васкрса опет се показао ученицима својим, а сведоци његовог васкрса, дванаест ученика његових, непоколебивим речима засведочише све што видеше; и не само речима, него подвргоше себе мучењу и смрти, подвизавајући се за истину васкрсења. Ако на устима два или три сведока остаје свака реч, као што тврди Писмо,[9] онда памти да о васкрсењу његовом сведочи дванаесторица људи; зар и после тога нећеш веровати васкрсењу?
о вазнесењу
13. Савршивши подвиг трпљења и искупивши људе од грехова, Исус је поново узашао на небеса; носио Га је облак. Анђели су стали пред узносећег се да Га дочекају, а апостоли су све ово посматрали. Ако неко не верује овој повести нека верује догађајима које сада гледа. Сви цареви умиру и после смрти лишавају се све дотадашње славе и силе своје; Распетом Христу, међутим, клања се цела васељена. Ми хвалимо име Распетога, а злодуси дрхте од страха. Многи су разапети и у различита времена; међутим, да ли је било када име било којег другог распетог прогонило злодухе?
14. Дакле, не стидимо се Крста Христовог; ако би неко хтео да га прикрије, ти храбро њиме осени своје чело како би злодуси, угледавши ово царско знамење, са страхом и трепетом побегли далеко од тебе. Знаменуј себе њиме, прекрсти се кад желиш да једеш, када пијеш, када седиш, када лежеш или устајеш из постеље, када говориш, корачаш, уопште у свакој прилици, јер Распети на Крсту живи високо на небесима. Да је распети и сахрањени остао у гробу, тада бисмо имали разлога да се стидимо: међутим, Распети на овој Голготи, узнео се на небеса са источне стране горе јелеонске. Сишавши са овог места у ад и опет дошавши међу нас, узнео се потом од нас на небеса уз речи Оца свога који Га је позвао себи: седи десно од мене, док не положим непријатеље твоје подножју ногу Твојих.[10]
о будућем суду
15. Тај узнесени Исус, поново ће доћи са небеса, а не из земље: кажем не из земље или са земље, пошто ће се на њој (са ње) појавити многи непријатељи Христови. Многи већ, као што и ви знате, тврде за себе: ја сам Христос;[11] на крају ће се јавити гнусоба опустошења[12] која ће неоправдано и неправедно присвојити себи име Христово. Међутим, ти очекуј правог Христа, Сина Божијег, јединорођеног, који неће доћи са земље, него са небеса; чекај Онога који ће се свима показати брже од муњиног блеска и зрака светлости, у пратњи анђела, да би судио живима и мртвима, да би се зацарио у Царству небеском, вечном и неокончивом. Ово памти јер је пуно оних који тврде да ће Царство Христово имати крај.
о Духу Светом
16. Веруј и у Духа Светог, задржавајући све оне мисли које имаш о Оцу и Сину, а не обраћај пажњу на богохулна учења. Знај да је овај Дух Свети један и једини, нераздељив, свемоћан, сведејствен, али у себи јединствен, који зна тајне, све испитује – и дубине Божије;[13] који је сишао у облику голуба на Господа Исуса Христа, који је дејствовао у Закону и у Пророцима, који и сада, у време крштења, печати твоју душу. Целокупна разумна природа има потребу за њим. Ако неко покуша да хули на њега, томе неће бити опроштено ни у овом веку, ни у будућем.[14] Једнаком славом божанства поштује се Он са Оцем и Сином: за њим имају потребу престоли и господства, начала и власти. Један је само Бог Отац Христов и један је Господ Исус Христос, јединорођени Син јединог Бога; један је и Дух Свети који све посвећује и обожава, који је говорио у Закону и Пророцима, у Старом завету и у Новом.
17. Ово учење укорењуј у мислима својим непрестано: сада ти је оно презентовано укратко; ако Господ дозволи, оно ће бити изложено разложно, са доказима из Свештеног Писма. Ни једна божанствена и света тајна вере никада не треба да буде саопштена без потврде из божанског Писма, нити да буде заснована само на вери и одабраним речима; чак немој ни мени веровати, кад ти ја говорим о њему, ако моје речи нису поткрепљене доказима из божанског Писма. Спасоносна сила наше вере не зависи од избора речи, него од доказа из божанственог Писма.
о д у ш и
18. Пошто си познао чисту и славну и најсветију веру ову, упознај и себе самог: ко си и шта си! Познај то из две природе од којих се састоји човек: из душе и тела; недавно рекосмо да је Бог Саздатељ и душе и тела. Знај да имаш душу слободну, да је она прекрасни створ Божији, створена по обличју Саздатеља, да је Божијом благодаћу бесмртна и да је Он чини бесмртном, живим створењем, разумним, непропадљивим и да она по њему има власт да чини што жели и хоће. Ти не грешиш због тога што си се родио у ово или у неко друго време, нити те судба твоја нагони да блудничиш, или те положај звезда, као што неки празнослове, приморава да се препустиш страстима. Због чега, не желећи да признаш сопствено зло, невиним звездама приписујеш узрок свега овога? Немој се бавити читањем и одгонетањем звезда. Божанствено Писмо каже за њих: нека стану сада звездари… и даље: они су као плева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће спасти из пламена..[15]
19. Знај и то да душа раније, пре појаве у овом свету, уопште није грешила, а дошавши у њега као безгрешни, ми грешимо по својој вољи. Не слушај оне који рђаво тумаче ово место: ако ли чиним оно што нећу…,[16] него памти речи: ако хоћете слушати, јешћете добра земаљска; ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести.[17] Или на другом месту: као што давасте уде своје да робују нечистоти и безакоњу за безакоње, тако сада дајте уде своје да служе правди за освећење;[18] памти још и ове речи Писма: како не марише да познају Бога;[19] и још: ушима тешко чују и очима зажмурише;[20] или на другом месту речи самог Бога: ја засадих виноград плодоносан, истинит; како ми се изметнуо и променио?[21]
20. Душа је бесмртна и једнаке су душе мушкараца и жена; различити су само чланови тела. Душе нису устројене да би неке од њих по својој природи грешиле, а друге да би чиниле добро, не; и једно и друго зависи од слободне воље и хтења, а суштина душе иста је код свих. Још о многом бих вам могао говорити, међутим и време брзо пролази, па сматрам да ни о чему није толико сврсисходно говорити као о спасењу; није ли најбоље да говоримо о спасењу? Зар и ти не желиш да примиш поуке и упутство за борбу против јеретика? Не желиш ли да познаш све њихове искривљене путеве како не би пао са неке стрмени? За наставнике је велики успех ако будеш знао све то; па зар ниси и ти, који се тек поучаваш, дужан да са задовољством прихваташ све што ти се предаје, што ти се говори?
21. Душа је самовласна; због тога ђаво може само да је подстиче, али никако и да је принуди; против њезине воље нема власти. Он ти набацује мисао о блуду, ако ти желиш прихватићеш то, али ако не желиш, одбацићеш. Или: зар ти блудничиш услед неопходности? Због чега је онда Бог припремио геену? Ако ти по природи својој, а не по слободи, чиниш добро, због чега је онда Бог припремио венце слављеничке? Овца је кротка, међутим, због те своје кротости она никада неће бити овенчана! Из простог разлога што њезина кротост није дело слободе, него њезине природе.
о т е л у
22. Љубљени! Сазнао си колико треба о души; послушај сада и уважи моју поуку о телу свом. Немој слушати оног ко каже да тело није од Бога. Сви који верују да тело није од Бога, сматрају да је оно туђи сасуд и да се може слободно злоупотребљавати за блуд. Због чега они презиру тело ово које је достојно дивљења? Какав оно има недостатак у својој лепоти? Која је мањкавост у његовом изгледу? Зар имају неку примедбу на устројство својих очију? Зар ће устврдити да уши, пошто су косо постављене, погрешно чују? Како је нос способан да разликује задах од мириса? На који начин језик има двојаку моћ да осети укус и да произноси словесно? Како органом, скривеним у нама, удишемо ваздух споља? Ко је устроји срце да буде у непрестаном покрету и раду? Ко је поставио безброј ситнијих и крупнијих жила и вена? Ко је толико мудро сјединио кости са нервима? Ко је одредио да један део хране служи за одржавање живота, а други део хране да се избаци изван тела и ко је стидне органе сместио на неупадљива места? Ко продужава људски род, да не изумре, актом прикладног сједињавања?
23. Немој мени говорити да је тело узрочник греха. Јер, ако је тело узрок греху, због чега и умрли не греше? Стави мач у руку умрле особе; неће бити убиства. Дозволи да се пред умрлим младићем појаве све лепоте овог света, жеље за блудом у њему неће бити. Зашто? Зато што тело не греши само по себи, него душа греши посредством тела. Тело је оруђе и одећа тј. окриље душе. Ако се душа одлучи на грех, тело мора бити нечисто; ако, пак, буде сједињено са светом душом, постаће храм Духа Светога. Ово не кажем ја, него је апостол Павле казао: или, зар не знате да су тела ваша храм Духа Светог који је у вама?[22] Дакле, чувај тело своје пошто је оно храм Духа Светога. Не прљај тело своје прељубама, не прљај ту прекрасну одећу своју. Ако га и запрљаш, одмах га очисти покајањем; опери се док има времена.
24. Чујте учење о трезвености најпре ви, који желите да се прибројите монасима и дјевама, који на земљи живе равноанђеоски живот; а потом и сви остали чланови Цркве. Велики венац вам се припрема, браћо; не трошите ваше достојанство на маловажна задовољства; чујте речи апостола Павла: да ко не буде блудник или поганац, као Исав, који је за једно јело продао првородство своје.[23] Ти си већ уписан у анђеоске књиге због одлучности да очуваш трезвеност и девичанство; пази да се опет не осрамотиш и не будеш крив за блудна дела.
25. Са друге стране, сваки који живи девствено, нека се не горди пред оним који је ступио у брак. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста, каже Апостол.[24] Ниси ли и ти, који чуваш невиност, рођен од брачних? Немој, дакле, презирати сребро због тога што имаш злато. Нека буду у благој нади и брачници који живе како приличи супружницима, који у брак ступају по закону, а не због острашћености, следећи необуздану вољу; који знају време за уздржање, да би се слободно занимали молитвом; који на црквеним сабрањима заједно са чистом одећом поседују и чисту веру и чиста тела; који ступише у брак ради рађања деце, а не због похоте.
26. Првобрачни нека не презиру оне који ступише и у други брак: уздржавање је у свему дивно дело, али се дозвољава и ступање у други брак да слабији не би блудничили. Добро је ако буду као и ја, каже апостол Павле; ако не могу да се уздржавају нека се жене и удају. Боље је женити се, него упаљивати се.[25] Све остало – блуд, прељуба и било какво неуздржавање нека су далеко од тебе: нека се тело очува у чистоти Господу, да би и Господ погледао на тело. Нека се тело храни јелом за одржање живота и за неометано служење, а не да би се предавало задовољствима.
о х р а н и
27. Што се тиче хране, ево за вас правила пошто многи греше по том питању. Једни безразложно приступају жртвама идолским, док се други уздржавају од њих и осуђују оне који их једу, саблажњавајући душе неких који не знају основне ствари по овом питању: шта јести, а шта не јести. Ми постимо, уздржавамо се од вина и од меса не због тога што ове намирнице мрзимо као нечисте, него зббг тога што за такво уздржавање очекујемо награду; да бисмо због презирања чувственог насладили се духовном и умном трпезом и да бисмо, посејавши овде са сузама, у будућем веку пожњели са радошћу. Дакле, немој презирати оне који једу и због телесне слабости узимају храну; немој осуђивати ни оне који умерено пију вино стомака ради и честих болести;[26] немој их осуђивати као грешнике; не гнушај се меса као теби непотребној храни. Овакве у виду има Апостол када каже: који забрањују женити се и траже уздржавање од хране коју је Бог створио да је са захвалношћу узимају верни.[27] Дакле, уздржавајући се од хране не чините то као да је у питању нечиста храна, јер у том случају то неће бити награђено; него, поштујући храну као добру материју, одбацитеје због тога што више жудите за духовним. …
28. Буди постојан душом и никада не једи храну принесену идолима на жртву. Ја се сада нећу о овоме много бринути, нити говорити, јер се тиме бавише већ и Апостоли и Јаков, епископ ове Цркве; Апостоли и Презвитери писаше о овоме целом народу саборну посланицу саветујући их да се уздржавају нарочито од идолске жртве, али и од крви и удављеног.[28] Многи од људи, налик зверима, који живе као пси, пију крв по примеру гладних звери и халапљиво једу удављено. Ти си слуга Христов и током јела буди трезвен и побожан. Оволико је довољно о храни.
29. На себи увек имај просту одећу, не ради украшавања, него ради неопходног покривања; не да би се одевао раскошно, него да би се зими огрејао и прикрио голотињу тела. Брини се о одећи под изговором да прикриваш срамоту, а не да би због превелике бриге потпао под другу срамоту.
о Васкрсењу
30. Молим те да чуваш тело твоје и знај да ћеш устати из мртвих и биће ти суђено заједно са тим телом. Ако не верујеш у ово, као у немогуће дело, ти на основу онога што видиш на себи самом закључи и о ономе што не видиш. Размисли и кажи ми, молим те, у какво.м си изгледу ти био пре десет година или још боље: из каквог безизгледног и слабашног стања си достигао овакав узраст и овакву лепоту? Ако је небиће омогућило овакво биће, неће ли онда бити кадро да васкрсне то што већ постоји и што ће се разрушити? Онај који ради нас посејану пшеницу, која сваке године трули, наново оживљава, веома је моћан да васкрсне нас саме ради којих је и Он устао из мртвих. Зар не видиш да и дрвеће које толико времена стоји као мртво и беживотно, без лишћа и плодова, поново оживљава после зиме и враћа се из мртвих? Није ли много боље и претежније да и ми наново оживимо? Палица Мојсејева је вољом Божијом преображена у њој туђу природу: у змију; а човек, који умре, неће ли опет бити враћен у пређашње стање?
31. Не обраћај пажњу на оне који тврде да ово тело неће више устати; устаће оно, а о томе сведочи Исаија који каже: васкрснуће мртви и устаће из гробова;[29] то потврђује и анђео у разговору са Данилом: многи ће од ових који спавају у земном праху устати: једни за живот вечни, а други за казну вечну.[30] Сви људи ће васкрснути; међутим, васкрсење неће бити свима једнако. Праведници ће примити награду ради вечног ликовања са анђелима, а грешници казну да би за грехе трпели вечну муку.
о Крштењу
32. Господ нам је унапред, по своме човекољубију, даровао искупљење кроз покајање да бисмо, збацивши са себе велику или још боље сву тежину греха и примивши печат Духа Светога, постали наследници живота вечног. Пошто сам већ доста говорио о покајању, преостаје ми само да вам пренесем коначно учење.
о Божанственом Писму
33. Овако нас поучавају богонадахнута Писма Старог и Новог завета. Један је Бог обојих завета који је, јавившег се у Новом завету Христа, наговестио у Старом; који нас је приводио Христу кроз Закон и Пророке. Пре него је дошла вера, бисмо чувани законом; закон нам је био учитељ за Христа[31]. Ако икада чујеш јеретика како хули на Закон или Пророке, опомени га речима упита: није ли Христос дошао да испуни закон, а не да разруши?[32] Пажљиво испитај какве су књиге Старог завета, а какве Новог; књиге, пак, којима је богонадахнутост скривена и нејасна, сасвим одбаци и не читај. Ако ниси потпуно познао оно што сви исповедају, због чега залудно се мучити над оним што је сумњиво? Читај божанско Писмо: двадесет две књиге Старог завета које су превели седамдесет двојица тумача.
34. По смрти Александра Македонског и по деоби царства његовог на четири државе: вавилонску, македонску, азијску и египатску, један од египатских царева по имену Птоломеј Филаделф, цар веома привржен наукама, са свих страна је сабирао књиге и када је од Димитрија Фалерејског, началника библиотеке, сазнао да постоје божанска Писма Закона и Пророка он је, сматрајући превасходним делом поседовање ових књига, почео да наклоношћу или против воље владара који имају ове књиге, придобијањем њих на своју страну разним поклонима и дружењем (знао је он добро да сурова принуда, лишавањем слободе воље, може бити варљива; а све што се дарује по својој вољи, свагда је постојано), послао је Елеазару, ондашњем архијереју, богате дарове за овдашњи јерусалимски храм и од њега је измолио по шесторицу људи из сваког од дванаест колена Израиљевих. Потом, ради искушавања и уверавања да ли су послане књиге заиста божанске, али и ради предострожности да изаслани људи не буду у договору током рада, он је за сваког од њих направио посебну кућу у такозваном Фару, близу Александрије, заповедивши сваком од њих да преводи цело Писмо. Када су они током наредна седамдесетдва дана потпуно окончали своје дело, он је упоредио њихове преводе и нашао да су они у свему истоветни, не само мислима, него и речима. Тако се он уверио у божанственост књига и у чињеницу да оне нису дело људске мудрости и лепоте, него да је божанско Писмо благовестио Дух Свети, а превод овај да је у свему руковођен истим Духом Светим.
35. Читај тих двадесет и две књиге које су они превели, док оне којима је богонадахнутост сумњива или сасвим скривена одбаци. Занимај се само тим књигама које ми читамо у Цркви. За тебе су много схватљивији Апостоли и древни Епископи, предстојатељи Цркве, који нам предадоше ове књиге. А ти, као син Цркве, не мењај њезин закон. Из Старог завета, као што је већ речено, читај двадесет и две књиге и ако баш желиш да знаш које су то књиге, ти на основу мојих речи запамти их поименце. Првих пет књига су књиге Мојсејеве, познате под именом закона, Постања, Изласка, Левита, Бројева, Поновљених закона; затим књига Исуса сина Навиновог; даље књига о Судијама са књигом о Рути, која је седма по реду; од осталих историјских књига, прва и друга Царства код Јевреја чине једну књигу, а трећа и четврта такође једну; исто тако је код њих и прва и друга књига Паралипоменона једна књига, као и прва и друга Јездрина што су једна књига. Дванаеста књига је о Јестири. То су, ето, историјске књиге. Следећих пет књига написане су у стиховима: Јов, Псалми, Приче, Еклезиаст и Песма над песмама, која је већ седамнаеста књига. Осим ових постоји и пет пророчких књига. Једну чини дванаесторица пророка, а по једна је Исаијина, једна Јеремијина, заједно са Варухом, са Плачем и Посланицом, једна је Језекиљева и једна је Данилова, која је двадесетдруга књига Старог завета.
36. Књиге Новог завета јесу: четири Еванђеља; сва остала еванђеља су мањкава и штетна. Манихеји су такође написали еванђеље по Томи, које је имало еванђеоски миомирис, али је било намењено да заблуди душе простодушних људи. Као богонадахнуту прихвати књигу Дела дванаесторице апостола; осим ње још и седам посланица Саборних: апостола Јакова, Петра, Јована и Јуде. Печат свега овога и последње дело за ученике јесу четрнаест посланица Павлових; остала писма нека буду изван ових и имају се сматрати другоразреднима. Ништа од онога што се не чита у Цркви немој сматрати важним и немој читати. О овоме је довољно.
37. Избегавај сваки насртај и дело ђаволово; не дај се томе дракону, одступнику, који је својевољно изменио своју бит. Он себи може покорити само онога који то жели. Никога на то не може присилити. Не обраћај пажњу ни на звездочитаче, ни на оне који гатају по птицама, по знацима, нити по баснословним јелинским прорицањима; немој слушати о чарањима, волшебним гатањима и нагађањима и безбожним делима која се врше призивањем мртваца. Презри сваки облик похоте и неуздржавања, не угађај утроби, не уживај у задовољствима. Буди изнад среброљубља и лакомства. Немој посећивати паганска сабрања или позоришта, а у болести никада не користи чаробне речи и бајања. Потпуно одбаци излишности крчме; не нагињи ни самарићанству, ни жидовству: Христос те је већ искупио. Одбаци било какво поштовање суботе; нарочито се гнушај јеретичких скупова; непрестано снажи душу своју чувањем поста, давањем милостиње и читањем божанског Писма да би, провевши у побожности и трезвености преостали део живота, насладио се јединим спасоносним даром Крштења и тиме био прибројан небеским војскама и да те Отац и Бог удостоји небеских венаца у Христу Исусу, Господу нашем: њему слава у векове векова. Амин.
НАПОМЕНЕ:
- Говорено у Јерусалиму, без припреме, онима који се припремају за просвећење, о десет догмата, на речи из посланице Колошанима: пазите да нико од вас не буде заробљен философијом и рђавом науком, по људском предању, по стихијама овог света…, и даље; Кол 2:8
- 1 Петр5:8
- Приче 5:3.
- Мт 24:4
- Јевр 5:14
- Мт 6:24
- Мт 11:27
- Мт 11:3
- Мт 18:16
- Пс 110:1
- Мт 24:5
- Мт 24:15
- 1Кор2:10
- Мт 12:32
- Ис 47:13-14
- Рм 7:16
- Ис 1:19-20
- Рм 6:19
- Рм 1:28-29
- Мт 13:15
- Јер2:21
- 1Кор 6:19.
- Јевр 12:16
- Јевр 13:4
- 1Кор 7:8-9
- I Тим 5:23
- I Тим 4:3
- Дела 15:20
- Ис 26:19
- Дан 12:2
- Гал 3:23-24
- Мт 5:17
