POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA DRUGA[1]
 
1. Greh je veliko zlo, a prestupanje zakona – najteža bolest duše. Grehom čovek postaje nemoćan, slabi svoje prirodne sile i pada u oganj večni; zlo je porod čovekove slobodne volje. Da zaista grešimo slobodom svoje volje, o tome jasno govori prorok: Ja sam ceo ovaj vinograd zasadio istinitim; na koji način se on preobratio u korov, u tuđi vinograd?[2] Nasad je dobar, plod je rđav; rđav je od zle volje. Nasaditelj nije kriv, a vinograd će biti spaljen. Zasađen je radi dobrih plodova, ali je svojom voljom rodio rđav plod. Stvorio je Bog čoveka dobrim, po rečima Propovednikovim, a oni traže svakojake misli?[3] Njegova smo stvorenja, kaže Apostol, stvoreni za dobra dela.[4] Tvorac, budući je sam blag, stvorio je i nas za dobra dela; međutim, dela po ličnoj želji i volji preobratiše se na zlo. Dakle, kao što je rečeno već, greh je užasno zlo, ali nije neizlečivo. Užasno je za obuzetog njime, ali je izlečivo za onoga ko ga odbacuje pokajanjem. Isto kao i čovek koji drži svoju ruku u plamenu; sve dok je ruka u dodiru sa vatrom, čovek oseća bol i vatru, a kada povuče svoju ruku i baci užareni ugalj, bol prestaje. Ako neko pomisli da od greha neće sagoreti, takav neka čuje šta poručuje Pismo: neće li ko, ako u nedra svoja stavi plamen, zapaliti njime i svoju odeću?[5] Na isti način greh spaljuje duševne sile naše.
2. Možda će neko kazati: šta je to greh? Je l’ to živo biće? Je l’ to anđeo? Zloduh? Šta je to, ustvari? Greh nije neprijatelj koji na tebe nasrće spolja, nego neprijatna izraslina, krasta, koja iz tebe nastaje. Gledaj pravim očima i u tebi neće biti pohote; čuvaj svoje i ne želi tuđe i prestaće tvoja naklonost za krađom. Misli na sud i u tebi se neće osnažiti blud, ni preljuba, ni ubistvo. Kad počneš da zaboravljaš Boga, u tebi se polako rađa misao na zlo i spremnost za rđava dela.
3. Nisi ti jedini krivac za greh, nego i podstrekač greha đavo. On sve podstiče na greh, ali ne može da privoli na greh one koji mu se usprotive. Zato Propovednik i kaže: ako duh onoga koji vlada pođe na tebe, ne ostavljaj mesto svoje.[6] Zatvori svoja vrata, udalji neprijatelja od sebe i on ti neće moći naneti zlo. Ako ti hladnokrvno usvojiš pohotne misli, one će se ukoreniti u tebi i u srcu tvome pustiće svoje korenje, vezaće ti um i odvući će te na pučinu zla. Možda ćeš kazati: ja sam vernik; pohota me neće savladati ma koliko puta nasrtala na mene. Međutim, zar ne znaš da se i u kamenu izrodi korenje od dugovremenog boravka na njemu? Ne prihvataj seme pohote, jer će ona udaviti veru tvoju. Istrgni sa korenjem zlo pre nego u tebi procveta da ne bi morao kasnije sekirom i ognjem da ga čupaš iz sebe. Kada na tebe naiđe bolest očiju, leči ih pre nego što potpuno oslepiš.
4. Prvi vinovnik greha i otac zla[7] jeste đavo. Ovo je kazao Gospod, a ne ja. Jer, đavo greši od početka.[8] Pre njega niko nije (sa)grešio. On nije sagrešio zbog toga što je od prirode dobio neophodnu naklonost na greh (u tom slučaju krivica za greh bi pala na onoga ko ga je stvorio takvim); iako je stvoren dobrim, on je sopstvenom voljom postao đavo; to ime dobio je od učinjenog zlodela. On je bio Arhanđel, ali posle svoje klevete nazvan je đavolom; bio je dobar služitelj Božiji, ali je zbog svojih postupaka nazvan satanom, jer ime satana označava protivnika. Ovo nije moje učenje, nego duhonosnog proroka Jezekilja. Oplakujući đavola prorok kaže: ti si pečat savršenstva i venac dobrote, bio si u raju Božijem.[9] A nešto kasnije: bio si neporočan u danima tvojim, od kad si stvoren, dok se u tebi ne nađe bezakonje.[10] Vrlo dobro je ovo rečeno: dok se u tebi ne nađe bezakonje, jer nije spolja u tebe došlo zlo, nego si ga ti sam porodio. Posle ovoga prorok obelodanjuje uzrok svemu ovome: srce tvoje pogordi se lepotom tvojom zbog mnoštva grehova tvojih; zbog grehova te bacih na zemlju.[11] Saglasno sa ovim i Gospod u evanđelju kaže: videh satanu kako, kao munja, pade sa neba.[12] Vidiš saglasje Starog zaveta sa Novim? On, padnuvši dole, zajedno sa sobom povukao je mnoge; on podstiče na pohotu one koji mu se povinuju. Od njega je blud, preljuba i svako drugo zlo. Kroz njega je praotac naš Adam izagnan i umesto raja, koji je bez njegove obrade donosio divne plodove, nasledio je zemlju koja i pored obrade rađa trnje i korov.
5. Šta, dakle, pitaće neko? Pogrešili smo; zar nam posle toga nema spasenja? Pali smo; zar ne možemo više ustati? Oslepesmo; zar ne možemo opet progledati? Postadosmo hromi; zar se ne možemo uspraviti? Umresmo; zar nema sredstva za vaskrsenje? Zar Taj, koji je vaskrsao četverodnevnogLazara koji je već zaudarao, nije kadar da podigne i tebe, čoveče? Taj, koji je radi nas prolio svoju dragocenu krv, oslobodiće i nas od greha! Braćo, ne treba očajavati, ne padajmo u beznađe! Užasno je izgubiti veru i nadu na pokajanje. Ko ne žudi za spasenjem, taj umnožava grehe svoje; a ko se nada da će biti isceljen, taj bez muke odbacuje svaki greh. Razbojnik, ukoliko ne isčekuje pomilovanje, pada u očaj i bes; a ako ga isčekuje, vrlo često ispoljava kajanje za svoja dela. Čak i zmija svlači za sebe kožu svoju, pa zar nećemo i mi odbaciti grehe svoje? Zemlja, koja neprestano rađa trnje i korov, ako se dobro obradi, donosi dobar plod; zar nećemo i mi zauzvrat dobiti spasenje? Dakle, naša priroda može primiti spasenje ako uzvratimo svojom dobrom i slobodnom voljom.
6. Bog je čovekoljubiv; čovekoljubiv je bezgranično. Nemoj govoriti: bludničio sam, preljubočinstvovao sam, užasne grehe sam počinio i to ne jednom, nego mnogo puta. Hoće li mi On oprostiti? Hoće li zaboraviti grehe moje? Čuj šta kaže Psalmopevac: koliko je mnogo blagosti tvoje, Gospode?[13] Sveukupni gresi tvoji ne mogu premašiti i pobediti veliko milosrđe Božije. Rane tvoje ne mogu premašiti iskustvo lekara tvoga. Predaj mu se verom, kaži Lekaru sve bolesti i sa Davidom zavapi: ispovedam svoje bezakonje Gospodu mome, i na tebi će se ispuniti reči koje slede za ovima: zanemario si nečastivost srca moga.[14]
7. Želiš li da poznaš Božije čovekoljubije ti, koji si do nedavno još slušao oglasiteljne pouke? Hoćeš li da osetiš tu čovekoljubivost i neizmernu dugotrpljivost Božiju? Čuj onda šta se desilo sa Adamom. – Prvostvoreni Adam je prestupio Božiju zapovest; nije li Bog odmah mogao da ga preda smrti? A vidi šta radi čovekoljubivi Gospod! Istina, izgoni ga iz raja (pošto se zbog greha učinio nedostojnim ovog mesta prebivanja), ali ga ostavlja da živi u blizini raja, nasuprot rajskih vrata, da bi gledao odakle je ispao, iz kakvog stanja je izbačen i da bi se kasnije, kajanjem, mogao spasti. Prvorođeni čovek Kajin postaje bratoubica, uzročnik i načalnik ubistva i prvi mrzitelj. Ali pošto je ubio brata svoga, kako je on bio osuđen? Stenjaćeš i trešćeš se na zemlji. – Greh velik, a kazna lagana.
8. U svemu se ogleda čovekoljubije Božije; međutim, ono još nije ovde toliko veliko kao što ćemo to videti kasnije. Zamisli Nojevo vreme. Ljudi mnogo sagrešiše; nečastivost se silno namnožila po zemlji; radi svega bio je potreban potop; petstote godine (Nojevog života) Bog otkriva svoju pretnju i kaznu; međutim, tek šeststote godine On pušta potop na zemlju. Vidiš li širokogrudost Božijeg čovekoljubija koje se prostrelo na narednih sto godina još? Zar nije On mogao odmah učiniti ono što je učinio tek posle sto godina? Svakako da je mogao, ali je produžio vreme ljudima kako bi im omogućio pokajanje. Vidiš li Božiju blagost? Da su se oni i tada pokajali, ne bi bili lišeni Božijeg čovekoljubija.
9. Razmotrimo i druge primere i ljude koji se takođe spasoše pokajanjem. Možda će neka žena kazati: bludničila sam, oskvrnila sam telo svoje svakim vidom neuzdržljivosti; mogu li se i ja spasti? Ženo, pogledaj Ravu i nadaj se spasenju. Ako je ona, kao opštepoznata bludnica, spasena pokajanjem, zar neće i neka druga žena,koja je ponekad bludničila pre primanja blagodati, biti spasena pokajanjem i postom? Pogledaj kako se Rava spasla! Ona je samo kazala: Bog vaš na nebesima i na zemlji. Bog vaš.[15] Čak se nije usudila da Ga nazove svojim Bogom, jer je bila svesna svoje nečistote. Ako baš želiš da imaš dokaz iz Pisma o ovome, onda ćeš ga pronaći u psalmima; pomenuću Ravu i Vavilon koji me poznaju.[16] Velika je čovekoljubivost Božija! On čak i bludnice pominje u Pismu i to ne kaže prosto pomenuću Ravu i Vavilon, nego još dodaje, koji me poznaju. Dakle, spasenje koje se dobija pokajanjem, jednako je moguće i muškom i ženskom polu.
10. Ako bi i ceo narod sagrešio, ni tada Božija čovekoljubivost ne bi bila pobeđena. Salio je narod izrailjski zlatno tele;Bog ni tada nije zaboravio svoju čovekoljubivost. Ljudi se odrekoše Boga, ali se On nije odrekao sebe samog. Ovo su tvoji bogovi,Izrailju, klicali su oni.[17] No, Bog Izrailjev, kako mu i priliči i kako mu je svojstveno, opet se učinio njihovim Spasiteljem. Nije samo narod sagrešio, nego i sam prvosveštenik Aaron. O tomeMojsej kaže: Gospod se razgnevio i na Aarona i pomolih se o njemu i Bog mu je oprostio.[18] Ako je Mojsej svojim zastupništvom uspeo da umilostivi Boga Gospoda, neće li onda Isus jedinorođeni, Sin Božiji, svojim zastupništvom za nas umilostiviti Boga? Ako Gospod i pored greha nije zabranio Aaronu da vrši prvosvešteničku službu, odnosno, ako mu nije uskratio prvosvešteničko dostojanstvo, zašto bi tebi, koji dolaziš iz paganstva, zabranio pristup? Pokaj se na pravi način i ti, čoveče, pa ćeš postati učesnik blagodati Božije. U predstojećem vremenu pokaži i ispolji čist način života svoga. Zaista je Bog čovekoljubiv i niko nije kadar da dostojno iskaže njegovo čovekoljubije. Kada bi se svi ljudski jezik i stopili u jedan, ni tada ne bi bili u stanju da iskažu čovekoljubije Božije. Na osnovu Pisma mi samo unekoliko poznajemo Božije milosrđe; nije nam poznato koliko je On prema anđelima snishodljiv. On i njima snishodi, jer samo je Isus, koji čisti naše grehe, bezgrešan.
11. Ako želiš da ti ja navedem i druge primere, onda se osvrni na blaženog Davida i uzmi kao obrazac pokajanja. Pao je ovaj veliki muž dok se šetao krovom svoga doma, kao onaj koji je hitro ustao iza sna poslepodnevnog. Neoprezno je osmotrio okolinu i podvrgao se čovečanskoj slabosti. Greh je učinjen, ali zbog toga nije istrebljeno dobro raspoloženje i naklonost da se ispovedi pad svoj. Radi izobličenja greha i iscelenja rane, pristupa mu dobronamerno prorok Natan. Razgnevio se Gospod, kaže mu on, jer si sagrešio.[19] Ovako je kazao caru čestiti čovek, ali se porfironosni car nije na njega naljutio. On u tom trenutku nije gledao na toga ko mu govori, nego je video Onoga ko mu je poslao proroka. Nije se zaslepio bezbrojnom vojskom koja ga okružuje, jer je u svome umu predstavio sebi vojsku Gospodnjih anđela i uplašio se Nevidljivoga, kao da Ga je lično video; zato je odgovorio došljaku onako kao da govori Onome ko ga je poslao: sagreših Gospodu.[20] Vidiš li carevu smernost i ispovest? Nzega nije opomenuo bilo ko; malobrojni su znali za njegov postupak. Delo je učinjeno brzo, a prorok pristupa lagano radi izobličenja i pali postaje svestan prestupa. I ukoliko je njegova spoznaja bila čistosrdačnija, to je hitrije dobio iscelenje. Naime, isti taj prorok Natan koji mu je pripretio, odmah je kazao: Gospod je oduzeo sagrešenje tvoje.[21] Vidiš li kako Bog, koji je hitar u čovekoljublju, menja sud svoj. Prorok mu tada reče: svojim nedelom dao si priliku neprijateljima Gospodnjim. Mnogo neprijatelja imao si zbog tvoje pravde, ali te je čuvala tvoja trezvenost. Kada si uništio ovo silno oružije, tada neprijatelji tvoji postadoše spremni da te napadnu. Ovako mu je govorio Prorok.
12. Blaženi David mada je skrušeno saslušao reči: Gospod je ukinuo greh tvoj, nije prestao sa kajanjem; naprotiv, umesto porfire oblači kostret, a umesto pozlaćenog prestola seda na pepeo i na zemlju; ne samo da je sedeo na pepelu, nego se pepelom hranio, što sam potvrđuje: pepeo, kao hleb, jedoh.[22] Suzama svojim isušio je pohotno oko; svake noći mijem postelju svoju, suzama svojim natapam postelju, kaže on.[23] Kada su mu savetnici kazali da uzme malo hleba, on se oglušio o njihov savet te je produžio post za narednih sedam dana. Ako se car na ovakav način kajao, zar nisi, čoveče, dužan i ti da se kaješ? U vreme Avesalomove bune mnogi su mu ukazivali put kojim može pobeći, ali se on uputio gorom maslinskom, kao da se time mišlju svojom obratio Iskupitelju koji je imao sa ove gore da se uznese na nebo. Kada ga je Semej zlobno proklinjao, on je odgovorio, oprostite mu.[24] Dobro je znao da će svakome ko oprašta, biti oprošteno.
13. Vidiš li da je kajanje vrlo umesno delo, a pokajnici da se spasavaju. Solomon je takođe pao, ali kako se ponašao? Najzad se pokajah, kaže on.[25] Ahav, car samarijski, bio je idolopoklonik, postao je bezakoni čovek, ubica proroka, bezbožan, pohotljiv na tuđa polja i vinograde.[26] Međutim, kada je uz pomoć Jezavelja ubio Navuteja i kada je došao prorok Ilija da mu pripreti kaznom Božijom, on se opametio, pocepao je svoju odeću i obukao se u kostret. Šta je posle toga kazao Bog proroku Iliji: vidiš li kako se Ahav umilio pred licem mojim?[27] On kao da ubeđuje, zapaljenog gnevom, Proroka da snishodi pokajniku. Neću pustiti zlo, kaže Gospod, tokom njegovih dana. Mada se nije sasvim oslobodio greha, iako je od Gospoda dobio oproštaj, ipak ga Gospod i dalje obliva svojim čovekoljubijem. Ne zbog toga što nije poznao njegova buduća dela, nego što mu je oprostio zbog ispoljenog kajanja. Pravedni sudija o svakom delu sudi tek pošto se ono izvrši.
14. Ovako je i Jerovoam prinosio žrtve idolima.[28] Ruka mu se osušila kada je zapovedio da uhvate Proroka koji je bio izaslan da ga opomene i ukori. Međutim, iskusivši na sebi silu uhapšenog čoveka, on mu reče: pomoli se pred licem Gospoda Boga Tvoga.[29] Shodno prorokovoj molitvi ruka mu je ozdravila i postala kao pre. Ako je Prorok iscelio Jerovoama, neće li Hristos isceliti i osloboditi tebe od greha? Manasija je takođe bio prestupnik zakona; on je pretesterisao proroka Isaiju, uprljao je sebe svakovrsnim gresima i idolosluženjem, natopio je Jerusalim nevinom ljudskom krvlju, ali kada je odveden u robstvo u Vavilon, on se obratio Gospodu i pokajanjem se iscelio. Pismo kaže da se smirio Manasija pred licem Gospodnjim i pomolivši se, usliša ga Gospod i vrati ga na carski presto njegov.[30] Ako se pokajanjem spasao taj koji je pretesterisao Proroka Božijeg, zar se nećeš spasti ti koji ništa slično nisi uradio?
15. Nemoj nerazumno odbijati plodove pokajanja. Želiš li da znaš koliko je pokajanje silno? Želiš li da poznaš krepko oružje spasenja i da poznaš koliko je snažna ispovest? Jezekija je sto osamdeset pet hiljada neprijatelja obratio u begstvo ispovedanjem.[31] Zaista je veliko ovo delo, ali ono je još uvek malovažno u odnosu na ono o čemu ćemo tek govoriti. On je pokajanjem prekratio Božiju kaznu. U vreme njegove bolesti Isaija mu je kazao: zapovedi domu svome, jer ćeš umreti i nećeš biti živ.[32] Može li se uopšte posle reči: umrećeš, očekivati iscelenje? Jezekija nije zaboravio na pokajanje nego se opomenuo reči Pisma: ako se povratite i budete mirni, spašćete se;[33] okrenuo se prema zidu i sa kreveta usmerio svoje misli nebu (neprobojni zid ne može da zadrži molitvu koja se pobožno uznosi) rekavši: Gospode, seti me se.[34] Da bi me iscelio, dovoljno je da me se setiš. Ti nisi ograničen vremenom, nego daješ život svakome. Naš život ne zavisi od rasporeda zvezda, kako mnogi u svome bezumlju tvrde, nego Ti sam, svojom silom i voljom, odlučuješ kada će ko od nas živeti. I tome, kome po Prorokovim rečima više nije bilo života, produžen je život na još petnaest godina zbog čega je sunce dobilo suprotni hod. Tada je sunce za Jezekiju otišlo na počinak, a za Hrista je pomračeno; nije se vratilo, nego se upokojilo snom; ovim se i pokazala razlika između jednog i drugog, odnosno, između Jezekije i Isusa. Ako je onaj mogao da prekrati Božiju kaznu, neće li Isus moći da oprosti grehe? Otrezni se i zaplači sam za sobom, zatvori vrata i pomoli se da bi ti On oprostio i da bi te oslobodio od gorećeg plamena. Iskrena i snažna ispovest gasi i sam plamen vatre; moćna je i lavove da ukroti!
16. Ako još uvek ne veruješ onda razmisli šta se desilo Ananiji i onima sa njim, koji iskopaše one izvore. Koja količina vode je mogla da ugasi plamen koji se dizao devet lakata uvis? Međutim, tamo gde se prekomerno uzvisuje plamen, tamo se kao reka izliva vera; tamo su se zlu usprotivili ovim rečima: pravedan si, Gospode, u svemu što si nam dao; sagrešismo i bezakonovasmo.[35] Pokajanje je ugasilo plamen. Zar još uvek ne veruješ da pokajanje može ugasiti i geensku vatru? Ti veruj na osnovu primera sa Ananijom. Možda će neko kazati kako ih je Bog sačuvao zbog njihove pravednosti, jer nisu hteli da se poklone idolu; zato ih je Bog nagradio takvom silom. Ako tako mislite, onda ću vam predočiti i drugi primer.
17. Kakvo je tvoje mišljenje o Navukodonosoru? Nisi li iz Pisma saznao da je on bio krvožedan čovek, svirep, zverskog raspoloženja? Nisi li saznao, dalje, da je iz carskih grobnica sve kosti pobacao napolje? Nisi li čuo da je on ceo narod odveo u robstvo? Nisi li čuo da je on oslepeo cara pošto ga je naterao da gleda ubijenu decu svoju? Nisi li čuo da je on polomio heruvime? Ne govorim o duhovnim heruvimima, nemoj tako da shvatiš ove reči, čoveče! Mislim na heruvime izvajane, u očistilištu, iz koga je Bog naglas govorio narodu. Zavesu svetinje on je pocepao; uzeo je kadionicu i preneo je u idolsko svetište; sve darove hramu je pokrao, a sam hram je spalio do temelja. Koju je on kaznu zaslužio za sve što je učinio: za ubijene careve, za spaljene svetinje, za porobljene narode, za posvećenje idolima sveštenih sasuda? Nije li on zaslužio hiljade smrti?
18. Pokazao sam ti veliko zlo; sada poznaj još veće čovekoljubije Božije. On se pretvorio u zver, u pustinji je provodio život, bio je bijen samo da bi se mogao spasti. Imao je nokte kao lav, jer je bio nasilan prema svetinji. Imao je grivu kao lav, jer je uistinu bio lav koji riče i grabi. Jeo je travu kao vo, jer je zaista bio skot, koji ne poznao Onoga koji mu je darovao carstvo. Telo mu je bilo orošeno rosom jer nije verovao i poznao šta znači viđenje u kome je rosa ugasila vatru. Ja, Navukodonosor, podigoh oči svoje nebu, kaže on, i Višnjega blagoslovih i večno živućeg pohvalih i proslavih.[36] Kada je on poznao Višnjeg Gospoda i uzneo mu blagodarni vapaj, kada se raskajao zbog učinjenog greha i poznao nemoć svoju, tada mu Bog vraća carsku čast i dostojanstvo.
19. Dakle? Navukodonosoru koji je toliko zla počinio, pa se pokajao, Bog daruje oproštaj i vraća carstvo; a tebi, koji se kaješ, neće li oprostiti grehe i darovati Carstvo nebesko, ako budeš živeo kako priliči? Čovekoljubivi Gospod brzo oprašta; spor je, međutim, kada kažnjava. Zbog toga neka niko ne gubi nadu na spasenje. Petar, vrhovni i prvenstvujući apostol, tri puta se odrekao Gospoda pred služavkom, ali se raskajao i zaridao gorko.[37] Plač svedoči i potvrđuje srčano kajanje. Stoga on ne samo da je dobio oproštaj za svoje odricanje, nego je vraćen u pređašnje apostolsko dostojanstvo. Braćo, pošto ste videli mnogo rđavih primera i pokajanjem spasenih ljudi, pohitajte i sami da se pokajete pred Gospodom kako biste dobili oproštaj sagrešenja vaših, ali i Carstva nebeskog da se udostojite i nasledite nebeski dar, zajedno sa svima svetima u Hristu Isusu. Njemu slava u sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govorena u Jerusalimu bez pripreme, onima koji se spremaju za prosvećenje: o pokajanju, otpuštanju grehova i o neprijateljima, na reči proroka Jezekilja: pravda pravednoga na njemu će biti – 18:20
  2. Jer 2:21
  3. Prop 7:29
  4. Ef 2:10
  5. Prop. 10,7
  6. Priča 6:27
  7. Jn 8:44
  8. I Jn 3:8.
  9. Jez 28:12,13
  10. Jez 28:15
  11. Jez 28:17
  12. Lk 10:18
  13. Ps 31:20.
  14. Ps 32:5.
  15. Is Nav 2:11
  16. Ps 87:4
  17. Izl 32:4
  18. Pon zak 9:20, 26
  19. II Car 12:12
  20. II Car 12:13
  21. II Car 12:13
  22. Ps 102:10
  23. Ps 6:7
  24. II Car 16:10
  25. Priče 24:32
  26. III Car 21:27
  27. III Car 21:29
  28. III Car 13:4
  29. III Car 13:6
  30. II Paralip 33:13
  31. IV Car 19:35
  32. IV Car 20:1; Is 38:1
  33. Is 30:15
  34. IV Car 20:3
  35. DanZ:27, 29
  36. Dan 4,31
  37. Mt. 26, 75

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *