ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ
ОГЛАСИТЕЉНА ПОУКА ДРУГА[1]
1. Грех је велико зло, а преступање закона – најтежа болест душе. Грехом човек постаје немоћан, слаби своје природне силе и пада у огањ вечни; зло је пород човекове слободне воље. Да заиста грешимо слободом своје воље, о томе јасно говори пророк: Ја сам цео овај виноград засадио истинитим; на који начин се он преобратио у коров, у туђи виноград?[2] Насад је добар, плод је рђав; рђав је од зле воље. Насадитељ није крив, а виноград ће бити спаљен. Засађен је ради добрих плодова, али је својом вољом родио рђав плод. Створио је Бог човека добрим, по речима Проповедниковим, а они траже свакојаке мисли?[3] Његова смо створења, каже Апостол, створени за добра дела.[4] Творац, будући је сам благ, створио је и нас за добра дела; међутим, дела по личној жељи и вољи преобратише се на зло. Дакле, као што је речено већ, грех је ужасно зло, али није неизлечиво. Ужасно је за обузетог њиме, али је излечиво за онога ко га одбацује покајањем. Исто као и човек који држи своју руку у пламену; све док је рука у додиру са ватром, човек осећа бол и ватру, а када повуче своју руку и баци ужарени угаљ, бол престаје. Ако неко помисли да од греха неће сагорети, такав нека чује шта поручује Писмо: неће ли ко, ако у недра своја стави пламен, запалити њиме и своју одећу?[5] На исти начин грех спаљује душевне силе наше.
2. Можда ће неко казати: шта је то грех? Је л’ то живо биће? Је л’ то анђео? Злодух? Шта је то, уствари? Грех није непријатељ који на тебе насрће споља, него непријатна израслина, краста, која из тебе настаје. Гледај правим очима и у теби неће бити похоте; чувај своје и не жели туђе и престаће твоја наклоност за крађом. Мисли на суд и у теби се неће оснажити блуд, ни прељуба, ни убиство. Кад почнеш да заборављаш Бога, у теби се полако рађа мисао на зло и спремност за рђава дела.
3. Ниси ти једини кривац за грех, него и подстрекач греха ђаво. Он све подстиче на грех, али не може да приволи на грех оне који му се успротиве. Зато Проповедник и каже: ако дух онога који влада пође на тебе, не остављај место своје.[6] Затвори своја врата, удаљи непријатеља од себе и он ти неће моћи нанети зло. Ако ти хладнокрвно усвојиш похотне мисли, оне ће се укоренити у теби и у срцу твоме пустиће своје корење, везаће ти ум и одвући ће те на пучину зла. Можда ћеш казати: ја сам верник; похота ме неће савладати ма колико пута насртала на мене. Међутим, зар не знаш да се и у камену изроди корење од дуговременог боравка на њему? Не прихватај семе похоте, јер ће она удавити веру твоју. Истргни са корењем зло пре него у теби процвета да не би морао касније секиром и огњем да га чупаш из себе. Када на тебе наиђе болест очију, лечи их пре него што потпуно ослепиш.
4. Први виновник греха и отац зла[7] јесте ђаво. Ово је казао Господ, а не ја. Јер, ђаво греши од почетка.[8] Пре њега нико није (са)грешио. Он није сагрешио због тога што је од природе добио неопходну наклоност на грех (у том случају кривица за грех би пала на онога ко га је створио таквим); иако је створен добрим, он је сопственом вољом постао ђаво; то име добио је од учињеног злодела. Он је био Арханђел, али после своје клевете назван је ђаволом; био је добар служитељ Божији, али је због својих поступака назван сатаном, јер име сатана означава противника. Ово није моје учење, него духоносног пророка Језекиља. Оплакујући ђавола пророк каже: ти си печат савршенства и венац доброте, био си у рају Божијем.[9] А нешто касније: био си непорочан у данима твојим, од кад си створен, док се у теби не нађе безакоње.[10] Врло добро је ово речено: док се у теби не нађе безакоње, јер није споља у тебе дошло зло, него си га ти сам породио. После овога пророк обелодањује узрок свему овоме: срце твоје погорди се лепотом твојом због мноштва грехова твојих; због грехова те бацих на земљу.[11] Сагласно са овим и Господ у еванђељу каже: видех сатану како, као муња, паде са неба.[12] Видиш сагласје Старог завета са Новим? Он, паднувши доле, заједно са собом повукао је многе; он подстиче на похоту оне који му се повинују. Од њега је блуд, прељуба и свако друго зло. Кроз њега је праотац наш Адам изагнан и уместо раја, који је без његове обраде доносио дивне плодове, наследио је земљу која и поред обраде рађа трње и коров.
5. Шта, дакле, питаће неко? Погрешили смо; зар нам после тога нема спасења? Пали смо; зар не можемо више устати? Ослепесмо; зар не можемо опет прогледати? Постадосмо хроми; зар се не можемо усправити? Умресмо; зар нема средства за васкрсење? Зар Тај, који је васкрсао четверодневногЛазара који је већ заударао, није кадар да подигне и тебе, човече? Тај, који је ради нас пролио своју драгоцену крв, ослободиће и нас од греха! Браћо, не треба очајавати, не падајмо у безнађе! Ужасно је изгубити веру и наду на покајање. Ко не жуди за спасењем, тај умножава грехе своје; а ко се нада да ће бити исцељен, тај без муке одбацује сваки грех. Разбојник, уколико не исчекује помиловање, пада у очај и бес; а ако га исчекује, врло често испољава кајање за своја дела. Чак и змија свлачи за себе кожу своју, па зар нећемо и ми одбацити грехе своје? Земља, која непрестано рађа трње и коров, ако се добро обради, доноси добар плод; зар нећемо и ми заузврат добити спасење? Дакле, наша природа може примити спасење ако узвратимо својом добром и слободном вољом.
6. Бог је човекољубив; човекољубив је безгранично. Немој говорити: блудничио сам, прељубочинствовао сам, ужасне грехе сам починио и то не једном, него много пута. Хоће ли ми Он опростити? Хоће ли заборавити грехе моје? Чуј шта каже Псалмопевац: колико је много благости твоје, Господе?[13] Свеукупни греси твоји не могу премашити и победити велико милосрђе Божије. Ране твоје не могу премашити искуство лекара твога. Предај му се вером, кажи Лекару све болести и са Давидом завапи: исповедам своје безакоње Господу моме, и на теби ће се испунити речи које следе за овима: занемарио си нечастивост срца мога.[14]
7. Желиш ли да познаш Божије човекољубије ти, који си до недавно још слушао огласитељне поуке? Хоћеш ли да осетиш ту човекољубивост и неизмерну дуготрпљивост Божију? Чуј онда шта се десило са Адамом. – Првостворени Адам је преступио Божију заповест; није ли Бог одмах могао да га преда смрти? А види шта ради човекољубиви Господ! Истина, изгони га из раја (пошто се због греха учинио недостојним овог места пребивања), али га оставља да живи у близини раја, насупрот рајских врата, да би гледао одакле је испао, из каквог стања је избачен и да би се касније, кајањем, могао спасти. Прворођени човек Кајин постаје братоубица, узрочник и началник убиства и први мрзитељ. Али пошто је убио брата свога, како је он био осуђен? Стењаћеш и трешћеш се на земљи. – Грех велик, а казна лагана.
8. У свему се огледа човекољубије Божије; међутим, оно још није овде толико велико као што ћемо то видети касније. Замисли Нојево време. Људи много сагрешише; нечастивост се силно намножила по земљи; ради свега био је потребан потоп; петстоте године (Нојевог живота) Бог открива своју претњу и казну; међутим, тек шестстоте године Он пушта потоп на земљу. Видиш ли широкогрудост Божијег човекољубија које се прострело на наредних сто година још? Зар није Он могао одмах учинити оно што је учинио тек после сто година? Свакако да је могао, али је продужио време људима како би им омогућио покајање. Видиш ли Божију благост? Да су се они и тада покајали, не би били лишени Божијег човекољубија.
9. Размотримо и друге примере и људе који се такође спасоше покајањем. Можда ће нека жена казати: блудничила сам, оскврнила сам тело своје сваким видом неуздржљивости; могу ли се и ја спасти? Жено, погледај Раву и надај се спасењу. Ако је она, као општепозната блудница, спасена покајањем, зар неће и нека друга жена,која је понекад блудничила пре примања благодати, бити спасена покајањем и постом? Погледај како се Рава спасла! Она је само казала: Бог ваш на небесима и на земљи. Бог ваш.[15] Чак се није усудила да Га назове својим Богом, јер је била свесна своје нечистоте. Ако баш желиш да имаш доказ из Писма о овоме, онда ћеш га пронаћи у псалмима; поменућу Раву и Вавилон који ме познају.[16] Велика је човекољубивост Божија! Он чак и блуднице помиње у Писму и то не каже просто поменућу Раву и Вавилон, него још додаје, који ме познају. Дакле, спасење које се добија покајањем, једнако је могуће и мушком и женском полу.
10. Ако би и цео народ сагрешио, ни тада Божија човекољубивост не би била побеђена. Салио је народ израиљски златно теле;Бог ни тада није заборавио своју човекољубивост. Људи се одрекоше Бога, али се Он није одрекао себе самог. Ово су твоји богови,Израиљу, клицали су они.[17] Но, Бог Израиљев, како му и приличи и како му је својствено, опет се учинио њиховим Спаситељем. Није само народ сагрешио, него и сам првосвештеник Аарон. О томеМојсеј каже: Господ се разгневио и на Аарона и помолих се о њему и Бог му је опростио.[18] Ако је Мојсеј својим заступништвом успео да умилостиви Бога Господа, неће ли онда Исус јединорођени, Син Божији, својим заступништвом за нас умилостивити Бога? Ако Господ и поред греха није забранио Аарону да врши првосвештеничку службу, односно, ако му није ускратио првосвештеничко достојанство, зашто би теби, који долазиш из паганства, забранио приступ? Покај се на прави начин и ти, човече, па ћеш постати учесник благодати Божије. У предстојећем времену покажи и испољи чист начин живота свога. Заиста је Бог човекољубив и нико није кадар да достојно искаже његово човекољубије. Када би се сви људски језик и стопили у један, ни тада не би били у стању да искажу човекољубије Божије. На основу Писма ми само унеколико познајемо Божије милосрђе; није нам познато колико је Он према анђелима снисходљив. Он и њима снисходи, јер само је Исус, који чисти наше грехе, безгрешан.
11. Ако желиш да ти ја наведем и друге примере, онда се осврни на блаженог Давида и узми као образац покајања. Пао је овај велики муж док се шетао кровом свога дома, као онај који је хитро устао иза сна послеподневног. Неопрезно је осмотрио околину и подвргао се човечанској слабости. Грех је учињен, али због тога није истребљено добро расположење и наклоност да се исповеди пад свој. Ради изобличења греха и исцелења ране, приступа му добронамерно пророк Натан. Разгневио се Господ, каже му он, јер си сагрешио.[19] Овако је казао цару честити човек, али се порфироносни цар није на њега наљутио. Он у том тренутку није гледао на тога ко му говори, него је видео Онога ко му је послао пророка. Није се заслепио безбројном војском која га окружује, јер је у своме уму представио себи војску Господњих анђела и уплашио се Невидљивога, као да Га је лично видео; зато је одговорио дошљаку онако као да говори Ономе ко га је послао: сагреших Господу.[20] Видиш ли цареву смерност и исповест? Нзега није опоменуо било ко; малобројни су знали за његов поступак. Дело је учињено брзо, а пророк приступа лагано ради изобличења и пали постаје свестан преступа. И уколико је његова спознаја била чистосрдачнија, то је хитрије добио исцелење. Наиме, исти тај пророк Натан који му је припретио, одмах је казао: Господ је одузео сагрешење твоје.[21] Видиш ли како Бог, који је хитар у човекољубљу, мења суд свој. Пророк му тада рече: својим неделом дао си прилику непријатељима Господњим. Много непријатеља имао си због твоје правде, али те је чувала твоја трезвеност. Када си уништио ово силно оружије, тада непријатељи твоји постадоше спремни да те нападну. Овако му је говорио Пророк.
12. Блажени Давид мада је скрушено саслушао речи: Господ је укинуо грех твој, није престао са кајањем; напротив, уместо порфире облачи кострет, а уместо позлаћеног престола седа на пепео и на земљу; не само да је седео на пепелу, него се пепелом хранио, што сам потврђује: пепео, као хлеб, једох.[22] Сузама својим исушио је похотно око; сваке ноћи мијем постељу своју, сузама својим натапам постељу, каже он.[23] Када су му саветници казали да узме мало хлеба, он се оглушио о њихов савет те је продужио пост за наредних седам дана. Ако се цар на овакав начин кајао, зар ниси, човече, дужан и ти да се кајеш? У време Авесаломове буне многи су му указивали пут којим може побећи, али се он упутио гором маслинском, као да се тиме мишљу својом обратио Искупитељу који је имао са ове горе да се узнесе на небо. Када га је Семеј злобно проклињао, он је одговорио, опростите му.[24] Добро је знао да ће свакоме ко опрашта, бити опроштено.
13. Видиш ли да је кајање врло умесно дело, а покајници да се спасавају. Соломон је такође пао, али како се понашао? Најзад се покајах, каже он.[25] Ахав, цар самаријски, био је идолопоклоник, постао је безакони човек, убица пророка, безбожан, похотљив на туђа поља и винограде.[26] Међутим, када је уз помоћ Језавеља убио Навутеја и када је дошао пророк Илија да му припрети казном Божијом, он се опаметио, поцепао је своју одећу и обукао се у кострет. Шта је после тога казао Бог пророку Илији: видиш ли како се Ахав умилио пред лицем мојим?[27] Он као да убеђује, запаљеног гневом, Пророка да снисходи покајнику. Нећу пустити зло, каже Господ, током његових дана. Мада се није сасвим ослободио греха, иако је од Господа добио опроштај, ипак га Господ и даље облива својим човекољубијем. Не због тога што није познао његова будућа дела, него што му је опростио због испољеног кајања. Праведни судија о сваком делу суди тек пошто се оно изврши.
14. Овако је и Јеровоам приносио жртве идолима.[28] Рука му се осушила када је заповедио да ухвате Пророка који је био изаслан да га опомене и укори. Међутим, искусивши на себи силу ухапшеног човека, он му рече: помоли се пред лицем Господа Бога Твога.[29] Сходно пророковој молитви рука му је оздравила и постала као пре. Ако је Пророк исцелио Јеровоама, неће ли Христос исцелити и ослободити тебе од греха? Манасија је такође био преступник закона; он је претестерисао пророка Исаију, упрљао је себе сваковрсним гресима и идолослужењем, натопио је Јерусалим невином људском крвљу, али када је одведен у робство у Вавилон, он се обратио Господу и покајањем се исцелио. Писмо каже да се смирио Манасија пред лицем Господњим и помоливши се, услиша га Господ и врати га на царски престо његов.[30] Ако се покајањем спасао тај који је претестерисао Пророка Божијег, зар се нећеш спасти ти који ништа слично ниси урадио?
15. Немој неразумно одбијати плодове покајања. Желиш ли да знаш колико је покајање силно? Желиш ли да познаш крепко оружје спасења и да познаш колико је снажна исповест? Језекија је сто осамдесет пет хиљада непријатеља обратио у бегство исповедањем.[31] Заиста је велико ово дело, али оно је још увек маловажно у односу на оно о чему ћемо тек говорити. Он је покајањем прекратио Божију казну. У време његове болести Исаија му је казао: заповеди дому своме, јер ћеш умрети и нећеш бити жив.[32] Може ли се уопште после речи: умрећеш, очекивати исцелење? Језекија није заборавио на покајање него се опоменуо речи Писма: ако се повратите и будете мирни, спашћете се;[33] окренуо се према зиду и са кревета усмерио своје мисли небу (непробојни зид не може да задржи молитву која се побожно узноси) рекавши: Господе, сети ме се.[34] Да би ме исцелио, довољно је да ме се сетиш. Ти ниси ограничен временом, него дајеш живот свакоме. Наш живот не зависи од распореда звезда, како многи у своме безумљу тврде, него Ти сам, својом силом и вољом, одлучујеш када ће ко од нас живети. И томе, коме по Пророковим речима више није било живота, продужен је живот на још петнаест година због чега је сунце добило супротни ход. Тада је сунце за Језекију отишло на починак, а за Христа је помрачено; није се вратило, него се упокојило сном; овим се и показала разлика између једног и другог, односно, између Језекије и Исуса. Ако је онај могао да прекрати Божију казну, неће ли Исус моћи да опрости грехе? Отрезни се и заплачи сам за собом, затвори врата и помоли се да би ти Он опростио и да би те ослободио од горећег пламена. Искрена и снажна исповест гаси и сам пламен ватре; моћна је и лавове да укроти!
16. Ако још увек не верујеш онда размисли шта се десило Ананији и онима са њим, који ископаше оне изворе. Која количина воде је могла да угаси пламен који се дизао девет лаката увис? Међутим, тамо где се прекомерно узвисује пламен, тамо се као река излива вера; тамо су се злу успротивили овим речима: праведан си, Господе, у свему што си нам дао; сагрешисмо и безаконовасмо.[35] Покајање је угасило пламен. Зар још увек не верујеш да покајање може угасити и геенску ватру? Ти веруј на основу примера са Ананијом. Можда ће неко казати како их је Бог сачувао због њихове праведности, јер нису хтели да се поклоне идолу; зато их је Бог наградио таквом силом. Ако тако мислите, онда ћу вам предочити и други пример.
17. Какво је твоје мишљење о Навукодоносору? Ниси ли из Писма сазнао да је он био крвожедан човек, свиреп, зверског расположења? Ниси ли сазнао, даље, да је из царских гробница све кости побацао напоље? Ниси ли чуо да је он цео народ одвео у робство? Ниси ли чуо да је он ослепео цара пошто га је натерао да гледа убијену децу своју? Ниси ли чуо да је он поломио херувиме? Не говорим о духовним херувимима, немој тако да схватиш ове речи, човече! Мислим на херувиме извајане, у очистилишту, из кога је Бог наглас говорио народу. Завесу светиње он је поцепао; узео је кадионицу и пренео је у идолско светиште; све дарове храму је покрао, а сам храм је спалио до темеља. Коју је он казну заслужио за све што је учинио: за убијене цареве, за спаљене светиње, за поробљене народе, за посвећење идолима свештених сасуда? Није ли он заслужио хиљаде смрти?
18. Показао сам ти велико зло; сада познај још веће човекољубије Божије. Он се претворио у звер, у пустињи је проводио живот, био је бијен само да би се могао спасти. Имао је нокте као лав, јер је био насилан према светињи. Имао је гриву као лав, јер је уистину био лав који риче и граби. Јео је траву као во, јер је заиста био скот, који не познао Онога који му је даровао царство. Тело му је било орошено росом јер није веровао и познао шта значи виђење у коме је роса угасила ватру. Ја, Навукодоносор, подигох очи своје небу, каже он, и Вишњега благослових и вечно живућег похвалих и прославих.[36] Када је он познао Вишњег Господа и узнео му благодарни вапај, када се раскајао због учињеног греха и познао немоћ своју, тада му Бог враћа царску част и достојанство.
19. Дакле? Навукодоносору који је толико зла починио, па се покајао, Бог дарује опроштај и враћа царство; а теби, који се кајеш, неће ли опростити грехе и даровати Царство небеско, ако будеш живео како приличи? Човекољубиви Господ брзо опрашта; спор је, међутим, када кажњава. Због тога нека нико не губи наду на спасење. Петар, врховни и првенствујући апостол, три пута се одрекао Господа пред служавком, али се раскајао и заридао горко.[37] Плач сведочи и потврђује срчано кајање. Стога он не само да је добио опроштај за своје одрицање, него је враћен у пређашње апостолско достојанство. Браћо, пошто сте видели много рђавих примера и покајањем спасених људи, похитајте и сами да се покајете пред Господом како бисте добили опроштај сагрешења ваших, али и Царства небеског да се удостојите и наследите небески дар, заједно са свима светима у Христу Исусу. Њему слава у све векове. Амин.
НАПОМЕНЕ:
- Говорена у Јерусалиму без припреме, онима који се спремају за просвећење: о покајању, отпуштању грехова и о непријатељима, на речи пророка Језекиља: правда праведнога на њему ће бити – 18:20
- Јер 2:21
- Проп 7:29
- Еф 2:10
- Проп. 10,7
- Прича 6:27
- Јн 8:44
- I Јн 3:8.
- Јез 28:12,13
- Јез 28:15
- Јез 28:17
- Лк 10:18
- Пс 31:20.
- Пс 32:5.
- Ис Нав 2:11
- Пс 87:4
- Изл 32:4
- Пон зак 9:20, 26
- II Цар 12:12
- II Цар 12:13
- II Цар 12:13
- Пс 102:10
- Пс 6:7
- II Цар 16:10
- Приче 24:32
- III Цар 21:27
- III Цар 21:29
- III Цар 13:4
- III Цар 13:6
- II Паралип 33:13
- IV Цар 19:35
- IV Цар 20:1; Ис 38:1
- Ис 30:15
- IV Цар 20:3
- ДанЗ:27, 29
- Дан 4,31
- Мт. 26, 75
