POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
TAJNOVODSTVENA POUKA PETA[1]
 
1. Božijom čovekoljubivošću, vi ste tokom pređašnjih sabranja naših slušali pouku o krštenju, miropomazanju i pričešću telom i krvlju Hristovom; sada treba staviti venac duhovnoj zgradi koju sagradismo na vašu korist.
2. Vi ste videli Đakona kako Jereju i Prezviterima, koji stoje oko žrtvenika Božijeg, prinosi sud da se umiju. Naravno, vodu on nije prineo radi njihove telesne nečistoće, odnosno, radi toga što mi u hram dolazimo prljavi. Ovo umivanje označava da mi svi treba da očistimo sebe od greha i bezakonja. Pošto ruke simvolišu naša dela, pranjem ruku mi potvrđujemo i čistotu naših dela. Nisi li čuo blaženog Davida koji je ukazao na ovu tajanstvenu radnju: umiću pravdom ruke svoje i obići ću oko žrtvenika tvoga, Gospode.[2] Znači, umivanje ruku označava nevinost u osudi za grehe.
3. Zatim Đakon uzglašava: zagrlite jedan drugoga i celujte se; nemoj misliti da su ova celivanja istovetna sa onim ljubljenjem koje prijatelji praktikuju kada se sretnu na trgu. Ovaj celiv nije takav; ovaj celiv sjedinjuje duše i okuplja nezlobive. Dakle, ovo međusobno celivanje označava sjedinjavanje duša i odagnanje bilo kakvog zlopamćenja. Zbog toga je Hristos i kazao: ako prineseš dar tvoj oltaru i setiš se da brat tvo) ima nešto protiv tebe, ostavi dar tvoj pred oltarom i otiđi te se izmiri sa bratom tvojim, pa tek onda dođi i prinesi dar tvoj.[3] Celivanje je, ustvari, izmirivanje i zbog toga je sveto, kao što je svojevremeno blaženi Pavle vapio govoreći: celujte jedan drugoga celivom svetim,[4] a Petar: celivom ljubavi.[5]
4. Nakon toga Jerej uzglašava: Gore (imajmo) srca. Zaista. U ovaj strašni čas priliči da svi imamo srce gore, u Bogu, a ne dole na zemlji, prilepljeno zemaljskim stvarima. Ovaj uzglas Jereja nam nalaže da u ovaj čas svi zaboravimo na ovoživotne tegobe i kućevne brige, i da svoje srce prenesemo na nebo, Čovekoljubcu Bogu. Na ovo vi odgovarate: imamo kod Gospoda, saglašavajući se tako svojim ispovedanjem sa upućenim vam uzglasom. U ovom trenutku niko ne može i ne sme samo ustima izgovoriti imamo kod Gospoda, a umom svojim da ostane vezan za životne tegobe. Svagda na umu treba imati Boga, a ukoliko je ovo zbog ljudske slabosti nemoguće, u krajnjoj meri u ovom trenutku treba se ljubavlju potruditi.
5. Zatim Jerej kaže: zablagodarimo Gospodu. Mi smo dužni da blagodarimo Gospodu Bogu što je nas nedostojne prizvao u toliku blagodat; što nas je kao neprijatelje izmirio;[6] što nas je udostojio Duha usinovljenja.[7] Na ovo vi odgovarate: dostojno je i pravedno. Uznoseći blagodarnost mi vršimo dostojno i pravedno delo: Bog nije po pravdi, nego iznad pravde, oblagodatio sve nas i darovao nam tolika dobra.
6. Zatim pominjemo nebo i zemlju i more, sunce i mesec, zvezde i celokupnu tvorevinu, razumnu i beslovesnu, vidljivu i nevidljivu, Anđele i Arhanđele, Sile, Gospodstva, Načela, Vlasti, Prestole, mnogooke Heruvime[8] koji kao da govore zajedno sa Davidom: veličajte Gospoda sa mnom.[9] Pominjemo i Serafime koje je Isaija video Duhom Svetim kako stoje oko prestola Božijeg i dvama krilima pokrivaju lice svoje, dvama krilima noge, a dvama krilima lete i kliču: Svet, Svet, Svet je Gospod Savaot.[10] Zbog toga mi i ponavljamo ovo bogoslovlje koje primismo od Serafima da bismo postali zajedničari u pojanju himni zajedno sa nadnebeskom vojskom.
7. Osvetivši sebe ovim duhovnim pojanjem mi molimo Čovekoljubca Boga da nispošlje Duha Svetoga na predložene darove: da predloženi hleb učini telom Hristovim, a vino krvlju Hristovom. Sasvim se podrazumeva da sve ono čega se dotakne Duh Sveti, sve se osvećuje i preobražava.
8. Po završetku duhovne žrtve, beskrvne službe, tokom umilostivljavajuće žrtve, mi molimo Boga za sveopšti mir crkava, za blagostanje sveta, za careve, za vojnike i satrudnike, za one koji su u bolesti ili slabosti, koji su premoreni i za sve druge koji su potrebiti pomoći: svi mi se zajedno molimo i prinosimo ovu žrtvu.
9. Nakon ovoga pominjemo i ranije počinule: najpre patrijarhe, proroke, apostole i mučenike, da bi njihovim molitvama i zastupništvom Gospod Bog uslišao i primio naše molenje. Zatim se molimo za upokojene svete oce i episkope i uopšte za sve koji između nas počinuše, verujući da će dušama njihovim biti velika korist tokom naše molitve i vršenja ove Svete tajne.
10. Želim da vas u ovo uverim jednim primerom. Znam da mnogi pitaju: kakvu korist ima duša koja je, sa gresima ili bez njih, otišla iz ovog sveta ako je mi pominjemo na molitvi? Šta bi se desilo kada bi neki car poslao neposlušne svoje žitelje u zatvor, a potom pred njega istupe njihovi bližnji i prinesu mu ispleteni venac u korist osuđenih: zar ne bi car naredio da se, zbog ovih koji mole, zatvorenima olakšaju muke? Na isti način i sa istim ciljem i mi prinosimo svoje molitve za umrle, svejedno da li su oni grešnici, ali ne prinoseći ispleteni venac, nego prinosimo, grehova naših radi, zaklanog Hrista, umilostivljavajući tako i za njih i za nas Čovekoljubivog Boga.
11: Po okončanju ovoga, mi svi sa čistom savešću izgovaramo molitvu koju je Spasitelj predao učenicima svojim, nazivajući Boga Ocem i proiznoseći: Oče naš, koji si na nebesima![11] O, prevelike li čovekoljubivosti Božije! Tima koji se udaljiše od njega i postadoše zlobni prema njemu, on je darovao potpuni oproštaj ožalostivljenja i pričešće blagodati, udostojivši ih da Ga i Ocem svojim nazovu: Oče naš, koji si na nebesima! Nebesima mogu postati oni koji na sebi nose obličje nebeskog[12] i u koje se Bog uselio, koje pohodi.[13]
12. Neka se sveti ime tvoje. Svejedno da li ćemo mi to izgovoriti ili ne, Božije ime je sveto po svojoj prirodi. Međutim, kod onih koji greše ovo ime se nekada ruži, kao što piše: zbog vas se moje ime huli među paganima.[14] Radi toga se i molimo ovim rečima da bi nas ime Božije osvetilo: ne zbog toga što ono nije sveto i što će tek po našoj molitvi početi da bude sveto, nego zbog toga što ono svojom svetošću i nas osvećuje ako vršimo dela dostojna ove svetinje.
13. Neka dođe Carstvo tvoje. Čista duša bez bojazni može kazati: neka dođe Carstvo tvoje. Ko je čuo Pavla koji govori: neka se ne zacari greh u umrtvljenim telima vašim[15] i ko sebe čisti delima i mišlju i rečju, taj može slobodno kazati Bogu: neka dođe Carstvo tvoje.
14. Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebesima. Božanstveni i blaženi anđeli Božiji tvore volju Božiju, kao što David u himni kaže: blagoslovite Gospoda svi Anđeli njegovi, silni krepošću, koji tvorite volju njegovu.[16] Toga radi, kada se moliš, govoriš sve ovo u ovakvom značenju: kao što je među Anđelima svagda volja tvoja, tako i na zemlji meni neka bude, Vladiko!
15. Hleb naš nasušni daj nam danas. Naš zajednički hleb nije nasušan. Ali ovaj Sveti Hleb, jeste nasušan: da ne bismo kazali, na suštinu duše ustrojen. Ovaj Hleb ne ulazi u stomak i izbacuje se napolje:[17] nego se celim tvojim bićem razliva, na korist tela i duše. Reč danas, koristi se umesto izraza svakoga dana, kao što i Pavle reče: dokle god to danas traje.[18]
16. I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim. Mi imamo mnogo grehova koje činimo rečju i mislima i delima, a sve je to dostojno osude. Ako kažemo da greha nemamo, laža smo, kao što kaže Jovan.[19] Dakle, mi u molitvi postavljamo Bogu uslov da nam oprosti grehe naše na isti način kao što i mi praštamo bližnjima svojim. Znajući na osnovu čega će nam biti oprošteno, ne treba da oklevamo u opraštanju jedan drugom. Žalost i pakost koja se nama nanosi veoma je mala i lako oprostiva, ali gresi koje mi činimo prema Bogu veoma su veliki i prosto vapiju za njegovom čovekoljubivošću. Pazi, stoga, da zbog lakih i malenih sagrešenja koja su ti naneta ne zatvoriš samom sebi mogućnost Božijeg oproštaja mnogo težih i većih tvojih sagrešenja.
17. I ne uvedi nas u iskušenje, Gospode! Zar nas Gospod uči da se molimo da na nas nikako ne naiđu iskušenja? I kako na drugom mestu piše: neiskušan muž, neiskusan muž.[20] Ili: budite svagda radosni, braćo, kada vas napadnu iskušenja.[21] Ali, kada naiđe iskušenje, ne znači li to da ćemo biti posramljeni u njemu? Jer iskušenje nalikuje velikom potoku koji se veoma teško može preći. Oni koji se nađu u iskušenju, a postojani su u veri, neće propasti u njima, nego će ih prebroditi kao iskusni plivači; nepostojani, pak, kada nastupe iskušenja propašće u njima kao, recimo, Juda koji nije mogao da odoli iskušenju srebroljublja, nije preplivao, nego pogruzivši se, utopio se. Petar je zapao u iskušenje odricanja, ali nije se utopio u njemu, nego je hrabro preplivao i izbavio se iskušenja. Čuj i na drugom mestu kako sabor svetih blagodari za izbavljenje od iskušenja: iskušao si nas, Bože, raspalio si nas kao što se žari srebro. Uveo si nas u setu, položio si breme na pleća naša. Postavio si čoveka na glavu našu: prođosmo kroz vatru i vodu i izveo si nas u miru.[22] Vidiš li njihovu odvažnost u radosti zbog onoga što su prošli, a nisu propali? I izveo si nas u miru, kažu. Nzihovo ulaženje u mir i pokoj označava slobodu od iskušenja.
18. Nego nas izbavi od zloga. Kada bi ono: ne uvedi nas u iskušenje, značilo da nas sasvim mimoiđu iskušenja, On onda ne bi još dodao: izbavi nas od zloga. Zao jeste protivni bes, zloduh, od koga molimo izbavljenje. Kada izgovorimo molitvu ti kažeš amin, i time pečatiš sve ono što se u ovoj bogodanoj molitvi nalazi, jer to znači: neka bude.
19. Nakon toga Jerej kaže: Svetinje Svetima! Svetinja su predloženi darovi na koje je sišao Duh Sveti. Sveti ste i vi koji se udostojiste Duha Svetoga. Dakle, Svetinja priliči Svetima. Na ovo vi odgovarate: jedan je Svet, jedan je Gospod Isus Hristos. Zaista je Svet samo Onaj ko je po prirodi svojoj Svet. I mi smo Sveti: ali ne po prirodi, nego po zajedničarenju, podvigu i molitvi.
20. Posle toga vi slušate pojca koji vas pesmom poziva na pričešće Svetim tajnama, govoreći: okusite i vidite da je Gospod blag.[23] Ne prepustite telesnom čulu da rasuđuje o ovome, nego nepokolebivoj veri! Onima koji kušaju ne daje se da jedu hleb i vino, nego praobraz tela i krvi Hristove.
21. Pristupajte ali ne sa raširenim dlanovima i prstima, nego neka leva ruka posluži kao postolje desnoj, kao da želiš Cara da prihvatiš, i spojivši dlanove primi na ruke telo Hristovo i kaži: amin. Kad primiš Sveto telo u ruke pažljivo se pričesti njime, pazeći da ništa ne ispustiš; ako nešto ispustiš, to je kao da si deo tela svoga izgubio. Odgovori mi: ako bi ti neko dao listiće zlata, zar ih ne bi držao na rukama svojim sa velikom pažnjom, čuvajući i pazeći da ne ispustiš ni najmanji delić? Zar nisi onda obavezan da sa mnogo više truda i pažnje čuvaš ove darove koji su dragoceniji od zlata i dragog kamenja?
22. Kada se pričestiš telom Hristovim, tada pristupi čaši krvi: ne pružaj svoje ruke prema čaši nego se prikloni i u tom položaju govoreći amin, osveti se i krvlju Hristovom, pričesti se. Dok su ti usne još vlažne od pričešća, dotakni ih se rukama i osveti tom vlagom i oči i čelo i ostala čula tvoja. Najzad, izgovarajući molitve, zablagodari Bogu što te je udostojio ovakvih tajanstava.
23. Ova predanja čuvajte pažljivo i pazite da se ne spotaknete. Ne odvajajte sami sebe od pričešća. Radi prljavštine greha ne lišavajte se ovih Sveštenih i Duhovnih Tajni. Bog mira neka vas osveti (u svemu); i neka se vaše telo i duša i duh očuvaju u savršenoj čistoti za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista.[24] Njemu neka je slava, čast i sila, sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek, i u vekove vekova. A m i n.
 


 
NAPOMENE:

  1. Iz Petrove poslanice saborne: zato odložite svaku zlobu i svaku prevaru i klevetu, i dalje – I Petr 2:1
  2. Ps 26:6.
  3. Mt 5:2324
  4. 1Kor 16:20
  5. 1Petr5:14
  6. Rm5:10
  7. Rm8:15.
  8. Jez 10:21; 1:6.
  9. Ps34:4
  10. Is6:2, 3
  11. Mt6:9
  12. 1Kor 15:49
  13. 2Kor6:16
  14. Is 52:5; Rm 2:24
  15. Rm6:12.
  16. Ps 103:20.
  17. Mt 15:17.
  18. Jevr 3:13.
  19. I Jn 1:8.
  20. Sir 34:10; Rm 1:28
  21. Jak 1:2
  22. Ps 66:1012
  23. Ps34:9
  24. I Sol 5:23

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *