POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA OSAMNAESTA[1]
 
1. Koren svakom dobrom delu jeste uzdanje u vaskrsenje. Isčekivanje nagrade snaži dušu u dobrom delu. To je razlog zbog koga svaki delatnik lako podnosi nevolje i napor, jer predviđa za svoj trud dobru platu; kod onih, međutim, koji se trude ali ne vide platu, pre vremena, zajedno sa telom, iznemogava i duša. Vojnik koji očekuje nagradu smelo ide u boj protiv neprijatelja; međutim, ni jedan vojnik koji služi nerazumnom caru, koji mu ne daje platu za učinjeni napor, ne želi da umre za njega. Isto tako i svaka duša koja veruje u vaskrsenje čuva samu sebe, kako i treba, dok duša koja ne veruje u vaskrsenje prepušta se propasti. Koji veruje da će telo vaskrsnuti čuvaće ga i neće ga prljati bludom i preljubama; ko neveruje u vaskrsenje prepušta se bludnim nasladama i sasvim mu je svejedno za telo, kao da je tuđe. Vera u vaskrsenje mrtvih jeste veoma bitna pouka i učenje Svete Saborne Crkve: važna i veoma potrebna.Mada se mnogi ne slažu sa ovim, ipak sama istina ga uverava. Ovome protivureče Jelini, ne veruju Samarjani, odbacuju jeretici. Protivurečje je raznoliko i mnogovrsno, a sama istina je jednoobrazna.
2. Jelini, kao i Samarjani, protivurečeći našem učenju kažu: u zemlju odlazi umrli čovek i truli u njoj; sve se pretvara u crve,a potom i crvi umiru. Ovakvoj truleži i propasti podvrgava se telo: kako će ono onda moći da vaskrsne? One koji se udaviše umoru pojele su ribe, pa su i te ribe pojele neke druge ribe. Medvedi i lavovi pojeli su mnoge ljude, čak su i kosti njihove satrli. Orlovi i vrane koji su pojeli telesa umrlih mrtvaca razleteše se po celom svetu. Odakle će se njihovo telo pojaviti? Naime, od ptica koje su iskljucale mrtva telesa, neke uginuše u Indiji, druge u Persiji, a neke u zemlji Gota. Neki ljudi izgoreše u plamenu i od njih je ostao samo pepeo, ali je i njega rasejao vetar ili kiša na sve strane. Odakle će se uzeti njihovo telo?
3. Za tebe, čoveče, koji si ograničen i slabašan daleko je Indija od zemlje Gota; daleko je Španija od Persije; Bogu, pak, koji u svojoj ruci drži celu zemlju sve je veoma blizu. Dakle, nemoj ti nemoćan da predstavljaš nemoćnim Boga, nego obrati pažnju na njegovu svemoć. Sunce nije veliko delo Božije, ali jednim zrakom zagreva celi svet; vazduh koji je Bog stvorio obujmljuje celi svet; a Bog, Tvorac sunca i vazduha, zar je daleko od sveta? Neka se izmešaju različita biljna semena (tebi slabom sasvim priliče jednostavni primeri) i sve rastinje njihovo nalaziće se u tvojoj šaci; kaži mi, da li će ti biti teško ili veoma lako da razlikuješ svako seme i da ih razdvojiš i posebno zasadiš, kako bi rasli svaki sa svojom vrstom? Na taj način ti možeš ono što je u ruci tvojoj veoma lako da izdvojiš i dovedeš u pređašnje stanje; zar Bog ne može da razdvoji i izdvoji i dovede u pređašnje stanje ono što se nalazi u ruci njegovoj? Shvataš li šta ti govorim? Nije li bezočno odbacivati ovo?
4. Pronikni i u zakon pravde i osvrni se na sebe samog. Ti imaš različite sluge: jedni su dobri, drugi su, međutim, loši. Dobre, svakako, poštuješ, a rđave kažnjavaš. Ako presuđuješ, dobre ćeš nagraditi, a zLe kazniti. Dakle, ti kao smrtnik poseduješ izvesnu pravednost; pa zar Bog, koji je večni Car svega, nema pravednu platu? Nečastivo je ovako šta poricati. Razmisli o ovome što ti govorim: mnoge ubice umreše u svojim posteljama i prođoše nekažnjeno; gde je pravosuđe Božije? Nekada se desi da ubica ubije pedeset ljudi, ali će mu svejedno biti odsečena glava; gde će on dobiti kaznu za ostalih 49 ubistava? Ako nema suda i davanja po zasluzi nakon kraja sveta ovoga, onda možeš optužiti Boga za nepravosudnost. Nemoj se čuditi sporosti njegovog suda. Svaki podvižnik biva nakon podviga ili ovenčan ili posramljen. Taj koji određuje podvižnicima nagradu nikada ih ne nagrađuje tokom podviga, nego čeka da se sve završi da bi na kraju, sagledavši sve, mogao da uzvrati pravovaljanom nagradom i vencem slave. Na isti način i Bog, sve dok traje podvig u ovom svetu, mada donekle nagrađuje pravednike, konačnu nagradu će im dati na kraju.
5. Ako po tvom mišljenju nema vaskrsenja mrtvih, zbog čega onda optužuješ one koji pljačkaju mrtvace? Ako je telo poginulo i ako se ne treba nadati vaskrsenju, zbog čega suditi onima koji pljačkaju mrtvace? Vidiš li da, iako ustima poričeš vaskrsenje, svojom savešću potvrđuješ istinu vaskrsenja?
6. Posečeno drvo ponovo cveta; zar čovek, koga je posekla smrt, neće se obnoviti? Ono što sejemo i žanjemo mi čuvamo na guvnu; a čovek kada se požnje iz ovoga sveta zar neće biti sačuvan na guvnu toga sveta? Kada se vinogradska loza oreže i saseku grane, ako se zasade u zemlju one će opet da ožive i da rode rod; zar čovek, za koga je i vinogradska loza kao i sve ostalo bilje stvoreno, neće vaskrsnuti nakon odlaska u zemlju? Ako uporedimo stvari postavlja se pitanje šta je teže: izvajati novu statuu ili razbijenu dovesti u pređašnje stanje? Bog koji nas je stvorio ni iz čega, zar ne može vaskrsnuti naše biće posle smrti? Ti, budući Jelin, ne veruješ u ono što kaže Pismo za vaskrsenje: razmotri ovo pitanje iz same prirode i uveri se u kazano na osnovu viđenog do sada. Seljak seje pšenicu ili neku drugu kulturu: posejano seme umire, truli i postaje nepogodno za hranu. Ali, pošto je istrulilo ono ponovo klija, rađa se i na površini zemlje javlja se u prekrasnom obliku; treba znati da je pšenica stvorena nas radi! Ne samo pšenica, nego i sve druge kulture stvorene su radi naše ishrane, a ne radi sebe samih. Dakle, to što je stvoreno nas radi umire i oživljava, a mi za koga je sve ovo stvoreno, zar nećemo ustati?
7. Sada je zimski period kao što znate; drveće deluje kao mrtvo: gde je lišće smokvino? Gde su grozdovi vinogradski? Zimi je sve mrtvo, a u proleće sve nanovo zeleni; kada nastupi određeno vreme tada kao da im samo mrtvilo saopštava i daruje život. Bog, znajući unapred za tvoje neverje, svake godine na vidljiv način pokazuje silu vaskrsenja da bi ti gledajući na ovo što se pred tobom dešava sa bezživotnim stvarima, poverovao u ono što se tiče živih bića. Muve i pčele uglavnom se dave kada padnu u vodu, ali svojevremeno opet oživljavaju; neke vrste životinja zimi bivaju kao mrtve, ali tokom leta ponovo oživljavaju. Shodno slabosti tvojih sila, ja ti i predlažem jednostavne primere. Taj koji beslovesnim i prezrenim životinjama nadprirodno daruje život, neće li pre darovati život nama zbog kojih je sve njih stvorio.
8. Uporni Jelini žele još jasniji primer u mrtvih; oni kažu da iako ovakve životinje oživljavaju u svoje vreme, ipak se to neće desiti sa svima koje istrule. Oni žele da naočigled vide životinju koja truli i vaskrsava. Predvideo je Bog ljudsko neverje i radi toga je sazdao pticu feniks.[2] Ona, kako piše Kliment i mnogi drugi povesničari, s obzirom da je u svom rodu jedinka, svakih pet stotina godina doleće u Egipat i pokazuje vaskrsenje; ona se ne javlja u pustim mestima, gde je niko ne vidi, nego u gradovima se pojavljuje da bi se svi koji ne veruju mogli osvedočiti. Sačinivši sebi gnezdo od livana, smirne i drugih mirišljavih trava, kad nastupi vreme ona sleće u napravljeno gnezdo, umire i počinje da truli. Posle toga iz istrulelog tela umrlog feniksa rađa se neki crv. On narasta i prerasta u pticu (ti ne moraš verovati ovome, ali se možeš upoznati da i pčele nastaju iz ovakvih crvića; uostalom, iz veoma žitkog jajeta ptice razvija se perje i kosti i ceo sastav njezin). Zatim feniks, o kome govorih, pokrivši se perjem i oblikovavši se, uzleće u vazduh u istom onom obliku u kojem je i umro; ovim se veoma jasno pokazuje ljudima vaskrs mrtvih. Ptica feniks je dostojna divljenja, ali ona je beslovesni stvor koji nikada ne slavoslovi Gospoda. Leti ona po vazduhu, ali ne zna jedinorođenog Sina Božijeg. Dakle, beslovesnoj životinji koja ne poznaje Tvorca daruje se vaskrsenje; zar neće vaskrsenje biti darovano i nama koji proslavljamo Boga i čuvamo zapovesti njegove?
9. Ali, pošto je feniks, znamenje vaskrsa, daleko od nas i retko se javlja, možeš i posumnjati u njegovo postojanje; ali ne možeš posumnjati u ono o čemu se osvedočavaš svakodnevno. Pre sto ili dve stotine godina gde bejasmo svi mi koji sada govorimo i slušamo? Da li nam je poznat prvobitni sastav naših tela? Zar ne znaš da se mi rađamo iz slabašnih, bezličnih i jednoličnih materija? Iz te jednolične materije obrazuje se živi čovek; iz toga slabašnog, kada dobije izgled tela, formiraju se nervi, oči i nozdrve radi mirisa, uši radi slušanja, jezik radi govora, srce koje kuca, ruke za rad i noge radi hodanja, i svi ostali članovi tela. I to slabašno postaje graditelj brodova i kuća – postaje umetnik svake vrste, ali i vojnik i zakonodavac i car. Bog koji je iz bezlične materije stvorio nas, zar nije kadar i nas umrle da vaskrsne? Taj koji iz najslabašnijeg veštastva obrazuje telo, ne može li umrlo telo vaskrsnuti? Taj koji je stvorio ono što do tada nije postojalo, neće li vaskrsnuti to što je već postojalo, pa umrlo?
10. Evo ti još jasniji dokaz vaskrsenja mrtvih na nebu i među svetilima nebeskim, koje potvrđuje svaki mesec. Mesečevo telo u određeno vreme potpuno gubi svoju svetlost te se ni malo ne vidi, a posle toga ponovo dobija svoj puni sjaj i vraća se u pređašnje stanje. Da bi ti imao pouzdan znak mesec se nakon nekoliko godina potpuno pretvara u krv, a nakon toga opet dobija svoje svetleće telo. Bog je ovo ustrojio da bi i ti, čoveče, koji si iz krvi sastavljen, verovao kada se povede reč o vaskrsenju mrtvih. Ovakve dokaze i primere treba koristiti protiv Jelina. Sa onima koji ne prihvataju zapisano u Pismu nemoj se boriti rečima Pisma, nego logičkim zaključcima. Njima je, naime, sasvim nepoznato ko je Mojsej, ko Isaija; oni ne poznaju ni evanđelje, ni Pavla!
11. Sada ćemo se posvetiti Samarjanima koji prihvataju zakon,ali odbacuju proroke; za njih neće dobro poslužiti današnječitanje iz proroka Jezekilja, jer već rekoh da oni proroke odbacuju.Kako njih da ubedimo? Obratimo se onome što piše u zakonu.Ovako govori Bog Mojseju: Ja sam Bog Avraamov, Isaakov i Jakovljev.[3] Nema sumnje da Gospod Bog poseduje suštinsko biće i postojanje. Ako su Avraam, Isaak i Jakov prestali da postoje, onda je očigledno da će Bog biti Bogom i onih kojih nema. Da li zemaljski car ikada govori da je on car onih vojnika kojih više nema? Da li iko pokazuje bogatstvo koje ne poseduje? Dakle, treba predpostaviti da Avraam i Isaak i Jakov i dalje postoje i da Bog jeste Bog živih. Nije On kazao: Ja sam bio, nego: Ja jesam Bog njihov. A da će sud zaista biti, o tome govori Avraam Gospodu: neće li taj koji sudi svoj zemlji učiniti sud?[4]
12. Samarjani i pored ovoga negoduju i protivureče tvrdeći da duše Avraamova i Isaakova i Jakovljeva mogu oživeti, ali tela ne mogu vaskrsnuti. Da li je bilo moguće Mojsejevom žezlu da postane zmija? Zar onda tela pravednih ljudi ne mogu da ožive i vaskrsnu? Ono nije bilo po zakonu prirode, a ovo što je po zakonu prirode zar neće doći u pređašnje stanje? Štap Aaronov, sasečen i suv, procvetao je bez vlage i vode; iako se nalazio pod krovom, on je procvetao cvetom koji raste u polju i nalazeći se na suvom mestu za samo jednu noć doneo je plod koji rodi na mestima vlažnim, na mestima koja se navodnjavaju tokom mnogih godina. Štap Aaronov kao da je iz mrtvih vaskrsao; zar neće i Aaron ustati? Da bi mu dodelio Prvosveštenstvo Bog je nad štapom učinio čudo; pa zar neće Bog blagoizvoleti da i samog Aarona vaskrsne? Žena se protiv svih prirodnih zakona pretvara u so i telo joj se pretvara u so; pa zar ne može telo posle izvesnog vremena opet da postane telo? Lotova žena je postala slani stub; neće li Avraamova žena vaskrsnuti? Kojom silom je izmenjena ruka Mojsejeva, jer je u trenu postala bela kao sneg, da bi potom povratila pređašnji izgled? Bez sumnje desilo se to Božijom zapovešću. Da! Tada je Božija zapovest bila silna i moćna, a zar sada više to nije?
13. Iz čega je u početku čovek stvoren, najlakomisleniji od svih ljudi – Samarjani? Otvorite prvu knjigu Pisma koju i vi priznajete: i stvori Bog čoveka od praha zemaljskog. Prah se pretvara u telo, pa zar neće telo ponovo postati telom? Ja vas pitam: iz čega se sastoji nebo i zemlja? Iz čega sunce i mesec i zvezde? Kako su iz vode nastale ptice i ribe? Kako su iz zemlje proizašle sve životinje? Tolike se mirijade izvedoše iz nebića u biće, pa zar mi ljudi, koji nosimo obličje Božije nećemo vaskrsnuti? Zaista je misao Samarjana prepuna neverja, a nevernicima predstoji velika osuda! Avraam kaže Gospodu: koji sudi svoj zemlji… Oni koji se. poučavaju zakonom ne veruju ovome što piše. Piše da je čovek stvoren iz zemlje i tome ne veruju oni koji čitaju zakon.
14. Ovo je sve kazano za nevernike, a za nas koji verujemo postoji svedočanstvo kod proroka. Pošto ima onih koji ne veruju onome što čitaju kod proroka i suprotstavljaju nam napisane reči: nečastivi neće vaskrsnuti za sud,[5] i: ako čovek siđe u ad neće izaći;[6] ili: hoće li te mrtvi hvaliti, Gospode;[7] (napisano je veoma dobro, ali oni rđavo tumače): onda je potrebno ma i ovlaš odgovoriti na primedbe. Kada se kaže da nečastivci neće vaskrsnuti za sud, misli se da će oni vaskrsnuti ali ne za sud, nego za osudu. Bogu nije potrebno dugovremeno istraživanje i isleđivanje, nego u isto vreme kada vaskrsnu, nečastivci će dobiti zasluženu kaznu. I kada se kaže: hoće li te mrtvi hvaliti, Gospode, time se pokazuje da se vreme pokajanja i oproštaja grehova ograničava samo na ovaj život tokom kojeg će oni koji dobiju oproštaj hvaliti Gospoda, a svi koji okončaju život u gresima, posle smrti svoje ne mogu hvaliti Gospoda: oni će plakati, jer hvala pripada blagodarnima, a plač kažnjenima. Zbog toga će pravednici i tada hvaliti Boga, a umrlima u grehu nije vreme da Ga slave.
15. Što se tiče mesta kod Jova: ako čovek siđe u ad, neće izaći, te reči shvati na sledeći način. Napisano je: neće izaći i vratiti se svojoj kući.[8] Kada prođe ovaj svet i razruši se svaki dom, u koji će dom čovek moći ući kad je nastala nova zemlja? Međutim, bolje je saslušati i ostale reči zapisane: za drvo postoji nada ako se poseče, da će se podmladiti i da neće ostati bez izdanka. Ako i ostari u zemlji koren njegov i u prahu izumre panj njegov, čim oseti vodu opet napupi i pusti mladice kao prisad. A čovek umire iznemogao i kad izdahne, gde je?[9] Ovim rečima on kao da prekoreva, jer postavlja pitanje: gde je? Drvo se suši i obnavlja; ta zar neće čovek, za koga je drvo stvoreno, ustati? Da ne bi ti pomislio kako ja izvrćem smisao rečima, čitaj sledeće reči. Pošto je upitao: čovek kad umre gde je, on kaže: kad umre čovek, hoće li oživeti? Da bi na istom mestu kazao: čekaću dokle mi dođe promena.[10] Na jednom drugom mestu opet kaže: i ako se ova koža moja i raščini, opet ću u telu svom videti Boga.[11] A prorok Isaija kaže: oživeće mrtvi tvoji i moje će mrtvo telo ustati.[12] Prorok Jezekilj takođe vrlo jasno kaže: Ja ću otvoriti grobove vaše i izvešću vas iz grobova vaših.[13] Danilo slično kaže: mnogi od onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na život večni, a drugi na sramotu i prekor večni.[14]
16. Sveto pismo mnogo puta svedoči o vaskrsu mrtvih. Osim navedenih i na drugim mestima govori se o tome; samo ovlaš ćemo podsetiti na vaskrsenje četvorodnevnog mrtvaca Lazara, kao i na vaskršavanje sina udovičinog. Radi znanja samo pominjemo ćerku starešine sinagoge, a radi jačeg utiska podsećamo vas na činjenicu da se i kamenje raspalo i tela mnogih svetih ustadoše kada su se otvorili grobovi.[15] Naročito treba pomenuti da je i Hristos ustao iz mrtvih. Ja ne pominjem Iliju, niti sina udovičinog koga je on vaskrsao, niti ukazujem na Jeliseja koji je u dva maha vaskrsao mrtve: jednom za života svoga, a drugi put posle smrti. Još kao živ on je savršio čudo vaskrsenja dušom svojom. Da ne biste pomislili da mi poštujemo samo duše pravednika, kao da tela pravedna nemaju nikakvu silu, podsetite se da je mrtvac koji je upao u grob Jelisejev oživeo, jer se dotakao kostiju njegovih. Mrtvo telo prorokovo savršilo je isto delo kao i duša njegova. Iako je telo ležalo mrtvo u grobu, ipak je darovalo drugome život, a samo je i dalje ostalo mrtvo. Zbog čega? Radi toga da delo vaskrsenja ne bi bilo pripisivano samo duši i da bi se pokazalo da i onda, kada se duša ne nalazi u telu, telo svetih i dalje sadrži čudnovatu silu; u telu je mnogo godina obitavala pravedna duša kojoj se telo u svemu pokorilo. Mi ne smemo kao deca ostati neverni prema ovome, kao da se i nije desilo. Ako marame i peškiri, odvojene od tela, isceljuju bolesnike koji ih se dotaknu, zar neće samo telo prorokovo vaskrsnuti mrtve?
17. O ovome možemo još mnogo govoriti, ali zbog umora uzrokovanog dugotrajnim postom koji je bio u petak i zbog našeg bdenja, kazaćemo o tome samo ukratko ne bacajući mnoga semena da biste vi, po primeru dobre zemlje, prihvativši seme rodili obilan plod. Napomenimo samo da su i apostoli vaskršavali mrtve: Petar je u Jopi vaskrsao Tavitu, Pavle Evtiha u Troadi kao i svi ostali apostoli, mada to nije ponaosob zabeleženo. Setite se reči apostola Pavla napisanih u prvoj poslanici Korinćanima protiv onih koji tvrde da nema vaskrsenja: kako će ustati mrtvi? U kakvom telu će doći? On odgovara: ako mrtvi neće ustati, onda ni Hristos nije ustao.[16] Nevernike on naziva bezumnima; prisetite se svekolikog učenja o vaskrsenju mrtvih koje je on tamo razvio, ali setite se i onoga što je napisao Solunjanima: ne želim da ostanete u neznanju povodom umrlih da ne biste tugovali kao beznadežni.[17] Pročitajte sve što o tome piše na tom mestu, a naročito reči: i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre.[18]
18. Naročito obratite pažnju na reči kojima Pavle, prosto kao prstom, ukazuje sledeće: treba da se ovo truležno obuče u netruležno i mrtvo da se obuče u besmrtnost.[19] Ovo telo neće ustati u istom stanju nemoći u kome se i sada nalazi, nego će se izmeniti i preobući u netruležnost; izmeniće se kao što se železo menja i prima izgled ognja u koji je postavljen ili još bolje, kako je ovo znano vaskrsitelju Gospodu. Ustaće isto ovo telo, ali ne u istom stanju, pošto će sada postati večno. Telo neće imati više potrebe za ovakvom hranom kojom sada održava život, niti će mu biti potrebna kočija za putovanje. Ono će biti duhovno, čudnovato, sa svojstvima koja mi sada ne možemo objasniti. Tada će pravednidži zasijati kao sunce… i kao mesec ili bilo koje drugo svetilo[20] kaže Pismo. Predviđajući čovekovo neverje Bog je malenim crvima, koji se javljaju tokom leta, dao da iz svojih tela ispuštaju svetlost, da im tela svetlucaju, kako bi ljudi i na osnovu ovog primera poverovali u ono što ih očekuje. Taj koji daje delimično, može darovati i sve: Taj koji je stvorio svetlucavog crvića, još više će prosvetiti pravednog čoveka.
19. Dakle, mi ćemo ustati i imaćemo večna tela, ali ona neće biti ista kod svih. Ako je neko pravedan, dobiće nebesko telo u kome će moći da kontaktira sa anđelima; ako je neko grešan, dobiće večno telo koje treba da istrpi večne muke zbog grehova svojih, da bi večno goreo u ognju, a da ne sagoreva. Bog će po pravdi dati i jednima i drugima. Mi ništa ne činimo bez tela. Ustima hulimo, ali se ustima i molimo; telom bludničimo, ali telom čuvamo i čistotu; rukom svojom krademo, ali njome pružamo i milostinju; isto je ovako u svemu ostalom. Dakle, ukoliko je telo u svemu sadejstvovalo duši, u budućem veku dobiće platu sasvim prikladnu delima svojim.
20. Čuvajmo, braćo, tela svoja i ne zloupotrebljavajmo ih kao da su nam tuđa; ne ponašajmo se kao jeretici koji tvrde da nam je strana ova telesna odeća naša; čuvajmo je kao svoju, pošto nam treba dati odgovor Gospodu za sve što učinismo u telu. Ne pričaj: niko me nije video i ne misli da ne postoje svedoci delima tvojim; često nema čoveka kao svedoka, ali je zato nelaživi Tvorac svedok i On, boraveći na nebesima,[21] vidi sva dela tvoja; osim toga, prljavština greha ostaje na telu! Kao što se rana pretvori u krastu i pošto odpadne sa tela ostavlja na koži izvestan beleg za sobom, tako isto i greh ranjava dušu i telo i za sobom ostavlja trag na njima; taj trag se uklanja samo kod onih koji se krste. Rane i tragove na duši i telu celi Bog krštenjem, ali i pre toga mi smo dužni da vodimo računa o delima kako ne bismo uprljali odeću tela i da se ne bismo zbog kratkotrajnog bluda i sladostrašća ili bilo kojeg drugog greha lišili nebeskog spasenja, nego da nasledimo večno carstvo Božije, kojeg sve vas da udostoji Bog svojom blagodaću.
21. Ovo je sve trebalo kazati da bi se dokazalo vaskrsenje mrtvih. A ispovedanje vere koje vam ponovismo pri našem čitanju dužni ste da pažljivo zapamtite.
22. Naš Simvol vere u svom poretku sadrži sledeće: (verujem) u jedno krštenje pokajanja za oproštaj grehova i u jednu Svetu Sabornu Crkvu i u vaskrsenje tela i u život večni. O krštenju i pokajanju kazano je veoma mnogo u našim prvim poukama, a o vaskrsenju mrtvih sada govorismo, na reči: i u vaskrsenje tela. Sada nam preostaje da se osvrnemo na reči: i u jednu Svetu Sabornu Crkvu. O Crkvi mi možemo vrlo mnogo kazati, ali kazaćemo ukratko.
23. Crkva se naziva Sabornom zbog toga što se nalazi raširena po celoj vaseljeni, od kraja do kraja njezinog i što svagde u punoti predaje to učenje koje ljudi moraju znati: o stvarima vidljivim i nevidljivim, nebeskim i zemaljskim, što ceo rod ljudski privodi istinitoj veri, starešine i podređene, obrazovane i neobrazovane, što leči i isceljuje bilo koji greh koji se učini telom ili dušom i što u sebi projavljuje savršenstvo u svakom pogledu, koje je propraćeno i posvedočeno u delima, rečima i u bilo kojim drugim duhovnim darovima.
24. Crkvom, pak (tj. sazivom ili sabranjem) naziva se ona po prirodi stvari, jer sve saziva i sabira zajedno, kao što Gospod kaže u knjizi Levitskoj: sav lik saberi pred vratima skinije svedočanstva.[22] Interesantno je da se izraz: saberi, prvi put u Pismu pominje kada je Bog postavio Aarona za prvosveštenika. U knjizi Ponovljenih zakona Bog kaže Mojseju: saberi mi ljude i čujte reči moje, da biste naučili da me se bojite.[23] Ukazanje na Crkvu vidimo i u pomenu o tablicama: na njima behu napisane sve reči koje vam kaza Gospod na gori, kada vam je govorio iz plamena u dan sabranja.[24] Mojsej kao da kaže: u taj dan u koji vas pozva Bog, vi se sabraste. Psalmopevac takođe kaže: ispovedamo Te (Gospode) u saboru velikom: usred mnoštva naroda hvaliću Te.[25]
25. Najpre je Psalmopevac pojao: u crkvi blagoslovite Boga, Gospoda, koji ste od izvora Izrailjevog.[26] Od onog vremena kako su Judejci, zbog pakosti prema Spasitelju, otpali od blagodati, Spasitelj je sazdao drugu, od pagana, Hrišćansku našu Svetu Crkvu, za koju je kazao Petru: na tom kamenu sazidaću Crkvu svoju i vrata adova neće je nadvladati.[27] Govoreći o jednoj i drugoj David nedvosmisleno kaže: za prvu, odbačenu: omrzoh crkvu lukavih;[28] za drugu, koja će tek biti sazdana, govori u istom psalmu: Gospode, zavoleh krasotu doma tvoga[29], i: u crkvama blagosiljaću Te, Gospode![30] Kada je prva crkva judejska odbačena, tada se po celoj vaseljeni počeše umnožavati Hristove crkve za koje je u Psalmima kazano: pojte Gospodu himnu novu, hvalu njegovu u crkvi prepodobnih.[31] Shodno ovome, prorok kaže Judejcima: niste mi mili, govori Gospod Svedržitelj[32]. Zatim: jer se ime moje, od Istoka do Zapada, proslavlja među paganima.[33] O ovoj Svetoj Vaseljenskoj Crkvi Pavle piše Timoteju: poznaj kako treba živeti u domu Božijem ko)i )e crkva Boga živoga, stub i tvrđava istine.[34]
26. Pošto se ime Crkva koristi u raznim prilikama i različitim slučajevima, kao što se za narod u efeskom pozorištu kaže: rekavši ovo odpusti sabravši se narod[35] (Crkvu), sasvim ispravno možemo i saborišta jeretika tj. Markionita i Manihejaca i drugih, nazvati crkvom lukavih: Simvol vere te, predostrožnosti radi, poučava da veruješ samo u jednu Svetu Sabornu Crkvu, a saborišta jeretička da izbegavaš. Svagda ostani u Svetoj Vaseljenskoj Crkvi u kojoj si i rođen. Ako te put nanese u neki grad, nemoj pitati prosto: gde je hram Gospodnji? Nečastivi jeretici i svi ostali lukavi nazivaju svoje građevine hramovima Gospodnjim; nemoj pitati prosto ni: gde je crkva? Nego: gde je Vaseljenska Crkva? Samo je ovo lično ime i naziv Svete i sveopšte naše Majke Crkve koja je Nevesta Gospoda našeg Isusa Hrista, jedinorođenog Sina Božijeg. Stoji napisano: jer i Hristos zavole Crkvu i sebe predade za nju…[36] Ona na sebi nosi lik i podobije višnjeg Jerusalima koji je slobodan i Majka je svima nama.[37] Ona je prvo bila bezplodna, a sada ima mnogo dece.
27. Posle odbacivanja prve, u ovoj drugoj, Vaseljenskoj Crkvi, po rečima apostola Pavla: Bog postavi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje, četvrto čudotvorce, onda darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različitih jezika[38] i svaki vid vrline tj. premudrost i razum, celomudrenost i pravdu, milostinju i čovekoljubije i neizbledivo trpljenje u vreme gonjenja. Ta Crkva, koja je oružije pravde desnima i levima, slava i besmrtnost, najpre u vreme gonjenja i iskušenja, najrazličitijim vencima ovenčala je svete mučenike zbog njihovog trpljenja, a sada, u vreme mira, blagodaću Božijom, dobija zasluženu čast od careva i upravitelja i od ljudi bilo kojeg roda i staleža. Carevi država i naroda imaju granicu svoje vlasti, jedino Sveta Vaseljenska Crkva u celom svetu ima neograničenu silu. Bog, kao što piše, postavio je svet kao njezinu granicu.[39] Ako bih ja ushteo da o njoj govorim podrobno, trebalo bi mi vrlo mnogo vremena.
28. U toj Svetoj Vaseljenskoj Crkvi mi dobijamo pouku i vodeći bogopriličan život nasleđujemo Carstvo nebesko i život večni, radi čega i podnosimo sve nevolje i napore. Večni život nije nebitan cilj i namera, odnosno, predmet našeg nastojanja. Zato se u ispovedanju vere, posle svega, kaže: i u vaskrsenje šela tj. mrtvih, o čemu već razgovarasmo, te se naučismo verovati: i u život večni, radi kojeg se mi hrišćani i podvizavamo.
29. Dakle, suštastveni i istiniti život jeste Otac koji kroz Sina u Duhu Svetom na sve izliva nebeske darove. Po njegovoj čovekoljubivosti nama je nelaživo obećan večni život; ne treba sumnjati u istinitu mogućnost ovoga. Ne treba da se osvrćemo na našu slabost, nego na Božije svemogućstvo: Bogu je sve moguće! Pošto je tako i mi smo dužni da iščekujemo život večni kao što kaže David: i od pravednih mnogih kojih je kao zvezda vazda i doveka.[40] Takođe i Pavle kaže: i tako ćemo svagda sa Gospodom biti.[41] Sa Gospodom svagda biti znači živeti večno. Spasitelj V evanđelju veoma jasno kaže: i ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.[42]
30. Postoji mnogo dokaza vezanih za život večni. Nama, koji želimo da nasledimo i zadobijemo ovaj život večni, božansko Pismo predlaže sredstva kojima ćemo željeno ostvariti. 11ošto sam već prilično otegao besedu, nećemo izneti sva svedočanstva, nego ćemo njihovo istraživanje prepustiti radoznalima i upornima. Kazaćemo samo ovoliko: nekada se kao sredstvoistavlja i vera, jer piše: onaj koji veruje u Sina imaće život večni.[43] Na drugom mestu stoje reči Spasiteljeve: zaista, zaista vam kažem koji sluša reči moje i veruje Poslavšem me, ima život večni[44]. Nekada se kao sredstvo istavlja evanđeoska propoved^ Spasitelj kaže: koji žanje dobija platu i sabira plod za život večni. Nekada je to mučenički podvig i ispovedanje Hrista, jer kaže Hristos: koji izgubi dušu svoju u životu ovome, sačuvaće je za život večni.[45] Predpostavljanje imena Hristovog imanju i srodnicima: i svaki koji ostavi brata ili sestru mene radi naslediće život večni.[46] Čuvanje zapovesti: ne čini preljube, ne ubij, i dalje;[47] ovo je bio Spasiteljev odgovor mladiću koji Ga je upitao: Učitelju, blagi, šta da učinim da nasledim život večni?[48] Napuštanje zlih dela i služenje Bogu, kao što kaže Pavle: a sad, oslobodivši se greha i postavši sluge Božije, imate plod svoj na osvećenje, a kraj – život večni.[49]
31. Postoje još i mnoga druga sredstva za život večni koja ne pomenuh sada zbog njihovog mnoštva. Gospod, jedini čovekoljubac, nije otvorio samo jedna ili dvoja vrata, nego je otvorio mnoga vrata za ulazak u život večni kako bismo ga svi nasledili, ukoliko ne postoje neke druge smetnje. Sada sam samo ukratko kazao o životu večnom koji u ispovedanju vere predstavlja poslednji predmet učenja i kraj. Svi mi, i koji poučavamo i koji se poučavate, neka se udostojimo njega blagodaću Božijom.
32. Najzad, ljubljena braćo, molim sve vas da dostojno pripremite duše svoje za primanje nebeskih darova. Koliko je bilo moguće ja sam u ovim poučnim besedama, blagodaću Božijom, tokom proteklih dana Četrdesetnice preneo ispovedanje svete i apostolske vere. Možda nisam kazao sve što je trebalo da kažem, jer sam mnogo ispustio; za uzvišenije, potreban je bolji i spremniji učitelj i predavač. Kada nastupi dan Svete Pashe i kada se vi, ljubljeni, prosvetite u Hristu banjom novog rođenja, tada ćete opet čuti, ako da Bog, prigodno učenje o tome sa kakvom pobožnošću i pripremom vi, kao pozvani, treba da stupite u Crkvu; čućete zbog čega se savršavaju svete tajne i obred krštenja, sa kakvom pobožnošću i pripremom treba, posle krštenja, pristupiti Svetom žrtveniku Božijem i pričestiti se Duhovnim i Nebeskim Tajnama da bi duša vaša, prosvećujući se najpre rečju učenja, poznala u svakoj stvari veličanstvenost darova nisposlanih od Boga.
33. Po Svetom i Spasonosnom danu Pashe, počev od drugog dana njezinog, svakog dana tokom sedmice, sabiraćete se na Sveto mesto vaskrsenja i slušaćete druge pouke, ako bude volja Božija. Iz tih pouka saznaćete o svemu onome što se sa vama desilo; sve o čemu budemo govorili biće podkrepljeno citatima iz Starog i Novog zaveta. Saznaćete najpre o onome što predhodi svetom krštenju, a potom ćete doznati na koji način dobiste oproštaj grehova u vodenoj kupeli;[50] saznaćete kako ste osvećeni i kako postadoste pričasnici imena Hristovog; na koji način vam je darovan pečat dejstvom Duha Svetog; doznaćete o tajnama Novog zaveta koje se savršavaju na žrtveniku, koje ovde dobiše svoj početak, i šta je o njima kazano u božanskom Pismu, koja je njihova sila, na koji način treba da im se pristupa i na koji način ih upotrebljavati; na kraju ću vam kazati kako treba da provodite vreme i sebe dostojno, i rečima i delima, da pripremate za blagodat koja se u tajnama daruje, kako biste svi zadobili život večni. O svemu tome, ako Bog da, ja ću vam govoriti.
34. Uostalom, braćo, radujte se u Gospodu svagda i opet kažem: radujte se,[51] jer se približi izbavljenje vaše,[52] a vaše spasenje isčekuju nebeske anđeoske vojske i glas već vapije u pustinji: pripremite put Gospodnji.[53] Prorok kliče: ožedneli pođite na vodu; i još: poslušajte me i ponesite blaga i nasladiće se dobrim duša vaša; nešto kasnije čujte radosne reči: sveti se, sveti se, novi Jerusalime;[54] za taj Jerusalim kaže prorok: posle ovih vremena nazvaćeš se Grad pravde, majka gradovima, verni Sion, jer od Siona izađe zakon i reč Gospodnja iz Jerusalima[55], koja se odavde razlila po celoj vaseljeni kao kiša. Obraćajući se Sionu prorok kaže za vas: pogledaj okolo i vidi sabranja dece tvoje. A Sion odgovara: ko su oni što mi kao oblaci doleću i kao ptice sa svojim ptićima?[56] Oblaci – jer su duhovni, a ptice – jer su nezlobivi. Na drugom mestu opet: ko je čuo ovako nešto i ko je video tako šta? Može li zemlja roditi u jedan dan; može li se narod roditi odjednom? A Sion je rodio decu svoju čim je osetio bolove.[57] Sve će se ispuniti neizrecivom radošću, jer Gospod je kazao: eto, Ja tvorim veselje Jerusalimu i ljudima svojim radost.[58]
35. I zbog vas ću kazati već sada: radujte se nebesa i veseli se zemljo … pomilovao je Bog ljude svoje i utešio je smerni narod svoj.[59] Ovo zavisi od čovekoljubija Gospodnjeg koji vam kaže: Gle, uzeh kao oblak bezakonja tvoja i kao pomrčina grehe tvoje.[60] A vi, pošto se udostojite imena verni, za koje je kazano: koji mi služi dobiće novo ime koje će biti blagosloveno na zemlji,[61] kažite radosno: blagosloven je Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista koji nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim u Hristu na nebesima. U kome imamo izbavljenje krvlju njegovom, oproštaj grehova bogatstvom blagodati njegove, koju je preumnožio u nama… Bog je bogat u milosti zbog velike ljubavi kojom nas je zavoleo i nas, koji bejasmo mrtvi zbog grehova, oživeo je sa Hristom…;[62] zbog toga hvalite Gospoda svih dobara, govoreći: a kada se javi dobrota i čovekoljubije Boga, Spasitelja našeg, ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom novog rođenja i obnovljenja Duhom Svetim, koga je izobilno izlio na nas kroz Isusa Hrista, Spasitelja našeg da bismo, opravdani njegovom blagodaću, postali naslednicdž života večnog kao što se nadamo. Sam Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, Otac slave, neka vam daruje Duha premudrosti i otkrovenja da ga poznate i prosvetljene oči srca vašeg[63] i da On učini da i dela i misli vaše svagda budu dobre. Njemu slava, čast i sila, kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, sa Duhom Svetim, sada i svagda i u beskonačne vekove. A m i n.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govoreno katihumenima u Jerusalimu, bez pripreme, na reči: i u jednu Svetu, Sabornu Crkvu; verujem u vaskrsenje tela i život večni. Takođe i na reči Jezekiljeve: i bi na meni ruka Gospodnja i izvede me u Duhu Gospodnjem i postavi me nasred polja, prepuno kostiju ljudskih…
  2. Ovu picu neki pisci smatraju običnim simvolom, ili slikom kojom će se dočarati vaskrsenje mrtvih, ali njezino stvarno postojanje u svetu poriču.
  3. Izl 3:6, 15, 16
  4. Post 18:25.
  5. Ps 1:5
  6. Jov 7:9
  7. Ps 114:25
  8. Jov 7:9-10
  9. Jov. 14:7-10
  10. Jov. 14:14
  11. Jov. 19:26
  12. Is. 26:19
  13. Jez. 37:12
  14. Dan. 12:2
  15. Mt. 27:52
  16. I Kor 15:35, 16.
  17. I Sol 4:13.
  18. Tamo. stih 16.
  19. I Kor 15:53
  20. Mt 13:43; Dan 12:3
  21. Ps 89:38
  22. Lev. 8, 3
  23. 2 Mojs. 4, 10
  24. 2 Mojs.. 9, 10
  25. Ps. 34, 18
  26. Ps. 67, 27
  27. Mt. 16, 18
  28. Ps. 25, 5
  29. Ps. 25, 8
  30. Ps. 25, 12
  31. Ps. 149, 1
  32. Mal. 1, 10
  33. Mal. 1, 11
  34. 1TimZ:15.
  35. Dela 19:40.
  36. Ef5:25.
  37. Gal4:26.
  38. I Kor 12:28.
  39. Ps 148:3.
  40. Dan 12:3
  41. I Sol 4:17
  42. Mt 25:46
  43. Jn 3:36
  44. JnZ:24
  45. Jn 12:25.
  46. Mt 19:29.
  47. Tamo. stih 18.
  48. Tamo. stih 16
  49. Rm 6:22.
  50. Ef 5:26.
  51. Flb 3:1; 4:4.
  52. Lk 21:28.
  53. MtZ:3
  54. Is 55:1, 2; 60:1
  55. Is 1:26; 2:3
  56. Is60:4, 8
  57. Is66:8.
  58. Is 65:18.
  59. Is 49:13.
  60. Is 44:22.
  61. Is 65:15,16.
  62. Ef 1:3, 7, 8; 2:4, 5
  63. Tit 3:47; Ef 1:17-18

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *