POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA SEDAMNAESTA[1]
 
1. U pređašnjoj mojoj pouci mi smo, koliko do nas stoji, predložili vašoj ljubavi deo svedočanstava o Duhu Svetom; sada ćemo, međutim, voljom Božijom, nastaviti kazivanje navođenjem preostalih svedočanstava iz Novog zaveta. Najpre bih, da se ne bi opterećivala pažnja vaša (naime, rečju o Duhu Svetom nikada se ne možemo zasititi), izneo ono što je ostalo nedorečeno. Sada sasvim odgovorno priznajem da naša slabost ne može smestiti i pojmiti sve ono što je u Pismu kazano o Duhu, ali bez obzira na to ja ni sada neću pribegnuti ljudskom umovanju, nego ću iznositi samo ono što piše u Pismu, jer tako je najbolje, po reči apostolskoj: što i govorimo ne rečima naučenim od ljudske mudrosti, nego naučenim od Duha Svetoga.[2] Mi postupamo kao putnici ili moreplovci koji svagda imaju samo jedan cilj i žele da ga ostvare; ali ipak, zbog slabosti čovekove, vrlo često se prave stanke i pauze na tom putu u nekom poznatom gradu ili pristaništu.
2. Mada svoje kazivanje o Duhu Svetom delimo na stanke, ipak znajte da On sam nije deljiv i da je jedan i isti. Kao što i u učenju o Ocu nekada govorimo o tome zbog čega se On naziva Otac ili Svedržitelj, a nekada govorimo o tome da je On Tvorac svega, ipak takvim deobama u kazivanju i učenju ne deli se vera: postojao je i jeste jedan svršetak pobožnosti. Kao što smo u kazivanju o jedinorođenom Sinu Božijem jedno vreme kazivali samo o njegovom božanstvu, a drugom prilikom govorili samo o njegovom čovečanstvu i mada smo učenje naše o Gospodu našem Isusu Hristu delili na mnoga rasuđivanja, ipak smo sve vreme propovedali jednu nerazdeljivu veru u njega. Na isti način i sada treba shvatiti deobu kazivanja i pouka naših o Duhu Svetom. U suštini mi propovedamo jednu nerazdeljivu veru u njega. Jedan je i isti Duh Sveti koji svoje darove deli kako hoće i kako kome priliči, kako mu je ugodno, ali sam ostaje nerazdeljiv. Utešitelj nije neko drugi, različit od Duha Svetog, negoje jedan i isti, samo što se različitim imenima naziva. On ima život i samobiće; govori, dejstvuje i jeste osvetitelj svih razumnih bića koja je Bog kroz Hrista stvorio tj. anđela i ljudi.
3. Da ne bi zbog ovih različitih naziva i imena ili usled neznanja neki pomislili kako postoje i različiti, mnogi, duhovi, a ne da postoji samo jedan i isti Duh, ti sebe obuzdaj i opomeni da je vaseljenska crkva u svom ispovedanju vere predala sledeće učenje: verujem u jednoga Duha Svetoga, Utešitelja, koji je govorio kroz proroke; na osnovu ovoga bićeš uveren i utemeljen da, mada su mnogi nazivi, ipak je jedan samo Duh Sveti. O tim omenima, odabravši nekoliko od njih, mi ćemo sada govoriti.
4. On se prosto naziva Duhom, kao što malo pre pročitasmo: ovim Duhom daje se reč premudrosti.[3] Naziva se Duhom istine po rečima Spasiteljevim: kada dođe Duh istine.[4] Naziva se Utešiteljem, opet po reči Spasiteljevoj: ako ja ne odem Utešitelj neće doći.[5] A da je On jedan i isti, samo imenovan različitim i mnogim imenima, vidimo iz sledećeg. Jasno je za njega kazano: Utešitelj je Duh Sveti.[6] U vezi sa tim, da je On Utešitelj i Duh istiniti, rečeno je: toga Utešitelja daću vam da bude stalno sa vama u vekove, Duha istinitog. I još: kada dođe Utešitelj koga ću vam poslati od Oca, Duh istine.[7] Naziva se On i Duhom Božijim, kao što piše: i videh Duha Božijeg kako silazi.[8] I na drugom mestu: svi koji se rukovode Duhom Božijim, sinovi Božiji su.[9] Naziva se On i Duhom Očevim, kako kaže Spasitelj: nećete vi govoriti, nego Duh Oca vašeg govoriće kroz vas.[10] Pavle kaže: toga radi priklanjam kolena svoja Ocu … da biste se utvrdili Duhom njegovim.[11] Po rečima Petrovim On se naziva i Duhom Gospodnjim: zbog čega se dogovoriste da iskušate Duha Gospodnjeg?[12] Naziva se i Duhom Božijim, ali i Duhom Hristovim, kako piše Pavle: vi niste u telu, nego u Duhu, pošto Duh Božiji živi u vama: ako neko nema Duha Hristovog, taj nije njegov.[13] Naziva se i Duhom Sina Božijeg: a pošto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svoga. Naročito se naziva Duhom Hristovim: u koje ili kakvo vreme javljaše se u njima duh Hristov.[14] A na drugom mestu: vašol“ molitvom i darom Duha Isusa Hrista.[15]
5. Osim ovih pronaćićeš i druga imena koja se odnose na Duha Svetog. On se naziva Duhom svetinje, jer piše: po Duhu svetinje.[16] Naziva se i Duhom usinovljenja, po reči Pavlovoj: ne primiste Duha robstva za strah, nego primiste Duha usinovljenja koji vapije: ava Oče![17] Naziva se i Duhom otkrovenja: da vam se daruje Duh premudrosti i otkrovenja da Ga poznate.[18] Naziva se^i Duhom obećanja, kako svedoči Pavle: u koga i vi poverovaste i znamenovaste se Duhom obećanja Svetim.[19] Naziva se još i Duhom blagodati po rečima istog apostola: i Duha blagodati vređa.[20] Naziva se još i mnogim drugim, sličnim, imenima. Jasno si još ranije čuo da se On u Psalmima nekada naziva blagim, a nekada: Vladičnim.[21] U Isaijinim proroštvima naziva se Duhom premudrosti i razuma i saveta i kreposti i znanja i pobožnosti i straha Božijeg.[22] Sve ovo, što ranije još rekosmo i što sada kažemo, potvrđuje da su različita imena, ali i pored toga jedan je samo i istiniti Duh Sveti koji ima život i samoživot i svagda, zajedno sa Ocem i Sinom, postoji; On se ne izriče ustima i rečju Oca ili Sina, niti se izdiše, niti se u vazduhu razlaže, nego samolično postoji; sam govori i dejstvuje, ustrojava i osvećuje, jer je nerazdeljivo, jedinstveno i jedno spasiteljno raspoloženje o nama Oca i Sina i Svetoga Duha, kao što ranije mi već rekosmo. Želja mi je da se pamti ono što već rekoh, kako bi znanje bilo savršeno i potpuno; znajte da nije jedan u zakonima i prorocima, a drugi u evanđelju i apostolima, nego je jedan i isti Duh Sveti u Starom i Novom zavetu, koji je izrekao božansko Pismo.
6. Isti Duh Sveti sam je sišao na Svetu Djevu Mariju. Kada je jedinorođeni Hristos imao da se rodi, sila Višnjega osenila je Djevu i Duh Sveti je sišao na nju, osvetio je, da bi bila sposobna da primi Toga kroz koga je sve nastalo. Nije mi namera, a ni potreba, da o tome mnogo govorim i da te poučavam da je ovo bilo neporočno i čisto rođenje: ti znaš da je njoj Gavrilo govorio šta će se sve desiti, ali sam nije učestvovao u događajima; kao Arhanđel dobro znam svoju dužnost i blagovestim ti radost; a kako će se rođenje desiti, nije u mojoj nadležnosti. Duh Sveti sići će na tebe i sila Višnjega oseniće te, te će i ono što će se roditi biti sveto i nazvaće se Sin Božiji.[23]
7. Taj Duh Sveti dejstvovao je i u Jelisaveti. On nije samo u djevama, nego se dotiče i udatih, ukoliko je brak zakonit: i ispuni se Jelisaveta Duhom Svetim[24] i poče da prorokuje. Ova verna i dobra sluškinja govorila je o Gospodu: od kuda meni to da mi dođe majka Gospoda moga?[25] Jelisaveta ju je dostojno dočekala. Istim ovim Duhom ispunio se i Zaharija, otac Jovanov, te poče da prorokuje o dobrima koja jedinorođeni može da daruje, kao i da će Jovan nakon krštenja postati njegov Preteča. Isti Duh Sveti je izvestio pravednog Simeona da neće umreti dok ne vidi Hrista Gospodnjeg;[26] uzevši Hrista na ruke, on je jasno posvedočio o njemu.
8. Jovan, prepun Duha Svetog, još u utrobi majke svoje je osvećen da bude krstitelj Gospoda; on sam nije darovao Duha, ali je propovedao Onoga koji će dati i poslati Duha. On je govorio: ja vas krštavam vodom pokajanja, a onaj koji će doći posle mene … Taj će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.[27] Ognjem – zbog čega? Pošto je silazak Duha Svetog bio u obliku plamenih jezičaka, o čemu je Spasitelj radosno blagovestio: dođoh da bacim oganj na zemlju i kako bih voleo da se već razgoreo.[28]
9. Taj Duh Sveti je sišao kada se Gospod krstio da slava Krštavajućeg se ne bi ostala skrivena; Jovan svedoči: onaj koji me je poslao da krstim vodom, Taj mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i staje na njega, Taj će krstiti Duhom Svetim.[29] Međutim, obrati pažnju šta kaže evanđelista: otvoriše se nebesa[30]! Otvoriše se zbog slave onoga koji silazi iz njih. I gle, otvoriše se nebesa i vide Duha Božijeg u obliku goluba kako silazi na njega tj. Duh je silazio sam, lično, sam po sebi. Bilo je potrebno, kako neki tumače, da početak i uzvišenost dejstava Duha Svetog koji se daruje onima koji se krštavaju, budu saopšteni Spasiteljevom čovečanstvu, jer Spasitelj i daruje tu blagodat. Sišao je On u obliku goluba verovatno, kao što neki kažu, shodno čistoj i nezlobivoj golubici koja Ga dočarava i koja je bila prinošena na žrtvu za vreme molitve za rođenu decu i oproštaj grehova. Tako je veoma verodostojno predskazano da će Hristos upravo ovako pokazati sebe. O Ženihu se u Pesmi blagovesti i kaže: oči njegove su kao u Golubice na izvorima voda.[31]
10. Ovu golubicu je predskazala, po mišljenju nekih, Nojeva golubica. Kao što se u njegovo vreme, pomoću broda i vode, spasoše oni koji behu sa njim u brodu, a istovremeno je počeo da postoji i novi svet, golubica, koju je pustio iz čamca, vratila mu se pred veče sa maslinovom grančicom u kljunu; tako isto, kazuju ovi tumači, Duh Sveti silazi na Noja, uzročnika novog života, koji je objedinio volju svih naroda dočaranih i predstavljenih životinjama koje behu u brodu. Kada On dođe vukovi će pasti zajedno sa jaganjcima. Crkva njegova ima tele i vola i lava i svi oni zajedno pasu, a mi i danas vidimo da crkveni učitelji savetuju i rukovode zemaljskim upraviteljima. Dakle, ta duhovna golubica je sišla u vreme krštenja da bi pokazala da će Taj krsnim drvetom spasavati verujuće i da će smrću svojom darovati spasenje.
11. Ovo se može i drugačije protumačiti: međutim, mi ćemo saslušati šta o Duhu Svetom govori sam Spasitelj. On kaže: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, neće ući u carstvo nebesko.[32] Da ova blagodat dolazi od Oca, On potvrđuje rečima: koliko će više Otac nebeski darovati Duha Svetoga onome koji Ga moli.[33] Bogu se treba klanjati duhom: doći će čas i već je nastao kada će se istiniti poklonici klanjati Ocu duhom i istinom: jer Otac takve poklonike traži. Duh je Bog i koji mu se klanjaju neka se klanjaju duhom i istinom.[34] I još: pošto Ja Duhom Božijim izgonim zloduhe … toga radi kažem vam: svaki greh i hula oprostiće se ljudima, ali hula na Duha neće se oprostiti … ako neko kaže reč protiv Sina Čovečijeg, oprostiće mu se; ali ako kaže protiv Duha Svetog, neće mu se oprostiti ni ovoga, ni onoga veka.[35] Na drugom mestu kaže: Ja ću umoliti Oca da vam pošalje drugog Utešitelja koji će sa vama biti u vekove, Duha istine koga svet ne može primiti, jer Ga ne vidi, niti Ga poznaje. Vi Ga poznajete jer u vama prebiva i u vama će ostati … ovo vam govorim da znate. A Utešitelj, Duh Sveti, koga će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i setićete se svega što vam rekoh … kada dođe Utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine koji od Oca ishodi, On će svedočiti za mene.[36] I na drugom mestu kaže Spasitelj: ako /a ne odem, Utešitelj vam neće doći; a kada dođe On će izobličiti svet zbog grehova i zbog pravde i suda; zatim: još mnogo vam imam kazivati, ali ne možete nositi. Kada dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu: neće od sebe govoriti, nego ono što je čuo i blagovestiće vam ono što će doći. On će me proslaviti jer će od moga primiti i vama blagovestiti. Sve što ima Otac moj, moje je: zbog toga vam rekoh da će od moga primiti i vama blagovestiti.[37] I dalje ću ti navoditi svedočanstva samog Jedinorođenog, da ti ne bi podlegao rečima ljudskim.
12. Zajednicu toga Svetog Duha obećao je Spasitelj apostolima svojim, kao što piše: i ovo rekavši dunu i reče im: primite Duha Svetog; kome oprostite grehe biće im oprošteni, i kome zadržite, zadržani su im.[38] Ovo je drugo duvanje, pošto je prvo bilo narušeno i izgubljeno grehom.[39] O ovom drugom duvanju piše: iziđe zatirač na te, čuvaj grad, pazi na put, ukrepi se dobro.[40] Iziđe – odakle? Iz ada! Evanđelje povestvuje da je ovo njegovo duvanje bilo posle vaskrsenja. Mada im je tada saopštio blagodat, On želi još više da im saopšti, te kaže apostolima: spreman sam još više da vam kažem, ali ne možete primiti i nositi. Primićete blagodat u onoj meri u kojoj možete nositi; ustvari, čekajte još više. Vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u silu sa visine.[41] Sada dobijate donekle, a onda ćete primiti u potpunosti. Vrlo često se dešava da onaj koji prima nesavršeno koristi dobijeno: ali onaj koji se obuče, obavijen je odećom sa svih strana. Ne plašite se, kaže On, oružja i strela đavolovih; vi ćete imati silu Duha Svetog. (Pamtite ono što vam nedavno rekoh da se Duh Sveti ne deli, nego se deli blagodat koja se kroz njega nispošilje).
13. Dakle, Isus se vazneo na nebo i ispunio obećanje. On je govorio učenicima: Ja ću umoliti Oca i poslaće vam drugog Utešitelja.[42] Oni su živeli u Jerusalimu očekujući silazak Duha Svetog; kada je nastupio dan Pedesetnice, u tom gradu Jerusalimu (ovu prednost mi i danas koristimo, jer ta blaga nisu nigde drugde poslata, a nama su darovana) – kažem, u dan Pedesetnice,[43] dok su bili svi zajedno, sišao je sa neba Utešitelj koji snaži i čuva Crkvu, promišlja o dušama, vodi unesrećene, prosvećuje zabludele, nagrađuje podvižnike i ovenčava pobednike.
14. Sišao je da bi obukao u silu i krstio Apostole. Gospod kaže: bićete kršteni Duhom Svetim vrlo brzo.[44] Ovo nije delimična blagodat, nego savršena sila. Kao što svaki koji se u krštenju pogruzi u vodu biva okružen sa svih strana vodom, tako su se i apostoli krstili Duhom Svetim savršeno. Međutim, voda pere samo spoljašnost, dok Duh Sveti krštava celokupnu unutrašnjost duše. Zbog čega se čudiš? Evo ti jedan očigledan primer koji je običan, ali vrlo umesan za neobrazovane ljude: zar se ne dešava kada vatra užari hladno gvožđe da ono od tamnog postaje svetlo, a od hladnog toplo; ako oganj, kao telo, ulazi u sastav železnog tela i u njemu bez ometanja savršava svoje dejstvo, zašto se čuditi kad Duh Sveti uhodi u unutrašnjost duše?
15. Da veličanstvo ove blagodati ne bi ostalo prikriveno, ona je kao nebeska truba šumela: i ču se iznenada šum sa neba kao kada duva snažan vetar.[45] Koji je smisao ovakvom silasku? Da bi i oči videle ognjene jezičke, a uši čule šum: i ispuni sav dom gde se behu sabrali. Učenici behu u jednoj kući i cela kuća se ispunila blagodaću. Po obećanju oni su se krstili celim bićem; i dušom i telom se obukoše u božanstvenu i spasiteljnu odeću: i javiše se razdeljeni jezičci kao plameni i sedoše na svakog ponaosob i svi se ispuniše Duha Svetoga.[46] Primiše oni oganj koji ih nije spržio, nego spasao; primiše oganj koji pali trnje grehova, a dušu prosvećuje. Ovaj oganj će sada i na vas sići i trnje vaših grehova će satrti i istrebiti; dragocenost duše vaše, međutim, još više će ubeliti i prosvetiti, darujući vam blagodat. Nzu je On u ono vreme darovao i svojim apostolima. U obliku plamenih jezičaka na njih se spustila blagodat da bi posredstvom ognjenih jezičaka njihove glave bile ovenčane novim duhovnim vencima. Plameni mač je u svoje vreme zagrađivao ulaz u raj: spasiteljni ognjeni jezik ponovo je vratio izgubljenu blagodat.
16. I počeše govoriti tuđim jezicima, kako im Duh davaše da govore.[47] Galilejci Petar i Andrej, govorahu čas persijskim, čas miđanskim jezikom; Jovan i ostali apostoli govorahu svim jezicima pred prisutnim paganima. Naime, nije običaj da se od našeg vremena u ovaj grad sabiraju ljudi sa raznih strana, nego je to davnašnji običaj. Koji bi učitelj bio kadar da ih u trenu nauči onome što oni do tada nisu znali? Koliko godina prođe dok neko, rukovođen umešnim učiteljima i gramatičarima, nauči grčki jezik pa i tada, i pored svih pomagala, ne nauče svi jednako dobro da govore taj jezik: besednik dobro govori, ali onaj koji zna gramatiku ne mora da zna dobro da govori, jer on ne poznaje nauku ljubomudrija. Međutim, Duh Sveti je u trenu naučio apostole onim jezicima koje oni do tada nisu znali. To je zaista velika mudrost; to je božanska sila. Na koji drugi način objasniti i sa čime uporediti njihovo dotadanje neznanje jezika, sa trenutnim znanjem i govorenjem istih?
17. Prisutni narod se uzbunio. Nastala je pometnja. Druga pometnja koja je u svemu bila suprotna prvoj pometnji: zloj vavilonskoj pometnji! U vavilonskoj pometnji jezika beše ispoljena razdeljenost volje, pošto je zamišljeni naum bio bogoprotivan; u ovoj drugoj pometnji desilo se utemeljenje i sjedinjavanje misli, jer je u svemu bio pobožan cilj. Kroz čega se desio otpad, kroz to se desio i preobražaj. Prisutni slušaoci se oduševiše i rekoše: kako mi svako na svom jeziku slušamo da oni govore?[48] Ništa nije čudno; ni Nikodim nije znao na koji način silazi Duh, pa mu je objašnjeno: Duh diše gde hoće i glas njegov čuješ; ali ne znaš odakle dolazi.[49] Na isti način i ja sam nesposoban da vam kažem ko je On po svome Biću.
18. Neki im se narugahu govoreći; vina su se napili.[50] Govorili su istinu, ali podrugljivo. Zaista je u pitanju vino, ali novo – blagodat Novog zaveta. To je novo vino iz duhovnog vinograda koje je mnogo puta već plodonosilo u prorocima, a u Novom zavetu plod je savršen. Kao što vinogradska loza svagda ostaje ista, ali s vremena na vreme donosi nove plodove, tako isto i ovaj Duh svagda biva i jeste isti, kakav je po suštini, ali iako je mnogo puta dejstvovao u prorocima, sada je pokazao nešto novo i čudesno. Blagodat je saopštena ocima, ali sada je data izobilno. Tamo se samo dotakoše Duha Svetog, a ovde se njime savršeno krstiše.
19. Petar, međutim, koji je posedovao Duha Svetog i toga bio svestan, reče: ljudi, Judejci! Vama je poznat prorok Joilj, ali ne shvatate ono što piše kod njega: ovi nisu pijani kao što vi mislite.[51] Oni su pijani, ali ne od čega vi mislite, nego od onoga što piše: hrane se izobiljem doma tvoga i iz potoka sladosti svojih ti ih napajaš.[52] Napiše se napojem trezvenim koji umrtvljuje greh i oživotvorava srca, pijanstvom suprotnim telesnom: telesno pijanstvo proizvodi i stvara zaborav poznatog, a ovo pijanstvo daruje znanje i o nepoznatim stvarima. Napiše se jer ispiše vino iz duhovne loze koja za sebe kaže: Ja sam loza, a vi ste čokot.[53] Ako meni ne verujete, neka vas vreme dana u koji se ovo desilo uveri: beše treći čas dana.[54] U treći čas dana Raspeti, po Markovim rečima, sada u treći čas šalje ovu blagodat. Nije drugačija blagodat Raspetog od ove koja se sada u treći čas izlila; Taj koji je bio razapet i koji je obećao, sada ispunjava svoje obećanje. Ako želite svedočanstvo čujte reči koje izgovara Petar: to je ono što je kazao prorok Joilj: i posle ovih dana, govori Gospod, izliću Duha svoga.[55] Rečju: izliću, označava se obilni dar: ne u meri u kojoj Bog može dati Duha. Otac ljubi Sina i sve je predao u ruke njegove.[56] On mu je dao vlast da daruje blagodat Duha Svetoga svakome kome blagoizvoli. Izliću od Duha svoga na svako telo i vaši će sinovi prorokovati i kćeri vaše; i potom: i na sluge svoje i sluškinje svoje, u dane one izliću Duha svoga i prorokovaće.[57] Duh Sveti ne gleda na ličnost: On ne potražuje spoljašnje prednosti, nego pobožnost duše; neka se ne gorde bogati, ali neka i bedni ne očajavaju; neka svaki sebe pripremi za primanje nebeske blagodati.
20. Mnogo sam vam do sada rekao i možda se vaš duh već zamorio, ali znajte da je još mnogo ostalo nerečeno; potrebno je još mnogo pouke da bi se učenje o Duhu Svetom potpuno izložilo. Zbog nastupanja praznika Pashe ja sam bio slobodan da produžim svoju besedu, ali i pored toga neću stići i ne mogu da iznesem sve dokaze iz Novog zaveta koje bi vi trebali da saznate; ostalo je još mnogo svedočanstava iz Dela apostolskih u kojima se svedoči da je blagodat Duha Svetoga dejstvovala u Petru i u svim ostalim apostolima. Nisam naveo mnoga mesta iz Sabornih poslanica i iz četrnaest Pavlovih poslanica; nastojaću da iz svih ovih pisama, kao iz velike bašte prepune cvetova, saberemo svedočanstva, ali ne mnoga, da bismo imali vremena da ukažemo na najbitnije od njih.
21. Silom Duha Svetog, voljom Oca i Sina, Petar stade ispred jedanaestoridže i podigavši glas, (kao što piše:) uzvisi krepošću glas svoj, blagovesti Jerusalimu,[58] duhovnom mrežom reči svojih ulovio je za jedan dan tri hiljade duša: toliko je silno blagodat delovala u svim apostolima da su sami Judejci, koji raspeše Hrista, poverovali u ovako velikom broju, krstiše se u ime Hristovo i postojano ostadoše u veri i u molitvi sa apostolima. Istom ovom silom Petar i Jovan, odlazeći u hram na molitvu u deveti čas, imenom Isusa Hrista isceliše hromoga od rođenja koji je sedeo pred crkvenim vratima, a bio je star četrdeset godina;[59] (tako se ispunilo kazano:) hromi će skakati kao jelen.[60] Mrežom duhovnog učenja ulovljeno je pet hiljada ljudi koji odmah poverovaše; zabludele i uporne starešine narodne i prvosveštenike izobličiše mudrošću, ali ne svojom, jer oni behu prosti i neuki ljudi, nego dejstvom Duha Svetoga, kao što piše: tada Petar, ispunivši se Duhom Svetim, reče im..[61] Blagodat Duha Svetoga toliko je delovala kroz dvanaest apostola Hristovih da je kod verujućih ne samo duša i telo bilo jedno, nego su i imanja bila zajednička; iako su vlasnici kuća i imanja donosili apostolima dobijeni novac za prodatu imovinu, ipak među njima nije bilo sirotih. Kada su se Ananija i Sapfira drznuli da slažu Duhu Svetom, dobiše zasluženi kaznu.
22. Rukama apostolskim savršavana su mnoga znamenja i čudesa među ljudima.[62] Duhovna blagodat koja se izlivala kroz apostole toliko beše silna da su oni delovali i izgledali strahovito, mada behu veoma krotki. Niko nije smeo da im se približi, nego ih ljudi veličahu; mnogi ljudi i žene pristupahu veri u Gospoda.[63] Ulice se ispuniše mnogim bolesnicima koji su ležali na svojim posteljama, ne bi li Petrova senka, kada prođe pored njih, pala na njih i izlečila ih; dolažahu i mnogi iz okolnih gradova u ovaj sveti grad Jerusalim, donoseći svoje bolesnike i zaražene duhom nečistim i svi se isceljivahu ovom silom Duha Svetog.[64]
23. Kada su prvosveštenici bacili Apostole u tamnicu, Anđeo ih je tokom noći čudesno izveo i odveo u hram da propovedaju; kada su ih iz hrama ponovo doveli pred sudište, oni su vrlo odvažno izobličili svoje sudije besedom o Hristu. Rečenom su dodali da je i Duha Svetoga Bog darovao onima koji mu se povinuju; mada su ih tada išibali, oni se radosno vratiše od njih ne prestajući da uče i blagoveste o Isusu Hristu?[65]
24. Blagodat Duha Svetoga nije dejstvovala samo u dvanaestorici apostola, nego i kroz prvorođene sinove nekada besplodne Crkve ove tj. kroz sedmoricu đakona. Njih odabraše kao što piše: ispunjene Duhom Svetim i premudrošću.[66] Dostojan svoga imena, Stefan, jedan od njih, prvi među mučenicima, muž prepun vere i Duha Svetoga, činio je čudesa velika i znake mnoge među ljudima; one koji se usudiše na prepirku sa njim pobeđivao je, jer nisu mogli da se usprotive premudrosti i Duhu kojim je govorio. Pošto su ga oklevetali i doveli na sud, on je sijao anđeoskom svetlošću: pogledavši na njega, svi koji behu u sudnici, videhu njegovo lice svetlo kao lice Anđela. Kada je svojim mudrim odgovorom posramio ostrašćene Judejce, ljude neobrazovanog srca i uma, koji se svagda protive Duhu Svetom: ugledao je otvorena nebesa i Sina Čovečijeg kako stoji desno od Boga; ovo nije video svojom silom i ličnim moćima, nego kao što piše božansko Pismo: ovaj, ispunivši se Duhom Svetim, pogledavši na nebesa vide silu Božiju i Isusa kako stoji desno od Boga.[67]
25. Istom silom Duha Svetog, imenom Hristovim, Filip je izgonio demone u samarijskom gradu; nečisti duhovi su izlazili sa velikom vriskom; Filip je lečio paralizovane i hrome i mnogo poverovavšeg naroda priveo je Hristu; Petar i Jovan, došavši u Samariju, molitvom i polaganjem ruku svojih, darovaše svima verujućima Duha Svetoga; jedino se Simon mag, zbog svoje nečasnosti, nije udostojio ove blagodati. Jednom prilikom isti ovaj Filip, pošto je pozvan u Etiopiju, tokom putovanja obratio je etiopskog evnuha, jer je jasno čuo reči samog Duha: pristupi i nastavi put sa onim kolima,[68] naučio je Etiopljanina i u Etiopiju poslao propovednika Hristovog, kao što piše: Etiopija pruža ruke svoje prema Bogu,[69] i pošto ga je anđeo čudnovato uzeo, bio je odnesen u druge gradove da propoveda evanđelje.
26. Istim Duhom Svetim ispunio se Pavle nakon što ga je Gospod naš Isus Hristos prizvao u službu: svedok ovome je pobožni Ananije iz Damaska koji mu je kazao: Gospod Isus, koji ti se javio na putu kojim si išao, poslao je mene da progledaš i da se ispuniš Duhom Svetim.[70] Taj isti Duh Sveti namah je uzdejstvovao i oslepelom Pavlu vratio izgubljeni vid, a dušu njegovu zapečatio svojom blagodaću učinivši ga tako izabranim oruđem koje će predstaviti ime javivšeg mu se Gospoda, kako carevima, tako i sinovima Izrailjevim; negdašnjeg gonitelja učinio je propovednikom i dobrim slugom koji je celu teritoriju, od Jerusalima do Ilirije, ispunio evanđeoskim učenjem; propovedao je i u Rimu i svojom revnošću stigao je sve do Španije. On je podneo mnogo napora i uložio mnogo truda vršeći čudnovata znamenja i čudesa.
27. Silom Duha Svetoga, vrhovni apostol koji poseduje ključeve Carstva nebeskog – Petar, iscelio je u Lidi, današnji Diospol, paralizovanog Eneja; u Jopi je vaskrsao iz mrtvih čestitu Tavitu; u gornjoj sobi jedne kuće imao je viđenje: otvoreno nebo iz koga se spuštalo platno prepuno različitih i raznorodnih životinja, dobivši otkrovenje i zapovest da ni jednoga čoveka ne smatra nečistim ili opoganjenim makar on bio i Jelin, te kada ga je Kornilije kapetan pozvao, jasno je čuo reči ovog istog Duha Svetog: eto, traže te ovi ljudi; ustani, siđi dole i pođi sa njima ne istražujući ništa, jer ih Ja poslah.[71] Da bi jasno stavio na znanje da i pagani mogu biti pričasnici blagodati Duha Svetog Pismo svedoči da, kada je Petar došao u Kesariju i počeo propoved o Hristu, sa njim je došao i Kornilije i dok je Petar učio, napade Duh Sveti na sve koji su slušali njegove reči, tako da se i oni iz obrezanja, koji su takođe došli sa Petrom, veoma začudiše i zadiviše, rekavši: gle, i na pagane se izlio Duh Sveti.[72]
28. Kada se propoved o Hristu počela širiti i u Antiohiji, slavnom gradu Sirije, tamo je bio izaslan Varnava, dobri saradnik, muž blag i prepun Duha Svetoga i vere.[73] Videvši u Antiohiji plodno tle i veliku predstojeću žetvu verujućih u Hrista, on je iz Tarsa, kao pomoćnika i satrudnika, doveo u Antiohiju i Pavla. Koliko je tamo bilo mnogo verujućih potvrđuje i činjenica da se verni prvi put u Antiohiji nazvaše hrišćanima.[74] Smatram da je Gospod odavno već odredio i blagovestio ovo ime, ali je ono vernima dato Duhom Svetim. Kada je Bog na Antiohiju izlio veliku blagodat, tamo se pojaviše proroci i učitelji, među kojima beše i Agav. Onima koji su služili Gospodu i koji su postili, Duh Sveti reče: izdvojte mi Varnavu i Savla na delo za koje ih prizvah.[75] Pošto položiše ruke na njih, Duh Sveti ih je poveo na put. Dakle, sasvim je očigledno da Duh Sveti, koji govori i izašilje, jeste živ, samobitan i delotvoran, kako napred već rekosmo.
29. Taj Duh Sveti, zajedno sa Ocem i Sinom, postavivši u Vaseljenskoj Crkvi Novi zavet, oslobodio nas je od teškog bremena zakona: pod ovim mislim na uredbe o čistoj i nečistoj hrani, o suboti i mladom mesecu, o obrezanju, o kropljenju krvlju i žrtvama; pošto je sve ovo dato za vremena, predstavljalo je senku dolazećih dobara;[76] kada se sama dobra pokazaše, one su, sasvim ispravno, napuštene. Kada je po ovim pitanjima nastao spor u Jerusalimu, podstaknut od strane onih koji su smatrali obaveznim obrezivanje i ispunjavanje Mojsejevog obrednog zakona, u Jerusalim behu izaslani Pavle i Varnava; Apostoli koji behu sabrani u gradu napisaše svoju poslanicu kojom su ceo svet oslobodili svega što je zakon nalagao, kao i svih praobraza. Ovako ozbiljnu stvar oni nisu prisvojili svojoj nadležnosti, nego u napisanoj odluci ispovediše: izvole se Duhu Svetom i nama da nikakvo breme više ne stavljamo na vas osim neophodnog: da se čuvate od žrtava idolskih i od krvi i od udavljenog i od bluda.[77] Ovim su jasno posvedočili da iako je ova odluka delo apostola-ljudi, ipak je ona postala obavezni zakon za celu vaseljenu dejstvom Duha; taj zakon prihvatiše Pavle i Varnava i pronesoše ga celim svetom.
30. Iako sam otegao ovu besedu sve vas molim, ljubljeni, a najpre Duha koji živi u Pavlu, da mi ne zamerite što zbog slabosti svoje i vaše, nisam u stanju da vam kažem više od kazanog. Da li sam ja uopšte kadar da vam na pravovaljan način ispovedim čudesa koja je Pavle silom Duha Svetog, a imenom Hristovim, izvršio na Kipru nad Elimom magom, ili u Listri gde je iscelio hromog, ili u Kilikiji, Frigiji, Galatiji, Miziji, Makedoniji ili ono što je učinio u Filipima – mislim na njegovu propoved i izagnavanje Hristovim imenom pogađačkog duha, kao i na potres koji se desio noću i pomoću koga se on oslobodio tamnice krstivši posle toga tamničkog stražara sa celim domom njegovim; ili ono što je učinio u Solunu i među Atinjanima u Areopagu; ili sve ono što je učio u Ahaji? Da li ja mogu na pravi način da ispričam sve ono što je Pavle činio Duhom Svetim u Efesu? Tamošnji žitelji nisu znali za Duha dok Pavle nije počeo da im propoveda. Kada je Pavle položio svoje ruke na njih i pošto je Duh Sveti sišao oni počeše prorokovati i govoriti jezike.[78] Tolika je bila blagodat Duha Svetog u njemu da ne samo on što je lečio bolne svojim dodirom, nego su uzimali i njegove plašteve i delove odeće, te ozdravljahu i izgonjahu zle duhove; čak i oni koji su se bavili gatanjem sabravši knjige svoje, spališe ih pred svima.[79]
31. Neću govoriti o njegovom delu u Troadi nad Evtihom koji je, zaspavši na terasi, pao sa trećeg sprata i pošto ga donesoše gore kao mrtvog, Pavle ga je oživio. Prećutaću i njegov razgovor sa efeskim prezviterima koje je pozvao u Milet i rekao im: Duh Sveti u svakom gradu već svedoči da me čekaju okovi i nevolje.[80] Rečima: u svakom gradu, Pavle jasno stavlja do znanja da je u svakom gradu, u kome je čudodejstvovao, to činio Duhom Svetim, voljom Božijom i imenom Hristovim. Silom ovog Duha Svetog Pavle je uspešno stigao u ovaj sveti grad Jerusalim. Mada je Agav predskazao Duhom šta će se sve sa njim ovde desiti on je došao ne prestajući da propoveda Hrista. Pošto ga odvedoše u Kesariju na sud, on je i pred Feliksom i pred Fistom upravnikom i pred carem Agripom potvrdio veliku silu i blagodat premudrosti Duha Svetog, tako da je i sam judejski car Agripa rekao: još ćeš i mene ubediti da postanem hrišćanin.[81] Taj Duh Sveti je sačuvao Pavla od bilo kakve nevolje, pa čak i onda kada ga je na ostrvu Malti ugrizla zmija otrovnica; kroz njega je taj Duh izvršio mnoga čudodejstva nad bolesnicima. Isti Duh je, najzad, doveo ovog propovednika Hristovog do carskog grada Rima. Mnoge Judejce koji su tu živeli preobratio je u hrišćanstvo, a svojim protivnicima jasno je kazao: dobri Duh Sveti je govorio kroz Isaiju proroka, govoreći ocima vašim…[82]
32. Da je Pavle, kao i svi ostali Apostoli, zajedno sa svojim slušaocima koji posle njih poverovaše u Oca i Sina i Duha Svetog; (jednosušnog), zaista bio ispunjen Duhom Svetim, neka te uvere njegove reči iz poslanica: reč moja i propoved moja nije u ubedljivim rečima ljudske mudrosti, nego u pokazivanju Duha i sile; a na drugom mestu: kojim nas je i zapečatio.[83] A onaj koji nas je baš za ovo i sazdao jeste Bog, koji nam je i dao zalog Duha.[84] I još: Onaj koji je podigao Isusa iz mrtvih oživeće i vaša tela životvornim Duhom svojim.[85] A u poslanici Timoteju kaže: dobro zaveštanje sačuvaj Duhom Svetim koji živi u nama.[86]
33. Da je Duh Sveti samobitan, da živi i da govori i predskazuje, o tome smo već govorili. Pavle piše Timoteju: Duh izričito govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere.[87] Sve ovo mi vidimo da se desilo u deobama Crkve, ne samo pre nas, nego i u naše vreme, pošto je zabluda jeretika veoma raznovrsna i šarenolika. Na drugom mestu on opet kaže: koja u drugim naraštajima nije bila obznanjena sinovima čovečijim, kako se sada Duhom otkri njegovim svetim apostolima.[88] I još: kao što veli Duh Sveti.[89] Ili: a svedoči nam i Duh Sveti.[90] Na drugom mestu, pozivajući verne da se naoružaju pravdom, kaže: i kacigu spasenja uzmite i mač duhovni koji je reč Božija, i svakom molitvom i prozbom…[91] Takođe: ne opijajte se vinom u čemu je blud, nego se naslađujte Duhom govoreći među sobom u psalmima i himnama i pesmama duhovnim.[92] I još: blagodat Gospoda Isusa i ljubav Boga i zajednidža Svetoga Duha neka je sa svima vama.[93]
34. Sve što rekoh i još mnogo drugo što je izostalo predstavlja, svakako, samobitnu, osvećujuću i dejstvujuću silu Duha Svetog. Trebalo bi mi mnogo, mnogo više vremena ako bih hteo da iznesem sve ostale dokaze i svedočanstva o Duhu Svetom koja se nalaze u četrnaest poslanica apostola Pavla u kojima on na različite načine iznosi pobožno učenje o Duhu Svetom. Neka mi sam svemogući Duh Sveti oprosti što sam, usled nedostatka vremena, izostavio mnoga svedočanstva o njemu, a vama slušaocima, neka daruje savršeno poznanje svega što sam ja izostavio. Marljivi među vama znaju već dosta na osnovu čitanja božanskog Pisma, tako da će na osnovu dvoga: ovog što čuše i čitanja Svetog Pisma, još više utvrditi svoju veru u jednog Boga Oca, Svedržitelja i u Gospoda našeg Isusa Hrista, Sina njegovog, jedinorođenog, i u Duha Svetog, Utešitelja. Mada se izraz Duh u božanskom Pismu pripisuje i odnosi na sva tri lica Božija, jer se za Oca u Jovanovom evanđelju kaže: Bog je Duh,[94] za Sina kod proroka Jeremije: Duh lica našeg Hristos Gospod;[95] za Duha Svetog u Jovanovom evanđelju: Duh Sveti Utešitelj[96] ipak pobožno shvaćeno učenje vere nalaže da odbacimo Savelijevu zabludu. Dakle, vratimo se ponovo na ono što nam priliči i što je korisno sada da kažemo.
35. Pazi dobro da i ti ne pristupiš krštenju slično Simonu, sa licemernim srcem, zaboravljajući na istinu. Naše je da svedočimo, a tvoje da pamtiš i utemeljuješ. Ako ostaneš u veri, blažen si; ako padneš u neverje, trgni se odmah i vrati se veri. U vreme krštenja kada pristupiš Episkopima ili Prezviterima ili Đakonima (blagodat se nalazi svagde: i u selima i u gradovima, u prostim ljudima i u obrazovanim, u slugama i u gospodarima; blagodat nije od čoveka, nego se od Boga daruje kroz čoveka), pristupaj krstitelju, ali ne obraćaj pažnju na njega koga vidiš, nego zadrži svoje misli na Duhu Svetom o kome sada govorimo. On je spreman da zapečati dušu tvoju. On će ti zaista dati nebeski i božanski pečat od koga strepe đavoli, kao što piše: poverovavši u njega biste zapečaćeni obećanim Duhom Svetim.[97]
36. On ispituje svaku dušu i ne baca biser pred svinje. Ako si licemeran, u tom slučaju samo će te čovek krstiti, a Duh neće. Ako li, pak, pristupaš sa verom, u tom slučaju čovek će izvršiti samo vidljivu stranu, a Duh Sveti će saopštiti i darovati nevidljivo. U jednom trenu bićeš podvrgnut velikom i važnom ispitu i odabiru u veliku vojsku; ako prokockaš ovo vreme, nećeš više biti u stanju da ispraviš zlo. Ako se udostojiš blagodati Božije, duša će ti sinuti: primićeš silu koju do tada nisi imao; dobićeš strahovito oružje protiv zloduha. Ako ne budeš skinuo sa sebe ovo oružje i ako budeš čuvao dobijeni pečat, zloduh ti neće smeti pristupiti, jer se plaši, zli dusi se izgone i odgone duhom Božijim.
37. Ako poveruješ, ne samo da ćeš dobiti oproštaj grehova, nego ćeš savršavati dela koja prevazilaze ljudske moći. Neka te Bog udostoji i proročkog dara. Blagodat Božiju ćeš primiti u meri u kojoj možeš nositi, a ne u meri o kojoj ja govorim. Ja mogu govoriti o malom, a ti da dobiješ veliko; vera je, ustvari, velika kupelj. Utešitelj će te svagda čuvati, staraće se o tebi kao o svom vojniku i onda kada dolaziš i kada odlaziš i kada drugi smišljaju zlo protiv tebe. On će ti darovati svakovrsna dobra ukoliko ga svojim gresima ne ožalostiš. Napisano je: ne žalostite Duha Svetog Božijeg kojim ste oznamenovani u dan izbavljenja.[98] Na koji način, ljubljeni, treba čuvati blagodat? Budite spremni da je prihvatite i prihvativši je ne odbacite.
38. Sami, pak, Bog svega, koji je govorio Duhom Svetim kroz proroke, koji Ga je i nisposlao u dan Pedesetnice na apostole, neka i sada nispošlje Ga i na vas i njime da sačuva i nas, čineći svima dobro, kako bismo svagda rađali plodove Duha Svetog: ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, blagost, milosrđe, veru, krotost, uzdržanje[99] u Hristu Isus, Gospodu našem. Kroz njega i sa njim, neka je slava Ocu, zajedno sa Svetim Duhom, sada i svagda i u vekove vekova. A m i n.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govoreno katihumenima u Jerusalimu, bez pripreme, o Duhu Svetom; nastavak pređašnjeg izlaganja na reči poslanice Korinćanima: ovim Duhom daje se reč premudrosti, i dalje – I Kor 12:8.
  2. 1Kor2:13.
  3. 1 Kor12:8.
  4. Jn 16:13.
  5. Jn 16:7
  6. Jn 14:26.
  7. Jn 15:16, 26
  8. MtZ:16.
  9. Rm8:14.
  10. Mt 10:20.
  11. Ef 3:14,16
  12. Dela5:9
  13. Rm 8:9
  14. 1 Petr1:11
  15. Flb1:19
  16. Rm1:4.
  17. Rm8:15.
  18. EF1:17.
  19. Ef 1:13.
  20. Jevr 10:29.
  21. Ps 143:10; 50:14.
  22. Is. 11:2,3
  23. Lk1:35
  24. Lk1:41.
  25. Lk1:43.
  26. Lk2:26
  27. MtZ:11.
  28. Lk 12:49.
  29. Jn1:33
  30. MtZ:16
  31. Pesma5:12.
  32. JnZ:5
  33. Lk 11:3.
  34. Jn 4:23-24.
  35. Mt 12:28, 31-32.
  36. Jn: 14:16-17, 26; 15:26
  37. Jn 16:78,12-15
  38. Jn 20:22-23
  39. Post2:7
  40. Naum2:1
  41. Lk 24:49
  42. Jn 14:16
  43. Dela 2:2.
  44. Dela 1:5.
  45. Dela 2:2.
  46. Dela 2:34
  47. Dela 2:4.
  48. Dela 2:6
  49. Jn 1:8
  50. Dela 2:13
  51. Dela 2:14-15
  52. Ps36:8
  53. Jn 15:5.
  54. Dela2:15
  55. Joilj2:28.
  56. Jn 3:34-35
  57. Dela 2:17,18; Joilj 2:28
  58. Dela2:14; Is 40:9
  59. Dela 3:1, 2,11.
  60. Is 35:6.
  61. Dela4:8.
  62. Dela5:12
  63. Dela5:13, 14.
  64. Dela 5:15, 16.
  65. Lela5:32, 41, 42.
  66. Dela6:3.
  67. sr. Dela 6:5, 8,10,15, 55.
  68. Dela 8:29
  69. Ps 68:32.
  70. Dela 9:17
  71. Dela 10:19-20.
  72. Dela 10:44, 45.
  73. Dela 11:24.
  74. Dela 11:26
  75. Dela 13:2
  76. Jevr 10:1
  77. Dela 15:28, 29.
  78. Dela19:6
  79. Dela 19:19.
  80. D ela 20:23.
  81. Dela 26:28.
  82. Dela 28:25.
  83. I Kor 2:4; II Kor 1:22
  84. II Kor 5:5.
  85. Rm 8:11.
  86. PTim1:14.
  87. I Tim 4:1.
  88. EfZ:5.
  89. Jevr 3:7.
  90. Jevr 10:15.
  91. Ef 6:17,18.
  92. Ef 5:18,19
  93. II Kor 13:13
  94. Jn4:24
  95. Plač4:20.
  96. Jn 14:26
  97. Ef 1:13
  98. Ef4:30.
  99. Gal 5:22-23.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *