ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ
ОГЛАСИТЕЉНА ПОУКА ШЕСНАЕСТА[1]
1. Заиста је потребна духовна благодат да би се расуђивало о Духу Светом: не да би се о њему казало све што треба, јер то је немогуће, него да би се о њему казивало на основу божанског Писма. У еванђељу су записане страшне Христове речи: ако неко каже реч против Духа Светога, неће му бити опроштено ни овога, ни онога века;[2] треба богобојажљиво водити рачуна да се услед незнања или на основу лажног осећаја побожности не каже нешто непристојно о њему и подлегне осуди. Судија живих и мртвих, Исус Христос, каже да таквоме неће бити опроштена хула. Ако се неко овде спотакне, каква му је нада?
2. Молим се да нам се дарује благодат Исуса Христа како бисмо вам без погрешке говорили, а ви да правилно схватите. Трезвеност није потребна само говорнику, него и слушаоцима, јер они ако не чују, не могу правилно схватити казано. О Духу Светом говорићемо само оно што је записано. Ако о нечему не пише, о томе нећемо ни истраживати. Дух Свети је лично изрекао Писмо; сам о себи је казао колико треба нама да схватимо или колико је Он хтео. Говорићемо оно што је Он казао о себи, а што је прећутао, ми се нећемо усудити да тумачимо.
3. Само је један Дух Свети, Утешитељ. Као што постоји само један Бог Отац, другог Оца нема, и као што је један само јединорођени Син и Реч Божија, без брата, тако је исто и само један Дух Свети; нема другог Духа њему равног. Дух Свети је највеличанственија сила, божанска природа и недостижна. Он је живо биће, интелектуално и умно, које све освећује што је Бог кроз Христа створио. Он просвећује душе праведника; Он је и у пророцима и у апостолима у Новом завету. Треба омрзнути све оне који се усуђују да деле једног Духа Светог који је дејствовао и у пророцима и у апостолима; један је Бог Отац, Господар Старог и Новог завета; један је и Господ Исус Христос, у Старом завету предсказан, а у Новом оваплоћен; један је и Дух Свети који је о Христу проповедао кроз пророке, а по доласку Христовом је сишао и показао Га.
4. Нека нико не одваја Стари завет од Новог и нека нико не тврди да је један Дух тамо био, а други је овде. Такав жалости и вређа самог Духа Светог, заједно са Оцем и Сином поштованог, који се у време Крштења открио у Светој Тројици. Јединорођени Син Божији јасно је казао апостолима: идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Духа Светога.[3] Нашу наду полажемо у Оца и Сина и Духа Светога. Не проповедамо тројицу богова: нека заћуте Маркионити; него, са Духом Светим, кроз Сина, проповедамо једног Бога. Нема разлике у вери, нема деобе у побожности. Не делимо Свету Тројицу као што то неки чине, али је и не сливамо као Савелије. Ми трепетно и побожно признајемо једног Оца који нам је послао Спаситеља Сина; признајемо једног Сина, који нам је обећао од Оца послати Утешитеља; признајемо Духа Светог који је говорио кроз пророке и који је у дан Педесетнице сишао на апостоле у виду пламених језичака, овде у Јерусалиму, на месту где се налази горња црква посвећена Апостолима. На нашој страни су све предности: овде је сишао Христос са небеса; овде је Дух Свети сишао са небеса, те би сасвим умесно и најприличније било о Духу Светом говорити у оној горњој цркви, као што о Христу и Голготи говоримо на самој Голготи. Пошто је Сишавши тамо примио славу са овде Распетим, ми стога о Сишавшем говоримо овде: побожност се не може делити.
5. Намера нам је да о Духу Светом кажемо нешто, али не да бисмо потпуно разјаснили његову суштину, јер то је немогуће; него да бисмо изобличили различите, везане за њега, заблуде, како ви не бисте због незнања пали у њих; жеља нам је да онемогућимо насртај лажи, како бисте безбедно ишли путем Царским. Ако услед предострожности овде изиесемо било шта од онога што јеретици агитују, то нека падне на њихову главу; ми који говоримо и ви који слушате, нећемо бити криви за то.
6. Злобни јеретици су у сваком случају наоштрили свој језик против Духа Светога и охрабрише се да протурају лаж и говоре ружно, као што је о томе повествовао Иринеј у својим писаним радовима против јереси. Једни се усудише да себе прогласе Духом Светим; први од њих беше Симон маг, о коме сведоче и Дела апостолска. На ово се одважио од онога момента када је постао одбачен. Такозвани Гностици, људи нечастиви, још горе казиваху о Духу Светом. Безбожни Валентиниани тврде опет нешто сасвим друго; а несрећни Манес се усудио да каже за себе да је он сам тај Утешитељ кога је Христос послао. Неки опет тврде да је један Дух био у пророцима, а сасвим други је у Новом завету. Веома су бројне и разлИчите њихове заблуде или још боље богохулства. Ти слободно омрзни такве и избегавај их као хулнике на Духа Светога, јер им се хула неће опростити. Какво заједништво можеш имати са очајником, ти, који треба да се крстиш Духом Светим? Ако се удружиш са безакоником и са њим заједно паднеш под осуду, шта онда може очекивати онај који жалости и вређа Духа Светог?
7. Нека буду омрзнути и Маркионити који су уништавали речи у Новом завету цитиране из Старог завета. Безбожни Маркион је први допустио тројицу богова и видевши да се у Новом завету налазе сведочанства о Христу из пророка, почео је да брише и уништава сва та старозаветна сведочанства не би ли Цара оставио без сведока. Нека такође буду омрзнути и напред поменути Гностици, зналци по имену, али препуни наивности и незнања, који се усудише да о Духу Светом кажу такве гадости које ја не смем ни поновити.
8. Нека су проклети и Катафриги и Монтан, началник зла, као и његове две пророчице: Максимила и Прискила. Тај Монтан, којије сишао са ума, не би могао све то казати да заиста није полудио, нити би себе могао назвати Духом Светим пошто је велики подлац, испуњен сваковрсном мржњом и срамом. Да не бих ожалостио и повредио овде присутне трезвене жене, његове гадости ћу препричати символично. Заузевши Пепузу, малено месташце у Фригији и самовласно га прогласивши Јерусалимом, заклао је десеторо мале, несрећне, дечице и поделио их на безбожну трпезу за храну, све под изговором тзв. њихове тајне. То је разлог због кога су нас, током гоњења, оптуживали за овакве гадости; мада беху лажни, монтанисти су себе такође називали хришћанима. Осмеливши се да самог себе назове Духом Светим, иако је препун мржње и срама, он неоспорно, као неодговоран, подлеже страшној осуди.
9. Његов сатрудник беше, горе поменути, Манес, који је сабрао у једно зла свих јереси. Он је сабрао сва јеретичка учења и на основу тога саставио ново, лажно, учење. Осмелио се да каже како је баш он тај Утешитељ којег је Христос обећао послати. Међутим, Спаситељ је обећао Утешитеља апостолима, али им је казао: ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу са висине.[4] Дакле? Зар би апостоли, који умреше још пре двеста година, чекали Манеса да би се обукли у силу са висине? Ко се сме дрзнути па устврдити да они у своје време нису били обучени том силом? Лепо пише да су они полагали руке своје и сви примише Духа Светога![5] Није ли се све обећано испунило пре Манеса и пре много година, када је у дан Педесетнице сишао Дух Свети?
10. Због чега је био осуђен Симон маг? Није ли због тога што је дошао пред апостоле и казао: дајте и мени такву власт да и ја могу положити руке на неког и да тај прими Духа Светог.[6]Он није казао: дајте ми обећање Духа Светог, него власт да је ја продам другима; желео је да прода непродавиво, нешто што сам није поседовао. Понудио је новац непоткупљивима. Он је видео да су сви доносили новац и стављали га апостолима пред ноге, али није схватио да сви ти, који богатство бацају под ноге или га употребљавају као помоћ убогима, неће за новац дати власт Духа Светог. Шта они одговорише Симону? Новац твој са тобом нека пропадне, јер си покушао дар Божији новцем поткупити.[7] Ти си други Јуда; мислио си да се дар Духа продаје за новац. Дакле, ако је Симон, који је новцем покушао купити власт, погинуо и пропао, колико ће тек пострадати несрећни Манес који је себе прозвао Духом Светим? Не гледајмо достојне презира – одвојимо се од оних од којих се одвраћа Бог. Кажимо и ми одважно Богу за све јеретике: зар да не мрзим оне који тебе омрзнуше, Господе; зар да се не гадим оних који Те вређају?[8] Постоји и оправдано непријатељство, као што и пише: и стављам непријатељство између тебе и семена твога.[9] Љубав према змији рађа непријатељство против Бога и смрти.
11. То је, ето, све било потребно казати о (од)палима. Сада ћемо се усмерити на божанско Писмо и пићемо воду из својих посуда,[10] са својих извора и бунара, односно, Светих отаца. Пићемо од воде живе која тече у живот вечни. Спаситељ ово рече за Духа којег су, верујући у њега, хтели да приме.[11] Примећујеш да Он каже који верује у мене, а не просто, као што каже Писмо. Он ти указује на речи Старог завета: из утробе његове потећи ће воде живе. Не видљиве реке које напајају земљу из које се рађа трње и биље, него реке које просвећују душу. На другом месту каже: вода коју ћу му ја дати биће извор воде које теку у живот вечни. Нова вода, жива и изливајућа се, која се излива на достојне.
12. Због чега је Он духовну благодат назвао водом? Због тога што вода обујмљује све. Са небеса пада вода у облику кише и мада има јединствен изглед, различита су њезина дејства. Један извор напаја цео врт; једна и иста киша пада на цео свет; међутим, у љиљану она бива бела, у ружи црвена, у љубичици и зумбулу бива љубичаста тј. у сваком цвету бива одговарајуће боје. У финику је ове боје, у винограду оне, и свему дарује особени изглед, јединствен као што је и сама киша јединствена. Не мењајући се она делује различито улазећи у састав тих ствари које је примају и у свакој дејствује на свој начин. На исти начин и Дух Свети, будући је један и јединствен и нераздељив, свакоме дели благодат како му годи. Као што суво дрво, пошто је заливено водом, пушта лишће и гране, тако исто и грешне душе покајањем и примањем Духа Светога доносе плодове правде. Будући је један, вољом Оца – именом Христовим, производи различита дејства. Код некога се језик преобраћа у реч мудрости, код другог душу просвећује пророштвом; једноме даје силу да изгони бесове, другом способност да тумачи божанско Писмо. Једног снажи у трезвености, другог поучава милосрђу; једног поучава посту и подвигу, другога да презире телесно; једног припрема за мучеништво, а другог за нешто друго: међутим, сам у себи је јединствен, као што пише: свакоме се даје пројава Духа на корист; једноме се даје кроз Духа реч мудрости; другоме вера, истим Духом; другоме чињене чудеса, а другоме пророштво, а другоме разликовање духова, а другоме различни језици; све ово чини један и исти Дух, делећи свакоме понаособ како хоће.[12]
13. Пошто се о Духу у божанском Писму говори много и на различите начине, да не би неко услед незнања пао у опасну заблуду не знајући о ком духу је реч, сматрам умесним и предострожним да вам сада протумачим којег то Духа Писмо назива Светим. Као што се Христом (Помазаним) називају Аарон и Давид и Саул, ипак је само један Христос: на исти начин, иако се назив духа дарује различитим предметима, треба добро знати ко се у суштини сматра Духом Светим; многоме се даје назив духа. Анђео се назива духом; наша душа се назива духом; овај ветар који дува назива се духом; и велика сила назива се духом; и рђави начин живота назива се духом; ђаво противник такође се назива духом. Дакле, буди веома обазрив када чујеш име дух да не би уместо правог поштовао лажног духа. Писмо за нашу душу каже: изађе дух његов и врати се у земљу своју.[13] О истој души, на другом месту се каже: изгради дух човека у њему.[14] За анђеле се каже у Псалмима: чиниш анђеле духовима и слуге своје пламеном огњеним.[15] За ветар се каже: духом снажним потопио је бродове тарсијске; као дрво у шуми усколеба се духом.[16] На другом месту опет: огањ, град, снег, голотиња, дух буран.[17] О добром учењу сам Господ каже: речи које вам казах дух су и живот су,[18] односно, оне су духовне: Дух Свети се не може исказати језиком. Он има живот као Премудри, даје силу говора и сам беседи.
14. Желиш ли да знаш шта Он то говори и беседи? Филип, на основу анђеоског откровења, путује у Газу у исто време када је на том путу био и евнух. И рече Дух Филипу: приступи и придружи се оним колима.[19] Видиш ли? Дух говори ономе који хоће да слуша. Језекиљ каже: дође на ме Дух Господњи и рече ми: ово говори Господ.[20] На другом месту: рече Дух Свети апостолима у Антиохији; одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.[21] Видиш да Дух Свети има живот; Он одваја, призива и самовласно шаље. Павле каже: Дух Свети у сваком граду сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.[22] Он је благи осветитељ Цркве и помоћник и Учитељ, Дух Свети, Утешитељ, за кога Спаситељ каже: Он ће вас научити свему (није рекао просто: научиће вас само) и запамтићете све што год вам рекох.[23] Христово учење није другачије од учења Духа Светога, него је једно и исто учење. Он је Павлу предсказао шта ће се десити са њим да би он, знајући то унапред, био благодарнији. Ово је речено ради тога да би израз: речи које вам рекох Дух су, био јаснији; односно, да ти не би поштовао тога Духа простим речима уста, него првенствено добрим учењем.
15. И грех се у Писму назива духом, као што већ рекосмо, али у сасвим другом и супротном смислу, као: дух блуднички заводи их.[24] Духом се назива и нечисти дух[25] – ђаво, иако са додатком нечисти. Свакоме духу, ради означавања његовог својства, даје се одређени назив. Ако Писмо назива душу човекову духом, онда се додаје: дух човечански. Ако се ветар назива духом, онда се додаје: дух снажни.[26] Ако се грех назива духом, додаје се: дух блуднички. Ако се ђаво назива духом, додаје се: дух нечисти; све ово има циљ да бисмо знали о ком духу је реч. Немој никада помислити да се овде говори о Духу Светом – не; име дух представља нешто опште и тиме се подразумева све оно што не поседује грубо тело. Пошто ђаволи немају вештаствено тело, онда се и они називају духом. Међутим, велика је ту разлика. Нечисти дух када напада на душу човекову (нека Господ сачува душу свакога од нас од овога!) наликује крвожедном вуку који напада овцу да би је појео. Сама његова појава врло је страшна да чула не могу да поднесу, а у мислима се ствара пометња и помрачење; његово кидисање је против свих закона; он насилно узима туђе обличје и користи га као своје оруђе, не би ли преварио одабраног; то обличје је сарадник палога са неба; он плази језик, криви уста из којих, уместо речи, куља пена; човек се избезумљује, шири очи али ништа не види и несрећни човек ужасно страда пре него умре. Заиста су ђаволи непријатељи човекови, веома гнусно и немилосрдно поступају са њим.
16. Не, није такав Дух Свети. Његови поступци су усмерени на добро и на спасење. Његова појава је кротка и смирена, шири се миомирис, а бреме његово је веома лагано. Зраци светлости блистају пре но што се Он појави, а Он наступа са љубављу истинитог Душебрижника. Он долази да спасе и излечи, да поучи и уразуми, да утемељи, утеши, просветли ум оних који Га примају, а потом и умове других. Као што онај ко је дуго био у мраку када изађе на светлост уочава светло телесним очима и види оно што до тада није јасно видео, тако и сви они који се удостоје Духа Светога бивају просвећени душом и уздигнувши се изнад човека, сазерцавају оно што пре тога нису видели. На земљи телом, а душом сагледавају небеса. Такав као и Исаија види Господа како седи на узвишеном престолу;[27] као Језекиљ види Онога који седи на херувимима;[28] види као Данило: тушту и тму и хиљаде хиљада.[29] Мали човек гледа почетак и крај света и средину времена и наслеђе царева зна, све то што раније није схватао, јер са њим се сада налази истинити Просветитељ. Унутар телесног обличја је човек, али се сила знања и виђења простире далеко и он чак и дела других може да види.
17. Петар није био телом присутан када су Ананије и Сапфира продавали своје имање, али духом јесте. Због чега сатана испуни срце твоје да слажеш Духу Светом?[30] упита га? Подказивача није било, сведока такође. На основу чега је Петар знао истину? Кад је била у тебе, није ли твоја била? И кад си је продао не беше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје?[31] Благодаћу Духа неуки Петар је знао оно што нису схватили ни грчки мудраци. Нешто слично знаш и о Јелисеју: када је он даром исцелио лепру Нееманову, Гиезије је узео плату као награду за туђи труд и узевши од Неемана новац сакри га на скровитом месту; међутим, тама није тамна за светитеље. Убрзо после тога Јелисеј га упита и као Петар рече: кажи ми јесте ли за толико продали њиву, рече: одакле Гиезије?[32] Није га то упитао што није знао одакле је он пореклом, него од туге запита: одакле? Ти си из таме дошао и у таму идеш. Продао си исцелење губавоме и у замену добићеш његову болест. Ја сам, рече он, испунио заповест онога који ми каза: бадава добисте, бадава дајите; ти си продао дар тај и због тога прими губу која беше повод за трговину. Шта га најзад упита Јелисеј: зар срце моје није ишло с тобом?[33] Иако сам се ја телом налазио овде, ипак сам Духом, датим ми од Бога, видео и оно у даљини, сазнавши шта се десило на сасвим другом месту. Видиш да Дух Свети не изводи само из незнања, него и открива знање? Видиш како Он просвећује човекову душу?
18. Исаија је скоро хиљаду година унапред видео Сион као колибу, иако је у време виђења град још постојао, био у снази и лепоти, украшен трговима; други пророк такође каже: Сион ће се разорати као њива.[34] Тиме је предсказао оно што се у наше време догодило. Уочи прецизност пророштва које каже: и оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца.[35] Сада су на том месту само остаци града и рушевине. Видиш како је Дух Свети просветио светитеље? Због тога добро настој и пази да уместо Духа не примиш лажног духа, него мотри на истините знаке.
19. Ако ти некада на ум падну мисли о чистоти или девствености, знај да је то наук Духа Светог. Нисмо ли имали прилике да се уверимо како је нека дјева побегла из брачне ложе свога жениха, јер је од Духа научена девствености? Имамо примере да је славни царев дворјанин презрео богатство и почасти, научен томе Духом Светим. Нисмо ли често видели младића како, видевши телесну лепоту, затвара очи своје да би избегао срам? Желиш да знаш од куда то: Дух Свети је томе научио душу младићеву. Толико је ласкавих и примамљивих добитака у свету, али хришћани ништа од тога немају. Зашто? Због поуке Духа Светог. Заиста је непроцењив Свети и благи Дух! Сасвим се исправно ми крштавамо у име Оца и Сина и Духа Светог. Док је у телу, човек се храбро бори са најсвирепијим нечистим духовима. И врло често нечисти дух, кога нису могли да савладају ни железним оковима, бива смирен молитвом и славословљем некога у коме се налази сила Духа Светог. И само дување заклињачево представља огањ за невидљиве непријатеље. Дакле, ми имамо великог Поборника и Заступника од Бога, великог Учитеља Цркве и великог Покровитеља. Не треба да се плашимо злодуха; чак ни самог ђавола: наш Заштитник је силнији од њега. Потребно је само да му отворимо врата. Он, обилазећи са свих страна, тражи достојне, тражи коме ће саопштити и даровати своје дарове.
20. Он се назива Утешитељем због тога што теши, што блажи и олакшава нашу немоћ и слабост. Не знамо шта ћемо се молити као што треба, него се сам Дух моли за нас уздисајима неисказаним.[36] Свакако, пред Богом се моли. Врло често се дешава да неко због Христа трпи неправедне осуде и невоље: тада наступа мученички подвиг, јер је такав заокупљен мукама са свих страна, огњем, мачевима, зверима и безданом. Међутим, и тада Дух Свети заповеда и каже: истрпи ради Господа.[37] Човече! Није важно шта ће са тобом да се деси, јер је награда велика. Овде ћеш се за мало потрудити, а тамо ћеш вечно живети са анђелима. Страдања овдашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити.[38] Он дочарава човеку царство небеско, показује му и рај сладости; мученици услед неопходности стоје пред судијама лично у телу, а силом Духа Светог налазе се већ у рају, презирући видљиве патње.
21. Желиш ли да се увериш да мученици управо силом Духа Светог савршавају мученички подвиг. О томе Спаситељ каже ученицима својим: када вас изведу на судишта и у зборнице, не плашите се шта или како ћете казати. Свети Дух ће вас научити у тај час шта треба казати.[39] Немогуће је издржати мученички подвиг за Христа уколико се он не савршава уз помоћ Духа Светог. Нико не може казати да је Исус Господ,[40] осим Духом Светим: ко може живот свој положити за Исуса без помоћи Духа Светога?
22. Дух Свети је велик у даровима својим, непојмљив је и свемогућ. Замисли само колико нас овде има, колико је душа сабрано овде! Он дејствује тако што се свакоме понаособ прикључује; и налазећи се међу нама види и познаје својство и особину свакога од нас, види и мисли и савест и зна оно што мислимо и што говоримо. Све што рекох о њему веома је узвишено и велико, али ипак још увек мало. Ти, коме је Он просветио ум, размисли и види колико се налази хришћана само у нашој области и у целој Палестини; затим усмери своју мисао на цело римско царство, а после се окрени на цео свет, на персијска племена, на народе индијске, на Готе и Сармате, на Гале и Шпанце, на Мавре и Либијце и Етиопћане и на све народе, нама непознате. Многе народе ми не знамо ни по њиховом имену. Погледај у сваком народу на епископе, на презвитере, на ђаконе, на монахиње-дјеве, али и на мирјане. Погледај и види колико је Он велик Заступник и Дароватељ који у целом свету једноме дарује чистоту, другоме свагдашњу девственост; једноме расположивост за милостињу, другоме љубав према ништима, а некоме силу да изгони злодухе; и као што светлост у маху озарава све, тако и Дух Свети просвећује оне који имају очи. Дакле, ако неко упорно остаје слеп и не удостојава се благодати, такав нека не прекорева Духа, него своје неверје.
23. Ти си видео силу његову која дејствује у целом свету; не задржавај се на земљи, него се узноси увис; узнеси се умом на прво небо и тамо погледај на миријаде Анђела. Узнеси се мислима ако можеш још више. Погледај Арханђеле, Духове и Силе, погледај на Начела, на Власти, на Престоле и Господства. За све њих Утешитељ је њихов од Бога Управитељ и Учитељ и Осветитељ. За њим имају потребу људи: Илија и Јелисеј и Исаија; за њим имају потребу анђели: Михаило и Гаврило. Нико од створених нема њему равно достојанство. Чинови анђела, и сва њихова бројност заједно, нису равни са Духом Светим. Сви се они губе пред свеблагом силом Утешитељевом. Они се изашиљу у службу, а овај испитује дубине Божије, како каже Апостол: Дух све испитује и дубине Божије. Ко од људи зна шта је у човеку осим дух човечији који живи у њему? Тако исто и Бога нико не зна осим Духа Божијег.[41]
24. Он је о Христу проповедао и предсказао у пророцима; Он је дејствовао у апостолима; Он и сада печати душу у Крштењу. Мада Отац све даје Сину, Син све предаје Духу Светом. Сам Исус ово каже, а не ја: све је мени предао Отац мој.[42] За Духа Светог каже: када дође Он, Дух истине … Он ће ме прославити, јер ће од Оца мога примити и благовестити вама.[43] Све дарује Отац кроз Сина заједно са Духом Светим. Нису једно дарови Оца, једно Сина, а једно Духа Светога. Једно је спасење, једна је сила, једна вера, један Бог Отац, један Господ, јединорођени Син његов, један Дух Свети, Утешитељ. За нас је довољно да и ово знамо; о природи или суштини његовој не истражуј. Да је о овоме написано, ми бисмо о томе и казивали. Што није написано, то ми не смемо говорити. За спасење је сасвим довољно да знамо да постоји Отац и Син и Дух Свети.
25. Овај Дух је сишао на седамдесеторицу старешина за време Мојсеја (нека вам, љубљени, не буде оптерећење дуга беседа; Тај, о коме говоримо, нека дарује снаге како вама који слушате, тако и мени који говорим). Тај Дух, као што рекох, сишао је на седамдесеторицу старешина за време Мојсеја. Ово вам напомињем ради тога што желим сада да вам покажем како Он све зна и поступа како му је угодно. Беху изабрани седамдесеторица старешина и сиђе Господ у облацима и узе од Духа који је у Мојсеју и метну на седамдесеторицу мужева стараца.[44] Није се Дух разделио, него се благодат разлила по мери спремности и способности примајућих. Међутим, тамо их је било шездесет осам и сви су они пророковали; Елдада и Модада није било. Да би се показало да није Мојсеј пренео овај дар на њих, него Дух, Елдад и Модад иако беху звани нису дошли, али су свеједно пророковали.
26. Наследник Мојсејев, Исус Навин, био је поражен дивотом те је, прошавши поред Мојсеја, казао: чуо си да Елдад и Модад пророкују; беху позвани али се нису одазвали: Господару мој, Мојсеје, забрани им.[45] Мојсеј, пак, рече да то не може забранити и спречити јер је у питању дар небески; не могу им забранити јер и ја тај исти небески дар поседујем. Ја мислим да ти ово ниси казао због зависти; не завиди им што они пророкују, а ти још не пророкујеш. Чекај време. Ко ће свим људима Господњим дати да буду пророци, ако Господ не пошаље Духа свога на њих?[46] Мојсеј је и ово пророчки казао: ако Господ не пошаље. Теби до сада није послао и због тога ти још не пророкујеш. Зар Авраам, Исаак, Јаков и Јосиф нису имали овог Духа? Зар и они пре њих нису њега имали? Међутим, оне речи: ако не пошаље Господ, односе се на то да ће се Дух излити на све људе. Сада је благодат делимична и појединачна, а онда ће бити у изобиљу. Он је погађачки говорио о ономе што се имало десити у наше време, у дан Педесетнице, када је тај Дух сишао и на нас. Он је и раније силазио на многе, као што пише: и Исус син Навинов испуни се Духа премудрости, када је Мојсеј положио руке своје на њега.[47] Видиш ли да је и у Старом и у Новом завету Дух био дарован на један и исти начин? У Мојсејево време Дух је био дариван полагањем руку; Петар је такође даривао Духа рукоположењем; на тебе, када се будеш крстио, сићи ће благодат; на који начин? Нећу казати, јер још није време.
27. Тај Дух је сишао на све праведнике и пророке тј. на Еноса, Еноха, Ноја и остале: на Авраама, Исаака, Јакова. Што се Јосифа тиче, да је он имао Духа Божијег на себи знао је и фараон лично. О Мојсеју и његовим чудноватим делима, која је вршио силом Духа, слушао си већ много пута. Овог Духа је имао и одважни Јов и сви Светитељи: мада нам сва њихова имена нису позната. Силом тог Духа, као што и читамо у књизи Судија, пресуђивао је Готониил; силан беше Гедеон, победе је односио Јефтај, борбу је водила жена Девора; и Самсон док је поступао праведно и док није ожалостио Духа, његовом силом савршавао је надљудска дела. О Самуилу и Давиду јасно читамо у књигама Царства да су Духом Светим сами пророковали, а били су зачетници и осталих пророка. Самуило се назвао прозорљивцем,[48] док је Давид јасно казао: Дух Господњи говори у мени?[49] у Псалмима каже: и Духа твога Светога не одузми од мене, а на другом месту: Дух твој благи упутиће ме на земљу праву.[50] У књизи Проповедниковој читамо да се Духа Светог удостојише Азарија, у време цара Асе, и Јозииљ за време Јосафатовог царевања, као и други Азарије кога су каменовали. Јездра каже: и Дух твој благи даровао си да их поучи?[51] О Илији, узнесеном на небо и о Јелисеју, духоносцима и чудотворцима, не треба ни говорити; довољно је знано да су они били испуњени Духом Светим.
28. Ако неко прочита свих дванаест књига пророчких и још остале, наћи ће многа сведочанства о Духу Светом. Михеј у име Божије каже: ако се ја не испуним силом Духа Господњег;[52] Јоиљ, пак, кличе: и биће после ових дана, говори Господ, излићу од Духа мога на свако тело?[53] Агеј каже: јер сам Ја са вама, Говори Господ Сведржитељ, и Дух мој је на вама.[54] Такође и Захарија: зар речи моје и уредбе моје које Ја у Духу заповедах слугама својим пророцима не стигоше оце ваше?[55]
29. Исаија громогласно каже: и починуће на њему Дух Божији, Дух премудрости и разума, Дух савета и крепости, Дух знања и побожности и испуниће га Дух страха Божијег.[56] Пророк јасно ставља до знања и показује да иако је Дух један и нераздељив, његова дејства су различита. На другом месту каже: Јакове, дете моје … послаћу Духа на семе твоје.[57] И још: Господ посла мене и Духа свога.[58] Такође: ово им је завет од мене, рече Господ; Дух мој који је у теби; Дух Господњи је на мени, кога ради помаза ме… За Јудејце каже: они се не покорише и разгневише Духа Светог његовог; Где је Онај који је ставио Духа Светог у њих?[59] Да ли још памтиш (или си због умора заборавио) Језекиљево сведочанство које смо већ навели: и нападе на мене Дух Господњи и рече ми: речи које говори Господ.[60] Овај израз: нападе на мене, треба благонаклоно прихватити, јер оне означавају снажну љубав, као што се каже на другом месту: када је Јаков видео Јосифа нападе на врат његов;[61] исто тако и благонаклони отац, о коме сведочи еванђеље, видевши блудног сина да се враћа, подстакнут милосрђем и родитељском љубављу, нападе на врат његов и целива га,[62] и код Језекиља читамо: и однесе ме у земљу халдејску у робство; у виђењу Духом Божијим.[63] Још многа друга сведочанства у овим поукама пре Крштења ти си већ чуо: и окропићу вас водом чистом … и даћу вам.[64] И јот на том месту: и Духа свога улићу у вас; и би на мени рука Господња и изведе ме у Духу Господњем.[65]
30. Тај исти Дух Свети умудрио је Данилову душу те је постао судија старешинама, иако беше тек младић. Целомудрена Сусана беше осуђена као блудница и није постојао заштитник или сведок који би је могао избавити од суда. Поведоше је на губилиште и предадоше у руке џелата. Тада се јавио Помоћник, Утешитељ, Дух који освећује свеколико умно јестаство. Устани младићу, каже Он Данилу, изобличи старешине за грехе младости њихове, као што пише: подиже Бог Духом Светим младића;[66] да кажемо укратко: на реч Данилову беше спасена целомудрена Сусана. Ради доказа довољно је да кажемо само оволико. Сада није време да повествујемо детаљно. Навукодоносор је такође знао да је у Данилу почивао Дух Свети, јер пише: Валтазаре, поглаваре врачарима, знам да је дух светих богова у теби.[67] Са једне стране он је изрекао сушту истину, а са друге сушту лаж. Да је он имао Духа Божијег, то је истина. Али, он није био кнез врачарима, јер није био врачар, него је био премудар од Духа Светога. Пре овога Данило му је растумачио сан који није могао да схвати. Видиш ли силу Духа Светога: то што су сами видели нису појмили, а они који то нису видели знају и тумаче њима.
31. Могуће је сакупити веома много сведочанстава из Старог завета и још много опширније казивати о духу Светом, али нема довољно времена. Треба ипак водити рачуна да не преоптеретимо вас који слушате. Због тога, остала сведочанства како Старог, тако и Новог завета, остављамо као поуку за неку наредну прилику, ако Богу буде угодно. Бог мира нека све вас удостоји духовних и небеских дарова посредством Господа нашег Исуса Христа и љубављу Духа.[68] Њему нека је слава и моћ у векове векова. А м и н.
НАПОМЕНЕ:
- Говорено без припреме катихуменима у Јерусалиму, на речи: и у једног Духа Светога, Утешитеља, који је говорио кроз пророке, као и на речи посланице Коринћанима: а о духовним даровима, браћо, нећу да не знате… различни су дарови, али је Дух један, и даље – I Кор 12:1, 4.
- Мт 12:32.
- Мт. 28:19.
- Лк 24:49
- Дела8:17.
- Дела8:19.
- Дела8:20
- Пс 139:21.
- ПостЗ:15.
- Приче 5:15.
- Јн 4:14; 7:39.
- 1 Кор 12:7-11.
- Пс 146:4.
- Зах12:1.
- Пс 104:4.
- Пс48:8, 5
- Пс 149:8
- Јн 6:63.
- Дела8:29
- Јез 11:5
- Дела13:2
- Дела 20:23
- Јн 14:26.
- Ос4:12.
- Лк 11:24.
- Пс47:8
- Ис 6:1
- Јез 10
- Дан 7:10.
- Дела 5:3
- Дела5:4.
- Дела 5:8; IV Цар 5:25.
- 1УЦар5:26.
- МихЗ:12.
- Ис1:8
- Рм8:26
- Пс 27:14.
- Рм8:18.
- Лк 12:11-12.
- 1Кор12:3
- 1 Кор 2:10-11.
- Мт 11:27.
- Јн 16:13-14.
- Број 11:25.
- Број 11:28.
- Број 11:29
- Пон зак34:9.
- Цар9:9.
- 2Цар23:2.
- Пс50:13; 143:10.
- Нем9:20.
- Мих 3:8.
- Јоил. 2:28.
- Агеј 2:5-6.
- Зах1:6.
- . Ис 11:23
- Ис 41:1; 44:3.
- Ис 48:16.
- Ис 59:21; 61:1; 63:10, 11.
- Јез 11:5.
- Пост 46:29.
- Лк 15:20.
- Јез 11:24.
- Јез 36:25, 26.
- Јез37:1.
- Дан 13:45.
- Дан 4:9
- Рм 15:30.
