NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA ŠESNAESTA[1]
 
1. Zaista je potrebna duhovna blagodat da bi se rasuđivalo o Duhu Svetom: ne da bi se o njemu kazalo sve što treba, jer to je nemoguće, nego da bi se o njemu kazivalo na osnovu božanskog Pisma. U evanđelju su zapisane strašne Hristove reči: ako neko kaže reč protiv Duha Svetoga, neće mu biti oprošteno ni ovoga, ni onoga veka;[2] treba bogobojažljivo voditi računa da se usled neznanja ili na osnovu lažnog osećaja pobožnosti ne kaže nešto nepristojno o njemu i podlegne osudi. Sudija živih i mrtvih, Isus Hristos, kaže da takvome neće biti oproštena hula. Ako se neko ovde spotakne, kakva mu je nada?
2. Molim se da nam se daruje blagodat Isusa Hrista kako bismo vam bez pogreške govorili, a vi da pravilno shvatite. Trezvenost nije potrebna samo govorniku, nego i slušaocima, jer oni ako ne čuju, ne mogu pravilno shvatiti kazano. O Duhu Svetom govorićemo samo ono što je zapisano. Ako o nečemu ne piše, o tome nećemo ni istraživati. Duh Sveti je lično izrekao Pismo; sam o sebi je kazao koliko treba nama da shvatimo ili koliko je On hteo. Govorićemo ono što je On kazao o sebi, a što je prećutao, mi se nećemo usuditi da tumačimo.
3. Samo je jedan Duh Sveti, Utešitelj. Kao što postoji samo jedan Bog Otac, drugog Oca nema, i kao što je jedan samo jedinorođeni Sin i Reč Božija, bez brata, tako je isto i samo jedan Duh Sveti; nema drugog Duha njemu ravnog. Duh Sveti je najveličanstvenija sila, božanska priroda i nedostižna. On je živo biće, intelektualno i umno, koje sve osvećuje što je Bog kroz Hrista stvorio. On prosvećuje duše pravednika; On je i u prorocima i u apostolima u Novom zavetu. Treba omrznuti sve one koji se usuđuju da dele jednog Duha Svetog koji je dejstvovao i u prorocima i u apostolima; jedan je Bog Otac, Gospodar Starog i Novog zaveta; jedan je i Gospod Isus Hristos, u Starom zavetu predskazan, a u Novom ovaploćen; jedan je i Duh Sveti koji je o Hristu propovedao kroz proroke, a po dolasku Hristovom je sišao i pokazao Ga.
4. Neka niko ne odvaja Stari zavet od Novog i neka niko ne tvrdi da je jedan Duh tamo bio, a drugi je ovde. Takav žalosti i vređa samog Duha Svetog, zajedno sa Ocem i Sinom poštovanog, koji se u vreme Krštenja otkrio u Svetoj Trojici. Jedinorođeni Sin Božiji jasno je kazao apostolima: idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.[3] Našu nadu polažemo u Oca i Sina i Duha Svetoga. Ne propovedamo trojicu bogova: neka zaćute Markioniti; nego, sa Duhom Svetim, kroz Sina, propovedamo jednog Boga. Nema razlike u veri, nema deobe u pobožnosti. Ne delimo Svetu Trojicu kao što to neki čine, ali je i ne slivamo kao Savelije. Mi trepetno i pobožno priznajemo jednog Oca koji nam je poslao Spasitelja Sina; priznajemo jednog Sina, koji nam je obećao od Oca poslati Utešitelja; priznajemo Duha Svetog koji je govorio kroz proroke i koji je u dan Pedesetnice sišao na apostole u vidu plamenih jezičaka, ovde u Jerusalimu, na mestu gde se nalazi gornja crkva posvećena Apostolima. Na našoj strani su sve prednosti: ovde je sišao Hristos sa nebesa; ovde je Duh Sveti sišao sa nebesa, te bi sasvim umesno i najpriličnije bilo o Duhu Svetom govoriti u onoj gornjoj crkvi, kao što o Hristu i Golgoti govorimo na samoj Golgoti. Pošto je Sišavši tamo primio slavu sa ovde Raspetim, mi stoga o Sišavšem govorimo ovde: pobožnost se ne može deliti.
5. Namera nam je da o Duhu Svetom kažemo nešto, ali ne da bismo potpuno razjasnili njegovu suštinu, jer to je nemoguće; nego da bismo izobličili različite, vezane za njega, zablude, kako vi ne biste zbog neznanja pali u njih; želja nam je da onemogućimo nasrtaj laži, kako biste bezbedno išli putem Carskim. Ako usled predostrožnosti ovde iziesemo bilo šta od onoga što jeretici agituju, to neka padne na njihovu glavu; mi koji govorimo i vi koji slušate, nećemo biti krivi za to.
6. Zlobni jeretici su u svakom slučaju naoštrili svoj jezik protiv Duha Svetoga i ohrabriše se da proturaju laž i govore ružno, kao što je o tome povestvovao Irinej u svojim pisanim radovima protiv jeresi. Jedni se usudiše da sebe proglase Duhom Svetim; prvi od njih beše Simon mag, o kome svedoče i Dela apostolska. Na ovo se odvažio od onoga momenta kada je postao odbačen. Takozvani Gnostici, ljudi nečastivi, još gore kazivahu o Duhu Svetom. Bezbožni Valentiniani tvrde opet nešto sasvim drugo; a nesrećni Manes se usudio da kaže za sebe da je on sam taj Utešitelj koga je Hristos poslao. Neki opet tvrde da je jedan Duh bio u prorocima, a sasvim drugi je u Novom zavetu. Veoma su brojne i razlIčite njihove zablude ili još bolje bogohulstva. Ti slobodno omrzni takve i izbegavaj ih kao hulnike na Duha Svetoga, jer im se hula neće oprostiti. Kakvo zajedništvo možeš imati sa očajnikom, ti, koji treba da se krstiš Duhom Svetim? Ako se udružiš sa bezakonikom i sa njim zajedno padneš pod osudu, šta onda može očekivati onaj koji žalosti i vređa Duha Svetog?
7. Neka budu omrznuti i Markioniti koji su uništavali reči u Novom zavetu citirane iz Starog zaveta. Bezbožni Markion je prvi dopustio trojicu bogova i videvši da se u Novom zavetu nalaze svedočanstva o Hristu iz proroka, počeo je da briše i uništava sva ta starozavetna svedočanstva ne bi li Cara ostavio bez svedoka. Neka takođe budu omrznuti i napred pomenuti Gnostici, znalci po imenu, ali prepuni naivnosti i neznanja, koji se usudiše da o Duhu Svetom kažu takve gadosti koje ja ne smem ni ponoviti.
8. Neka su prokleti i Katafrigi i Montan, načalnik zla, kao i njegove dve proročice: Maksimila i Priskila. Taj Montan, kojije sišao sa uma, ne bi mogao sve to kazati da zaista nije poludio, niti bi sebe mogao nazvati Duhom Svetim pošto je veliki podlac, ispunjen svakovrsnom mržnjom i sramom. Da ne bih ožalostio i povredio ovde prisutne trezvene žene, njegove gadosti ću prepričati simvolično. Zauzevši Pepuzu, maleno mestašce u Frigiji i samovlasno ga proglasivši Jerusalimom, zaklao je desetoro male, nesrećne, dečice i podelio ih na bezbožnu trpezu za hranu, sve pod izgovorom tzv. njihove tajne. To je razlog zbog koga su nas, tokom gonjenja, optuživali za ovakve gadosti; mada behu lažni, montanisti su sebe takođe nazivali hrišćanima. Osmelivši se da samog sebe nazove Duhom Svetim, iako je prepun mržnje i srama, on neosporno, kao neodgovoran, podleže strašnoj osudi.
9. Njegov satrudnik beše, gore pomenuti, Manes, koji je sabrao u jedno zla svih jeresi. On je sabrao sva jeretička učenja i na osnovu toga sastavio novo, lažno, učenje. Osmelio se da kaže kako je baš on taj Utešitelj kojeg je Hristos obećao poslati. Međutim, Spasitelj je obećao Utešitelja apostolima, ali im je kazao: vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u silu sa visine.[4] Dakle? Zar bi apostoli, koji umreše još pre dvesta godina, čekali Manesa da bi se obukli u silu sa visine? Ko se sme drznuti pa ustvrditi da oni u svoje vreme nisu bili obučeni tom silom? Lepo piše da su oni polagali ruke svoje i svi primiše Duha Svetoga![5] Nije li se sve obećano ispunilo pre Manesa i pre mnogo godina, kada je u dan Pedesetnice sišao Duh Sveti?
10. Zbog čega je bio osuđen Simon mag? Nije li zbog toga što je došao pred apostole i kazao: dajte i meni takvu vlast da i ja mogu položiti ruke na nekog i da taj primi Duha Svetog.[6]On nije kazao: dajte mi obećanje Duha Svetog, nego vlast da je ja prodam drugima; želeo je da proda neprodavivo, nešto što sam nije posedovao. Ponudio je novac nepotkupljivima. On je video da su svi donosili novac i stavljali ga apostolima pred noge, ali nije shvatio da svi ti, koji bogatstvo bacaju pod noge ili ga upotrebljavaju kao pomoć ubogima, neće za novac dati vlast Duha Svetog. Šta oni odgovoriše Simonu? Novac tvoj sa tobom neka propadne, jer si pokušao dar Božiji novcem potkupiti.[7] Ti si drugi Juda; mislio si da se dar Duha prodaje za novac. Dakle, ako je Simon, koji je novcem pokušao kupiti vlast, poginuo i propao, koliko će tek postradati nesrećni Manes koji je sebe prozvao Duhom Svetim? Ne gledajmo dostojne prezira – odvojimo se od onih od kojih se odvraća Bog. Kažimo i mi odvažno Bogu za sve jeretike: zar da ne mrzim one koji tebe omrznuše, Gospode; zar da se ne gadim onih koji Te vređaju?[8] Postoji i opravdano neprijateljstvo, kao što i piše: i stavljam neprijateljstvo između tebe i semena tvoga.[9] Ljubav prema zmiji rađa neprijateljstvo protiv Boga i smrti.
11. To je, eto, sve bilo potrebno kazati o (od)palima. Sada ćemo se usmeriti na božansko Pismo i pićemo vodu iz svojih posuda,[10] sa svojih izvora i bunara, odnosno, Svetih otaca. Pićemo od vode žive koja teče u život večni. Spasitelj ovo reče za Duha kojeg su, verujući u njega, hteli da prime.[11] Primećuješ da On kaže koji veruje u mene, a ne prosto, kao što kaže Pismo. On ti ukazuje na reči Starog zaveta: iz utrobe njegove poteći će vode žive. Ne vidljive reke koje napajaju zemlju iz koje se rađa trnje i bilje, nego reke koje prosvećuju dušu. Na drugom mestu kaže: voda koju ću mu ja dati biće izvor vode koje teku u život večni. Nova voda, živa i izlivajuća se, koja se izliva na dostojne.
12. Zbog čega je On duhovnu blagodat nazvao vodom? Zbog toga što voda obujmljuje sve. Sa nebesa pada voda u obliku kiše i mada ima jedinstven izgled, različita su njezina dejstva. Jedan izvor napaja ceo vrt; jedna i ista kiša pada na ceo svet; međutim, u ljiljanu ona biva bela, u ruži crvena, u ljubičici i zumbulu biva ljubičasta tj. u svakom cvetu biva odgovarajuće boje. U finiku je ove boje, u vinogradu one, i svemu daruje osobeni izgled, jedinstven kao što je i sama kiša jedinstvena. Ne menjajući se ona deluje različito ulazeći u sastav tih stvari koje je primaju i u svakoj dejstvuje na svoj način. Na isti način i Duh Sveti, budući je jedan i jedinstven i nerazdeljiv, svakome deli blagodat kako mu godi. Kao što suvo drvo, pošto je zaliveno vodom, pušta lišće i grane, tako isto i grešne duše pokajanjem i primanjem Duha Svetoga donose plodove pravde. Budući je jedan, voljom Oca – imenom Hristovim, proizvodi različita dejstva. Kod nekoga se jezik preobraća u reč mudrosti, kod drugog dušu prosvećuje proroštvom; jednome daje silu da izgoni besove, drugom sposobnost da tumači božansko Pismo. Jednog snaži u trezvenosti, drugog poučava milosrđu; jednog poučava postu i podvigu, drugoga da prezire telesno; jednog priprema za mučeništvo, a drugog za nešto drugo: međutim, sam u sebi je jedinstven, kao što piše: svakome se daje projava Duha na korist; jednome se daje kroz Duha reč mudrosti; drugome vera, istim Duhom; drugome činjene čudesa, a drugome proroštvo, a drugome razlikovanje duhova, a drugome različni jezici; sve ovo čini jedan i isti Duh, deleći svakome ponaosob kako hoće.[12]
13. Pošto se o Duhu u božanskom Pismu govori mnogo i na različite načine, da ne bi neko usled neznanja pao u opasnu zabludu ne znajući o kom duhu je reč, smatram umesnim i predostrožnim da vam sada protumačim kojeg to Duha Pismo naziva Svetim. Kao što se Hristom (Pomazanim) nazivaju Aaron i David i Saul, ipak je samo jedan Hristos: na isti način, iako se naziv duha daruje različitim predmetima, treba dobro znati ko se u suštini smatra Duhom Svetim; mnogome se daje naziv duha. Anđeo se naziva duhom; naša duša se naziva duhom; ovaj vetar koji duva naziva se duhom; i velika sila naziva se duhom; i rđavi način života naziva se duhom; đavo protivnik takođe se naziva duhom. Dakle, budi veoma obazriv kada čuješ ime duh da ne bi umesto pravog poštovao lažnog duha. Pismo za našu dušu kaže: izađe duh njegov i vrati se u zemlju svoju.[13] O istoj duši, na drugom mestu se kaže: izgradi duh čoveka u njemu.[14] Za anđele se kaže u Psalmima: činiš anđele duhovima i sluge svoje plamenom ognjenim.[15] Za vetar se kaže: duhom snažnim potopio je brodove tarsijske; kao drvo u šumi uskoleba se duhom.[16] Na drugom mestu opet: oganj, grad, sneg, golotinja, duh buran.[17] O dobrom učenju sam Gospod kaže: reči koje vam kazah duh su i život su,[18] odnosno, one su duhovne: Duh Sveti se ne može iskazati jezikom. On ima život kao Premudri, daje silu govora i sam besedi.
14. Želiš li da znaš šta On to govori i besedi? Filip, na osnovu anđeoskog otkrovenja, putuje u Gazu u isto vreme kada je na tom putu bio i evnuh. I reče Duh Filipu: pristupi i pridruži se onim kolima.[19] Vidiš li? Duh govori onome koji hoće da sluša. Jezekilj kaže: dođe na me Duh Gospodnji i reče mi: ovo govori Gospod.[20] Na drugom mestu: reče Duh Sveti apostolima u Antiohiji; odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah.[21] Vidiš da Duh Sveti ima život; On odvaja, priziva i samovlasno šalje. Pavle kaže: Duh Sveti u svakom gradu svedoči, govoreći da me okovi i nevolje čekaju.[22] On je blagi osvetitelj Crkve i pomoćnik i Učitelj, Duh Sveti, Utešitelj, za koga Spasitelj kaže: On će vas naučiti svemu (nije rekao prosto: naučiće vas samo) i zapamtićete sve što god vam rekoh.[23] Hristovo učenje nije drugačije od učenja Duha Svetoga, nego je jedno i isto učenje. On je Pavlu predskazao šta će se desiti sa njim da bi on, znajući to unapred, bio blagodarniji. Ovo je rečeno radi toga da bi izraz: reči koje vam rekoh Duh su, bio jasniji; odnosno, da ti ne bi poštovao toga Duha prostim rečima usta, nego prvenstveno dobrim učenjem.
15. I greh se u Pismu naziva duhom, kao što već rekosmo, ali u sasvim drugom i suprotnom smislu, kao: duh bludnički zavodi ih.[24] Duhom se naziva i nečisti duh[25] – đavo, iako sa dodatkom nečisti. Svakome duhu, radi označavanja njegovog svojstva, daje se određeni naziv. Ako Pismo naziva dušu čovekovu duhom, onda se dodaje: duh čovečanski. Ako se vetar naziva duhom, onda se dodaje: duh snažni.[26] Ako se greh naziva duhom, dodaje se: duh bludnički. Ako se đavo naziva duhom, dodaje se: duh nečisti; sve ovo ima cilj da bismo znali o kom duhu je reč. Nemoj nikada pomisliti da se ovde govori o Duhu Svetom – ne; ime duh predstavlja nešto opšte i time se podrazumeva sve ono što ne poseduje grubo telo. Pošto đavoli nemaju veštastveno telo, onda se i oni nazivaju duhom. Međutim, velika je tu razlika. Nečisti duh kada napada na dušu čovekovu (neka Gospod sačuva dušu svakoga od nas od ovoga!) nalikuje krvožednom vuku koji napada ovcu da bi je pojeo. Sama njegova pojava vrlo je strašna da čula ne mogu da podnesu, a u mislima se stvara pometnja i pomračenje; njegovo kidisanje je protiv svih zakona; on nasilno uzima tuđe obličje i koristi ga kao svoje oruđe, ne bi li prevario odabranog; to obličje je saradnik paloga sa neba; on plazi jezik, krivi usta iz kojih, umesto reči, kulja pena; čovek se izbezumljuje, širi oči ali ništa ne vidi i nesrećni čovek užasno strada pre nego umre. Zaista su đavoli neprijatelji čovekovi, veoma gnusno i nemilosrdno postupaju sa njim.
16. Ne, nije takav Duh Sveti. Njegovi postupci su usmereni na dobro i na spasenje. Njegova pojava je krotka i smirena, širi se miomiris, a breme njegovo je veoma lagano. Zraci svetlosti blistaju pre no što se On pojavi, a On nastupa sa ljubavlju istinitog Dušebrižnika. On dolazi da spase i izleči, da pouči i urazumi, da utemelji, uteši, prosvetli um onih koji Ga primaju, a potom i umove drugih. Kao što onaj ko je dugo bio u mraku kada izađe na svetlost uočava svetlo telesnim očima i vidi ono što do tada nije jasno video, tako i svi oni koji se udostoje Duha Svetoga bivaju prosvećeni dušom i uzdignuvši se iznad čoveka, sazercavaju ono što pre toga nisu videli. Na zemlji telom, a dušom sagledavaju nebesa. Takav kao i Isaija vidi Gospoda kako sedi na uzvišenom prestolu;[27] kao Jezekilj vidi Onoga koji sedi na heruvimima;[28] vidi kao Danilo: tuštu i tmu i hiljade hiljada.[29] Mali čovek gleda početak i kraj sveta i sredinu vremena i nasleđe careva zna, sve to što ranije nije shvatao, jer sa njim se sada nalazi istiniti Prosvetitelj. Unutar telesnog obličja je čovek, ali se sila znanja i viđenja prostire daleko i on čak i dela drugih može da vidi.
17. Petar nije bio telom prisutan kada su Ananije i Sapfira prodavali svoje imanje, ali duhom jeste. Zbog čega satana ispuni srce tvoje da slažeš Duhu Svetom?[30] upita ga? Podkazivača nije bilo, svedoka takođe. Na osnovu čega je Petar znao istinu? Kad je bila u tebe, nije li tvoja bila? I kad si je prodao ne beše li u tvojoj vlasti? Zašto si takvu stvar metnuo u srce svoje?[31] Blagodaću Duha neuki Petar je znao ono što nisu shvatili ni grčki mudraci. Nešto slično znaš i o Jeliseju: kada je on darom iscelio lepru Neemanovu, Giezije je uzeo platu kao nagradu za tuđi trud i uzevši od Neemana novac sakri ga na skrovitom mestu; međutim, tama nije tamna za svetitelje. Ubrzo posle toga Jelisej ga upita i kao Petar reče: kaži mi jeste li za toliko prodali njivu, reče: odakle Giezije?[32] Nije ga to upitao što nije znao odakle je on poreklom, nego od tuge zapita: odakle? Ti si iz tame došao i u tamu ideš. Prodao si iscelenje gubavome i u zamenu dobićeš njegovu bolest. Ja sam, reče on, ispunio zapovest onoga koji mi kaza: badava dobiste, badava dajite; ti si prodao dar taj i zbog toga primi gubu koja beše povod za trgovinu. Šta ga najzad upita Jelisej: zar srce moje nije išlo s tobom?[33] Iako sam se ja telom nalazio ovde, ipak sam Duhom, datim mi od Boga, video i ono u daljini, saznavši šta se desilo na sasvim drugom mestu. Vidiš da Duh Sveti ne izvodi samo iz neznanja, nego i otkriva znanje? Vidiš kako On prosvećuje čovekovu dušu?
18. Isaija je skoro hiljadu godina unapred video Sion kao kolibu, iako je u vreme viđenja grad još postojao, bio u snazi i lepoti, ukrašen trgovima; drugi prorok takođe kaže: Sion će se razorati kao njiva.[34] Time je predskazao ono što se u naše vreme dogodilo. Uoči preciznost proroštva koje kaže: i osta kći sionska kao koliba u vinogradu, kao senica u gradini od krastavaca.[35] Sada su na tom mestu samo ostaci grada i ruševine. Vidiš kako je Duh Sveti prosvetio svetitelje? Zbog toga dobro nastoj i pazi da umesto Duha ne primiš lažnog duha, nego motri na istinite znake.
19. Ako ti nekada na um padnu misli o čistoti ili devstvenosti, znaj da je to nauk Duha Svetog. Nismo li imali prilike da se uverimo kako je neka djeva pobegla iz bračne lože svoga ženiha, jer je od Duha naučena devstvenosti? Imamo primere da je slavni carev dvorjanin prezreo bogatstvo i počasti, naučen tome Duhom Svetim. Nismo li često videli mladića kako, videvši telesnu lepotu, zatvara oči svoje da bi izbegao sram? Želiš da znaš od kuda to: Duh Sveti je tome naučio dušu mladićevu. Toliko je laskavih i primamljivih dobitaka u svetu, ali hrišćani ništa od toga nemaju. Zašto? Zbog pouke Duha Svetog. Zaista je neprocenjiv Sveti i blagi Duh! Sasvim se ispravno mi krštavamo u ime Oca i Sina i Duha Svetog. Dok je u telu, čovek se hrabro bori sa najsvirepijim nečistim duhovima. I vrlo često nečisti duh, koga nisu mogli da savladaju ni železnim okovima, biva smiren molitvom i slavoslovljem nekoga u kome se nalazi sila Duha Svetog. I samo duvanje zaklinjačevo predstavlja oganj za nevidljive neprijatelje. Dakle, mi imamo velikog Pobornika i Zastupnika od Boga, velikog Učitelja Crkve i velikog Pokrovitelja. Ne treba da se plašimo zloduha; čak ni samog đavola: naš Zaštitnik je silniji od njega. Potrebno je samo da mu otvorimo vrata. On, obilazeći sa svih strana, traži dostojne, traži kome će saopštiti i darovati svoje darove.
20. On se naziva Utešiteljem zbog toga što teši, što blaži i olakšava našu nemoć i slabost. Ne znamo šta ćemo se moliti kao što treba, nego se sam Duh moli za nas uzdisajima neiskazanim.[36] Svakako, pred Bogom se moli. Vrlo često se dešava da neko zbog Hrista trpi nepravedne osude i nevolje: tada nastupa mučenički podvig, jer je takav zaokupljen mukama sa svih strana, ognjem, mačevima, zverima i bezdanom. Međutim, i tada Duh Sveti zapoveda i kaže: istrpi radi Gospoda.[37] Čoveče! Nije važno šta će sa tobom da se desi, jer je nagrada velika. Ovde ćeš se za malo potruditi, a tamo ćeš večno živeti sa anđelima. Stradanja ovdašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti.[38] On dočarava čoveku carstvo nebesko, pokazuje mu i raj sladosti; mučenici usled neophodnosti stoje pred sudijama lično u telu, a silom Duha Svetog nalaze se već u raju, prezirući vidljive patnje.
21. Želiš li da se uveriš da mučenici upravo silom Duha Svetog savršavaju mučenički podvig. O tome Spasitelj kaže učenicima svojim: kada vas izvedu na sudišta i u zbornice, ne plašite se šta ili kako ćete kazati. Sveti Duh će vas naučiti u taj čas šta treba kazati.[39] Nemoguće je izdržati mučenički podvig za Hrista ukoliko se on ne savršava uz pomoć Duha Svetog. Niko ne može kazati da je Isus Gospod,[40] osim Duhom Svetim: ko može život svoj položiti za Isusa bez pomoći Duha Svetoga?
22. Duh Sveti je velik u darovima svojim, nepojmljiv je i svemoguć. Zamisli samo koliko nas ovde ima, koliko je duša sabrano ovde! On dejstvuje tako što se svakome ponaosob priključuje; i nalazeći se među nama vidi i poznaje svojstvo i osobinu svakoga od nas, vidi i misli i savest i zna ono što mislimo i što govorimo. Sve što rekoh o njemu veoma je uzvišeno i veliko, ali ipak još uvek malo. Ti, kome je On prosvetio um, razmisli i vidi koliko se nalazi hrišćana samo u našoj oblasti i u celoj Palestini; zatim usmeri svoju misao na celo rimsko carstvo, a posle se okreni na ceo svet, na persijska plemena, na narode indijske, na Gote i Sarmate, na Gale i Špance, na Mavre i Libijce i Etiopćane i na sve narode, nama nepoznate. Mnoge narode mi ne znamo ni po njihovom imenu. Pogledaj u svakom narodu na episkope, na prezvitere, na đakone, na monahinje-djeve, ali i na mirjane. Pogledaj i vidi koliko je On velik Zastupnik i Darovatelj koji u celom svetu jednome daruje čistotu, drugome svagdašnju devstvenost; jednome raspoloživost za milostinju, drugome ljubav prema ništima, a nekome silu da izgoni zloduhe; i kao što svetlost u mahu ozarava sve, tako i Duh Sveti prosvećuje one koji imaju oči. Dakle, ako neko uporno ostaje slep i ne udostojava se blagodati, takav neka ne prekoreva Duha, nego svoje neverje.
23. Ti si video silu njegovu koja dejstvuje u celom svetu; ne zadržavaj se na zemlji, nego se uznosi uvis; uznesi se umom na prvo nebo i tamo pogledaj na mirijade Anđela. Uznesi se mislima ako možeš još više. Pogledaj Arhanđele, Duhove i Sile, pogledaj na Načela, na Vlasti, na Prestole i Gospodstva. Za sve njih Utešitelj je njihov od Boga Upravitelj i Učitelj i Osvetitelj. Za njim imaju potrebu ljudi: Ilija i Jelisej i Isaija; za njim imaju potrebu anđeli: Mihailo i Gavrilo. Niko od stvorenih nema njemu ravno dostojanstvo. Činovi anđela, i sva njihova brojnost zajedno, nisu ravni sa Duhom Svetim. Svi se oni gube pred sveblagom silom Utešiteljevom. Oni se izašilju u službu, a ovaj ispituje dubine Božije, kako kaže Apostol: Duh sve ispituje i dubine Božije. Ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duh čovečiji koji živi u njemu? Tako isto i Boga niko ne zna osim Duha Božijeg.[41]
24. On je o Hristu propovedao i predskazao u prorocima; On je dejstvovao u apostolima; On i sada pečati dušu u Krštenju. Mada Otac sve daje Sinu, Sin sve predaje Duhu Svetom. Sam Isus ovo kaže, a ne ja: sve je meni predao Otac moj.[42] Za Duha Svetog kaže: kada dođe On, Duh istine … On će me proslaviti, jer će od Oca moga primiti i blagovestiti vama.[43] Sve daruje Otac kroz Sina zajedno sa Duhom Svetim. Nisu jedno darovi Oca, jedno Sina, a jedno Duha Svetoga. Jedno je spasenje, jedna je sila, jedna vera, jedan Bog Otac, jedan Gospod, jedinorođeni Sin njegov, jedan Duh Sveti, Utešitelj. Za nas je dovoljno da i ovo znamo; o prirodi ili suštini njegovoj ne istražuj. Da je o ovome napisano, mi bismo o tome i kazivali. Što nije napisano, to mi ne smemo govoriti. Za spasenje je sasvim dovoljno da znamo da postoji Otac i Sin i Duh Sveti.
25. Ovaj Duh je sišao na sedamdesetoricu starešina za vreme Mojseja (neka vam, ljubljeni, ne bude opterećenje duga beseda; Taj, o kome govorimo, neka daruje snage kako vama koji slušate, tako i meni koji govorim). Taj Duh, kao što rekoh, sišao je na sedamdesetoricu starešina za vreme Mojseja. Ovo vam napominjem radi toga što želim sada da vam pokažem kako On sve zna i postupa kako mu je ugodno. Behu izabrani sedamdesetorica starešina i siđe Gospod u oblacima i uze od Duha koji je u Mojseju i metnu na sedamdesetoricu muževa staraca.[44] Nije se Duh razdelio, nego se blagodat razlila po meri spremnosti i sposobnosti primajućih. Međutim, tamo ih je bilo šezdeset osam i svi su oni prorokovali; Eldada i Modada nije bilo. Da bi se pokazalo da nije Mojsej preneo ovaj dar na njih, nego Duh, Eldad i Modad iako behu zvani nisu došli, ali su svejedno prorokovali.
26. Naslednik Mojsejev, Isus Navin, bio je poražen divotom te je, prošavši pored Mojseja, kazao: čuo si da Eldad i Modad prorokuju; behu pozvani ali se nisu odazvali: Gospodaru moj, Mojseje, zabrani im.[45] Mojsej, pak, reče da to ne može zabraniti i sprečiti jer je u pitanju dar nebeski; ne mogu im zabraniti jer i ja taj isti nebeski dar posedujem. Ja mislim da ti ovo nisi kazao zbog zavisti; ne zavidi im što oni prorokuju, a ti još ne prorokuješ. Čekaj vreme. Ko će svim ljudima Gospodnjim dati da budu proroci, ako Gospod ne pošalje Duha svoga na njih?[46] Mojsej je i ovo proročki kazao: ako Gospod ne pošalje. Tebi do sada nije poslao i zbog toga ti još ne prorokuješ. Zar Avraam, Isaak, Jakov i Josif nisu imali ovog Duha? Zar i oni pre njih nisu njega imali? Međutim, one reči: ako ne pošalje Gospod, odnose se na to da će se Duh izliti na sve ljude. Sada je blagodat delimična i pojedinačna, a onda će biti u izobilju. On je pogađački govorio o onome što se imalo desiti u naše vreme, u dan Pedesetnice, kada je taj Duh sišao i na nas. On je i ranije silazio na mnoge, kao što piše: i Isus sin Navinov ispuni se Duha premudrosti, kada je Mojsej položio ruke svoje na njega.[47] Vidiš li da je i u Starom i u Novom zavetu Duh bio darovan na jedan i isti način? U Mojsejevo vreme Duh je bio darivan polaganjem ruku; Petar je takođe darivao Duha rukopoloženjem; na tebe, kada se budeš krstio, sići će blagodat; na koji način? Neću kazati, jer još nije vreme.
27. Taj Duh je sišao na sve pravednike i proroke tj. na Enosa, Enoha, Noja i ostale: na Avraama, Isaaka, Jakova. Što se Josifa tiče, da je on imao Duha Božijeg na sebi znao je i faraon lično. O Mojseju i njegovim čudnovatim delima, koja je vršio silom Duha, slušao si već mnogo puta. Ovog Duha je imao i odvažni Jov i svi Svetitelji: mada nam sva njihova imena nisu poznata. Silom tog Duha, kao što i čitamo u knjizi Sudija, presuđivao je Gotoniil; silan beše Gedeon, pobede je odnosio Jeftaj, borbu je vodila žena Devora; i Samson dok je postupao pravedno i dok nije ožalostio Duha, njegovom silom savršavao je nadljudska dela. O Samuilu i Davidu jasno čitamo u knjigama Carstva da su Duhom Svetim sami prorokovali, a bili su začetnici i ostalih proroka. Samuilo se nazvao prozorljivcem,[48] dok je David jasno kazao: Duh Gospodnji govori u meni?[49] u Psalmima kaže: i Duha tvoga Svetoga ne oduzmi od mene, a na drugom mestu: Duh tvoj blagi uputiće me na zemlju pravu.[50] U knjizi Propovednikovoj čitamo da se Duha Svetog udostojiše Azarija, u vreme cara Ase, i Joziilj za vreme Josafatovog carevanja, kao i drugi Azarije koga su kamenovali. Jezdra kaže: i Duh tvoj blagi darovao si da ih pouči?[51] O Iliji, uznesenom na nebo i o Jeliseju, duhonoscima i čudotvorcima, ne treba ni govoriti; dovoljno je znano da su oni bili ispunjeni Duhom Svetim.
28. Ako neko pročita svih dvanaest knjiga proročkih i još ostale, naći će mnoga svedočanstva o Duhu Svetom. Mihej u ime Božije kaže: ako se ja ne ispunim silom Duha Gospodnjeg;[52] Joilj, pak, kliče: i biće posle ovih dana, govori Gospod, izliću od Duha moga na svako telo?[53] Agej kaže: jer sam Ja sa vama, Govori Gospod Svedržitelj, i Duh moj je na vama.[54] Takođe i Zaharija: zar reči moje i uredbe moje koje Ja u Duhu zapovedah slugama svojim prorocima ne stigoše oce vaše?[55]
29. Isaija gromoglasno kaže: i počinuće na njemu Duh Božiji, Duh premudrosti i razuma, Duh saveta i kreposti, Duh znanja i pobožnosti i ispuniće ga Duh straha Božijeg.[56] Prorok jasno stavlja do znanja i pokazuje da iako je Duh jedan i nerazdeljiv, njegova dejstva su različita. Na drugom mestu kaže: Jakove, dete moje … poslaću Duha na seme tvoje.[57] I još: Gospod posla mene i Duha svoga.[58] Takođe: ovo im je zavet od mene, reče Gospod; Duh moj koji je u tebi; Duh Gospodnji je na meni, koga radi pomaza me… Za Judejce kaže: oni se ne pokoriše i razgneviše Duha Svetog njegovog; Gde je Onaj koji je stavio Duha Svetog u njih?[59] Da li još pamtiš (ili si zbog umora zaboravio) Jezekiljevo svedočanstvo koje smo već naveli: i napade na mene Duh Gospodnji i reče mi: reči koje govori Gospod.[60] Ovaj izraz: napade na mene, treba blagonaklono prihvatiti, jer one označavaju snažnu ljubav, kao što se kaže na drugom mestu: kada je Jakov video Josifa napade na vrat njegov;[61] isto tako i blagonakloni otac, o kome svedoči evanđelje, videvši bludnog sina da se vraća, podstaknut milosrđem i roditeljskom ljubavlju, napade na vrat njegov i celiva ga,[62] i kod Jezekilja čitamo: i odnese me u zemlju haldejsku u robstvo; u viđenju Duhom Božijim.[63] Još mnoga druga svedočanstva u ovim poukama pre Krštenja ti si već čuo: i okropiću vas vodom čistom … i daću vam.[64] I jot na tom mestu: i Duha svoga uliću u vas; i bi na meni ruka Gospodnja i izvede me u Duhu Gospodnjem.[65]
30. Taj isti Duh Sveti umudrio je Danilovu dušu te je postao sudija starešinama, iako beše tek mladić. Celomudrena Susana beše osuđena kao bludnica i nije postojao zaštitnik ili svedok koji bi je mogao izbaviti od suda. Povedoše je na gubilište i predadoše u ruke dželata. Tada se javio Pomoćnik, Utešitelj, Duh koji osvećuje svekoliko umno jestastvo. Ustani mladiću, kaže On Danilu, izobliči starešine za grehe mladosti njihove, kao što piše: podiže Bog Duhom Svetim mladića;[66] da kažemo ukratko: na reč Danilovu beše spasena celomudrena Susana. Radi dokaza dovoljno je da kažemo samo ovoliko. Sada nije vreme da povestvujemo detaljno. Navukodonosor je takođe znao da je u Danilu počivao Duh Sveti, jer piše: Valtazare, poglavare vračarima, znam da je duh svetih bogova u tebi.[67] Sa jedne strane on je izrekao suštu istinu, a sa druge suštu laž. Da je on imao Duha Božijeg, to je istina. Ali, on nije bio knez vračarima, jer nije bio vračar, nego je bio premudar od Duha Svetoga. Pre ovoga Danilo mu je rastumačio san koji nije mogao da shvati. Vidiš li silu Duha Svetoga: to što su sami videli nisu pojmili, a oni koji to nisu videli znaju i tumače njima.
31. Moguće je sakupiti veoma mnogo svedočanstava iz Starog zaveta i još mnogo opširnije kazivati o duhu Svetom, ali nema dovoljno vremena. Treba ipak voditi računa da ne preopteretimo vas koji slušate. Zbog toga, ostala svedočanstva kako Starog, tako i Novog zaveta, ostavljamo kao pouku za neku narednu priliku, ako Bogu bude ugodno. Bog mira neka sve vas udostoji duhovnih i nebeskih darova posredstvom Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubavlju Duha.[68] Njemu neka je slava i moć u vekove vekova. A m i n.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govoreno bez pripreme katihumenima u Jerusalimu, na reči: i u jednog Duha Svetoga, Utešitelja, koji je govorio kroz proroke, kao i na reči poslanice Korinćanima: a o duhovnim darovima, braćo, neću da ne znate… različni su darovi, ali je Duh jedan, i dalje – I Kor 12:1, 4.
  2. Mt 12:32.
  3. Mt. 28:19.
  4. Lk 24:49
  5. Dela8:17.
  6. Dela8:19.
  7. Dela8:20
  8. Ps 139:21.
  9. PostZ:15.
  10. Priče 5:15.
  11. Jn 4:14; 7:39.
  12. 1 Kor 12:7-11.
  13. Ps 146:4.
  14. Zah12:1.
  15. Ps 104:4.
  16. Ps48:8, 5
  17. Ps 149:8
  18. Jn 6:63.
  19. Dela8:29
  20. Jez 11:5
  21. Dela13:2
  22. Dela 20:23
  23. Jn 14:26.
  24. Os4:12.
  25. Lk 11:24.
  26. Ps47:8
  27. Is 6:1
  28. Jez 10
  29. Dan 7:10.
  30. Dela 5:3
  31. Dela5:4.
  32. Dela 5:8; IV Car 5:25.
  33. 1UCar5:26.
  34. MihZ:12.
  35. Is1:8
  36. Rm8:26
  37. Ps 27:14.
  38. Rm8:18.
  39. Lk 12:11-12.
  40. 1Kor12:3
  41. 1 Kor 2:10-11.
  42. Mt 11:27.
  43. Jn 16:13-14.
  44. Broj 11:25.
  45. Broj 11:28.
  46. Broj 11:29
  47. Pon zak34:9.
  48. Car9:9.
  49. 2Car23:2.
  50. Ps50:13; 143:10.
  51. Nem9:20.
  52. Mih 3:8.
  53. Joil. 2:28.
  54. Agej 2:5-6.
  55. Zah1:6.
  56. . Is 11:23
  57. Is 41:1; 44:3.
  58. Is 48:16.
  59. Is 59:21; 61:1; 63:10, 11.
  60. Jez 11:5.
  61. Post 46:29.
  62. Lk 15:20.
  63. Jez 11:24.
  64. Jez 36:25, 26.
  65. Jez37:1.
  66. Dan 13:45.
  67. Dan 4:9
  68. Rm 15:30.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *