ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ
ОГЛАСИТЕЉНА ПОУКА ТРИНАЕСТА[1]
1. Сваки поступак Христов представља славу васељенској Цркви, али Крст представља ванредну и особиту славу. Знајући ово Павле каже: не приличи ми да се хвалим осим Крстом Христовим.[2] Веома је чудесно прогледавање слепца у Силоаму,[3] али шта је то у односу прогледавања слепаца целе васељене? Заиста је чудновато и знаменито васкршавање четвородневног мртваца Лазара, али овде је благодат само на њега једног ограничена:[4] шта је то у поређењу са мртвима грехом у васељени? Чудесно је нахрањивање пет хиљада људи са пет хлебова и још је преостало хлеба;[5] али шта је то у односу са гладнима, због незнања, по целој васељени? Чудновато је то што је исцељена жена која је осамнаест година боловала, јер је сатана везао: али шта је то у поређењу са нама који смо везани стегама греха? Крсни венац просвећује и заслепљене незнањем, али ослобађа и све друге који су на било који начин у власти ђавола и греха, односно, искупљује цео људски род.
2. Не чуди се што је цео свет искупљен, јер за њега није умро обичан човека, него Син Божији, јединорођени. Грех једног човека, Адама, могао је донети смрт целом свету. Ако се смрт зацарила у свету сагрешењем једнога,[6] зар није превасходније да се правдом Једнога живот укорени у свету? Ако су у оно време због једења плода са дрвета прогнани из раја, зар није приличније да посредством Исусовог дрвета верници уђу у рај? Ако је првостворени из земље узроковао свесветску смрт, онда Саздавши га из земље, који је сам живот, зар не може да донесе живот вечни? Ако је Финес својом ревношћу у убиству човека прекратио постојећи гнев Божији,[7] зар Исус, који није неког другог убио, него је сам себе принео ради искупљења, није кадар да укине постојећи гнев на људе?[8]
3. Не стидимо се Крста Спаситељевог, него се хвалимо њиме! Реч о Крсту саблазна је Јудејцима, паганима је безумље, а нама спасење; лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо.[9] Умрли за нас није био обичан човек, као што већ рекох, него Син Божији, оваплоћени Бог. Ако је јагње у време Мојсеја могло да удаљи Анђела који је носио смрт,[10] зар Јагње Божије, које узе грехе света, није кадро да људе ослободи греха?[11] Крв бесловесног јагњета доносила је спасење: зар нас неће спасти крв Јединорођенога? Ако неко не верује сили Распетога, нека упита злодухе. Ако неко не верује речима, нека поверује ономе што види: много је распетих у васељени, али злодуси се ни једног од њих не плаше. Сви они умреше за своје грехе, а Исус је умро за туђе грехе; Он греха не учини и не нађе се лажи у устима његовим; Он вређан, није узвраћао увредом.[12] Ово не тврди само Петар, иначе бисмо га могли оптужити да се додворава и ласка Учитељу; исто каже и Исаија који телом није живео у време Христово, али је у своје време духом био присутан и предсказао његов телесни долазак.[13] Но, зашто да само овог једног пророка наведем као сведока? Навешћу и сведочанство самог Пилата који Га је разапео: не нађох кривице на овом човеку.[14] Предавајући Га другима на суд, он је опрао руке своје и рекао: ја сам невин у крви овог праведника.[15] Постоји још један сведок Исусове невиности, а то је разбојник који је пре свих ушао у рај, који је прекорео другог разбојника разапетог са њима, речима: ми смо праведно распети због дела својих, а Овај ни једног зла не учини,[16] ја и ти смо заслужили казну.
4. Дакле, заиста је Христос пострадао за све људе; Крст није привиђење, нити је наше спасење илузија. Ако је смрт привид, онда су у праву они који кажу: сетимо се да онај лажац рече још за свога живота…[17] Страдање је истинито и стварно, јер је Он заиста разапет и ми се овога не стидимо; распет је и не поричемо; напротив, ја се хвалим говорећи о томе. Ако бих то порицао изобличила би ме ова Голгота у чијој близини се и сада налазимо; изобличило би ме крсно дрво чије частице су предате целој васељени. Исповедам Крст, јер сам свестан васкрсења. Да је Христос остао на Крсту разапет, ја Га, можда, у том случају не бих исповедао; можда бих о свему ћутао заједно са својим Учитељем. Али, пошто је за Крстом следовало Васкрсење, ја се не стидим да сведочим о томе.
5. Он је разапет на исти начин као и сви у телу, али није био њима сличан у греху. Није одведен у смрт због грамзивости, јер Он беше Учитељ убогости; није осуђен због телесних похота, јер сам јасно каже: ако неко погледа на жену са жељом за њом у срцу свом, учинио је прељубу са њом,[18] није разапет због тога што је мучио или тукао друге, пошто је сам окренуо и други образ свој ономе који га је шибао; није осуђен због нарушавања закона, јер га је у свему испунио; није се ругао пророцима, пошто Га сами пророци предсказаше; није никоме закинуо плату, јер је и сам служио без плате и награде; није осуђен због увреде речима или делима или мислима; Он греха не учини и не нађе се лажи у устима његовим; Он вређан, не узвраћаше увредом, нити је страдајући претио. Он није био приморан да пође на страдање, него је пошао добровољно. Ако би неко и сада покушао да му лицемерно каже: заиста си милосрдан, Господе, Он би свакако одговорио: иди од мене, сатано.[19]
6. Желиш ли да се недвојбено увериш у чињеницу да је Он на страдање пошао добровољно? Други умиру јер морају или зато што не могу да предвиде, док је Он предсказао своје страдање: сада се предаје Син Човечији на страдање.[20] А да ли знаш због чега Човекољубац није избегао смрт? Ради тога да свет не би потпуно пропао због својих грехова. Ето, улазимо у Јерусалим и Син Човечији биће предан и разапеће Га;[21] на другом месту: чврсто одлучи да уђе у Јерусалим}[22]* Желиш ли сигурно да знаш да је Крст слава Исусова? Чуј онда, не моје, него његове речи. Јуда Га је подказао и предао, поневши се тако врло неблагодарно према Домовладици; убрзо после тога удаљио се од трпезе; тек што је испио чашу благослова, он је пошао да пролије крв праведну: тај који је јео хлеб његов, подиже пету своју на њега.[23] Тек што је из руку његових примио благослов, он Га због сребра предаје на смрт. Иако је био изобличен речима: ти каза[24] ипак је пошао на своје дело. После тога Исус рече; дође час да се прослави Син Човечији.[25] Видиш ли да Он у Крсту налази своју славу? Није срамотно за Исаију што га претестерише; зар је срамотно за Христа што је умро за свет? Сада се прославио Син Човечији.[26] Ово не значи да Он, тобоже, није имао славу и раније; Он је славом био овенчан и пре стварања света и као Бог прославља се свагда; сада је, међутим, Он прослављен тако што је овенчан венцем трпељивости. Он није приморан да напусти живот, нити је насилно убијен; чуј шта Он каже: власт имам положити душу и власт имам узети је.[27] Својевољно се препуштам својим непријатељима, јер да Ја ово нисам хтео, не би се ништа од тога десило. Дакле, својом вољом полази на страдање, радујући се предстојећем делу, веселећи се због венца, тешећи се спасењем људи; Он се није постидео Крста, јер њиме је спасао васељену; Страдајући не беше обичан човек, него оваплоћени Бог који се подвизавао подвигом трпљења.
7. Овоме, међутим, противурече Јудејци, који су свагда спремни на противљење, а према вери су врло нерасположени; пророк пита: Господе, ко верова речи нашој?[28] Персијанци верују, а Јевреји не верују. Видеше Га они којима није проповедано и познаше Га они који не чуше за њега.[29] Одбацују Га они који су припремани за њега и нама опонирају питањем: зар ће Господ страдати? Могу ли савладати Господа руке људске? Прочитајте књигу Плача, јер Јеремија, оплакујући вас, написао је ствари достојне плача; видео је он вашу пропаст, гледао је ваш отпад; оплакивао је ондашњи Јерусалим који је разапео Христа, док садашњи не треба оплакивати пошто се садашњи Јерусалим клања Христу. Дакле, уплакани пророк каже: дух лица нашег, помазаник (Христос) Господњи ухвати се у јаме наше.[30] Јесам ли ја ово измислио? Не! Пророк сведочи да Христа Господа ухватише људи. Шта ће из овога изаћи? Кажи ми, пророче! Он одговара: за њега рекосмо да ћемо живети под сеном његовом међу народима.[31] Пророк погађачки тврди да благодат живота неће бити у Израиљу, него међу народима.
8. Пошто са стране Јудејаца чујемо многе противуречности, сада ћемо помоћу ваших молитава, колико дозволи време, благодаћу Божијом, изнети неколико сведочанстава о страдањима његовим. Све што се односи на Христа записано је и нема у том погледу никакве сумње, јер ништа од тога није без потврде. Све је записано у пророчким књигама, али не на плочама каменим, него јасно, Духом Светим. Када чујеш речи еванђеља о Јуди, зар не треба да имаш и одговарајућу потврду тога? Чуо си да је (Христос) прободен копљем у ребро; зар не треба да знаш где је то записано? Чуо си да је разапет у врту; зар не треба да знаш и којем? Чуо си да је продан за тридесет сребрњака; зар не треба да истражиш који пророк је предсказао о овоме? Чуо си да Га напојише сирћетом; истражи где о томе пише. Чуо си да је тело његово положено у каменом гробу и да је камена плоча наваљена на улаз гробни; зар не треба да и о овоме имаш сведочанство пророчко? Слушао си да Га разапеше са разбојницима; ниси ли знатижељан где то пише? Чуо си да је сахрањен; зар не желиш да знаш тачно место сахране? Чуо си да је Он васкрсао; ниси ли дужан да се увериш да те не обмањујемо ми који ти о томе говоримо? Наиме, реч наша и проповед наша није у препирању и мудровању људским речима[32] не предлажемо вам добро смишљене приче, не наоружавамо се речима против речи да бисмо их оповргли, него проповедамо Христа распетог,[33] кога су најпре проповедали прор38оци. А ти, примивши сва ова сведочанства, запечати их у срцу свом. Њих је много, а времена је мало, због тога послушај најважније, колико је могуће, и прихвативши их као основу, сам се потруди да пронађеш и остала сведочанства. Рука твоја не треба само да је испружена за примање, него и на труд мора бити спремна. Бог све дарује, јер ако је неко од вас лишен (пре)мудрости, нека тражи од Бога[34] и добиће је. Нека Он, молитвама нашим, дарује силу и нама који проповедамо реч да бисмо проповедано испунили делима, а ви који слушате да верујете.
9. Истражићемо сада сведочанства о страдању Христовом, али не да бисмо спекулативно тумачили Писмо, него да бисмо се уверили у оно у чега верујемо. Сведочанства о Исусовом доласку чуо си већ раније, као и о његовом ходању по мору, као што је написано: на мору су путеви твоји.[35] У своје време чуо си сведочанства о најразличитијим исцелењима, а сада ћу почети од догађаја којима су започела његова страдања. Њега је предао Јуда који је дошао пред њега, стао и изговорио мирне речи, али је учинио наопако дело.[36] Псалмопевац о томе каже: другови моји и пријатељи моји приближише ми се и стадоше наспрам мене.[37] А на другом месту: уста су им мека као уље, а на срцу им је рат.[38] Радуј се, Учитељу![39] – а предаје Учитеља смрти; није се постидео Онога који га је упитао: зар пољубџем издајеш Сина Човечијег, Јудо?[40] Као да га подсећа: опомени се твога наименовања и звања; Јуда значи исповедање, ти си га омогућио и узео сребро, али сада немој хитати када то и исповедаш: Боже, славо моја, немој ћутати, јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим. Речима злобним гоне ме са свих страна и наоружавају се на мене бадава.[41] Да су овоме догађају присутни били неки и од архијереја и да је Он био везан пред градским вратима, о томе си чуо раније; надам се да памтиш тумачење псалма који говори о том времену и месту, о томе како се вратише увече и лајући као пси обилазе град тражећи храну.[42]
10. Чуј и о тридесет сребрњака: н рекох им: ако вам је драго,дајте ми моју плату, ако ли није, немојте, и даље.[43] Другачију плату сте дужни да ми дате за исцелења слепаца и хромих, а Ја добих незаслужено: уместо благодарности бејах унесрећен; уместо поклона добих поругу. Видиш ли како је у Писму све прецизно предсказано? Одредише ми плату тридесет сребрњака.[44] Колико тачности код пророка! Колико је величанствено и непогрешиво руковођење и знање Духа Светога! Није казано десет или двадесет,него тридесет, управо колико је и било. Сада чуј где је отишао тај новац. Да ли је Јуда задржао сребрњаке за себе, да ли их је вратио,а ако их је вратио шта учинише са њима? Пророк каже: и узев тридесет сребрњака баци их у дом Господњи лончару.[45] Упореди еванђеље са пророком: Јуда се раскаја и бацивши сребрњаке у храму отиде.[46]
11. Пошто у погледу овога постоји извесна сумња, бићу јаснији.Они који не признају пророке кажу: код пророка пише: и баџи их у дом Господњи лончару, а еванђеље: и дадоше их за њиву лончареву.[47] Да је и једно и друго у сагласју, послушај. Ондашњи архијереји, као строги Јудејци, видевши да се Јуда покајао, јер је казао: сагреших што издадох крв невину, одговорише му: шта ми имамо са тим; ти ћеш видети.[48] Зар не видите у томе пример вама који разапињете? Тај који је добио плату своју због убиства враћа вама новац да схватите ужас, а ви који вршите убиство то не схватате? Затим међу собом рекоше: није добро да их ставимо у црквену касу јер су плата за крв.[49] Из ваших уста излази осуда ваша: ако је нечиста плата, онда је нечисто и дело; али ако тврдите да је разапињање Христа исправно дело, због чега онда не узмете и новац? Ми треба да докажемо да између еванђеоске речи: лончарева њива и пророкове тврдње: у дом Господњи лончару, нема противуречности. Немају само златари пећ за топљење, нити само они који се баве обрадом бакра. Да би се очистили меки и гојазни делови земље од каменчића и да би се она пречистила од сувишних састојака и добила глина, она се најпре у пећи облива водом и потом се прави посуђе. Због чега се онда треба чудити што еванђеље директно каже лончарева њива, а пророк о томе говори символично, када знамо да се код пророка у највећој мери говори у символима?
12. Везаше Исуса и одведоше Га у двор архијереја. Желиш ли да сазнаш и да се увериш како је и о овоме предсказано? Исаија каже: тешко њима! Смислише савет лукави који иде против њих самих, јер рекоше; вежимо праведника јер нам је непотребан.[50] Заиста, тешко душама њиховим. Погледајмо због чега. Исаију су претестерисали, али је након тога излечен народ. Јеремија је бачен у провалију, али је излечена рана Јудејаца. Нзихова рана не беше толико велика пошто је грех њихов био против човека, а Јудејци сагрешише против Бога који се оваплотио. Због тога, тешко душама њиховим! Везаше праведника. Можда ће неко упитати: зар није могао тај који је ослободио смртних стега четвородневног Лазара и који је ослободио Петра окова у тамници,[51] сам себе ослободити? Анђели стоје приправни, говорећи: раскинимо окове њихове,[52] али се уздржавају пошто Владика жели све ово да истрпи. Због тога је Он и изведен на суд пред старешине. У томе смислу имаш још и ово сведочанство: сам Господ долази на суд са старешинама људи и са кнезовима њиховим.[53]
13. Архијереј је врло негодовао када Га је испитао и у одговору чуо истину, а зли слуга Га тада шамара; лице које блиста као сунце подноси шамар безаконих руку; други, пак, приступају и пљују лице Онога који је блатом исцелио слепорођенога.[54] Зар тако узвраћате Господу? Ови људи злобни и немудри.[55] Чудећи се овоме пророк пита: Господе! Ко верова проповеди нашој?[56] У свему је ово нечувено дело: једино Бог, Син Божији и мишица Господња све ово трпи. Да они који се спасавају не би посумњали, Дух Свети унапред о томе пише у име Христово; Он који је онда казао: плећа своја дадох на ране,[57] јавио се касније. Пилат Га је дао да се разапне.[58] И образе своје онима који ме шамарају; не склоних лице своје од руга, нити пљувања.[59] Он као да каже: знајући унапред шта ће ми се све десити Ја нисам окренуо лице своје од свега тога; како бих Ја могао храбрити и подстицати ученике своје на смрт за истину, када се сам тога плашим? Ја сам казао: који љуби душу своју изгубиће је.[60] Ако бих Ја после тога више ценио живот свој, како бих могао учити некога ономе што сам нис57ам испунио? Са тих разлога Он први најпре испуњава и доживљава страдања од људи да се ми не бисмо касније стидели страдања за њега. Видиш ли да су и о свему овоме пророци јасно написали. Уосталом, постоје многа друга сведочанства Писма о којима ми, због краткоће времена, нећемо говорити, као што већ рекох. Ако неко жели да прецизно и савесно све испита, увериће се да ни једно дело из Христовог живота неће остати без одговарајућег доказа и потврде Писма.
14. Везаног Га одведоше од Кајафе Пилату;[61] зар није и о овоме записано? Везавши Га, одведоше Га на поклон цару Јариму..[62] Можда ће неко од пажљивих слушалаца приметити и казати: Пилат није био цар. Оставићемо на страну опширна истраживања и упитаћемо како Га везаше и одведоше на дар цару Јариму? У еванђељу пише: саслушавши га и сазнавши да је из Галилеје, Пилат Га посла Ироду.[63] У то време Ирод је био цар и живео је у Јерусалиму. Видиш ли тачност пророчку? Због тога је Он био послан на дар; н у тај дан измирише се Пилат и Ирод међу собом; раније беху у завади.[64] Томе који је желео да измири небо са земљом, сасвим приличи да најпре измири међу собом оне који Га осуђиваху: у томе је Господ лично био учесник јер је изменио срца кнезова земаљских.[65] Видиш ли истинитост сведочанства и прецизност пророка?
15. Диви се осуђеном Господу; много је Он истрпео док су Га војници водили и вукли улицама. Пилат, који Га је осудио, седео је на столици, а Онај који седи код Оца, стајао је пред њим и трпео. Народ, кога је Он ослободио из Египта и из других робовања, раздражено је викао против њега: узми, узми га, распни Га.[66] Због чега, Јудејци? Због тога што излечих ваше слепце? Или што оздравих ноге ваших парализованих и хромих или разне друге болести што излечих? Поражен овим ужасом пророк каже: на кога отвористе уста ваша? На кога исплазисте језик свој?6њ Сам Господ каже код пророка: наслеђе моје поста ми као лав у шуми, пушта глас свој на мене, зато ми омрзну.[67] Нисам се Ја њих одрекао, него се они одрекоше мене. Зато и рекох: оставих дом свој.[68]
16. Док су ми судили, Ја сам ћутао, тако да се Пилат избезумио и запитао: зар не чујеш шта ови говоре против Тебе.[69] Ово Га није упитао што је познао оптуженог, него што се уплашио сновиђења жене своје. Исус је ћутао. Псалмопевац због тога каже: постадох као човек који не чује и у устима својим нисам имао осуде. И још: ја као Глув не слушах и као нем не отварах уста своја.[70] О свему овоме већ си раније чуо, само ако добро памтиш.
17. Војници који Га окружише, подсмеваху му се; Господ им је био предмет исмевања; Владика трпи њихов подсмех: видевши ме, климаху главама својим.[71] Међутим, на њему је и даље остао знак царске власти: исмевају Га, али му се клањају, разапињу Га, али Га најпре обукоше у порфиру и ставише му венац на главу. Шта има у томе ако је венац од трња? Свакога цара крунишу војници: Исусу је приличило да на сликовит начин буде крунисан од стране војника. Зато и Свето писмо каже у Песми над песмама: изађите и видите кћери јерусалимске венце којима га овенча мајка његова.[72] Венац представља тајну, јер дарује слободу од грехова и слободу од предвиђене казне.
18. Адам је осуђен; нека је проклета земља коју обрађујеш; трње и коров рађаће Ши.[73] Исус прима трње да би ослободио човека ове ос65уде; у земљу је погребен због тога што је земља била проклета – уместо проклетства сада прима благослов. Кад прародитељи сагрешише, покрише се смоквиним лишћем; Исус последње знамење чини над смоквом. Док је иш66ао на страдање Он је проклео смокву:[74] не све смокве, него једну једину, познату, да би тимедочарао (рајску) смокву, говорећи: нека нико не окуси од твог плода.[75] Пошто су се прародитељи покрили листовима смокве, Он је дошао у оно време када на њој није било плода. Коме није познато да током зиме смоква не доноси плод, само је покривена лишћем? Ззр су то сви знали осим Исуса? Знао је Он ово добро, али је пошао према њој не би ли пронашао плод, а све са циљем да проклетство искаже само лишћу.
19. Поменувши догађаје из раја ја се заиста дивим предоченој праслици; у рају се десио пад, у врту је спасење; од дрвета је грех, у дрвету је и спасење.[76] Прародитељи се пред вече сакрише од Господа који је ходио по врту; у поподневним часовима Господ је разбојника увео у рај.[77] Ако ми неко пребаци: све ово ти измишљаш! Нећу поверовати док ми не укажеш на место код пророка везано за Крст. Дакле, чуј шта каже Јеремија и увери се: а ја бејах као незлобиво јагње које се води на заклање, јер не познадох да се договарају против мене?[78] Читај као да се питаш, јер и ја тако нагласих! Зар онај који говори не зна шта пита: знате да ће за два дана бити Пасха и Син Човечији биће предан да се разапне?[79] А ја бејах као незлобиво јагње које се води на заклање, јер не познадох да се договрају против мене? Какво јагње? Јован Крститељ објашњава говорећи: гле, јагње Божије, које узе грехе света. Смислише против мене лукаву намисао.[80] Зар тај који је знао и помисли није могао предвидети шта ће се догодити? Шта они одговорише? Приступите и ставимо дрво у хлеб његов. Ако те Господ удостоји, касније ћеш сазнати да се тело његово, по еванђељу, представља као хлеб: приступите и ставимо дрво у хлеб његов и истребимо Га са земље живих.[81] Живот не можете уништити; што се залудно трудите? Име његово биће увек; штетан је савет ваш, пошто његово име постоји и пре сунца[82] у Цркви. Мојсеј са плачем казује да је живот висио на дрвету: висиће живот твој пред очима твојим и плашићеш се дању и ноћу и нећеш бити миран у животу своме.[83] Писмо које малопре прочитасмо каже: Господе, ко верова проповеди нашој?[84]
20. Изглед крста дочарао је Мојсеј у разапетој змији да би рањени живом змијом, погледајући на бакарну змију, били излечени вером.[85] Дакле, ако је распета бакарна змија спасавала људе, зар неће оваплоћени и разапети Син Божији спасти? Живот се свагда дарује кроз дрво. И у Нојево време, посредством дрвеног ковчега, био је сачуван живот. У Мојсејево време море, угледавши облик жезла, уплашило се онога који је ударао по њему. Дакле, Мојсејев жезал поседовао је силу; зар ћемо казати да је Спаситељев Крст немоћан? Ради недостатка времена оставићу на страну многа друга сведочанства и праслике. За време Мојсеја дрво је учинило воду питком, а на Крсту, из Исусовог ребра, потекла је вода.
21. Почетак Мојсејевих знамења беше крв и вода; ове материје окончавају и сва Исусова знамења. Најпре је Мојсеј претворио воду реке у крв,[86] а Исус је после свега страдања испустио из ребра свога воду и крв, ради два гласа: гласа Судије и гласа вапијућих; или због верујућих и неверујућих.[87] Пилат је опрао руке водом и казао: невин сам; а вапијући говораху: крв његова на нас.[88] Дакле, две материје истекоше из ребра: судији вероватно вода, а вапијућима крв. Ово можемо схватити и овако: за Јудејце крв, а за Хришћане вода; првима, због њихове злобе, осуда због крви, а теби који верујеш, водом долази спасење. Ништа случајно није учињено. Тумачи Писма – Оци наши, дадоше нам и други разлог овог догађаја. Спаситељно Крштење, по еванђељу, поседује двојаку силу: једна се дарује просвећенима посредством воде, а друга се дарује мученицима посредством њихове собствене крви. Због тога се из Спаситељевог ребра излива крв и вода које утврђују благодат када Христа исповедају у време просвећења и мучеништва. Постоји још једно тумачење везано за ребро: узрочница греха беше жена, створена из ребра, те је због тога Исус дошао да дарује опроштај грехова једнако и мужу и жени, а у ребро је прободен због жене, да би уништио грех.
22. Знатижељан може пронаћи и многа друга тумачења у вези реченог, али за сада је сасвим довољно казано, како због краткоће времена, тако и због оптерећења слушалаца; истина, никада не треба бити обремењен и заморен слушањем истине о Владици, нарочито слушаоцима на овој најсветијој Голготи. Други су у прилици самода чују, док ми и чујемо али и видимо и дотичемо; стога, немојте бити заморени слушањем. Против непријатеља наоружај се Крстом.Против оних који те прекоревају постави, као победно знамење, веру у Крст. Кад год да се будеш препирао са неверницима у вези Крста Христовог, најпре руком начини на себи знак Крста Христовог и твој препирач ће занемети. Не стиди се да исповедаш Крст, јер ће тако небески анђели похвално за тебе казати: знамо ми кога тражиш; Исуса распетога!39 Није ли анђео могао казати: знам кога ви тражите, мога Владику?! Међутим, он каже отворено: ја знам Владику! Крст, наиме, представља венац, а не срамоту.
23. Вратимо се сада на поменута пророчка указања. Да је Господ разапет, о томе имаш довољно сведочанстава. Видиш место Голготе и у томе се саглашаваш похвално. Пази само да се овога не дрекнеш када наступе гоњења. Немој се само у мирно време валити Крстом, него једнаку веру у њега испољи и у време гоњења.Не будимо пријатељ Исусов само у време мира, а у време невоље непријатељ. Сада ћеш добити опроштај свих грехова твојих и царске аграде духовног Дара. Када, пак, настане време невоље и рата против Христа, тада се одважно подвизавај за Цара свога. Исус, будући без греха, разапет је за тебе; зар не треба да се и ти разапнеш за Онога који се разапе за тебе? Никакав дар тиме ти не дајеш, јер Он је најпре тебе даривао, а ти само уздарјем враћаш Распетом на Голготи за тебе. Голгота значи место лобање. Није ли исправно пророковао тај који је Голготом назвао то место на коме је истинита глава Христос претрпео Крст, како каже Апостол: који је обличје Бога невидљивог … и Он је глава телу Цркве?[89] А на другом месту: сваком мужу Христос је глава; Он је Глава сваком начелу и власти.[90] Та глава је пострадала на месту лобање. Како је знаменито ово пророчко предсказање? Само име те довољно упућује и убеђује и говори: на Распетога не гледај као на обичног човека, јер распета глава јесте глава сваке власти, глава која има Оца. Сваком човеку глава је Христос, а глава Христу је Бог.
24. Христос је разапет за нас; пошто је осуђен ноћу, када је обично хладније него дању, на ватру су стављена дрва. Разапет је у трећи час: од шестог, пак, часа би тама до деветог.[91] Од деветог опет се разданило. Зар није и о овоме предсказано? Захарија каже: онога дана нестаће светлост и биће веома хладно и мраз; биће један дан.[92] Било је хладно и због тога се Петар грејао. Биће један дан познат Господу… Дакле? Зар Он не познаје остале дане? Много је дана, али овај један је дан страдања Господњег; дан који је створио Господ. Биће један дан који је познат Господу; неће бити дан и ноћ.м4 Каква је ово загонетка коју износи пророк: тај дан није ни дан ни ноћ? Како да га назовемо? Одговара нам еванђеље тумачењем овог догађаја. То није био обичан дан, пошто сунце није светлило непрестано од свога рађања до заласка, него је од шестог до деветог часа, усред дана, била тама. Средишњи део дана заузимала је тама, а Бог је таму назвао ноћ. Стога онај дан није био ни дан ни ноћ, јер није целог дана сијало сунце да бисмо га могли назвати даном; ни тама није била цело време, те га не можемо назвати ни ноћ, пошто је после деветог часа поново засијало сунце. И о овоме је предсказао пророк, рекавши: неће бити дан и ноћ, и додавши: увече ће бити светлост. Уочаваш ли тачност пророковог казивања, видиш ли истину у написаном?
25. Међутим, ти желиш прецизно да знаш у који час је сунце потамнило: да ли у пети или у шести или девети. Кажи, пророче, упорним Јудејцима када ће сунце престати да светли? Пророк Амос одговара: и у онај дан, говори Господ Бог, учинићу да сунџе зађе у подне, јер од шестога часа би тама и помрачила је земља за белога дана.[93] Које је то време и кога дана, пророче? И претворићу празнике ваше у жалост.[94] Поменути догађај збио се у празник опреснока и у време празновања Пасхе. Пророк даље каже: и учинићу да буде жалост као за јединџем и крај ће јој бити као горак дан.[95] Тога дана беше празник опреснока и Пасхе, али жене јудејске су ипак плакале и ридале, а скривени апостоли туговаху. Заиста је дивно ово пророштво!
26. Ако неко каже: дај ми и неки други доказ, ја ћу упитати: који други доказ може бити важнији и превасходнији за овај догађај? Исус је разапет, а на себи је имао једну доњу и једну горњу одећу; војници разделише горњу одећу на четири дела, а доњу не поцепаше, јер поцепана ничему не би служила. Због тога војници за њу бацише коцку. Није ли и о овоме написано? Ово веома добро знају приљежни црквени химнографи; опонашајући анђеоску војску и свагда прослављајући Бога, они се удостојише да на Голготи запоју: разделише хаљине моје међу собом и за одећу бацише коцку; коцка та[96] беше коцка коју бацише војници!
27. Пошто је осуђен пред Пилатом, Исуса обукоше у пурпурну хаљину; тамо Га обукоше у пурпурну хаљину.м9 Није ли и ово записано? Исаија каже: ко је оно што иде из Едома, из Восора у џрвеним хаљинама?[97] Ко је тај који је у знак срамоте обучен у пурпурну хаљину? Восор код Јевреја означава нешто ванредно. Зашто ти је црвена одећа и хаљине као у онога који гази у каци?[98] А он одговарајући каже: пружих руке своје према непокорним и тврдовратим људима.
28. Он је раширио своје руке на Крсту да би обухватио њима целу васељену: Голгота се налази у средишту земље! Нису ово моје речи, него пророкове: учинио си спасење посред земље.[99] Раширио је човечије руке Тај који је духовним рукама утемељио небо. Прикуцаше их да би у том трену, кад је његово човечанство прикуцано на дрвету са свим људским гресима, заједно умро и грех, а ми васкрсли у правди и истини. Пошто је од једног човека смрт, онда је од једног човека и живот; од човека Спаситеља који је својом вољом умро. Сети се речи његових: власт имам положити душу моју и власт имам опет узети је.[100]
29. Он је све ово претрпео јер је дошао ради спасења свих: међутим, народ му је злом узвратио. Исус каже: чекал”.[101] Тај који им је из тврдог камена извео воду, моли плодове из винограда који је сам засадио. Шта је тај виноград који је рођењем настао од светих отаца, а вољом од Содомљана? Виноград њихов је од винограда содомских и поља гоморских.[102] Наквасивши сунђер и натакнувши га на трску, он ожеднелом Господу приноси сирће: дадоше ми жуч и напојише ме сирћетом.[103] Видиш ли прецизност предсказаног? Какву жуч дадоше устима мојим? Дадоше му, каже еванђеље, вино са смирном.[104] Смирна је горка као и жуч. Зар то дајете Господу[105] Зар виноград то да дарује Владици? Заиста је у праву Исаија када вас оплакује: виноград беше на плодном брдашцу.[106] Ми нећемо казати: чеках да сазри грожђе, јер сам жељан вина његовог, а он даде трње.[107] Видиш ли венац који је стављен на мене? Какав суд да донесем после тога? Облацима ћу заповедити да из њега не лине киша.[108] И облаци тј. пророци, одузеше се од њих. Пророци су сада у Цркви Христовој, како каже апостол Павле: а пророци два или три нека говоре, а други нека расуђују.[109] На другом месту: Бог је дао да су у Цркви једни апостоли, други пророци.[110] Агав, који је себи везао руке и ноге, био је пророк.
30. За разбојнике који са њим беху разапети казано је: и би метнут међу безаконике.[111] Пре овог догађаја обојица њих беху безаконици, али од тога времена један од њих више није то био. Само један од њих је и до смрти остао исти, не желећи да прими спасење. Руке његове беху разапете, а језик је био злобан у хули. Јудејци климаху главама својим, ругајући се Распетом. На њима се испунило пророштво: видевши ме, климаху главама својим.[112] Са њима заједно хулио је и овај разбојник; други, међутим, прекоревао је његов поступак те му је крај живота постао почетак преображаја, а душа му је спасена. Пошто није успео да умири свога друга, он је казао: сети ме се, Господе![113] Не обазири се на њега, јер су му духовне очи помрачене, а мене се опомени; не кажем да се опоменеш мојих дела, јер се ја њих плашим. Сваки човек је наклоњен своме сапутнику, а ја путујем заједно са тобом у смрт. Помени свога сапутника, али опет не кажем помени ме сада, него када дођеш у царство твоје.[114]
31. Која сила те је уразумила, разбојниче? Ко те је научио да се клањаш ономе кога сви презиру и који је са тобом заједно разапет? О, светлости вечна, која просвећујеш помрачене! Због тога је сасвим исправно и чуо речи: не надај се милости због дела својих, него што је поред тебе благодатни Цар. Твоја молба би требала да буде дуготрајна; међутим, благодат ти је дарована намах: заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.[115] Данас си чуо мој глас, али ниси срце своје испунио гневом. Одмах сам изрекао осуду Адаму, али сам одмах и теби опростио. Адаму беше казано: у онај дан у који окусите са дрвета, умрећете.[116] Ти си се, међутим, сада покорио вери и данас ти је дошло спасење. Он је пао окусивши плод, а ти се посредством дрвета уводиш у рај. Не плаши се змије, неће те прогутати; прогнана је она са неба. Ја ти не кажем данас да ћеш отићи у рај, него данас ћеш бити са мном. Уздај се, нећеш бити одбачен, не плаши се огњеног мача: он устукњује пред Владиком. Колико је ово велика и неизрецива благодат! Верни Авраам још није отишао тамо где се разбојник упутио. Још нису у рај ушли ни Мојсеј, ни Пророци, а безбожни разбојник улази. Дивећи се овоме Павле каже: тамо где се умножи грех, умножава се и благодат Божија.[117] Они који су трпели зној још нису ушли, а у једанаести час он улази. Нико не ропће на Домовладику због његових речи: пријатељу, не чиним ти неправду.[118] Зар немам ја власт да раздељујем своје како хоћу? Разбојник жели добро да чини, али се смрт испречила. Ја не само да очекујем и потражујем дела, него и веру уважавам и примам. Дођоше да пасу по вртовима, а Ја пасем и међу љиљанима.[119] Пронађох погинулу овцу, узимам је на рамена, јер посрнули сам каже: заблудех као овца; помени ме Господе, када дођеш у царство Твоје.[120]
32. Ја сам лично својој невести у песми о винограду изговорио речи: дођох у врт свој, сестро моја, невесто.[121] А беше врт где Га разапеше.[122] Шта си ти ту пронашао? Пронађох смирну моју,[123] када попих помешано вино и сирће. Примивши ово, рече: сврши се.[124] Наиме, испунило се тајанство, испунило се написано, уништен је грех: дошао је Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест не од ове творевине, не са крвљу јарчијом, ни јунчијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вечно искупљење; јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице којом, када се кропе нечисти, освећује их да буду телесно чисти, колико ли ће више крв Христова?[125] На другом месту: имајући дакле, браћо, слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом, путем новим и живим, који нам је Он отворио завесом то јест телом својим.[126] Пошто је завеса, његово тело, обешчашћена, због тога се црквена завеса, која праобразује завесу скиније, раздрала на двоје, као што пише: и гле, раздера се црквена завеса на двоје, од горе до доле.[127] Тек је мали део остао непоцепан. Пошто је Владика казао: остаће вам дом пуст,[128] дом њихов се и разрушио.
33. Претрпевши све ово Спаситељ је измирио[129] крвљу Крста небеско и земаљско. Ми бесмо непријатељи због греха и Бог је грешнику одредио смрт. Шта је од двога требало да буде: да ли је требало по правосуђу усмртити или по човекољубљу нарушити одредбу? Погледај премудрост Божију: Он )е очувао и истину одредбе и силу човекољубља. Узнео је Христос грехе на телу на дрво, да смрћу својом избави нас од греха и да правдом поживи.[130] Није маловажан тај који је умро за нас; није реч о чувственом јагњету; није Он обичан човек; није анђео, него оваплоћени Бог. Није толико важно безакоње грешника, колико је важна правда умрлога за њих. Нисмо ми толико сагрешили, колико је учинио правде Тај који је положио душу своју за нас; положивши, када је зажелео и опет, када је зажелео, примио ју је. Желиш ли да се увериш да Он није насилно окончао живот и да није против воље своје предао Дух? Он је Оцу своме овако казао: Оче! – у руке твоје предајем дух сво;.[131] Предајем да бих га опет примио; рекавши ово, испусти дух свој;[132] али на кратко време, јер је убрзо васкрсао из мртвих.
34. Сунце је потамнило ради сунца правде; распало се камење ради камена Духовног; гробови се отворише и мртви васкрсоше ради Тога који је слободан од смрти.[133] Он је ослободио заробљене из безводног рова.[134] Дакле, не стиди се Распетога, него одважно ускликни: Овај грехе наше носи и ради нас болује и раном његовом ми се исцелисмо.[135] Не будимо неблагородни Доброчинитељу. И још: ради безакоња људи мојих води се на смрт: и одредише му гроб са злочинцима, али на смрти би са богатим.[136] Апостол Павле стога јасно каже: Христос умре ради грехова наших, по писму, и би погребен и устаде у трећи дан, по писму.[137]
35. Жеља нам је да тачно сазнамо где је Он погребен, сахрањен. Да ли је његов гроб рукама начињен? Да ли је, по примеру царском, његов гроб изнад земље? Да ли је постављен на гробу камени споменик? Шта је стављено на улаз? Кажите нам о томе, пророци, нешто одређено: где је гроб и где ћемо га пронаћи? Они одговарају: погледајте на тврди камен ко)и су исекли,[138] погледајте и посрамите се. Чуј шта каже еванђеље: гроб је у камену исечен.[139] И шта даље? Каква су врата гробна? На ово одговара други пророк: свалише у јаму живот мој и набацаше камење на мене.[140] Ја, камен крајеугаони, изабрани, часни, лежим међу камењем, али за кратко; камен спотицања Јудејцима, а спасоносни верујућима. Дакле, на земљи је засађено дрво живота да би земља, која је у древности проклета, примила благослов и да би се мртви ослободили.
36. Не стидимо се да исповедамо Распетога; храбро знаменујмо себе знаком Крста, на челу и свагде: на хлебу који једемо, на чашама из којих пијемо, приликом доласка или одласка, када полазимо на спаваше и када устајемо из постеље, када путујемо и док се одмарамо. Он нас снажно чува и дарује се беднима на поклон и слабима без труда. То је благодат Божија: знамење за верне и страх за злодухе. Крстом је Он победио њих, жигосао и јавно изобличио.[141] Када злодуси спазе Крст, одмах се опомену Распетога на њему. Они се плаше Тога који је саломио главе драконске. Не горди се због овог знака јер ти је он дат на поклон: због тога још више поштуј Доброчинитеља.
37. Ако ти се некада деси да истражујеш све ово и не пронађеш ваљан доказ, нека те тврда и непоколебива вера оснажи; а када пронађеш правоваљане доказе, одважно затвори уста злобних Јудејаца помоћу Пророка, а Јелинима њиховим баснама. Они се клањају пораженима муњом, а муња долази са небеса и не долази на такве без разлога. Ако се они не стиде клањања богомрским идолима, зар ћеш се ти стидети што се клањаш Сину Божијем кога љуби Бог и који је разапет због тебе? Ја се стидим да говорим о боговима које они поштују и призивају, да би их убрзо и напустили: нека о томе казују они који ту област добро познају. Нека умукну уста свих јеретика; ако неко устврди да је Крст обична машта, ти га не слушај. Избегавај оне који тврде да је његово распеће илузија, уобразиља. Ако је његово распеће илузија, а од Крста је спасење, онда је и спасење уобразиља. Ако је Крст илузија, онда је илузија и Васкрсење. Ако Христос није устао, још смо у гресима својим.[142] Ако је Крст уобразиља, онда је и Вазнесење његово нестварно; а ако Вазнесење није стварно, нема сумње да ће и његов други долазак бити машта и ако идемо даље ништа онда није реално и постојано.
38. Нека ти Крст послужи као прва и најбитнија основа на којој ћеш градити све остало учење. Не одричи се Распетога; ако Га се одрекнеш, многи ће те у томе изобличити. Први ће те укорети Јуда издајник: када Га је издао, јасно је видео како Га Архијереји и старци осудише на смрт. Против тебе ће сведочити и тридесет сребрњака. Сведочиће против тебе и Гетсиманија у којој се десило издајство и хватање. Ја још ни поменуо нисам гору Јелеонску на којој се Он молио. Сведочиће против тебе и ноћни месец, одређени дан и помрачено сунце: оно није могло да гледа на актере безакоња. Изобличиће те огањ поред кога се грејао Петар. Ако се одрекнеш Крста, надај се вечном огњу. Жестоко говорим ја, али због тога да ти не би пострадао жестоко. Опомени се мачева гетсиманских са којима су пошли на Христа, да не би и ти био посечен мачем вечним. Изобличиће те Кајафин дом који је сада пуст и собом посведочава силу Онога који је својевремено био осуђен у њему. Устаће против тебе Ирод и Пилат, који као да те питају: зашто се одричеш Онога који је разапет због нас од Јудејаца и за кога поуздано знамо да ништа није сагрешио? Јер ја, Пилат, опрао сам тада руке своје. Устаће против тебе лажни сведоци и војници који Га оденуше у пурпурну одећу и који ставише на његову главу трнов венац и који Га разапеше на Голготи и бацише коцку за хаљину његову. Изобличиће те Симон Киринејски који је понео Исусу Крст.
39. Посрамиће те помрачено сунце, а од ствари земних вино помешано са смирном, као и трска и исоп, а од морских ствари сунђер, од дрвећа крсно дрво. Посрамиће те војници, као што рекох, који прикуцаше клине и бацише коцку за одећу његову; војник, који му је пробо ребро; жене, које су томе присуствовале; црквена завеса која се тада расцепила; Пилатова преторија која је сада опустела силом Распетога; ова Голгота коју и данас видимо и која показује и сведочи како се онда распало камење; гробница, која је у близини, у коју је положен, као и камен који је наваљен на улаз, који и данас стоји поред гробнице; анђели који се тада појавише; жене које му се поклонише после васкрсења; Петар и Јован који потрчаше ка гробу; и Тома који је ставио прст свој у ребра његова и у ране од клинова. Он је истовремено за све нас опипао њега како ти, који у то време ниси ни постојао, не би морао тражити да учиниш исто; Тома је божанским промислом све то учинио.
40. О Крсту сведоче дванаесторица апостола, целокупиа васељена и свет, који постоји вером људи у Распетога. Чак и чињеница да си ти дошао овамо нека те убеди у силу Распетога, или: ко те је довео овамо? Зар војници? Којим оковима си доведен? Који суд те је на ово приморао? Победоносно и спасоносно знамење Крста Исусовог: Крст је све нас сабрао. Он је покорио Персијанце; укротио је Ските; он је уместо мачака и паса и многих других заблуда даровао Египћанима истинско богопознање. Он и до сада цели болести, прогони злодухе и развејава преваре разних мага и чаробњака.
41. Крст ће се опет појавити са небеса заједно са Исусом. Победнички знак предходиће Цару овом, да би Јудејци који Га прободоше и познавши Га по Крсту, заплакали у знак кајања. Заплакаће они, плакаће свако колено, јер ће се покајати тада када више неће бити времена за кајање. А ми, усхићено хвалимо се Крстом; клањајмо се посланоме и распетоме за нас Господу; клањај се и пославшем Га Богу Оцу, заједно са Духом Светим. Њему нека је слава у векове векова. Амин.
НАПОМЕНЕ:
- Говорено без припреме оглашенима у Јерусалиму, на речи: распетог и погребеног, као и на речи Исаијине: Господе! ко верова речи нашој и мишица Господња коме се откри?.. Као овца води се на заклање. Ис 53:1, 7.
- Гал. 6:14
- Јн9:7.
- Јн 11:39, 44.
- Мт 14:21.
- Рм5:17.
- Број25:8.
- 1 Тим2:6.
- 1 Кор1:18
- Изл 12:23.
- Јн 1:29.
- I Петр 2:22-23
- Ис53:9.
- Лк 23:14
- Мт 27:24
- Лк 23:41
- Мт 27:63
- Мт5:28
- Мт 16:22, 23
- Мт26:2
- Мт 20:18.
- Лк9:51.
- Пс41:9.
- Мт 26:25
- Јн 12:23
- Јн 13:31
- Јн 10:18.
- Ис53:1
- Ис 52:15.
- Плач4:20
- Тамо
- I Кор 2:4.
- 1 Кор1:23.
- Јак1:5.
- Пс 77:20.
- Мт 26:49.
- Пс 38:12.
- Пс 55:21.
- Мт 26:49.
- Лк 22:48
- Пс 109:1-3.
- Пс 59:6,14-15.
- Зах 11:12.
- Тамо.
- Зах 11:13
- Мт27:3, 5.
- Зах 11:13; Мт 27:10.
- Мт 27:4
- Мт27:6.
- Ис 3:9,10
- Јн 11; Дела 12:7.
- Пс2:3
- ИсЗ:14.
- Мт 26:67.
- Пон зак 32:6
- Ис53:1.
- Ис50:6.
- Мк15:5.
- Ис50:6.
- Јн 12:25.
- Јн 18.
- Ос 10:6.
- Лк 23:7
- Тамо. стих 12
- Јов 12:24
- Јн 19:15.
- Ис 57:4.
- Јер 12:7
- Мт 26:62.
- Пс 37:15,14.
- Лк 23:36; Пс 108:25.
- ПесмаЗ:11.
- Пост 3:17, 18.
- Мт 21:19.
- Мк 11:14.
- ПостЗ:8.
- Лк 23:43.
- Јер 11:19.
- Мт26:2.
- Јн 1:29; Јер 11:19.
- Јер 11:19.
- Пс 72:17.
- Понзак 28:66.
- Ис53:1.
- Број21:9.
- Изл7:17.
- Јн 19:34.
- Мт 27:24, 25.
- Кол1:15,18.
- Кол 11:3; 2:10
- Мт 27:45
- Зах14:6.
- Амос 8:9
- Амос 8:10.
- Тамо.
- Пс 22:19.
- Ис63:1.
- Ис 63:2.
- Пс 73:12.
- Јн 10:18.
- Јн 19:28.
- Понзак 32:32.
- Пс 69:22.
- Мк 15:23.
- Пон зак 32:6.
- Ис5:1.
- Ис5:2.
- Ис 5:6
- I Кор 14:29.
- Еф4:11.
- Ис 53:12; Лк 23:32
- Пс 109:25.
- Лк 23:42.
- Тамо.
- Лк 23:43
- Пост2:17.
- Рм5:20.
- Мт 20:13
- Песма 6:1-2.
- Пс 119:176; Лк 23:42.
- Песма5:1.
- Јн 19:41
- Песма5:1.
- Јн 19:30
- Јевр 9:11-14
- Јевр 10:19, 20.
- Мт 27:51.
- Мт 23:38
- Кол1:20
- 1 Петр2:24.
- Лк 23:46.
- Мт 27:50.
- Пс88:6.
- Зах9:11.
- 70 Ис53:4, 5.
- Ис53:8, 9
- 1 Кор15:3, 4.
- Ис51:1.
- Лк 23:53; Мк 45:46.
- ПлачЗ:53.
- Кол2:15
- 1 Кор 15:17.
