POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA TRINAESTA[1]
 
1. Svaki postupak Hristov predstavlja slavu vaseljenskoj Crkvi, ali Krst predstavlja vanrednu i osobitu slavu. Znajući ovo Pavle kaže: ne priliči mi da se hvalim osim Krstom Hristovim.[2] Veoma je čudesno progledavanje slepca u Siloamu,[3] ali šta je to u odnosu progledavanja slepaca cele vaseljene? Zaista je čudnovato i znamenito vaskršavanje četvorodnevnog mrtvaca Lazara, ali ovde je blagodat samo na njega jednog ograničena:[4] šta je to u poređenju sa mrtvima grehom u vaseljeni? Čudesno je nahranjivanje pet hiljada ljudi sa pet hlebova i još je preostalo hleba;[5] ali šta je to u odnosu sa gladnima, zbog neznanja, po celoj vaseljeni? Čudnovato je to što je isceljena žena koja je osamnaest godina bolovala, jer je satana vezao: ali šta je to u poređenju sa nama koji smo vezani stegama greha? Krsni venac prosvećuje i zaslepljene neznanjem, ali oslobađa i sve druge koji su na bilo koji način u vlasti đavola i greha, odnosno, iskupljuje ceo ljudski rod.
2. Ne čudi se što je ceo svet iskupljen, jer za njega nije umro običan čoveka, nego Sin Božiji, jedinorođeni. Greh jednog čoveka, Adama, mogao je doneti smrt celom svetu. Ako se smrt zacarila u svetu sagrešenjem jednoga,[6] zar nije prevashodnije da se pravdom Jednoga život ukoreni u svetu? Ako su u ono vreme zbog jedenja ploda sa drveta prognani iz raja, zar nije priličnije da posredstvom Isusovog drveta vernici uđu u raj? Ako je prvostvoreni iz zemlje uzrokovao svesvetsku smrt, onda Sazdavši ga iz zemlje, koji je sam život, zar ne može da donese život večni? Ako je Fines svojom revnošću u ubistvu čoveka prekratio postojeći gnev Božiji,[7] zar Isus, koji nije nekog drugog ubio, nego je sam sebe prineo radi iskupljenja, nije kadar da ukine postojeći gnev na ljude?[8]
3. Ne stidimo se Krsta Spasiteljevog, nego se hvalimo njime! Reč o Krstu sablazna je Judejcima, paganima je bezumlje, a nama spasenje; ludost onima koji ginu, a sila Božija nama koji se spasavamo.[9] Umrli za nas nije bio običan čovek, kao što već rekoh, nego Sin Božiji, ovaploćeni Bog. Ako je jagnje u vreme Mojseja moglo da udalji Anđela koji je nosio smrt,[10] zar Jagnje Božije, koje uze grehe sveta, nije kadro da ljude oslobodi greha?[11] Krv beslovesnog jagnjeta donosila je spasenje: zar nas neće spasti krv Jedinorođenoga? Ako neko ne veruje sili Raspetoga, neka upita zloduhe. Ako neko ne veruje rečima, neka poveruje onome što vidi: mnogo je raspetih u vaseljeni, ali zlodusi se ni jednog od njih ne plaše. Svi oni umreše za svoje grehe, a Isus je umro za tuđe grehe; On greha ne učini i ne nađe se laži u ustima njegovim; On vređan, nije uzvraćao uvredom.[12] Ovo ne tvrdi samo Petar, inače bismo ga mogli optužiti da se dodvorava i laska Učitelju; isto kaže i Isaija koji telom nije živeo u vreme Hristovo, ali je u svoje vreme duhom bio prisutan i predskazao njegov telesni dolazak.[13] No, zašto da samo ovog jednog proroka navedem kao svedoka? Navešću i svedočanstvo samog Pilata koji Ga je razapeo: ne nađoh krivice na ovom čoveku.[14] Predavajući Ga drugima na sud, on je oprao ruke svoje i rekao: ja sam nevin u krvi ovog pravednika.[15] Postoji još jedan svedok Isusove nevinosti, a to je razbojnik koji je pre svih ušao u raj, koji je prekoreo drugog razbojnika razapetog sa njima, rečima: mi smo pravedno raspeti zbog dela svojih, a Ovaj ni jednog zla ne učini,[16] ja i ti smo zaslužili kaznu.
4. Dakle, zaista je Hristos postradao za sve ljude; Krst nije priviđenje, niti je naše spasenje iluzija. Ako je smrt privid, onda su u pravu oni koji kažu: setimo se da onaj lažac reče još za svoga života…[17] Stradanje je istinito i stvarno, jer je On zaista razapet i mi se ovoga ne stidimo; raspet je i ne poričemo; naprotiv, ja se hvalim govoreći o tome. Ako bih to poricao izobličila bi me ova Golgota u čijoj blizini se i sada nalazimo; izobličilo bi me krsno drvo čije častice su predate celoj vaseljeni. Ispovedam Krst, jer sam svestan vaskrsenja. Da je Hristos ostao na Krstu razapet, ja Ga, možda, u tom slučaju ne bih ispovedao; možda bih o svemu ćutao zajedno sa svojim Učiteljem. Ali, pošto je za Krstom sledovalo Vaskrsenje, ja se ne stidim da svedočim o tome.
5. On je razapet na isti način kao i svi u telu, ali nije bio njima sličan u grehu. Nije odveden u smrt zbog gramzivosti, jer On beše Učitelj ubogosti; nije osuđen zbog telesnih pohota, jer sam jasno kaže: ako neko pogleda na ženu sa željom za njom u srcu svom, učinio je preljubu sa njom,[18] nije razapet zbog toga što je mučio ili tukao druge, pošto je sam okrenuo i drugi obraz svoj onome koji ga je šibao; nije osuđen zbog narušavanja zakona, jer ga je u svemu ispunio; nije se rugao prorocima, pošto Ga sami proroci predskazaše; nije nikome zakinuo platu, jer je i sam služio bez plate i nagrade; nije osuđen zbog uvrede rečima ili delima ili mislima; On greha ne učini i ne nađe se laži u ustima njegovim; On vređan, ne uzvraćaše uvredom, niti je stradajući pretio. On nije bio primoran da pođe na stradanje, nego je pošao dobrovoljno. Ako bi neko i sada pokušao da mu licemerno kaže: zaista si milosrdan, Gospode, On bi svakako odgovorio: idi od mene, satano.[19]
6. Želiš li da se nedvojbeno uveriš u činjenicu da je On na stradanje pošao dobrovoljno? Drugi umiru jer moraju ili zato što ne mogu da predvide, dok je On predskazao svoje stradanje: sada se predaje Sin Čovečiji na stradanje.[20] A da li znaš zbog čega Čovekoljubac nije izbegao smrt? Radi toga da svet ne bi potpuno propao zbog svojih grehova. Eto, ulazimo u Jerusalim i Sin Čovečiji biće predan i razapeće Ga;[21] na drugom mestu: čvrsto odluči da uđe u Jerusalim}[22]* Želiš li sigurno da znaš da je Krst slava Isusova? Čuj onda, ne moje, nego njegove reči. Juda Ga je podkazao i predao, ponevši se tako vrlo neblagodarno prema Domovladici; ubrzo posle toga udaljio se od trpeze; tek što je ispio čašu blagoslova, on je pošao da prolije krv pravednu: taj koji je jeo hleb njegov, podiže petu svoju na njega.[23] Tek što je iz ruku njegovih primio blagoslov, on Ga zbog srebra predaje na smrt. Iako je bio izobličen rečima: ti kaza[24] ipak je pošao na svoje delo. Posle toga Isus reče; dođe čas da se proslavi Sin Čovečiji.[25] Vidiš li da On u Krstu nalazi svoju slavu? Nije sramotno za Isaiju što ga pretesteriše; zar je sramotno za Hrista što je umro za svet? Sada se proslavio Sin Čovečiji.[26] Ovo ne znači da On, tobože, nije imao slavu i ranije; On je slavom bio ovenčan i pre stvaranja sveta i kao Bog proslavlja se svagda; sada je, međutim, On proslavljen tako što je ovenčan vencem trpeljivosti. On nije primoran da napusti život, niti je nasilno ubijen; čuj šta On kaže: vlast imam položiti dušu i vlast imam uzeti je.[27] Svojevoljno se prepuštam svojim neprijateljima, jer da Ja ovo nisam hteo, ne bi se ništa od toga desilo. Dakle, svojom voljom polazi na stradanje, radujući se predstojećem delu, veseleći se zbog venca, tešeći se spasenjem ljudi; On se nije postideo Krsta, jer njime je spasao vaseljenu; Stradajući ne beše običan čovek, nego ovaploćeni Bog koji se podvizavao podvigom trpljenja.
7. Ovome, međutim, protivureče Judejci, koji su svagda spremni na protivljenje, a prema veri su vrlo neraspoloženi; prorok pita: Gospode, ko verova reči našoj?[28] Persijanci veruju, a Jevreji ne veruju. Videše Ga oni kojima nije propovedano i poznaše Ga oni koji ne čuše za njega.[29] Odbacuju Ga oni koji su pripremani za njega i nama oponiraju pitanjem: zar će Gospod stradati? Mogu li savladati Gospoda ruke ljudske? Pročitajte knjigu Plača, jer Jeremija, oplakujući vas, napisao je stvari dostojne plača; video je on vašu propast, gledao je vaš otpad; oplakivao je ondašnji Jerusalim koji je razapeo Hrista, dok sadašnji ne treba oplakivati pošto se sadašnji Jerusalim klanja Hristu. Dakle, uplakani prorok kaže: duh lica našeg, pomazanik (Hristos) Gospodnji uhvati se u jame naše.[30] Jesam li ja ovo izmislio? Ne! Prorok svedoči da Hrista Gospoda uhvatiše ljudi. Šta će iz ovoga izaći? Kaži mi, proroče! On odgovara: za njega rekosmo da ćemo živeti pod senom njegovom među narodima.[31] Prorok pogađački tvrdi da blagodat života neće biti u Izrailju, nego među narodima.
8. Pošto sa strane Judejaca čujemo mnoge protivurečnosti, sada ćemo pomoću vaših molitava, koliko dozvoli vreme, blagodaću Božijom, izneti nekoliko svedočanstava o stradanjima njegovim. Sve što se odnosi na Hrista zapisano je i nema u tom pogledu nikakve sumnje, jer ništa od toga nije bez potvrde. Sve je zapisano u proročkim knjigama, ali ne na pločama kamenim, nego jasno, Duhom Svetim. Kada čuješ reči evanđelja o Judi, zar ne treba da imaš i odgovarajuću potvrdu toga? Čuo si da je (Hristos) proboden kopljem u rebro; zar ne treba da znaš gde je to zapisano? Čuo si da je razapet u vrtu; zar ne treba da znaš i kojem? Čuo si da je prodan za trideset srebrnjaka; zar ne treba da istražiš koji prorok je predskazao o ovome? Čuo si da Ga napojiše sirćetom; istraži gde o tome piše. Čuo si da je telo njegovo položeno u kamenom grobu i da je kamena ploča navaljena na ulaz grobni; zar ne treba da i o ovome imaš svedočanstvo proročko? Slušao si da Ga razapeše sa razbojnicima; nisi li znatiželjan gde to piše? Čuo si da je sahranjen; zar ne želiš da znaš tačno mesto sahrane? Čuo si da je On vaskrsao; nisi li dužan da se uveriš da te ne obmanjujemo mi koji ti o tome govorimo? Naime, reč naša i propoved naša nije u prepiranju i mudrovanju ljudskim rečima[32] ne predlažemo vam dobro smišljene priče, ne naoružavamo se rečima protiv reči da bismo ih opovrgli, nego propovedamo Hrista raspetog,[33] koga su najpre propovedali pror38oci. A ti, primivši sva ova svedočanstva, zapečati ih u srcu svom. Njih je mnogo, a vremena je malo, zbog toga poslušaj najvažnije, koliko je moguće, i prihvativši ih kao osnovu, sam se potrudi da pronađeš i ostala svedočanstva. Ruka tvoja ne treba samo da je ispružena za primanje, nego i na trud mora biti spremna. Bog sve daruje, jer ako je neko od vas lišen (pre)mudrosti, neka traži od Boga[34] i dobiće je. Neka On, molitvama našim, daruje silu i nama koji propovedamo reč da bismo propovedano ispunili delima, a vi koji slušate da verujete.
9. Istražićemo sada svedočanstva o stradanju Hristovom, ali ne da bismo spekulativno tumačili Pismo, nego da bismo se uverili u ono u čega verujemo. Svedočanstva o Isusovom dolasku čuo si već ranije, kao i o njegovom hodanju po moru, kao što je napisano: na moru su putevi tvoji.[35] U svoje vreme čuo si svedočanstva o najrazličitijim iscelenjima, a sada ću početi od događaja kojima su započela njegova stradanja. Njega je predao Juda koji je došao pred njega, stao i izgovorio mirne reči, ali je učinio naopako delo.[36] Psalmopevac o tome kaže: drugovi moji i prijatelji moji približiše mi se i stadoše naspram mene.[37] A na drugom mestu: usta su im meka kao ulje, a na srcu im je rat.[38] Raduj se, Učitelju![39] – a predaje Učitelja smrti; nije se postideo Onoga koji ga je upitao: zar poljubdžem izdaješ Sina Čovečijeg, Judo?[40] Kao da ga podseća: opomeni se tvoga naimenovanja i zvanja; Juda znači ispovedanje, ti si ga omogućio i uzeo srebro, ali sada nemoj hitati kada to i ispovedaš: Bože, slavo moja, nemoj ćutati, jer se usta bezbožnička i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivim. Rečima zlobnim gone me sa svih strana i naoružavaju se na mene badava.[41] Da su ovome događaju prisutni bili neki i od arhijereja i da je On bio vezan pred gradskim vratima, o tome si čuo ranije; nadam se da pamtiš tumačenje psalma koji govori o tom vremenu i mestu, o tome kako se vratiše uveče i lajući kao psi obilaze grad tražeći hranu.[42]
10. Čuj i o trideset srebrnjaka: n rekoh im: ako vam je drago,dajte mi moju platu, ako li nije, nemojte, i dalje.[43] Drugačiju platu ste dužni da mi date za iscelenja slepaca i hromih, a Ja dobih nezasluženo: umesto blagodarnosti bejah unesrećen; umesto poklona dobih porugu. Vidiš li kako je u Pismu sve precizno predskazano? Odrediše mi platu trideset srebrnjaka.[44] Koliko tačnosti kod proroka! Koliko je veličanstveno i nepogrešivo rukovođenje i znanje Duha Svetoga! Nije kazano deset ili dvadeset,nego trideset, upravo koliko je i bilo. Sada čuj gde je otišao taj novac. Da li je Juda zadržao srebrnjake za sebe, da li ih je vratio,a ako ih je vratio šta učiniše sa njima? Prorok kaže: i uzev trideset srebrnjaka baci ih u dom Gospodnji lončaru.[45] Uporedi evanđelje sa prorokom: Juda se raskaja i bacivši srebrnjake u hramu otide.[46]
11. Pošto u pogledu ovoga postoji izvesna sumnja, biću jasniji.Oni koji ne priznaju proroke kažu: kod proroka piše: i badži ih u dom Gospodnji lončaru, a evanđelje: i dadoše ih za njivu lončarevu.[47] Da je i jedno i drugo u saglasju, poslušaj. Ondašnji arhijereji, kao strogi Judejci, videvši da se Juda pokajao, jer je kazao: sagreših što izdadoh krv nevinu, odgovoriše mu: šta mi imamo sa tim; ti ćeš videti.[48] Zar ne vidite u tome primer vama koji razapinjete? Taj koji je dobio platu svoju zbog ubistva vraća vama novac da shvatite užas, a vi koji vršite ubistvo to ne shvatate? Zatim među sobom rekoše: nije dobro da ih stavimo u crkvenu kasu jer su plata za krv.[49] Iz vaših usta izlazi osuda vaša: ako je nečista plata, onda je nečisto i delo; ali ako tvrdite da je razapinjanje Hrista ispravno delo, zbog čega onda ne uzmete i novac? Mi treba da dokažemo da između evanđeoske reči: lončareva njiva i prorokove tvrdnje: u dom Gospodnji lončaru, nema protivurečnosti. Nemaju samo zlatari peć za topljenje, niti samo oni koji se bave obradom bakra. Da bi se očistili meki i gojazni delovi zemlje od kamenčića i da bi se ona prečistila od suvišnih sastojaka i dobila glina, ona se najpre u peći obliva vodom i potom se pravi posuđe. Zbog čega se onda treba čuditi što evanđelje direktno kaže lončareva njiva, a prorok o tome govori simvolično, kada znamo da se kod proroka u najvećoj meri govori u simvolima?
12. Vezaše Isusa i odvedoše Ga u dvor arhijereja. Želiš li da saznaš i da se uveriš kako je i o ovome predskazano? Isaija kaže: teško njima! Smisliše savet lukavi koji ide protiv njih samih, jer rekoše; vežimo pravednika jer nam je nepotreban.[50] Zaista, teško dušama njihovim. Pogledajmo zbog čega. Isaiju su pretesterisali, ali je nakon toga izlečen narod. Jeremija je bačen u provaliju, ali je izlečena rana Judejaca. Nzihova rana ne beše toliko velika pošto je greh njihov bio protiv čoveka, a Judejci sagrešiše protiv Boga koji se ovaplotio. Zbog toga, teško dušama njihovim! Vezaše pravednika. Možda će neko upitati: zar nije mogao taj koji je oslobodio smrtnih stega četvorodnevnog Lazara i koji je oslobodio Petra okova u tamnici,[51] sam sebe osloboditi? Anđeli stoje pripravni, govoreći: raskinimo okove njihove,[52] ali se uzdržavaju pošto Vladika želi sve ovo da istrpi. Zbog toga je On i izveden na sud pred starešine. U tome smislu imaš još i ovo svedočanstvo: sam Gospod dolazi na sud sa starešinama ljudi i sa knezovima njihovim.[53]
13. Arhijerej je vrlo negodovao kada Ga je ispitao i u odgovoru čuo istinu, a zli sluga Ga tada šamara; lice koje blista kao sunce podnosi šamar bezakonih ruku; drugi, pak, pristupaju i pljuju lice Onoga koji je blatom iscelio sleporođenoga.[54] Zar tako uzvraćate Gospodu? Ovi ljudi zlobni i nemudri.[55] Čudeći se ovome prorok pita: Gospode! Ko verova propovedi našoj?[56] U svemu je ovo nečuveno delo: jedino Bog, Sin Božiji i mišica Gospodnja sve ovo trpi. Da oni koji se spasavaju ne bi posumnjali, Duh Sveti unapred o tome piše u ime Hristovo; On koji je onda kazao: pleća svoja dadoh na rane,[57] javio se kasnije. Pilat Ga je dao da se razapne.[58] I obraze svoje onima koji me šamaraju; ne sklonih lice svoje od ruga, niti pljuvanja.[59] On kao da kaže: znajući unapred šta će mi se sve desiti Ja nisam okrenuo lice svoje od svega toga; kako bih Ja mogao hrabriti i podsticati učenike svoje na smrt za istinu, kada se sam toga plašim? Ja sam kazao: koji ljubi dušu svoju izgubiće je.[60] Ako bih Ja posle toga više cenio život svoj, kako bih mogao učiti nekoga onome što sam nis57am ispunio? Sa tih razloga On prvi najpre ispunjava i doživljava stradanja od ljudi da se mi ne bismo kasnije stideli stradanja za njega. Vidiš li da su i o svemu ovome proroci jasno napisali. Uostalom, postoje mnoga druga svedočanstva Pisma o kojima mi, zbog kratkoće vremena, nećemo govoriti, kao što već rekoh. Ako neko želi da precizno i savesno sve ispita, uveriće se da ni jedno delo iz Hristovog života neće ostati bez odgovarajućeg dokaza i potvrde Pisma.
14. Vezanog Ga odvedoše od Kajafe Pilatu;[61] zar nije i o ovome zapisano? Vezavši Ga, odvedoše Ga na poklon caru Jarimu..[62] Možda će neko od pažljivih slušalaca primetiti i kazati: Pilat nije bio car. Ostavićemo na stranu opširna istraživanja i upitaćemo kako Ga vezaše i odvedoše na dar caru Jarimu? U evanđelju piše: saslušavši ga i saznavši da je iz Galileje, Pilat Ga posla Irodu.[63] U to vreme Irod je bio car i živeo je u Jerusalimu. Vidiš li tačnost proročku? Zbog toga je On bio poslan na dar; n u taj dan izmiriše se Pilat i Irod među sobom; ranije behu u zavadi.[64] Tome koji je želeo da izmiri nebo sa zemljom, sasvim priliči da najpre izmiri među sobom one koji Ga osuđivahu: u tome je Gospod lično bio učesnik jer je izmenio srca knezova zemaljskih.[65] Vidiš li istinitost svedočanstva i preciznost proroka?
15. Divi se osuđenom Gospodu; mnogo je On istrpeo dok su Ga vojnici vodili i vukli ulicama. Pilat, koji Ga je osudio, sedeo je na stolici, a Onaj koji sedi kod Oca, stajao je pred njim i trpeo. Narod, koga je On oslobodio iz Egipta i iz drugih robovanja, razdraženo je vikao protiv njega: uzmi, uzmi ga, raspni Ga.[66] Zbog čega, Judejci? Zbog toga što izlečih vaše slepce? Ili što ozdravih noge vaših paralizovanih i hromih ili razne druge bolesti što izlečih? Poražen ovim užasom prorok kaže: na koga otvoriste usta vaša? Na koga isplaziste jezik svoj?6nj Sam Gospod kaže kod proroka: nasleđe moje posta mi kao lav u šumi, pušta glas svoj na mene, zato mi omrznu.[67] Nisam se Ja njih odrekao, nego se oni odrekoše mene. Zato i rekoh: ostavih dom svoj.[68]
16. Dok su mi sudili, Ja sam ćutao, tako da se Pilat izbezumio i zapitao: zar ne čuješ šta ovi govore protiv Tebe.[69] Ovo Ga nije upitao što je poznao optuženog, nego što se uplašio snoviđenja žene svoje. Isus je ćutao. Psalmopevac zbog toga kaže: postadoh kao čovek koji ne čuje i u ustima svojim nisam imao osude. I još: ja kao Gluv ne slušah i kao nem ne otvarah usta svoja.[70] O svemu ovome već si ranije čuo, samo ako dobro pamtiš.
17. Vojnici koji Ga okružiše, podsmevahu mu se; Gospod im je bio predmet ismevanja; Vladika trpi njihov podsmeh: videvši me, klimahu glavama svojim.[71] Međutim, na njemu je i dalje ostao znak carske vlasti: ismevaju Ga, ali mu se klanjaju, razapinju Ga, ali Ga najpre obukoše u porfiru i staviše mu venac na glavu. Šta ima u tome ako je venac od trnja? Svakoga cara krunišu vojnici: Isusu je priličilo da na slikovit način bude krunisan od strane vojnika. Zato i Sveto pismo kaže u Pesmi nad pesmama: izađite i vidite kćeri jerusalimske vence kojima ga ovenča majka njegova.[72] Venac predstavlja tajnu, jer daruje slobodu od grehova i slobodu od predviđene kazne.
18. Adam je osuđen; neka je prokleta zemlja koju obrađuješ; trnje i korov rađaće Ši.[73] Isus prima trnje da bi oslobodio čoveka ove os65ude; u zemlju je pogreben zbog toga što je zemlja bila prokleta – umesto prokletstva sada prima blagoslov. Kad praroditelji sagrešiše, pokriše se smokvinim lišćem; Isus poslednje znamenje čini nad smokvom. Dok je iš66ao na stradanje On je prokleo smokvu:[74] ne sve smokve, nego jednu jedinu, poznatu, da bi timedočarao (rajsku) smokvu, govoreći: neka niko ne okusi od tvog ploda.[75] Pošto su se praroditelji pokrili listovima smokve, On je došao u ono vreme kada na njoj nije bilo ploda. Kome nije poznato da tokom zime smokva ne donosi plod, samo je pokrivena lišćem? Zzr su to svi znali osim Isusa? Znao je On ovo dobro, ali je pošao prema njoj ne bi li pronašao plod, a sve sa ciljem da prokletstvo iskaže samo lišću.
19. Pomenuvši događaje iz raja ja se zaista divim predočenoj praslici; u raju se desio pad, u vrtu je spasenje; od drveta je greh, u drvetu je i spasenje.[76] Praroditelji se pred veče sakriše od Gospoda koji je hodio po vrtu; u popodnevnim časovima Gospod je razbojnika uveo u raj.[77] Ako mi neko prebaci: sve ovo ti izmišljaš! Neću poverovati dok mi ne ukažeš na mesto kod proroka vezano za Krst. Dakle, čuj šta kaže Jeremija i uveri se: a ja bejah kao nezlobivo jagnje koje se vodi na zaklanje, jer ne poznadoh da se dogovaraju protiv mene?[78] Čitaj kao da se pitaš, jer i ja tako naglasih! Zar onaj koji govori ne zna šta pita: znate da će za dva dana biti Pasha i Sin Čovečiji biće predan da se razapne?[79] A ja bejah kao nezlobivo jagnje koje se vodi na zaklanje, jer ne poznadoh da se dogovraju protiv mene? Kakvo jagnje? Jovan Krstitelj objašnjava govoreći: gle, jagnje Božije, koje uze grehe sveta. Smisliše protiv mene lukavu namisao.[80] Zar taj koji je znao i pomisli nije mogao predvideti šta će se dogoditi? Šta oni odgovoriše? Pristupite i stavimo drvo u hleb njegov. Ako te Gospod udostoji, kasnije ćeš saznati da se telo njegovo, po evanđelju, predstavlja kao hleb: pristupite i stavimo drvo u hleb njegov i istrebimo Ga sa zemlje živih.[81] Život ne možete uništiti; što se zaludno trudite? Ime njegovo biće uvek; štetan je savet vaš, pošto njegovo ime postoji i pre sunca[82] u Crkvi. Mojsej sa plačem kazuje da je život visio na drvetu: visiće život tvoj pred očima tvojim i plašićeš se danju i noću i nećeš biti miran u životu svome.[83] Pismo koje malopre pročitasmo kaže: Gospode, ko verova propovedi našoj?[84]
20. Izgled krsta dočarao je Mojsej u razapetoj zmiji da bi ranjeni živom zmijom, pogledajući na bakarnu zmiju, bili izlečeni verom.[85] Dakle, ako je raspeta bakarna zmija spasavala ljude, zar neće ovaploćeni i razapeti Sin Božiji spasti? Život se svagda daruje kroz drvo. I u Nojevo vreme, posredstvom drvenog kovčega, bio je sačuvan život. U Mojsejevo vreme more, ugledavši oblik žezla, uplašilo se onoga koji je udarao po njemu. Dakle, Mojsejev žezal posedovao je silu; zar ćemo kazati da je Spasiteljev Krst nemoćan? Radi nedostatka vremena ostaviću na stranu mnoga druga svedočanstva i praslike. Za vreme Mojseja drvo je učinilo vodu pitkom, a na Krstu, iz Isusovog rebra, potekla je voda.
21. Početak Mojsejevih znamenja beše krv i voda; ove materije okončavaju i sva Isusova znamenja. Najpre je Mojsej pretvorio vodu reke u krv,[86] a Isus je posle svega stradanja ispustio iz rebra svoga vodu i krv, radi dva glasa: glasa Sudije i glasa vapijućih; ili zbog verujućih i neverujućih.[87] Pilat je oprao ruke vodom i kazao: nevin sam; a vapijući govorahu: krv njegova na nas.[88] Dakle, dve materije istekoše iz rebra: sudiji verovatno voda, a vapijućima krv. Ovo možemo shvatiti i ovako: za Judejce krv, a za Hrišćane voda; prvima, zbog njihove zlobe, osuda zbog krvi, a tebi koji veruješ, vodom dolazi spasenje. Ništa slučajno nije učinjeno. Tumači Pisma – Oci naši, dadoše nam i drugi razlog ovog događaja. Spasiteljno Krštenje, po evanđelju, poseduje dvojaku silu: jedna se daruje prosvećenima posredstvom vode, a druga se daruje mučenicima posredstvom njihove sobstvene krvi. Zbog toga se iz Spasiteljevog rebra izliva krv i voda koje utvrđuju blagodat kada Hrista ispovedaju u vreme prosvećenja i mučeništva. Postoji još jedno tumačenje vezano za rebro: uzročnica greha beše žena, stvorena iz rebra, te je zbog toga Isus došao da daruje oproštaj grehova jednako i mužu i ženi, a u rebro je proboden zbog žene, da bi uništio greh.
22. Znatiželjan može pronaći i mnoga druga tumačenja u vezi rečenog, ali za sada je sasvim dovoljno kazano, kako zbog kratkoće vremena, tako i zbog opterećenja slušalaca; istina, nikada ne treba biti obremenjen i zamoren slušanjem istine o Vladici, naročito slušaocima na ovoj najsvetijoj Golgoti. Drugi su u prilici samoda čuju, dok mi i čujemo ali i vidimo i dotičemo; stoga, nemojte biti zamoreni slušanjem. Protiv neprijatelja naoružaj se Krstom.Protiv onih koji te prekorevaju postavi, kao pobedno znamenje, veru u Krst. Kad god da se budeš prepirao sa nevernicima u vezi Krsta Hristovog, najpre rukom načini na sebi znak Krsta Hristovog i tvoj prepirač će zanemeti. Ne stidi se da ispovedaš Krst, jer će tako nebeski anđeli pohvalno za tebe kazati: znamo mi koga tražiš; Isusa raspetoga!39 Nije li anđeo mogao kazati: znam koga vi tražite, moga Vladiku?! Međutim, on kaže otvoreno: ja znam Vladiku! Krst, naime, predstavlja venac, a ne sramotu.
23. Vratimo se sada na pomenuta proročka ukazanja. Da je Gospod razapet, o tome imaš dovoljno svedočanstava. Vidiš mesto Golgote i u tome se saglašavaš pohvalno. Pazi samo da se ovoga ne drekneš kada nastupe gonjenja. Nemoj se samo u mirno vreme valiti Krstom, nego jednaku veru u njega ispolji i u vreme gonjenja.Ne budimo prijatelj Isusov samo u vreme mira, a u vreme nevolje neprijatelj. Sada ćeš dobiti oproštaj svih grehova tvojih i carske agrade duhovnog Dara. Kada, pak, nastane vreme nevolje i rata protiv Hrista, tada se odvažno podvizavaj za Cara svoga. Isus, budući bez greha, razapet je za tebe; zar ne treba da se i ti razapneš za Onoga koji se razape za tebe? Nikakav dar time ti ne daješ, jer On je najpre tebe darivao, a ti samo uzdarjem vraćaš Raspetom na Golgoti za tebe. Golgota znači mesto lobanje. Nije li ispravno prorokovao taj koji je Golgotom nazvao to mesto na kome je istinita glava Hristos pretrpeo Krst, kako kaže Apostol: koji je obličje Boga nevidljivog … i On je glava telu Crkve?[89] A na drugom mestu: svakom mužu Hristos je glava; On je Glava svakom načelu i vlasti.[90] Ta glava je postradala na mestu lobanje. Kako je znamenito ovo proročko predskazanje? Samo ime te dovoljno upućuje i ubeđuje i govori: na Raspetoga ne gledaj kao na običnog čoveka, jer raspeta glava jeste glava svake vlasti, glava koja ima Oca. Svakom čoveku glava je Hristos, a glava Hristu je Bog.
24. Hristos je razapet za nas; pošto je osuđen noću, kada je obično hladnije nego danju, na vatru su stavljena drva. Razapet je u treći čas: od šestog, pak, časa bi tama do devetog.[91] Od devetog opet se razdanilo. Zar nije i o ovome predskazano? Zaharija kaže: onoga dana nestaće svetlost i biće veoma hladno i mraz; biće jedan dan.[92] Bilo je hladno i zbog toga se Petar grejao. Biće jedan dan poznat Gospodu… Dakle? Zar On ne poznaje ostale dane? Mnogo je dana, ali ovaj jedan je dan stradanja Gospodnjeg; dan koji je stvorio Gospod. Biće jedan dan koji je poznat Gospodu; neće biti dan i noć.m4 Kakva je ovo zagonetka koju iznosi prorok: taj dan nije ni dan ni noć? Kako da ga nazovemo? Odgovara nam evanđelje tumačenjem ovog događaja. To nije bio običan dan, pošto sunce nije svetlilo neprestano od svoga rađanja do zalaska, nego je od šestog do devetog časa, usred dana, bila tama. Središnji deo dana zauzimala je tama, a Bog je tamu nazvao noć. Stoga onaj dan nije bio ni dan ni noć, jer nije celog dana sijalo sunce da bismo ga mogli nazvati danom; ni tama nije bila celo vreme, te ga ne možemo nazvati ni noć, pošto je posle devetog časa ponovo zasijalo sunce. I o ovome je predskazao prorok, rekavši: neće biti dan i noć, i dodavši: uveče će biti svetlost. Uočavaš li tačnost prorokovog kazivanja, vidiš li istinu u napisanom?
25. Međutim, ti želiš precizno da znaš u koji čas je sunce potamnilo: da li u peti ili u šesti ili deveti. Kaži, proroče, upornim Judejcima kada će sunce prestati da svetli? Prorok Amos odgovara: i u onaj dan, govori Gospod Bog, učiniću da sundže zađe u podne, jer od šestoga časa bi tama i pomračila je zemlja za beloga dana.[93] Koje je to vreme i koga dana, proroče? I pretvoriću praznike vaše u žalost.[94] Pomenuti događaj zbio se u praznik opresnoka i u vreme praznovanja Pashe. Prorok dalje kaže: i učiniću da bude žalost kao za jedindžem i kraj će joj biti kao gorak dan.[95] Toga dana beše praznik opresnoka i Pashe, ali žene judejske su ipak plakale i ridale, a skriveni apostoli tugovahu. Zaista je divno ovo proroštvo!
26. Ako neko kaže: daj mi i neki drugi dokaz, ja ću upitati: koji drugi dokaz može biti važniji i prevashodniji za ovaj događaj? Isus je razapet, a na sebi je imao jednu donju i jednu gornju odeću; vojnici razdeliše gornju odeću na četiri dela, a donju ne pocepaše, jer pocepana ničemu ne bi služila. Zbog toga vojnici za nju baciše kocku. Nije li i o ovome napisano? Ovo veoma dobro znaju prilježni crkveni himnografi; oponašajući anđeosku vojsku i svagda proslavljajući Boga, oni se udostojiše da na Golgoti zapoju: razdeliše haljine moje među sobom i za odeću baciše kocku; kocka ta[96] beše kocka koju baciše vojnici!
27. Pošto je osuđen pred Pilatom, Isusa obukoše u purpurnu haljinu; tamo Ga obukoše u purpurnu haljinu.m9 Nije li i ovo zapisano? Isaija kaže: ko je ono što ide iz Edoma, iz Vosora u džrvenim haljinama?[97] Ko je taj koji je u znak sramote obučen u purpurnu haljinu? Vosor kod Jevreja označava nešto vanredno. Zašto ti je crvena odeća i haljine kao u onoga koji gazi u kaci?[98] A on odgovarajući kaže: pružih ruke svoje prema nepokornim i tvrdovratim ljudima.
28. On je raširio svoje ruke na Krstu da bi obuhvatio njima celu vaseljenu: Golgota se nalazi u središtu zemlje! Nisu ovo moje reči, nego prorokove: učinio si spasenje posred zemlje.[99] Raširio je čovečije ruke Taj koji je duhovnim rukama utemeljio nebo. Prikucaše ih da bi u tom trenu, kad je njegovo čovečanstvo prikucano na drvetu sa svim ljudskim gresima, zajedno umro i greh, a mi vaskrsli u pravdi i istini. Pošto je od jednog čoveka smrt, onda je od jednog čoveka i život; od čoveka Spasitelja koji je svojom voljom umro. Seti se reči njegovih: vlast imam položiti dušu moju i vlast imam opet uzeti je.[100]
29. On je sve ovo pretrpeo jer je došao radi spasenja svih: međutim, narod mu je zlom uzvratio. Isus kaže: čekal“.[101] Taj koji im je iz tvrdog kamena izveo vodu, moli plodove iz vinograda koji je sam zasadio. Šta je taj vinograd koji je rođenjem nastao od svetih otaca, a voljom od Sodomljana? Vinograd njihov je od vinograda sodomskih i polja gomorskih.[102] Nakvasivši sunđer i nataknuvši ga na trsku, on ožednelom Gospodu prinosi sirće: dadoše mi žuč i napojiše me sirćetom.[103] Vidiš li preciznost predskazanog? Kakvu žuč dadoše ustima mojim? Dadoše mu, kaže evanđelje, vino sa smirnom.[104] Smirna je gorka kao i žuč. Zar to dajete Gospodu[105] Zar vinograd to da daruje Vladici? Zaista je u pravu Isaija kada vas oplakuje: vinograd beše na plodnom brdašcu.[106] Mi nećemo kazati: čekah da sazri grožđe, jer sam željan vina njegovog, a on dade trnje.[107] Vidiš li venac koji je stavljen na mene? Kakav sud da donesem posle toga? Oblacima ću zapovediti da iz njega ne line kiša.[108] I oblaci tj. proroci, oduzeše se od njih. Proroci su sada u Crkvi Hristovoj, kako kaže apostol Pavle: a proroci dva ili tri neka govore, a drugi neka rasuđuju.[109] Na drugom mestu: Bog je dao da su u Crkvi jedni apostoli, drugi proroci.[110] Agav, koji je sebi vezao ruke i noge, bio je prorok.
30. Za razbojnike koji sa njim behu razapeti kazano je: i bi metnut među bezakonike.[111] Pre ovog događaja obojica njih behu bezakonici, ali od toga vremena jedan od njih više nije to bio. Samo jedan od njih je i do smrti ostao isti, ne želeći da primi spasenje. Ruke njegove behu razapete, a jezik je bio zloban u huli. Judejci klimahu glavama svojim, rugajući se Raspetom. Na njima se ispunilo proroštvo: videvši me, klimahu glavama svojim.[112] Sa njima zajedno hulio je i ovaj razbojnik; drugi, međutim, prekorevao je njegov postupak te mu je kraj života postao početak preobražaja, a duša mu je spasena. Pošto nije uspeo da umiri svoga druga, on je kazao: seti me se, Gospode![113] Ne obaziri se na njega, jer su mu duhovne oči pomračene, a mene se opomeni; ne kažem da se opomeneš mojih dela, jer se ja njih plašim. Svaki čovek je naklonjen svome saputniku, a ja putujem zajedno sa tobom u smrt. Pomeni svoga saputnika, ali opet ne kažem pomeni me sada, nego kada dođeš u carstvo tvoje.[114]
31. Koja sila te je urazumila, razbojniče? Ko te je naučio da se klanjaš onome koga svi preziru i koji je sa tobom zajedno razapet? O, svetlosti večna, koja prosvećuješ pomračene! Zbog toga je sasvim ispravno i čuo reči: ne nadaj se milosti zbog dela svojih, nego što je pored tebe blagodatni Car. Tvoja molba bi trebala da bude dugotrajna; međutim, blagodat ti je darovana namah: zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju.[115] Danas si čuo moj glas, ali nisi srce svoje ispunio gnevom. Odmah sam izrekao osudu Adamu, ali sam odmah i tebi oprostio. Adamu beše kazano: u onaj dan u koji okusite sa drveta, umrećete.[116] Ti si se, međutim, sada pokorio veri i danas ti je došlo spasenje. On je pao okusivši plod, a ti se posredstvom drveta uvodiš u raj. Ne plaši se zmije, neće te progutati; prognana je ona sa neba. Ja ti ne kažem danas da ćeš otići u raj, nego danas ćeš biti sa mnom. Uzdaj se, nećeš biti odbačen, ne plaši se ognjenog mača: on ustuknjuje pred Vladikom. Koliko je ovo velika i neizreciva blagodat! Verni Avraam još nije otišao tamo gde se razbojnik uputio. Još nisu u raj ušli ni Mojsej, ni Proroci, a bezbožni razbojnik ulazi. Diveći se ovome Pavle kaže: tamo gde se umnoži greh, umnožava se i blagodat Božija.[117] Oni koji su trpeli znoj još nisu ušli, a u jedanaesti čas on ulazi. Niko ne ropće na Domovladiku zbog njegovih reči: prijatelju, ne činim ti nepravdu.[118] Zar nemam ja vlast da razdeljujem svoje kako hoću? Razbojnik želi dobro da čini, ali se smrt isprečila. Ja ne samo da očekujem i potražujem dela, nego i veru uvažavam i primam. Dođoše da pasu po vrtovima, a Ja pasem i među ljiljanima.[119] Pronađoh poginulu ovcu, uzimam je na ramena, jer posrnuli sam kaže: zabludeh kao ovca; pomeni me Gospode, kada dođeš u carstvo Tvoje.[120]
32. Ja sam lično svojoj nevesti u pesmi o vinogradu izgovorio reči: dođoh u vrt svoj, sestro moja, nevesto.[121] A beše vrt gde Ga razapeše.[122] Šta si ti tu pronašao? Pronađoh smirnu moju,[123] kada popih pomešano vino i sirće. Primivši ovo, reče: svrši se.[124] Naime, ispunilo se tajanstvo, ispunilo se napisano, uništen je greh: došao je Hristos, Prvosveštenik budućih dobara, kroz veću i savršeniju skiniju, nerukotvorenu, to jest ne od ove tvorevine, ne sa krvlju jarčijom, ni junčijom, nego sa svojom krvlju uđe jednom za svagda u Svetinju izvršivši večno iskupljenje; jer ako krv jaraca i junaca i pepeo od junice kojom, kada se krope nečisti, osvećuje ih da budu telesno čisti, koliko li će više krv Hristova?[125] Na drugom mestu: imajući dakle, braćo, slobodu za ulazak u Svetinju krvlju Isusovom, putem novim i živim, koji nam je On otvorio zavesom to jest telom svojim.[126] Pošto je zavesa, njegovo telo, obeščašćena, zbog toga se crkvena zavesa, koja praobrazuje zavesu skinije, razdrala na dvoje, kao što piše: i gle, razdera se crkvena zavesa na dvoje, od gore do dole.[127] Tek je mali deo ostao nepocepan. Pošto je Vladika kazao: ostaće vam dom pust,[128] dom njihov se i razrušio.
33. Pretrpevši sve ovo Spasitelj je izmirio[129] krvlju Krsta nebesko i zemaljsko. Mi besmo neprijatelji zbog greha i Bog je grešniku odredio smrt. Šta je od dvoga trebalo da bude: da li je trebalo po pravosuđu usmrtiti ili po čovekoljublju narušiti odredbu? Pogledaj premudrost Božiju: On )e očuvao i istinu odredbe i silu čovekoljublja. Uzneo je Hristos grehe na telu na drvo, da smrću svojom izbavi nas od greha i da pravdom poživi.[130] Nije malovažan taj koji je umro za nas; nije reč o čuvstvenom jagnjetu; nije On običan čovek; nije anđeo, nego ovaploćeni Bog. Nije toliko važno bezakonje grešnika, koliko je važna pravda umrloga za njih. Nismo mi toliko sagrešili, koliko je učinio pravde Taj koji je položio dušu svoju za nas; položivši, kada je zaželeo i opet, kada je zaželeo, primio ju je. Želiš li da se uveriš da On nije nasilno okončao život i da nije protiv volje svoje predao Duh? On je Ocu svome ovako kazao: Oče! – u ruke tvoje predajem duh svo;.[131] Predajem da bih ga opet primio; rekavši ovo, ispusti duh svoj;[132] ali na kratko vreme, jer je ubrzo vaskrsao iz mrtvih.
34. Sunce je potamnilo radi sunca pravde; raspalo se kamenje radi kamena Duhovnog; grobovi se otvoriše i mrtvi vaskrsoše radi Toga koji je slobodan od smrti.[133] On je oslobodio zarobljene iz bezvodnog rova.[134] Dakle, ne stidi se Raspetoga, nego odvažno usklikni: Ovaj grehe naše nosi i radi nas boluje i ranom njegovom mi se iscelismo.[135] Ne budimo neblagorodni Dobročinitelju. I još: radi bezakonja ljudi mojih vodi se na smrt: i odrediše mu grob sa zločincima, ali na smrti bi sa bogatim.[136] Apostol Pavle stoga jasno kaže: Hristos umre radi grehova naših, po pismu, i bi pogreben i ustade u treći dan, po pismu.[137]
35. Želja nam je da tačno saznamo gde je On pogreben, sahranjen. Da li je njegov grob rukama načinjen? Da li je, po primeru carskom, njegov grob iznad zemlje? Da li je postavljen na grobu kameni spomenik? Šta je stavljeno na ulaz? Kažite nam o tome, proroci, nešto određeno: gde je grob i gde ćemo ga pronaći? Oni odgovaraju: pogledajte na tvrdi kamen ko)i su isekli,[138] pogledajte i posramite se. Čuj šta kaže evanđelje: grob je u kamenu isečen.[139] I šta dalje? Kakva su vrata grobna? Na ovo odgovara drugi prorok: svališe u jamu život moj i nabacaše kamenje na mene.[140] Ja, kamen krajeugaoni, izabrani, časni, ležim među kamenjem, ali za kratko; kamen spoticanja Judejcima, a spasonosni verujućima. Dakle, na zemlji je zasađeno drvo života da bi zemlja, koja je u drevnosti prokleta, primila blagoslov i da bi se mrtvi oslobodili.
36. Ne stidimo se da ispovedamo Raspetoga; hrabro znamenujmo sebe znakom Krsta, na čelu i svagde: na hlebu koji jedemo, na čašama iz kojih pijemo, prilikom dolaska ili odlaska, kada polazimo na spavaše i kada ustajemo iz postelje, kada putujemo i dok se odmaramo. On nas snažno čuva i daruje se bednima na poklon i slabima bez truda. To je blagodat Božija: znamenje za verne i strah za zloduhe. Krstom je On pobedio njih, žigosao i javno izobličio.[141] Kada zlodusi spaze Krst, odmah se opomenu Raspetoga na njemu. Oni se plaše Toga koji je salomio glave drakonske. Ne gordi se zbog ovog znaka jer ti je on dat na poklon: zbog toga još više poštuj Dobročinitelja.
37. Ako ti se nekada desi da istražuješ sve ovo i ne pronađeš valjan dokaz, neka te tvrda i nepokolebiva vera osnaži; a kada pronađeš pravovaljane dokaze, odvažno zatvori usta zlobnih Judejaca pomoću Proroka, a Jelinima njihovim basnama. Oni se klanjaju poraženima munjom, a munja dolazi sa nebesa i ne dolazi na takve bez razloga. Ako se oni ne stide klanjanja bogomrskim idolima, zar ćeš se ti stideti što se klanjaš Sinu Božijem koga ljubi Bog i koji je razapet zbog tebe? Ja se stidim da govorim o bogovima koje oni poštuju i prizivaju, da bi ih ubrzo i napustili: neka o tome kazuju oni koji tu oblast dobro poznaju. Neka umuknu usta svih jeretika; ako neko ustvrdi da je Krst obična mašta, ti ga ne slušaj. Izbegavaj one koji tvrde da je njegovo raspeće iluzija, uobrazilja. Ako je njegovo raspeće iluzija, a od Krsta je spasenje, onda je i spasenje uobrazilja. Ako je Krst iluzija, onda je iluzija i Vaskrsenje. Ako Hristos nije ustao, još smo u gresima svojim.[142] Ako je Krst uobrazilja, onda je i Vaznesenje njegovo nestvarno; a ako Vaznesenje nije stvarno, nema sumnje da će i njegov drugi dolazak biti mašta i ako idemo dalje ništa onda nije realno i postojano.
38. Neka ti Krst posluži kao prva i najbitnija osnova na kojoj ćeš graditi sve ostalo učenje. Ne odriči se Raspetoga; ako Ga se odrekneš, mnogi će te u tome izobličiti. Prvi će te ukoreti Juda izdajnik: kada Ga je izdao, jasno je video kako Ga Arhijereji i starci osudiše na smrt. Protiv tebe će svedočiti i trideset srebrnjaka. Svedočiće protiv tebe i Getsimanija u kojoj se desilo izdajstvo i hvatanje. Ja još ni pomenuo nisam goru Jeleonsku na kojoj se On molio. Svedočiće protiv tebe i noćni mesec, određeni dan i pomračeno sunce: ono nije moglo da gleda na aktere bezakonja. Izobličiće te oganj pored koga se grejao Petar. Ako se odrekneš Krsta, nadaj se večnom ognju. Žestoko govorim ja, ali zbog toga da ti ne bi postradao žestoko. Opomeni se mačeva getsimanskih sa kojima su pošli na Hrista, da ne bi i ti bio posečen mačem večnim. Izobličiće te Kajafin dom koji je sada pust i sobom posvedočava silu Onoga koji je svojevremeno bio osuđen u njemu. Ustaće protiv tebe Irod i Pilat, koji kao da te pitaju: zašto se odričeš Onoga koji je razapet zbog nas od Judejaca i za koga pouzdano znamo da ništa nije sagrešio? Jer ja, Pilat, oprao sam tada ruke svoje. Ustaće protiv tebe lažni svedoci i vojnici koji Ga odenuše u purpurnu odeću i koji staviše na njegovu glavu trnov venac i koji Ga razapeše na Golgoti i baciše kocku za haljinu njegovu. Izobličiće te Simon Kirinejski koji je poneo Isusu Krst.
39. Posramiće te pomračeno sunce, a od stvari zemnih vino pomešano sa smirnom, kao i trska i isop, a od morskih stvari sunđer, od drveća krsno drvo. Posramiće te vojnici, kao što rekoh, koji prikucaše kline i baciše kocku za odeću njegovu; vojnik, koji mu je probo rebro; žene, koje su tome prisustvovale; crkvena zavesa koja se tada rascepila; Pilatova pretorija koja je sada opustela silom Raspetoga; ova Golgota koju i danas vidimo i koja pokazuje i svedoči kako se onda raspalo kamenje; grobnica, koja je u blizini, u koju je položen, kao i kamen koji je navaljen na ulaz, koji i danas stoji pored grobnice; anđeli koji se tada pojaviše; žene koje mu se pokloniše posle vaskrsenja; Petar i Jovan koji potrčaše ka grobu; i Toma koji je stavio prst svoj u rebra njegova i u rane od klinova. On je istovremeno za sve nas opipao njega kako ti, koji u to vreme nisi ni postojao, ne bi morao tražiti da učiniš isto; Toma je božanskim promislom sve to učinio.
40. O Krstu svedoče dvanaestorica apostola, celokupia vaseljena i svet, koji postoji verom ljudi u Raspetoga. Čak i činjenica da si ti došao ovamo neka te ubedi u silu Raspetoga, ili: ko te je doveo ovamo? Zar vojnici? Kojim okovima si doveden? Koji sud te je na ovo primorao? Pobedonosno i spasonosno znamenje Krsta Isusovog: Krst je sve nas sabrao. On je pokorio Persijance; ukrotio je Skite; on je umesto mačaka i pasa i mnogih drugih zabluda darovao Egipćanima istinsko bogopoznanje. On i do sada celi bolesti, progoni zloduhe i razvejava prevare raznih maga i čarobnjaka.
41. Krst će se opet pojaviti sa nebesa zajedno sa Isusom. Pobednički znak predhodiće Caru ovom, da bi Judejci koji Ga probodoše i poznavši Ga po Krstu, zaplakali u znak kajanja. Zaplakaće oni, plakaće svako koleno, jer će se pokajati tada kada više neće biti vremena za kajanje. A mi, ushićeno hvalimo se Krstom; klanjajmo se poslanome i raspetome za nas Gospodu; klanjaj se i poslavšem Ga Bogu Ocu, zajedno sa Duhom Svetim. Njemu neka je slava u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govoreno bez pripreme oglašenima u Jerusalimu, na reči: raspetog i pogrebenog, kao i na reči Isaijine: Gospode! ko verova reči našoj i mišica Gospodnja kome se otkri?.. Kao ovca vodi se na zaklanje. Is 53:1, 7.
  2. Gal. 6:14
  3. Jn9:7.
  4. Jn 11:39, 44.
  5. Mt 14:21.
  6. Rm5:17.
  7. Broj25:8.
  8. 1 Tim2:6.
  9. 1 Kor1:18
  10. Izl 12:23.
  11. Jn 1:29.
  12. I Petr 2:22-23
  13. Is53:9.
  14. Lk 23:14
  15. Mt 27:24
  16. Lk 23:41
  17. Mt 27:63
  18. Mt5:28
  19. Mt 16:22, 23
  20. Mt26:2
  21. Mt 20:18.
  22. Lk9:51.
  23. Ps41:9.
  24. Mt 26:25
  25. Jn 12:23
  26. Jn 13:31
  27. Jn 10:18.
  28. Is53:1
  29. Is 52:15.
  30. Plač4:20
  31. Tamo
  32. I Kor 2:4.
  33. 1 Kor1:23.
  34. Jak1:5.
  35. Ps 77:20.
  36. Mt 26:49.
  37. Ps 38:12.
  38. Ps 55:21.
  39. Mt 26:49.
  40. Lk 22:48
  41. Ps 109:1-3.
  42. Ps 59:6,14-15.
  43. Zah 11:12.
  44. Tamo.
  45. Zah 11:13
  46. Mt27:3, 5.
  47. Zah 11:13; Mt 27:10.
  48. Mt 27:4
  49. Mt27:6.
  50. Is 3:9,10
  51. Jn 11; Dela 12:7.
  52. Ps2:3
  53. IsZ:14.
  54. Mt 26:67.
  55. Pon zak 32:6
  56. Is53:1.
  57. Is50:6.
  58. Mk15:5.
  59. Is50:6.
  60. Jn 12:25.
  61. Jn 18.
  62. Os 10:6.
  63. Lk 23:7
  64. Tamo. stih 12
  65. Jov 12:24
  66. Jn 19:15.
  67. Is 57:4.
  68. Jer 12:7
  69. Mt 26:62.
  70. Ps 37:15,14.
  71. Lk 23:36; Ps 108:25.
  72. PesmaZ:11.
  73. Post 3:17, 18.
  74. Mt 21:19.
  75. Mk 11:14.
  76. PostZ:8.
  77. Lk 23:43.
  78. Jer 11:19.
  79. Mt26:2.
  80. Jn 1:29; Jer 11:19.
  81. Jer 11:19.
  82. Ps 72:17.
  83. Ponzak 28:66.
  84. Is53:1.
  85. Broj21:9.
  86. Izl7:17.
  87. Jn 19:34.
  88. Mt 27:24, 25.
  89. Kol1:15,18.
  90. Kol 11:3; 2:10
  91. Mt 27:45
  92. Zah14:6.
  93. Amos 8:9
  94. Amos 8:10.
  95. Tamo.
  96. Ps 22:19.
  97. Is63:1.
  98. Is 63:2.
  99. Ps 73:12.
  100. Jn 10:18.
  101. Jn 19:28.
  102. Ponzak 32:32.
  103. Ps 69:22.
  104. Mk 15:23.
  105. Pon zak 32:6.
  106. Is5:1.
  107. Is5:2.
  108. Is 5:6
  109. I Kor 14:29.
  110. Ef4:11.
  111. Is 53:12; Lk 23:32
  112. Ps 109:25.
  113. Lk 23:42.
  114. Tamo.
  115. Lk 23:43
  116. Post2:17.
  117. Rm5:20.
  118. Mt 20:13
  119. Pesma 6:1-2.
  120. Ps 119:176; Lk 23:42.
  121. Pesma5:1.
  122. Jn 19:41
  123. Pesma5:1.
  124. Jn 19:30
  125. Jevr 9:11-14
  126. Jevr 10:19, 20.
  127. Mt 27:51.
  128. Mt 23:38
  129. Kol1:20
  130. 1 Petr2:24.
  131. Lk 23:46.
  132. Mt 27:50.
  133. Ps88:6.
  134. Zah9:11.
  135. 70 Is53:4, 5.
  136. Is53:8, 9
  137. 1 Kor15:3, 4.
  138. Is51:1.
  139. Lk 23:53; Mk 45:46.
  140. PlačZ:53.
  141. Kol2:15
  142. 1 Kor 15:17.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *