POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA DVANAESTA[1]
 
1. Vaspitanici čistote i učenici trezvenosti! Proslavimo Boga ustima punim čistote – Boga rođenog od Djeve. Pošto smo udostojeni da jedemo meso duhovnog Jagnjeta,[2] okusimo sada od glave i od nogu; pod glavom podrazumevam božanstvo, a pod nogama primljeno čovečanstvo. Budući slušatelji svetog evanđelja, verujte Jovanu Bogoslovu. On, rekavši, u početku beše Reč i Reč beše u Boga i Bog beše Reč,[3] dodao je i sledeće reči: i Reč postade telo! Nije sveto delo ako mu se klanjamo kao običnom čoveku, kao što nije pobožno nazivati Ga samo Bogom, neovaploćenim. Ako Hristos jeste Bog, što je istina, i ako nije primio čovečanstvo, onda je nama spasenje tuđe. Njemu se treba klanjati kao Bogu i verovati da se On ovaplotio i očovečio. Nema koristi ako kažemo da je On čovek bez božanstva; isto tako nema spasenja ako u njemu ne priznajemo božanstvo i čovečanstvo zajedno. Ispovedajmo dolazak Cara i Lekara. Car Isus, želeći da leči, iscelio je bolesne, opasavši se lentom čovečanstva. Savršeni Učitelj mladenaca, mladenstvovao je sa mladima da bi umudrio nerazumne. Hleb nebeski silazi na zemlju da bi nahranio gladne.
2. Judejska deca, ne priznajući i odbacujući došavšeg, nego i dalje očekujući mesiju koji će postradati, odrekoše se istinitog Hrista i u svojoj zabludi prihvatiše lažnog. I u ovom slučaju pokazuje se istinitost Spasiteljevih reči: Ja dođoh u ime Oca svoga i ne prihvatiše me: ako vam neko dođe u svoje ime, njega ćete prihvatiti.[4] Sasvim je umesno Judejcima postaviti pitanje: da li su Isaijine reči, da će se Emanuilo roditi od Djeve, istinite ili lažne? Ako njega nazovu lažovom, to ni malo nije pohvalno. Oni su imali običaj da svoje proroke ne samo nazovu lažovima, nego i da ih kamenjem ubiju. Ako je prorok ispravan, onda pokažite Emanuila i recite: taj koga vi još uvek očekujete, da li će se roditi od djeve ili neće? Ako se ne rodi od Djeve, onda okrivite u laži proroka; ali ako vi očekujete da se to dogodi po rečima proroka, zbog čega odbacujete ono što se već dogodilo?
3. Ostavite Judejce u njihovoj zabludi, jer sami to žele, a Crkva Božija treba da se uzvišava. Mi priznajemo Reč Božiju koja se istinski očovečila, ne od pohote muževljeve i ženine, kako tvrde jeretici, ne prividno, nego stvarno. Da se On stvarno rodio od Djeve, saslušaj nastavak besede pa ćeš se uveriti. Jeretičke zablude veoma su složene i raznovrsne. Neki tvrde da se ova Reč uopšte nije rodila od Djeve; drugi – Reč se rodila, ali ne od Djeve, nego od žene, iz redovnog braka; neki opet tvrde da ovaploćeni Hristos nije Bog, nego oboženi čovek. Oni se usudiše da ustvrde da se nije prevečna Reč ovaplotila, nego je neki čovek, zbog lične pobožnosti i truda, dobio od Boga venac pravde.
4. Ti pamti ono što sinoć kazasmo o njegovom božanstvu. Veruj da je On pravi jedinorođeni Sin Božiji koji je rođen od Djeve. Veruj rečima evanđeliste Jovana: Reč postade telo i useli se u nas.[5] Večna Reč je rođena od Oca pre svih vekova, a na kraju je primila od nas telo. Mnogi osporavaju ovo i pitaju: koji je razlog da Bog siđe među ljude i unizi se do čovečanstva i da li Božija priroda uopšte može da se sjedini sa čovekom? Da li Djeva može da rodi bez muža? S obzirom da ima veoma mnogo različitih primedbi, razjasnimo svaku od njih uz pomoć Hristove blagodati i molitvama svih vas sabranih.
5. Ispitajmo najpre zbog čega je Hristos sišao na zemlju? Ne obraćaj pažnju na moju rečitost, jer se čovek nekada može prevariti u mudrosti. Ako za svaku moju reč ne čuješ potvrdu iz Proroka, nemoj verovati rečima. Ako i o Djevi, i o mestu, i o vremenu, i o načinu rođenja, ne čuješ potvrdu iz božanskog Pisma, ne prihvataj svedočanstvo čovekovo. Uvek se može sumnjati u onoga ko vas poučava; ali ko može sumnjati u ono što je prorečeno za hiljadu i više godina? Dakle, ako tražiš uzrok Hristovog dolaska, otvori prvu knjigu Pisma. Bog je stvorio svet za šest dana: stvorio je svet za čoveka. Sunce blista sjajnim zracima i stvoreno je da bi svetlilo čoveku; sve što je stvoreno postoji da bi nama služilo. Trava i bilje takođe služe našoj potrebi. Sve što je stvoreno dobro je; međutim, ni jedno stvorenje ne nosi u sebi lik Božiji osim čoveka. Sunce je stvoreno na samo jednu reč Božiju, a čovek je stvoren rukama Božijim. Stvorimo čoveka po liku našem i obličju.[6] Materijalni lik zemaljskog Cara se veoma poštuje; koliko tek treba poštovati duhovni lik Božiji? To najmilije stvorenje koje je obitavalo u raju, zavist đavolska je izagnala iz raja.[7] Neprijatelj se radovao padu onoga kome je zavideo: on nije mogao da trpi svoga neprijatelja koji živi u blagostanju i radosti. Ne usudivši se da mu direktno pristupi, zbog njegove postojanosti, on pristupa ženi kao slabijoj, koja je u to vreme još bila djeva. Naime, Adam je poznao ženu svoju[8] tek posle izgnanja iz raja.
6. Drugo koleno roda ljudskog činili su Kajin i Avelj; Kajin je postao prvi čovekoubica. Kasnije, zbog umnožavanja grehova i zlobe ljudi, kiša je potopila zemlju;[9] na Sodomljane je, zbog njihovog greha, oganj pao sa neba. Tokom vremena Bog je sebi izabrao Izrailj; međutim, i on se razvratio i rod izabrani je okrivljen. Mojsej je na brdu stajao pred Bogom, a narod se, umesto Bogu, klanjao teletu. Tada je Mojsej, kao Zakonodavac, kazao; ne čini preljubu,[10] a čovek je počeo da bludniči,[11] osmelio se na preljubu. Posle Mojseja, radi lečenja Izrailja, behu izaslani Proroci; međutim, ovi lekari su zaplakali, jer nisu bili u stanju da izleče bolest njihovu, te neki od njih rekoše: nesta pobožnoga sa zemlje i nema pravoga među ljudima; svi vrebaju krv, svaki lovi brata svoga mrežom;[12] a na drugom mestu: pomagaj Gospode, jer nesta svetih, jer je malo vernih među sinovima čovečijim;[13] ili: ubijaju, kradu i čine preljubu po zemlji.[14] Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima;[15] počeše gatati, čarati, pogađati sudbinu, i još: na haljinama, u zalog uzetim, legoše kod svakog oltara.[16]
7. Veoma je velika bila rana koja je pokrivala čovečanstvo. Od nogu njegovih do glave nije bilo celine; nije se mogao zavoj staviti, niti ulje pomazati.[17] Zato su proroci sa suzama i tugom govorili: ko će od Siona dati spasenje?[18] I: neka bude ruka tvoja na mužu desniie tvoje i na sinu čovečijem koje si osnažio za sebe i nećemo odstupiti od Tebe.[19] Drugi prorok se molio i vapio: Gospode, prikloni nebesa i siđi;[20] rane ljudske premašuju naše lekarstvo: tvoje proroke izubijaše, oltare tvoje raskopaše.[21] Zlo, koje mi nismo kadri silama svojim da uništimo, potrebuje tvoje lekarstvo.
8. Gospod je uslišao molitvu proroka: Otac nije prezreo propadajući rod naš; sa neba je poslao Lekara, Sina svoga, Gospoda našeg. Prorok kaže: Gospod koga tražite dolazi; doći će nenadano – gde? U Crkvu svoju[22] u kojoj ste Ga kamenovali; drugi prorok, čuvši ovo odgovara mu: ti, govoreći o spasenju koje dolazi od Boga, blagovestiš o tome tiho! Ti, blagovešteći dolazak Boga radi našeg spasenja, govoriš o tome tajno! Na goru visoku uzađi i blagovesti Sionu; kaži gradovima Judinim.[23] Šta treba kazati? Evo, Bog vaš; eto, Gospod vaš smelo ide;[24] evo, Ja dolazim i naseliću se među vama, govori Gospod.[25] Mnogi narodi će pripasti Gospodu.[26] Izrailjci su odbacili spasenje izvršeno kroz mene: idem da sakupim sva plemena i narode, jer svojima dođe i svoji Ga ne prihvatiše.[27] Ti dolaziš i šta ćeš darovati narodima? Dolazim da saberem sve narode i da stavim na njih svoje znamenje.[28] Svakom svom vojniku, posle moga podviga na krstu, darovaću pečat koji će nositi na čelu. Drugi opet prorok kaže: priklonio je nebesa i sišao i mrak je pod nogama njegovim.[29] Njegov dolazak sa nebesa čoveku je neshvatljiv.
9. Slušajući sve ove reči Solomon je sagradio čudesni hrami prorokovao Onoga koji će se naseliti u njemu: je li istina daće Gospod poživeti sa ljudima na zemlji?[30] Predupređujući ovo pitanje David, u svome psalmu nadpisanom Solomonovim imenom,kaže: sići će kao kiša na runo.[31] Kiša – ovim se blagovesti njegovo nebesko poreklo; na runo – njegovo čovečanstvo. Kiša kada pada na vunu, pada bez ikakvog šuma i zvuka; tako su i mudraci,pošto je neizvesna bila tajna njegovog rođenja, govorili: gde je Car judejski koji se rodio?[32] Irod koji se na ovo pitanje uzbunio,raspitujući se o detetu, upita: Gde će se Hristos roditi?[33]
10. Ko je taj koji silazi? David na istom mestu kaže: bojaće se tebe dok je sunca i meseca, od kolena do kolena.[34] Drugi prorok kaže: raduj se veoma kćeri Sionova, propovedaj kćeri Jerusalima; evo, Car tvoj dolazi tebi pravedan, da spase.[35] Careva ima mnogo; na kojeg Cara ti misliš, proroče? Daj nam neki znak koji ostali carevi nemaju. Ako ti govoriš o caru koji se odeva u porfiru, onda nema razlike – svi carevi je nose; ako misliš na cara koji ide u pratnji svojih vojnika i koga nose na zlatnoj nosilci – svi carevi to rade. Pokaži nam neki osobeni znak dolazećeg Cara o kome govoriš. Odgovarajući na ovo prorok kaže: eto, Car tvoj dolazi tebi pravedan, da spase: On je krotak i doći će na magaretu i na mladunčetu njegovom, a ne na zlatnim kočijama. Eto ti jedinstvenog znaka dolazećeg Cara. Od svih careva jedini je Isus došao na magaretu koje do tada nije bilo prezano u jaram, dočekan usklicima i hvalom u Jerusalimu, kao Car. Šta će On učiniti? I ti za krv zaveta tvoga pustio si sužnje tvoje iz jame, gde nema vode.[36]
11. Međutim, mogao je i neko drugi sesti na magaretovo mladunče. Pokaži nam zbog toga proroče još verodostojniji znak koji će nam potvrditi Cara; nemoj nam ukazati na neki daleki znak, nego na neki nama blizak, koji je u gradu, kako bismo ga mogli videti i uveriti se. Prorok je i na ovo odgovorio rečima: staće nogama svojim, u onaj dan, na gori Jeleonskoj koja je naspram Jerusalima, prema Istoku.[37] Svako u gradu može da vidi to mesto.
12. Sada imamo dva dokaza, međutim, želimo da saznamo i treći. Kaži nam šta će učiniti Gospod kada dođe? Drugi prorok odgovara: evo, Bog naš; i potom: On će doći i spašće nas. Tada će se otvoriti oči slepima i uši gluvih slušaće. Hromi će poskakivati kao jelen i mutavi će razgovetno govoriti.[38] Neka nam budu još neka svedočanstva predočena. Ti proroče, govoreći o dolazećem Gospodu, predstavljaš Ga kao čudotvorca koji čini znake kakvih do tada nije bilo. Koji ćeš nam znak još izneti? Sam Gospod će doći na sud sa starešinama ljudi i sa knezovima njihovim.[39] Znak je jedinstven! Gospod se podvrgava sudu slugu starešina i strada.
13. Kada se ovo čita Judejci ne žele da slušaju; oni su zatvorili uši svojih srdaca da ne bi slušali. Međutim, mi verujemo u Isusa Hrista koji je došao i ovaplotio se; drugačije Ga ne možemo shvatiti. Pošto mi nismo bili u stanju da gledamo na njega kakav je po prirodi, On je postao to što smo i mi, kako bismo se udostojili da Ga gledamo. Ako ne možemo u punom obliku gledati u sunce koje je Bog stvorio četvrtog dana, kako možemo gledati Boga, Tvorca sunca? Gospod je u plamenu sišao na goru sinajsku; narod nije mogao ovo da podnese te je kazao Mojseju: razgovaraj ti sa nama, a mi ćemo slušati, da ne bismo pomrli kada nam Bog bude govorio.[40] Na drugom mestu: ko može, kada čuje glas Boga živoga kako Govori iz plamena, da ostane živR[41] Ako slušanje Božijeg glasa uzrokuje smrt, šta će nam se desiti ako gledamo u samog Boga? Diveći se ovome i sam Mojsej kaže: ustrašen sam i drhtim.[42]
14. Da li ti želiš da taj koji je došao radi našeg spasenja postane uzročnik naše propasti, pošto ljudi ne mogu da gledaju njegovu pojavu ili želiš da nam On saopšti svoju blagodat? Danilo nije mogao podneti da gleda anđela; možeš li ti gledati Gospoda anđela? Javio se Gavrilo i Danilo je pao ničice. Kakav je bio anđeo i u kom obličju se pokazao? Lice mu beše kao munja, a ne kao sunce; oči kao svetila plamena, a ne kao peć užarena; glas njegov kao glas naroda, a ne kao glas dvanaest pukova anđeoskih. Svejedno, prorok je pao ničice. Pristupivši mu, anđeo reče: ne boj se, Danilo! Ustani, uslišane su reči tvoje. Danilo svedoči: ustadoh uplašen.[43]^ Međutim, on nije ništa počeo da govori sve dok ga se nije dotaklo nešto nalik na ruke ljudske. Kada se javljeni preobrazio u izgled čoveka,[44] tada je Danilo počeo razgovor. Šta je kazao? Gospode, videvši te, utroba mi se prevrnula: izgubio sam dah i snagu.[45] Ako je pojava anđela lišila proroka glasa i snage, neće li i Božije javljanje u tebi oduzeti dah tvoj? Dok se, svedoči Pismo, nije mene dotakao neko u čovečijem izgledu[46] Danilo je bio izvan sebe. Dakle, kada je opitom potvrđena naša nemoć, Gospod je na sebe uzeo ono u čemu je čovek imao potrebu. Pošto je čovek mogao da sluša samo njemu srodno lice, Spasitelj na sebe uzima srodnu prirodu da bi se ljudi lakše naučili.
15. Čuj i ovo. Došao je Hristos da se krsti i da osveti krštenje; došao je da bi činio čuda, da hoda po morskim valovima. Pošto pre njegovog javljanja u telu more vide i pobeže, Jordan se obrati natrag:[47] Gospod je stoga primio telo da bi more, videvši Ga, ostalo i da Ga Jordan bez straha prihvati. To je jedan razlog; postoji još jedan. Kroz djevu Evu došla je smrt; kroz Djevu ili još bolje iz Djeve je trebalo da prosija život da bi, kao što je onu prevarila zmija, ovu blagovestio Gavrilo. Ljudi, napustivši Boga, načiniše sebi idole sa likom čovekovim; kada su počeli da se klanjaju lažnom idolu u ljudskom obliku kao Bogu, Bog je stvarno uzeo izgled čoveka da bi uništio laž. Đavo je protiv nas upotrebio naše telo, a Pavle, znajući ovo, kaže: vidim drugi zakon u udovima mojim koji vojuje protiv moga uma i porobljava l*e…[48] Dakle, kojim oruđem nas je đavo porobio i prevario, tim istim oruđem smo i spaseni. Gospod je od nas primio podobije naše da bi spasao čoveka; primio je naš izgled da bi potrebitom darovao veliku blagodat, da bi grešno čovečanstvo ušlo u zajednicu sa Bogom. Gde se umnožava greh, tu izobiluje blagodat.[49] Gospod je trebao da postrada radi nas; međutim, đavo mu ne bi smeo pristupiti da je sa ovim bio upoznat. Da su to znali, ne bi Gospoda slave razapeli.[50] Telo je postalo mamac smrti da bi drakon, kada se ustremi na njega da ga proždere, izbljuvao sa njim i sve one koje je već prožderao. Uništiće smrt zauvek; i opet: obrisaće Gospod suze sa svakog lica.4″
16. Zar se Hristos zalud ovaplotio? Zar je naše učenje izmišljotina i ljudsko mudrovanje? Nije li božansko Pismo naše spasenje? Nisu li proročka predskazanja istinita? Čuvaj verno ovaj zalog da te niko ne bi mogao pokolebati. Veruj u Boga koji je postao čovek. Da je njemu sasvim moguće bilo da se ovaploti, to već dokazasmo. Ako Judejci u ovo još uvek ne veruju, upitajmo ih: šta mi tako strašno i tuđe propovedamo kada tvrdimo da se Bog ovaplotio, kad i vi sami tvrdite da je Avraam ugostio Gospoda? Šta strano mi propovedamo vama kada je Jakov ustvrdio: videh Boga licem k licu i spasena je duša moja.[51] Isti taj Gospod koji je jeo Avraamovu hranu, jeo je i našu. Dakle, šta je u svemu tome čudno? Ukazaćemo vam i na dvojicu svetitelja koji su na gori sinajskoj stajali pred Gospodom. Mojsej se nalazio u pukotini stene, a Ilija je u svoje vreme takođe ušao u pukotinu stene. On se na gori Tavor nalazio zajedno sa Gospodom koji se preobrazio i pred trojicom učenika Hristovih razgovarao sa njim o svemu što će se dogoditi u Jerusalimu, i o njegovom stradanju.[52] Mogućnost njegovog ovaploćenja već je dokazana napred. Ostale dokaze prepuštam znatiželjnima da pronađu.
17. Svojevremeno sam vam obećao da ću vam otkriti vreme i mesto Spasiteljevog javljanja. Da se ne bismo prekorevali zbog obmane, oprostite propust, naročito vi koji nedavno stupiste u Crkvu. Dakle, istražimo vreme u koje je Gospod došao, pošto je dolazak bio nedavno i pošto je Hristos Isus juče i danas jedan i isti u vekove.[53] Prorok Mojsej kaže: postaviće vam Gospod Bog proroka između braće vaše, kao mene.[54] Za sada nećemo govoriti o onome: kao mene; to ćemo objasniti u svoje vreme. Kada će doći obećani i očekivani Prorok? Osvrni se, kaže On, na moje Pismo: rastumači Jakovljevo proroštvo kazano Judi: Judo, tebe će pohvaliti braća Tvoja.[55] Nećemo govoriti: neće oskudevati knez od Jude i vožd iz utrobe njegove dok ne dođe onaj kome pripada[56] i taj je čekanje, ne Judejaca, nego pagana. Gubitak vlasti među Judejcima on je stavio kao znak dolaska Hristovog. Da oni nisu pali pod vlast Rimljana, Hristos još ne bi došao. Da oni još uvek imaju kneza iz plemena Judinog i Davidovog, Očekivani još ne bi došao. Stidim se da pomenem redosled njihovih sadašnjih Patrijaraha. Ko su i kakvog porekla, to prepuštam znalcima da utvrde. Ali ovaj koji dolazi, Koji je nadanje pagana, koji još znak na sebi ima? Jakov dalje kaže: privezaće za lozu mladunče svoje.[57] Eto, to je ono mladunče o kome razgovetno govori Zaharija!
18. Postoji još mnogo svedočanstava o vremenu. Gospod mi reče: Sin moj jesi ti, Ja Te danas rodih; i nešto kasnije: napasaćeš ih palicom železnom.[58] Ranije sam već kazao da se železna palica odnosi na rimsko carstvo; na osnovu Danilovog proroštva poučimo se šta još treba kazati o svemu. On, blagovešteći i objašnjavajući Navukodonosoru smisao kipa, govori i o dotičnom viđenju i o kamenu odsečenom od gore bez ruku čovekovih, koji nije uobličen ljudskim iskustvom, koji vlada celom vaseljenom. Veoma jasno se kaže: i u dane onih careva ustanoviće Bog nebeski carstvo koje neće propasti na vekove, i njegovo carstvo neće pripasti drugim ljudima.[59]
19. Međutim, nama treba još jači dokaz o vremenu njegovog dolaska. Čovek, budući nepoverljiv, ako ne sazna tačan broj godina, ne veruje u ono o čemu se govori. Dakle, koliko je vremena i koliko godina kako je, nakon prestanka Carstva iz plemena Judinog, počeo da vlada inoplemenik Irod? Razgovarajući sa Danilom anđeo je kazao: (obrati pažnju na ono što govori) zato znaj i razumi, od kad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do Hrista starešine, biće sedam nedelja i šezdeset i dve nedelje.[60] Šezdeset i devet nedelja godine čine četiri stotine osamdeset i tri godine. Dakle, reči anđela znače da će nakon četiri stotine osamdeset i tri godine od osnivanja Jerusalima i posle vladavine knezova, vladati inoplemenik i tuđinac u čije vreme će se roditi Hristos. Darije Mid[61] je okončao gradnju Jerusalima šeste godine svoje vladavine, a po računanju Grka, u prvu šezdeset šestu Olimpijadu. Olimpijadom se kod Grka nazivaju svečane igre i takmičenja koja se održavaju svake četvrte godine, u dan koji se pojavi nakon četvorogodišnjeg sunčevog toka, ostajući od svake godine po tri. Irod je počeo da vlada sto osamdeset šeste Olimpijade, četvrte godine njezine. Shodno tome, između šezdeset šeste i sto osamdeset šeste Olimpijade ima zamalo sto dvadeset Olimpijada. Tih sto dvadeset Olimpijada daju nam četiri stotine osamdeset godina. Ostale tri godine verovatno podrazumevaju vreme između prve i četvrte godine. Sad imaš dokaz zasnovan na Pismu: od kad iziđe reč da se opet sazida Jerusalim do Hrista starešine sedam nedelja i šezdeset dve nedelje. Eto ti tumačenja vremena, mada postoje i drugačija tumačenja o predskazanim Danilovim sedminama.
20. Sada čuj Mihejeve reči o mestu rođenja: i ti Vitlejeme, zemljo Efratova, mada si najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će izaći Starešina koji će biti Knez u Izrailju, kome su počeci od večnih vremena.[62] Pošto si i sam Jerusalimljanin, onda ti je poznato, jer si već slušao, i ono što piše u 132. psalmu: evo čusmo da je u Jefremovoj zemlji, nađosmo ga na poljima.[63] Ovo mesto je doskora bilo šumovito. Slušao si takođe šta je kazao Avakum u razgovaru sa Gospodom: poznaćeš se kada se približi godina; kada nastane vreme javićeš se.[64] Koji je znak dolazećeg Gospoda, proroče? Usred godina objavi Ga, jasno govoreći kroz ovo Gospodu da ćeš Ti, koji dolaziš u telu, poživeti i umreti, i vaskrsavši iz mrtvih opet živ biti. Sa koje strane Jerusalimu će On doći? Od Istoka ili sa Zapada, sa Severa ili Juga? Kaži nam otvoreno. On odgovara veoma precizno i kaže: Bog će doći od Temana (Teman, po tumačenju, znači Jug) i svetac sa gore Farana: slava njegova napuni nebesa.[65] Shodno ovome i psalmopevac kaže: nađosmo Ga na poljima.
21. Još želimo da znamo od koga će se On roditi i na koji način? O ovome nam kazuje Isaija: eto, Djeva će zatrudneti i rodiće sina i nadenuće mu ime Emanuil.[66] Judejci ovo poriču (oni od vajkada imaju loš običaj da se zlobno protive istini) i kažu: nije napisano Djeva, nego mlada žena (νεανις). Dopustiću i ovo, pa ću doći do istine. Dovoljno je upitati ih: Djeva, ako je napastvovana, da li će dozivati u pomoć posle ili pre napastvovanja? Kada Pismo na jednom mestu kaže: zavapi otrokovica (νεανις) i ne nađe se ko će joj pomoći,[67] zar ne misli ovde na Djevu? Da bi ti bilo jasnije da se u božanskom Pismu i Djeva naziva mladogodišnjom (νεανις), čuj u knjizi Carstva o Avisagi Sunamki: i bi mlada žena (νεανις) veoma lepa.[68] A sasvim je poznato da je ona, nakon što je odabrana, kao djeva dovedena Davidu.
22. Judejci uporno tvrde da je ono proroštvo kazano Ahazu o Jezekiji. Čujmo reči Pisma: išti znak od Gospoda Boga svoga, išti ozdo iz dubine ili ozgo sa visine.[69] Taj znak nesumnjivo mora biti vanredan. Voda koja je potekla iz kamena takođe je izvesno znamenje, kao i deoba mora, zaustavljanje sunca, i tome slično. Međutim, ovo što će biti kazano najbolje će izobličiti Judejce. Svestan da sam preopširan u kazivanju i da ste se već zamorili, ipak poslušajte pažljivo moje opširno izlaganje, jer se ono iznosi zbog Hrista i nije baš nevažna stvar. Isaija je ovo proroštvo kazao u vreme cara Ahaza; Ahaz je vladao samo šesnaest godina i ako je u tim godinama njemu kazano to proroštvo, onda prigovor Judejaca izobličava Ahazov naslednik Jezekija koji se zacario dvadeset pete godine. Proroštvo se odnosi na šesnaeste godine, a Ahaz je rodio Jezekiju devet godina pre proroštva. Zašto je trebalo izneti proroštvo o onome koji je rođen još pre vladavine Ahaza, oca svoga? Prorok nije kazao da je djeva začela već, nego o tome govori na osnovu predznanja.
23. Da će se Gospod roditi od Djeve jasno smo videli. A kakvog je porekla i iz kakvog roda je ta Djeva, to ćemo objasniti: zakleo se Gospod Davidu istinom od koje neće odstupiti; od poroda tvoga posadiću na prestolu Tvome.[70] I na drugom mestu: produžiću seme njegovo doveka i presto njegov kao dane nebeske; i potom: jednom se zakleh svetošću svojom; zar da slažem Davidu; seme njegovo trajaće doveka i presto njegov kao sunce preda mnom.[71] Vidiš da je reč o Hristu, a ne o Solomonu? Solomonov presto nije bio kao sunce. Ako neko osporava ovo zbog toga što Hristos nije seo na ovozemaljski presto Davidov, neka čuje sledeće reči: na presto Mojsejev sedoše književnicdž i fariseji.[72] Ovde se ne misli bukvalno na presto, nego na vlast učenja. I pod prestolom Davidovim nemoj shvatiti materijalni presto, nego samo carstvo. Neka te u ovo uvere deca koja su vikala: osana sinu Davidovom: blagosloven je Car Izrailjev![73] Slepci takođe kliču: Sine Davidov! pomiluj nas![74] Gavrilo je jasno posvedočio Mariji: daće mu Gospod Bog presto Davida, oca njegovog;[75] Pavle kaže: pamti Isusa Hrista vaskrsloga iz mrtvih, od semena Davidovog, po evanđelju mome;[76] u početku poslanice Rimljanima on kaže: koji je po telu od semena Davidovog.[77] Dakle, poštuj Ga kao rođenog od Djeve, verujući proroštvu koje kaže: u to će se vreme za koren Jesejev, koji će biti zasšava narodima, raspitivati narodi.[78]
24. Judejci i dalje tvrdoglavo osporavaju ovo. Isaija je takvo njihovo ponašanje predvideo, jer kaže: zaželeše da ognjem sažeženi budu. Jer dete nam se rodi, a ne njima, Sin, i dade nam se.[79] Ovim pokazuje da je On najpre bio Sin Božiji, a potom se nama dade; nešto kasnije kaže: carstvu njegovom nema kraja[80] Rimsko carstvo ima svoj kraj, a Carstvo Sina Božijeg nema. Persijanci i Miđani imaju svoj kraj, a Sin Božiji nema. Zatim dolaze reči: na prestolu Davidovom i na carstvu njegovom ispraviće ih. Dakle, sveta Djeva je rodom od Davida.
25. Prečistom Učitelju čistote predstojalo je i priličilo je da se rodi iz čistih sasuda. Jer ako se dobri Sveštenoslužitelj Isusov uzdržavao od žena, kako je onda sam Isus mogao da se rodi od muža i žene? Jer ti si me, kaže on u psalmu, izvadio iz utrobeR0 Pronikni pažljivo u ovo što je rečeno: izvadio iz utrobe; to nam svedoči da se On rodio bez muža i da je istrgnut iz utrobe i tela devičanskog. Ljudi se inače rađaju iz bračne zajednice.
26. On se ne stidi da primi telo od ovih članova pošto je sam Tvorac svih tih udova i članova. Ko nam svedoči o tome? Gospod kaže Jeremiji: pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego što si izašao iz utrobe, posvetih te.[81] Ako se nije stideo tih članova kada je stvarao svet, zbog čega bi sada trebao da se stidi kada za sebe samog stvara sveto telo kao pokrivalo svoga božanstva? Bog i sada obrazuje bebe u utrobi majki, kao što piše u knjizi o Jovu: nisi li me kao mleko izmuzao i usirio kao sir? Kožom i telom obukao si me, kostima i žilama prožeo si me. U sastavu čovekovog tela ne postoji ništa sramotno, sem ako se udovi ne osramote preljubama i bludničenjem. Onaj koji je stvorio Adama, stvorio je i Evu, tako da su i muški i ženski pol jednako rukama Božijim stvoreni. Ni jedan ud tela u početku nije stvoren sramnim. Neka umuknu svi jeretici koji poriču telo, ili još gore, samog Tvorca. Mi pamtimo reči apostola Pavla: zar ne znate da su telesa vaša hram Božiji u kome obitava Duh Sveti?[82] Prorok u ime Isusovo takođe tvrdi: telo moje je od njih.[83] Na drugom mestu piše: zato će ih ostaviti dokle ne rodi ona koja će roditi.[84] Kakav će biti znak ovome, on kasnije iznosi: rodiće i vratiće ostatak braće njegove. A kakvo će biti obručenje Djevino, svete Neveste? Zaručiću te sebi u veri.[85] Jelisaveta, razgovarajući sa njom, kaže: blago onoj koja je verovala da će se izvršiti što joj je kazao Gospod.[86]
27. Nama oponiraju i Jelini i Judejci govoreći da je nemoguće da se Hristos rodio od Djeve. Jelinima ćemo zatvoriti usta njihovim ličnim basnama: vi koji tvrdite da su od bačenog kamenja nastali ljudi, poričete mogućnost rađanja od Djeve? Vi basnoslovite da se iz mozga rodila ćerka. A zbog čega tvrdite da je nemoguće Sinu da se rodi iz devičanske utrobe? Vi tvrdite da je Bahus nastao iz bedra vašeg Jupitera. Zbog čega poričete našu istinu? Svestan sam da vam govorim ono što ne bi trebalo da slušate, ali ja to činim upravo sada da bi na osnovu ovoga što rekoh i vi mogli izobličiti Jeline, a njihove sopstvene basne upotrebiti protiv njih samih.
28. Obrezanima oponiraj sledećim pitanjem: da li je teže da neplodna i stara žena rodi ili mlada Djeva? Sara beše neplodna i nije joj se više dešavalo ono što se ženama obično dešava, ali rodila je uprkos svojoj prirodi i stanju. Ako starica može da naruši tok prirode, onda to može, svakako, i Djeva. Ili odbaci i jedno i drugo ili prihvati i jedno i drugo. Isti Bog je ustroji i ovo i ono. Nemoj drsko da kažeš kako je Bogu tamo bilo moguće da učini, a ovde mu nije moguće. Ili: po kome zakonu se desilo da je ruka jednog čoveka istog časa bila preobražena u sasvim drugačije stanje? Na koji način se ruka Mojsejeva ubelela kao sneg, a odmah potom, u trenu, dobila pređašnji i uobičajeni izgled? Rećićeš da je to Bog voljom svojom učinio. Tamo je volji Božijoj to bilo moguće, a ovde ne? Uz to, ono znamenje beše samo radi Egipćana, a ovo znamenje je učinjeno radi vaseljene. O, Judejci! Da li je teže da Djeva rodi ili da se železo pretvori u živo biće? Vi verujete da je Mojsejev žezal bio pretvoren u zmiju, od čega se i sam Mojsej uplašio; zaista se štap pretvorio u zmiju i taj koji je držao u svojoj ruci dotični žezal bežao je od njega kao od prave zmije; Mojsej je bežao ne zbog toga što se uplašio svoga štapa, nego zmije. Štap njegov imao je oči i zube zmijine. Dakle, običan štap dobija izgled zmije koja šara svojim očima, a iz Djevine utrobe, voljom Božijom, nemoguće je da se rodi Dete? Prećutaću šta se sa Aaronovim štapom sve desilo za samo jednu noć: ostalom drveću ovakve pojave dešavaju se tokom mnogih godina. Kome nije poznato da štap, kome je oguljena kora, ako se zasadi usred reke neće procvetati nikada? Ako se Bog ne saobrazi sa prirodom drveta, nego samo ostane Tvorac prirode, ono će ostati besplodno i suho, dok će suvi štap, ma i sasvim oguljen, Božijom silom, procvetati i doneti plod. Dakle, taj koji je suvom štapu darovao natprirodnu silu i plod, da bi potvrdio prvosveštenika, ne može li darovati Djevi silu rađanja, radi istinitog Prvosveštenika?
29. Ove reči trebalo bi svakoga da ubede. Međutim, tvrdoglavi Judejci i dalje protivureče i ne žele da se uvere na osnovu povesti o štapu, ukoliko se ne uvere na osnovu sličnih čudesa o nadprirodnim rođenjima. Stoga ću im postaviti i ovakvo pitanje: od koga je Eva u početku rođena? Koja majka je nju začela bezmaterno? Pismo nam svedoči da se ona rodila iz Adamovog rebra. Dakle, zar se iz rebra muževljevog, bez majke, Eva mogla roditi, a iz Djevine utrobe, bez muža, ne može da se rodi Dete? Ženski rod treba da bude zahvalan muževljevoj blagodati, jer Eva je rođena od Adama, a nije začeta od majke, nego je nastala samo od muža. Marija je odužila ovaj dug blagodarnosti jer nije rodila od muža, nego od sebe same na neporočan način, kroz Duha Svetoga, silom Božijom.
30. Zamislimo nešto još bitnije od rečenog: iako je rađanje tela od tela čudnovato, ipak je mogućno. Još je čudnovatije rađanje od praha i obrazovanje čoveka; da bezlična masa dobije svoj oblik i oči boju, to je još čudnovatije. Činjenica da se iz jednog istog praha rađa i snaga kostiju i gibkost hrskavice i raznorazni drugi udovi, zaista je čudnovata. Da oduševljeno blato ophodi vaseljenu, da se kreće i oblikuje, takođe je čudnovato. Da to isto blato uči, govori, gradi, vlada, zaista je sve to čudesno. Nerazumni Judejci! Ko je rodio Adama? Zar nije Bog uzeo prah zemaljski i oblikovao ovo tajnovito stvorenje?[87] Zar blato može da dobije oči? Ako može, zbog čega Djeva ne bi mogla da rodi Sina? Ako se dešava ono što je kod ljudi obično nemoguće, zbog čega onda da se ne desi ono što je moguće?
31. Ovo smo, braćo, dužni da pamtimo kako bi se ovim, kao oruđem, štitili. Ne trpimo jeretičke zablude koji uče da se sve to desilo samo naizgled, prividno; ignorišimo i one koji tvrde da se rođenje izvršilo od muža i od žene, odnosno, da se On rodio od Josifa i Marije, pošto je tobože napisano i uze ženu svoju.[88] Setimo se da je i Jakov, pre nego je dobio Rahilju za ženu, kazao Lavanu: daj mi ženu mojuR[89] Kao što je Rahilja, pre braka, na osnovu obećanja, nazvana ženom Jakovljevom, tako je i Marija, kao zaručena, već nazvana Josifovom ženom. Uoči preciznost evanđelja koje kaže: šestog meseca bi izaslan od Boga arhanđel Gavrilo, u Grad galilejski Nazaret, Djevi zaručenoj mužu po imenu Josif, i dalje.[90] Na drugom mestu, u vezi popisa, kada je Josif pošao da se upiše, Pismo kaže: pođe i Josif iz Galileje da se upiše sa Marijom, zaručenom za njega ženom, koja beše trudna?[91] Ona beše već trudna. Međutim, tamo ne piše sa ženom svojom, nego: sa zaručenom za njega ženom. Posla Bog Sina svoga, kaže Pavle, koji nije rođen od muža i žene, nego rođenog od žene.[92] Odnosno, rođenog samo od Djeve. Već smo dokazali da se i Djeva naziva ženom. Od Djeve se rodio Tvorac devstvenih duša.
32. Ti se, možda, čudiš ovom događaju?! Tome se čudila i sama Djeva, jer je upitala Gavrila: kako će mi ovo biti, kad ja ne znam za muža?[93] On odgovori: Duh Sveti sići će na tebe i sila Višnjega oseniće te; zato će se i ono što će se roditi nazvati Sin Božiji![94] Čisto i neporočno rođenje. Gde diše Duh Sveti nema nikakve nečistote. Neporočno je telesno rođenje Jedinorođenog od Djeve, iako jeretici negiraju ovu istinu. Izobličiće ih Duh Sveti; ožalostiće se zbog njih sila Višnjega koja je osenila Djevu; protiv njih će svedočiti Gavrilo u dan suda; posramiće ih jasle koje u sebe prihvatiše Gospoda. Ućutkaće ih pastiri koji su onda radosno blagovestili; nebrojena vojska anđela koja je u horu pojala i hvalila: slava Bogu na visini i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.[95] Svedočiće Hram u koji je On unesen u četrdeseti dan od rođenja; dve grlice koje su prinesene na žrtvu za njega i Simeon, koji Ga je tada prihvatio na ruke svoje staračke, kao i prisutna proročica Anna.
33. Dakle, kada Bog svedoči, zajedno svedoči i Duh Sveti i Hristos koji kaže: zašto hoćete da me ubijete: zar što vam istinu govorim?[96] Zato neka umuknu jeretici koji govore protiv njegovog čoveštva. Oni protivureče Onome koji kaže: pipnite me i vidite: duh nema telo i kosti kao što vidite da ja imam.[97] Zato, poklonimo se rođenom od Djeve Gospodu; neka sve djeve poznaju venac svoga devičanstva; neka i monaški red pozna slavu čistote; mi se ne lišavamo dostojanstva čistote iako je Spasitelj devet meseci obitavao u utrobi Djeve; uostalom, kao muž poživeo je 33 godine. Ako je Djeva primila čast zbog devetomesečnog vremena, onda je mi imamo zbog mnogo dužeg vremena i godina.
34. Tecimo poprištem čistote uz pomoć blagodati Božije, mladići i djeve, starci sa mladićima.[98] Ne prepuštajmo se lakomislenoj neuzdržljivosti, nego slavimo ime Hristovo. Poznajmo slavu čistote; ona je anđeoski venac koji premašuje čoveka. Čuvajmo telo koje treba da zasija kao sunce. Nemojmo ga oskrnaviti radi malenog zadovoljstva. Za tili čas, u momentu, učini se greh, dok sramota ostaje za dugo godina. Oni koji brinu o čistoti jesu anđeli koji žive na zemlji. Djeve dobijaju istu čast zajedno sa Djevom Marijom. Neka sve one odbace nepotrebno i suvišno ukrašavanje, pohotljiv pogled, nedoličan postupak, sjaj odeće i primamljivo sladostrašće – miris koji zaudara. Neka svima miomiris bude telesna svetost, sjedinjena sa molitvom i dobrim delima da bi, rođeni od Djeve, Gospod, kako za nas muškarce koji čuvamo čistotu, tako i za dostojne venaca žene, kazao: radujem se zbog njih i pohodiću ih i biću im Bog i oni će biti moji ljudi.[99] Slava njemu u sve vekove. A m i n.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govoreno katihumenima u Jerusalimu, bez pripreme, na reči: ovaplotivšeg se i očovečivšeg se; takođe i na Isaijine reči: i još reče Gospod Ahazu: išti znak od Gospoda Boga svoga, eto, devojka će zatrudneti i rodiće Sina i nadenuće mu ime Emanuilo; i dalje, Is 7:10-11, 14.
  2. Izl12:9.
  3. Jn 1:1.
  4. Jn5:43.
  5. Jn 1:14.
  6. Post 1:26.
  7. Prem Sol 2:24.
  8. Post 4:1.
  9. Post 6:13.
  10. Izl 20:14.
  11. Broj25:8.
  12. Mih7:2.
  13. Ps12:3
  14. Os4:2.
  15. Ps 106:37.
  16. Amos2:8.
  17. Is1:6.
  18. Ps12:7.
  19. Ps 80:18,19.
  20. Ps 144:5.
  21. III Car 19:10.
  22. MalZ:1.
  23. Is40:9
  24. Is 40:10.
  25. Zah2:10.
  26. Zah2:11.
  27. Is 66:18; Jn 1:11.
  28. Is 66:18-19.
  29. Ps 17:10.
  30. III Car 8:27.
  31. Ps72:6.
  32. Mt2:2.
  33. Mt 2:4.
  34. Ps 72:5.
  35. Zah9:9.
  36. Zah9:11.
  37. Zah14:4.
  38. Is 35:4-6,
  39. IsZ:14
  40. Izl 20:19.
  41. Pon zak 5:26.
  42. Jevr 12:21.
  43. Dan 10:12,11.
  44. Dan 10:18.
  45. Dan 10:16-17.
  46. Dan 10:18.
  47. Ps 114:3.
  48. Rm7:23.
  49. Rm5:20
  50. 1 Kor2:8.
  51. Post 32:30.
  52. Lk. 9:31
  53. Jevr13:8.
  54. Pon zak 18:15.
  55. Post 49:8.
  56. Ovako stoji u grčkom izvorniku ovih pouka. Post 49:10.
  57. Post 49:11.
  58. Ps2:7, 9.
  59. Dan. 2,44
  60. Dan9:25.
  61. Sveti Kirilo verovatno pod imenom Darija Mida podrazumeva ovde Darija Istaspa.
  62. Mih 5:2
  63. Ps 132:6
  64. AvZ:2.
  65. AvZ:3.
  66. Is7:14
  67. Pon zak 22:27
  68. 3 Car1:4
  69. Is7:11
  70. Ps 132:11.
  71. Ps 89:29, 35, 36.
  72. Mt 23:2.
  73. Mt21:9.
  74. Mt9:27.
  75. Lk1:32.
  76. 2 Tim2:8.
  77. Rm1:3.
  78. Is 11:10.
  79. Is9:5, 6.
  80. Is9:7.
  81. Jer1:5.
  82. 1 Kor6:19.
  83. Os9:12.
  84. Mih5:3
  85. Os2:20
  86. Lk1:45
  87. Post2:7.
  88. Mt1:24.
  89. Post 29:21.
  90. Lk 1:26.
  91. Lk 2:4, 5.
  92. Gal4:4.
  93. Lk1:34.
  94. Lk1:35.
  95. Lk2:14.
  96. Jn2:14.
  97. Lk 24:39.
  98. Ps 149:12
  99. II Kor 6:16; Lev 26:11,12

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *