POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA JEDANAESTA[1]
 
1. Da se mi jedino uzdamo u Isusa Hrista, o tome smo dovoljno govorili u sinoćnoj pouci. Međutim, nije dovoljno samo verovati u Isusa Hrista, kao što Ga ne treba smatrati jednakim sa bilo kime od onih koji su se nazivali hristosima: oni su bili simvolizovani hristosi, a ovaj je pravi Hristos koji nije iz broja ljudi ušao u sveštenstvo, nego svagda ima dostojanstvo sveštenstva koje je dobio od Oca. Zbog toga nas vera i predupređuje da ne tražimo pravog Hrista među prostim pomazanicima i dodaje: jednog, poučavajući nas u Simvolu vere da mi verujemo u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, jedinorođenog.
2. Kad čuješ ime Sin, nemoj podrazumevati posinjenog Sina, nego prirodnog, Sina jedinorođenog, koji nema još nekog brata. Jedinorođenim se On naziva pošto, na osnovu božanskog dostojanstva i rođenja od Oca, nema brata; Sinom Božijim Ga ne nazivamo tek tako, nego što je sam Otac nazvao Isusa Hrista Sinom Božijim. Ime koje otac daje deci svojoj jeste pravo ime.
3. Gospod naš Isus Hristos se ovaplotio, ali Ga mnogi ne poznaše. Kada su zaželeli da otkriju nepoznato, On je sabrane učenike upitao: šta kažu, ko je Sin Čovečiji?[2] (Ovo pitanje nije postavio zbog sujete, nego u nameri da im pokaže istinu kako bi oni, živeći zajedno sa Bogom, sa Jedinorođenim Božijim, o njemu razmišljali ispravno, a ne kao o običnom čoveku). Kada mu učenici odgovoriše: neki misle da si Ilija, drugi da si Jeremija,[3] On im reče: onima koji me ne poznaju može se oprostiti, ali vama, apostolima, koji mojim imenom lečite bolesne, izgonite besove, vaskršavate mrtve, ne priliči da ne znate toga čijom silom sve ovo vršite. Dok su svi još ćutali (ovo sabranje beše nadrazumno) Petar je, kao prvi među apostolima i vrhovni propovednik u Crkvi, ne svojim umnim zaključkom i ljudskom logikom, nego prosvećenjem ozgo, od Boga Oca, kazao: ti si Hristos, ali ne običan, nego Sin Boga živoga.[4] Zbog ovakvog ispovedanja Petar je nazvan blaženim. Zaista, on je premašio ljudsko shvatanje i zapečatio je istinu Očevim otkrovenjem. Spasitelj je, naime, kazao: blažen si Simone, sine Jonin, jer ti ovo nije otkrilo telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima.[5] Dakle, svaki koji priznaje Gospoda našeg Isusa Hrista za Sina Božijeg, ima čast da se nazove blaženim, a koji Ga ne priznaju za Sina Božijeg, biće nesrećni i bedni.
4. Kada čuješ da Hristos jeste Sin Božiji, nemoj ovo shvatiti u nekom neodređenom smislu, nego veruj da On zaista jeste Sin, prirodni Sin, bespočetni, koji nije iz robstva došao i primio dostojanstvo sinovstva, nego Sin koji je prevečno rođen neizrecivim i neshvatljivim načinom rođenja. Kada čuješ da je On prvorođeni, nemoj misliti da je On takav po ljudskom načinu rođenja. Prvenci kod ljudi imaju i drugu braću, kao što je nekada u Pismu napisano da sin moj prvenac jeste Izrailj.[6] Kako prvenac Ruvim, tako se i prvenac Izrailj lišio svoga prvenstva. Onaj je uzašao na postelju oca svoga, a Izrailj je izagnao Očevog Sina iz vinograda i razapeo Ga. Pismo i na drugim mestima govori: sinovi ste Gospoda Boga vašeg; Ja rekoh: svi bogovi ste i sinovi Višnjega;[7] samo je kazao, a nije rodio. Oni rečju Božijom primiše usinovljenje koje pre toga nisu imali. Hristos, međutim, nije najpre bio nešto drugo, da bi posle rođenja opet postao nešto sasvim drugo, nego se od početka rodio kao Sin, Očev Sin, u svemu podoban svome Roditelju; rodio se kao život od života, svetlost od svetlosti, istina od istine, premudrost od premudrosti, Car od Cara, Bog od Boga.
5. Dakle, kada čuješ reči evanđelja: rodoslov Isusa Hrista, sina Davidovog, sina Avraamovog, podrazumevaj ovde njegovo rođenje po telu. Davidovim Sinom On je postao pred kraj veka; a Sin Božiji je bio pre svih vekova, bespočetno. U prvom slučaju On je primio to što nije imao; a ovde što ima, to ima svagda, kao rođeni od Oca. On ima dva oca: Davida po telu i Boga Oca po božanstvu. Rođenje u vremenu od Davida podleže rodoslovnom istraživanju i razmatranju, a rođenje po božanstvu ne podleže ni vremenu, ni prostoru, ni rodoslovnom razmatranju. Jer, rod njegov ko će iskazati?[8] Bog Duh, kao Duh, kao bestelesni, duhovno je rodio neistraživim i neshvatljivim rođenjem. Sin lično kaže za Oca: Gospod mi reče: Ti si Sin moj Ja te danas rodih;[9] ovo danas ne znači nešto skoro, nedavno, nego večno i bezvremeno; danas – pre svih vekova; iz utrobe pre danice rodih te.[10]
6. Veruj u Isusa Hrista, Sina Boga Živoga, Sina jedinorođenog, po evanđeoskoj reči: Bog je toliko zavoleo svet da je i Sina svoga jedinorođenoga dao da svaki koji poveruje u njega ne pogine, nego da ima život večni;[11] na drugom mestu: koji veruje u Sina neće doći na sud, nego je prešao iz smrti u život, a koji ne poveruje u Sina, neće videti života, nego će gnev Božiji obitavati na njemu, jer nije verovao Sina Božijeg jedinorođenog,[12] o kome svedok Jovan kaže: i videsmo slavu njegovu kao jedinorođenog od Oca, prepun blagodati i istine.[13] Demoni, drhteći pred njim, govorahu: ostavi, šta je tebi do nas Isuse, Sine Boga živoga?[14]
7. On je po prirodi Božiji Sin, rođen od Oca, a ne posinjen. Svako ko ljubi Rađajućeg, ljubi i Rođenog od njega;[15] a koji odbacuje Rođenoga žalosti i Rodivšeg. Kada čuješ da se govori o Bogu koji rađa, nemoj sebi dočarati ništa telesno, ne podrazumevaj truležno i propadljivo rođenje da se ne bi pokazao nečastivim. Bog je Duh te je i rođenje duhovno. Telo je od tela i telesno se rađa, a za ovakvo rađanje potreban je izvesni period vremena. Međutim, rođenje Sina od Oca biva izvan vremena. Tamo što se rađa, rađa se kao nesavršeno; Sin Božiji rodio se kao savršen. To što On sada jeste, to je i od početka, pošto je rođen bespočetno. Mi kada se rađamo, iz mladenačkog i nerazumnog stanja prelazimo uzrastom u stanje razumno. Tvoje rađanje, čoveče, je nesavršeno, a uzrastanje biva postupno. Međutim, o onom rođenju nemoj ovako razmišljati i nemoj Rađajućeg da optužuješ u slabosti. Ako je Rođeni nešto primio kasnije, tokom vremena, onda, svakako, po tvome mišljenju, to njemu Rađajući nije dao od početka.
8. Ovo rođenje nemoj poistovećivati sa ljudskim rođenjem, onako kako je Avraam rodio Isaaka. Avraam je rodio Isaaka, ali nije rodio onoga koga je hteo da rodi, nego je rodio onoga koga mu je drugi darovao. Kada rađa Bog Otac, tu nema mesta ni neznanju, ni razmišljanju. Tvrditi i govoriti da On ne poznaje Onog koji se rađa od njega, veliko je bezumlje; govoriti kako je On nakon razmišljanja, u vremenu, najzad postao Otac, takođe je veliko bezumlje. Bog nije prvo bio bez Sina i nije postao Otac tokom vremena, nego svagda ima Sina koga nije rodio onako kako čovek rađa čoveka, nego načinom koji je samo njemu poznat: rodio Ga je pre svih vekova, rodio je istinitog Boga.
9. Otac, istiniti Bog, rađa i Sina podobnog sebi, Boga istinitog; nije Ga rodio ni tako kako učitelji rađaju učenike, niti kao što Pavle kaže nekima: ja vas propoveđu rodih u Hristu Isusu.[16] Ovde je neko, ko nije bio Pavlov sin po prirodi, postao njegov sin po nauci; tamo je, međutim, prirodni Sin, istiniti Sin, ne ovako kao vi što se spremate za prosvećenje kojim ćete postati sinovi Božiji. Vi takođe postajete sinovi Božiji, ali usinovljenjem, kroz blagodat, kao što piše: onima koji Ga primiše i poverovaše u ime njegovo dade vlast da postanu deca Božija, koji se ne rodiše od krvi, ni od želje telesne, ni od pohote muževljeve, nego od Boga.[17] Mi se isto rađamo vodom i Duhom, ali ne kao što se Hristos rodio od Oca koji je na njegovom krštenju gromoglasno zasvedočio: ovo je Sin moj; nije rekao: sada je postao Sin moj, nego; ovo je Sin moj, da bi time posvedočio da je On i pre krštenja bio njegov Sin.
10. Otac je rodio Sina, ali ne onako kako um u čoveku rađa reč. Um je u nama neizmenjiv, a reč kada se izgovori gubi se u vazduhu. Mi znamo da rođeni Hristos nije proiznesena Reč, nego postojana Reč koja neprestano živi; Reč koja nije ustima iskazana, nego je večna na nepojmljiv način, kao ličnost rođena od Oca. U početku beše Reč i Reč beše u Boga i Bog beše Reč.[18] Reč koja sedi desno od Oca i koja zna volju Očevu i na njegov mig sve čini; Reč koja je sišla i koja je uzašla; reč koja se ustima izrekne, međutim, niti nishodi, niti ushodi; Reč koja kaže: Ja govorim ono što videh u Oca moga;[19] moćna Reč, koja vlada nad svima: jer sve Otac dade Sinu.[20]
11. Otac nije rodio Sina onako kako bi bilo ko od ljudi mogao da pomisli, nego samo njemu znanim načinom. Kako Ga je On rodio, obećavam da ću vam objasniti, a da Ga nije rodio tako, to ću opet da potvrdim. Nismo samo mi ti koji ne znamo način rođenja Sina od Oca, nego to ne zna ni sva stvorena priroda. Razgovaraj se sa zemljom, da li će ti kazati?[21] Ako počneš da istražuješ od bilo čega što je na zemlji, niko i ništa neće ti moći kazati o tome. Zemlja nije u stanju da kaže bilo šta o suštini Onoga koji ju je stvorio i oblikovao. I ne samo zemlja, nego ni sunce ne zna ništa o tome. Sunce, koje je stvoreno četvrtog dana, ne zna šta se dešavalo u prethodna tri dana; samim tim ništa ne može kazati o suštini Stvoriteljevoj. Ni nebo ovo ne može objasniti. I nebo je na zapovest Očevu, kroz Hrista, kao dim utvrđeno.[22] I nebesa nad nebesima ne mogu ovo iskazati, ni vode koje su nad nebesima[23] ne znaju ovo. Zbog čega se ti, čoveče, buniš ako ne znaš ono što i nebesa ne znaju? Ne samo nebesa, nego ni svekolika anđeoska priroda to ne zna. Ako bi neko (samo kada bi bilo moguće da uzađe na prvo nebo i razmotri stanje tamošnjih anđela) pristupio tamo i upitao ih kako je Bog rodio Sina svoga, mislim da bi oni odgovorili: nad nama su veći od nas, idi pitaj njih. Uzađi potom na drugo i na treće nebo, dođi ako možeš i do Prestola i Gospodstva, Načela i Vlasti. Ako bi i do njih došao, što je nemoguće, oni će se odreći odgovora i neće ti kazati ništa, jer i oni to ne znaju.
12. Uvek sam se divio odvažnosti ljubopitljivih koji kroz tobožnju pobožnost padaju u nečastivost. Ni Prestoli, ni Gospodstva, ni Načela i Vlasti, koje je Hristos stvorio, ne usuđuju se da se raspituju o svom Tvorcu. Kaži mi ti, ljubopitljivče, najpre kakva je razlika između Prestola i Gospodstva? Tek posle toga mudruj i interesuj se za Hrista. Kaži mi šta je to Načelo, Vlast, Sila, Anđeo? Tada mudruj o njihovom Tvorcu. Jer, sve kroz njega postade.[24] Međutim, ti ne želiš ili ne možeš da o tome priupitaš Prestole ili Gospodstva. Ko drugi poznaje dubine Božije,[25] osim Duha Svetog koji je izrekao božansko Pismo? Međutim, ni sam Duh Sveti nije u Pismu objasnio rođenje Sina od Oca. Pa što se ti interesuješ o onome što ni Duh Sveti nije kazao u Pismu? Ne znajući u pravoj meri ni ono što je zapisano, ti se interesuješ za ono što je nezapisano. U božanskom Pismu ima mnogo predmeta dostojnih istraživanja, a mi ne možemo ni sve zapisano da pojmimo. Zbog čega onda razglabati ono što je nezapisano? Dovoljno je da znamo da je Bog rodio samo jednog Sina!
13. Nemoj se stideti da priznaš svoje neznanje, jer ne znaš ono što ni anđeli ne znaju. Jedino Rodivši poznaje Rođenoga, a Duh Sveti u Pismu svedoči da Rodivši nema početak. Ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji je u njemu? Tako i Boga niko ne zna do Duh Božiji. Kao što Otac ima život u sebi tako dade i Sinu da ima život u sebi; da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca i kao što Otac oživotvorava sve što želi, tako isto i Sin.[26] Niti se Rađajući nečega lišio, niti Rođeni ima bilo kakav nedostatak (svestan sam da sam vam o ovome mnogo puta govorio, ali to činim radi vašeg dobra); niti Rodivši ima svoga Oca, niti Rođeni ima sebi brata; niti se Rodivši pretvorio u Sina, niti je Rođeni postao Otac. Od jednog Oca rodio se jedinorođeni Sin; niti su dvojica nerođenih, niti su dvojica jedinorođenih. Samo je Otac jedini nerođen (nerođen je Onaj koji nema Oca) i samo je Sin jedini večno rođen od Oca, ne u vremenu, nego pre vekova, koji nije postupno uzrastao, nego je rođen onakvim kakav i sada jeste.
14. Mi verujemo u Sina Božijeg jedinorođenog, od Oca rođenog, Boga istinitog. Istiniti Bog ne rađa lažnog, kako je već kazano. On Ga nije rodio na osnovu prethodnog razmišljanja i premišljanja, nego Ga je večno rodio; rodio Ga je neuporedivo brže nego što se u nama rađaju misli i reči. Kada mi proiznosimo reči u vremenu, trošimo izvesno vreme za to; međutim, rođenje silom Božijom ne potražuje vreme. Bog, kao što je već mnogo puta kazano, nije priveo Sina svoga iz nebića u biće, niti je usinovljenje primilo od njega lice koje nije bilo Sin; budući večni Otac, On je večno i neizrecivo rodio jednog samo Sina, koji nema brata. Nisu dva Načela, nego jedno: Otac je glava Sinu. Otac je rodio Boga istinitog, nazvanog Emanuil. A Emanuil znači: sa nama je Bog.[27]
15. Ako želiš da se uveriš da je Rođeni od Oca ostao Bog i posle ovaploćenja, poslušaj reči proroka koji kaže: ovo je Bog naš koji se ne menja. On je pronašao put hitrosti i dade ga Jakovu otroku svome i Izrailju ljubljenom njegovom. Zatim se na zemlji javio i sa ljudima poživeo.[28] Vidiš li da se Bog ovaplotio posle Mojsejevog zakonodavstva? Poslušaj i drugo svedočanstvo o Hristovom božanstvu koje nedavno pročitasmo: presto tvoj, Bože, u vekove vekova.[29] Da ne bi neko pomislio ili posumnjao da je On kasnije, zbog svog ovaploćenja na zemlji, tokom vremena primio dostojanstvo Božanstva, jasno je kazano: toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove Tvoje.[30] Vidiš li da je Hrista pomazao Otac njegov!
16. Želiš li da upoznaš i treće svedočanstvo o božanstvenosti Hrista? Čuj reči Isaijine: trud egipatski i trgovina etiopska, i: tebi će se klanjati, tebi će se moliti govoreći: doista Bog je u tebi i nema drugog Boga – Bog Izrailjev, spasitelj.[31] Vidiš li da Bog Sin ima u sebi samom Boga Oca, kao što i govori u evanđelju: Otac je u meni i Ja u Ocu?[32] Nije kazao: Ja sam Otac, nego: Otac je u meni i Ja sam u Ocu. A na drugom mestu ne kaže: Ja i Otac jedan smo, nego: Ja i Otac jedno smo,[33] da ne bismo delili Jednog od Drugog, niti da ih mešamo kroz Sino-Očinstvo. Oni su jedno po dostojanstvu božanstva, jer Bog je rodio Boga; jedno su po carstvenoj vlasti, jer ne vlada Otac nad jednim, a Sin nad drugim (kao Avesalom koji se pobunio protiv svoga oca), nego nad čime vlada Otac, nad time vlada i Sin – time su jedno; među njima nema raznoglasja ili rastojanja pošto nije volja Oca jedno, a volja Sina drugo – time su jedno; nisu jedne stvari Hristove, a jedne Očeve, pošto jedinstveno stvaranje svega jeste stvaranje Očevo kroz Sina: On reče i bi, On zapovedi i postade,[34] kaže psalmopesnik. Govornik govori slušaocu i zapovednik zapoveda onome koji je sa njim.
17. Sin je istiniti Bog koji u sebi samom ima Oca, ne izmenivši se u Oca. Nije se Otac ovaplotio, nego Sin. Razjasnimo ovu istinu malo slobodnije. Nije Otac postradao za nas, nego je Otac poslao Onoga koji će postradati za nas. Ne treba da govorimo kako je On nekada postojao i da nije bio Sin; nemojmo dopuštati ni Sino-Očinstvo, nego idimo carskim putem, ne naginjući ni levo, ni desno. Ne nazivajmo Sina Ocem misleći da ćemo mu tako odati čast; takođe ne smatrajmo Sina za bilo kakvo stvorenje smatrajući da ćemo time ukazati čast Ocu. Treba da se klanjamo jednom Ocu kroz jednog Sina, ne deleći klanjanje. Neka se propoveda jedan Sin koji je pre vekova i koji sedi desno od Oca, ali ne tokom vremena, nakon stradanja, shodno meri savršenstva da je primio ovo mesto, nego to dostojanstvo ima od večnosti.
18. Koji vidi Sina vidi Oca,[35] jer Sin je u svemu podoban Rodivšem Ga; rođen je životom od života, svetlošću od svetlosti, silom od sile, Bogom od Boga. Božanstvena svojstva u Sinu ni u čemu se ne razlikuju. Zbog toga svaki koji se udostoji gledanja božanstva Sina naslađivaće se gledanjem Rodivšeg Ga. Ovo nisu moje reči, nego reči jedinorođenog Sina: toliko vremena sam sa vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vidi mene, vidi Oca.[36] Kratko rečeno mi ne treba ni da ih delimo, ni da ih sjedinjujemo, mešamo. Nemoj kazati da je Sin nekada bio bez Oca i ne slušaj one koji tvrde da je u jedno vreme Otac bio Otac, a u drugo Sin. Ovo je tuđe učenje, nečastivo i ne pripada Crkvi. Otac, koji je rodio Sina, bio je Otac i nije se izmenio. On je rodio Premudrost, ali nije ostao bez lične premudrosti;;r6dio je silu, ali nije iznemogao; rodio je Boga, ali se nije sam lišio božanstva i nije ništa izgubio, niti se umanjio, niti se izmenio; na isti način i Rođeni nema nikakvog nedostatka. Savršen je Rađajući, savršen je i Rođeni. Koji je rodio Bog je i koji je rođen Bog je. On je Bog iako Oca smatra svojim Bogom. On se nije stideo da kaže: odlazim Ocu svome i Ocu vašem, Bogu svome i Bogu vašem.[37]
19. Da ne bi pomislio kako je On u jednom istom smislu Otac i Sina i tvorevine, Hristos čini ovu deobu. On nije kazao odlazim Ocu našem, nego: Ocu mome i Ocu vašem; jedno je mome Ocu, po prirodi, drugo je vašem, po usinovljenju; i opet: Bogu mome i Bogu vašem; jedno je mome, jer sam Ja Sin istiniti i jedinorođeni; drugo je vašem, jer ste vi tvar. Sin Božiji je istiniti Bog, neizrecivo rođen pre svih vekova. Često vam ponavljam jedno isto da bi se to utvrdilo u vašem umu. Da Bog ima Sina, to veruj; a na koji način ga ima, ne istražuj, pošto istraživanjem nećeš pronaći traženo. Ne prekoračuj meru da ne bi pao. Što ti je predato to jedino shvati.[38] Kaži mi najpre ko je Rađajući i tek tada poznaj da je On rodio. Ako ne možeš da odgonetneš prirodu Rodivšeg, nemoj se interesovati za svojstva Rođenoga.
20. Za pobožnost je dovoljno da znaš, kako već rekoh, da Bog ima samo jednog Sina, po prirodi rođenog, koji nije počeo da postoji onda kada se rodio u Vitlejemu, nego postoji pre svih vekova. Čuj reči Miheja proroka: i ti, Vilejeme, dome Efratov, ako si i najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će izaći starešina koji će pasti narod moj Izrailj, kome su izlasci od večnosti.[39] Ne gledaj na njega kao na Onoga koji se rodio u Vitlejemu, nego mu se klanjaj kao prevečno rođenom od Oca. Ne slušaj ako neko kaže da Sin ima vremenski početak, nego znaj da je njegov početak vanvremen – Otac. Načelo Sinovljevo je bezvremeno, neshvatljivo, bespočetni Otac, Izvor reke istine, Otac jedinorođenog, koji Ga je rodio onako kako je jedino njemu znano. Ako želiš da saznaš da je naš Gospod Isus Hristos večni Car, čuj opet njegove reči: vaš otac Avraam bio bi rad kada bi me video; i video bi i obradovao bi se.[40] Pošto su Judejci sa ogorčenjem primili ove reči On im je još reskije odgovorio: pre nego Avraam postade, Ja sam postojao.[41] Na drugom mestu, obraćajući se Ocu, On kaže: sada proslavi ti mene, Oče, slavom koja je u tebi samom i koju sam imao u tebi pre no što je svet postao.[42] Jasno je kazao da pre nego je svet stvoren, On je imao slavu u Ocu. Na isti način i tamo, gde kaže da Ga je Otac ljubio pre nego svet postade, jasno kaže da je u Ocu imao večnu slavu.
21. Mi verujemo u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, jedinorođenog, od Oca rođenog, Boga istinitog pre svih vekova, kroz koga je sve postalo: ako su Prestoli, ako Gospodstva, ako Načela, ako Vlasti, sve je kroz njega postalo[43] i ništa od stvorenog nije izuzeto iz vlasti njegove. Neka umukne svaka jeres koja uvodi razne stvoritelje i svetotvoritelje. Neka umukne jezik koji huli na Hrista, Sina Božijeg. Neka umuknu svi koji kažu da je sunce Hristos, jer On je stvoritelj sunca. Neka umuknu svi koji žele da oduzmu dostojanstvo Jedinorođenoga tvrdeći da su anđeli stvorili svet. Sve vidljivo i nevidljivo – bilo Prestoli, bilo Gospodstva, ili kako već da se nazove, sve je Hristos stvorio.[44] On vlada nad svim onim što je stvorio; ne vlada tako kao da je tuđe sebi prisvojio, nego vlada nad svojom sobstvenom tvorevinom, kao što kaže evanđelista Jovan: sve je kroz njega postalo i bez njega ništa nije postalo od onoga što je stvoreno.[45] Sve je kroz njega, pošto Otac stvara kroz Sina.
22. Želja mi je da vam primerom objasnim rečeno, ali znam da će moj primer biti veoma slab. Šta od vidljivih stvari može poslužiti kao primer za objašnjenje božanstvene i nevidljive sile? Međutim, od slabih za slabe, ja ću ipak izneti bledunjav primer. Kao kada bi neki car, koji ima sina cara, želeo da sagradi grad, te je u tome smislu prepustio sinu svome, sacaru, da sagradi grad prema planu koji je od oca dobio i na osnovu plana priveo je gradnju kraju; tako i kada je Otac zaželeo da stvori sve što je stvoreno, njegov Sin je aktom Oca sve ustrojio i tako ispunio i očuvao vlast Oca da i Sin zajedno sa njim ima vlast nad svom njegovom tvorevinom i kao što Ocu nije tuđa vladavina nad ovim tvarima, tako i Sin carstvuje nad tvorevinom koju je sam stvorio, a ne neko drugi. Nisu anđeli, kao što rekoh, stvorili svet, nego jedinorođeni Sin koji je rođen pre svih vekova: kroz koga je sve postalo, ne izuzimajući ni jednu od tvari. I ovo što rekoh blagodaću Hristovom, sasvim je dovoljno.
23. Osvrnuvši se opet na Simvol vere okončaćemo današnje kazivanje. Hristos je sve stvorio: i Anđele, i Arhanđele, i Gospodstva, i Prestole, ne zbog toga što ih Otac nije sam mogao stvoriti, nego što je želeo da i Sin vlada sa njim zajedno nad celom tvorevinom, pokazujući mu obrazactvari. Ukazujući čast Ocu svome Jedinorođeni kaže: ne može Sin ništa činiti sam po sebi, ako nije video od Oca; sve što je On stvorio i Sin stvara takođe; Otac moj dela do sada, delam i /a;[46] ničega protivnog nema u njihovim delima. Sve što je moje i tvoje je,[47] kaže Gospod u evanđelju, što je evidentno na osnovu Starog i Novog zaveta. Taj koji je rekao: stvorimo čoveka po liku i obličju našem,[48] nesumnjivo da je razgovarao sa onima koji su u zajednici sa njim. Ovo je mnogo očitije iskazao psalmopevac David rečima: On reče^ i postade, On zapovedi i stvori se.[49] Otac je zapovedao i govorio, a Sin je pokretom sve stvorio. O tome je i Jov tajanstveno kazao: razapeo je nebo sam i gazi po valima morskim kao po zemlji,[50] pokazujući svima koji žele da shvate da onaj koji je hodio po moru kao po suvu, tokom svoga boravka na zemlji, pre toga je bio tvorac nebesa. Na drugom opet mestu Gospod kaže: da se ona promeni kao blato pečatno, a oni da stoje kao haljina? Potom: hoće li se tebi otvoriti vrata smrtna i jesi li ti video vrata smrtne seni i da li su se oni uplašili od Tebe?[51] Ovim je pokazao da taj koji je svojim čovekoljubijem sišao u ad, stvorio je u početku čoveka iz blata.
24. Hristos je jedinorođeni Sin Božiji i stvoritelj sveta. U svetu bi i svet kroz njega postade;[52] i: svojima dođe,[53] kako nas uči evanđelje. Hristos nije stvorio samo vidljivo, nego i nevidljivo. Njime je sve stvoreno, kako kaže Apostol, što je na nebu i na zemlji, vidljivo i nevidljivo: bilo Prestoli, bilo Gospodstva, bilo Načela, bilo Vlasti, sve je njime i za njega sazdano. On je bio pre svega i sve u njemu postoji.[54] Ako bi hteo da govoriš i o vekovima, znaj da je i njih Isus Hristos stvorio, voljom Oca. U poslednje dane ove govorio nam je kroz Sina koga postavi za naslednika svemu, kroz koga je i vekove stvorio.[55] Neka mu je slava, čast i sila, sa Ocem i Duhom Svetim, sada i svagda i u vekove vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govoreno bez pripreme onima za prosvećenje na reči: Sina Božijeg, jedinorođenog, od Oca rođenog pre svih vekova, Boga istinitog kroz koga je sve postalo. Kao i na reči poslanice Jevrejima: Bog koji je iz davnine mnogo puta i raznim naninima govorio ocima preko proroka, u ove poslednje dane govorio je nama preko Sina, i dalje – Jevr 1:1-2.
  2. Mt 16:13
  3. Mt 16:14
  4. Mt 16:16
  5. Mt 16:17
  6. Izl4:22
  7. Pon zak 14:1; Ps 82:6
  8. Is53:8.
  9. Ps2:7.
  10. Ps 110:3
  11. JnZ:16
  12. Jn 3:18; 3:36
  13. Jn 1:14
  14. Lk 4:34; Mk 5:7
  15. I Jn 5:1
  16. I Kor 4:15
  17. Jn 1:12-13.
  18. Jn1:1
  19. Jn 8:38.
  20. Jn 13:3.
  21. Jov 12:8
  22. Is 51:6.
  23. Ps 149:4
  24. Jn 1:3
  25. 1Kor2:10
  26. 1Kor2:11;Jn 5:26, 23, 21
  27. Mt1:23
  28. Var 3:36-38
  29. Ps45:7.
  30. Jevr1:9
  31. Is 45:14-15
  32. Jn 14:20
  33. Jn 10:30
  34. Ps 149:5
  35. Jn14:9
  36. Jn14:9
  37. Jn 20:17
  38. Sir. 3:22
  39. Mih5:2.
  40. Jn8:56.
  41. Jn8:58.
  42. Jn 17:5.
  43. Kol 1:16; Jn 1:3.
  44. Kol 1:16
  45. Jn1:3
  46. Jn 5.19, 17.
  47. Jn 17:10.
  48. Post 1:26.
  49. Ps 149:5.
  50. Jov9:8.
  51. Jov 38,14,17.
  52. Jn 1:10.
  53. Jn 1:11.
  54. Kol1:16,17.
  55. Jevr1:2.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *