ПОУКЕ ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

ПОУКЕ
ОГЛАСИТЕЉНЕ И ТАЈНОВОДСТВЕНЕ

 

 
ОГЛАСИТЕЉНА ПОУКА ЈЕДАНАЕСТА[1]
 
1. Да се ми једино уздамо у Исуса Христа, о томе смо довољно говорили у синоћној поуци. Међутим, није довољно само веровати у Исуса Христа, као што Га не треба сматрати једнаким са било киме од оних који су се називали христосима: они су били символизовани христоси, а овај је прави Христос који није из броја људи ушао у свештенство, него свагда има достојанство свештенства које је добио од Оца. Због тога нас вера и предупређује да не тражимо правог Христа међу простим помазаницима и додаје: једног, поучавајући нас у Символу вере да ми верујемо у једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег, јединорођеног.
2. Кад чујеш име Син, немој подразумевати посињеног Сина, него природног, Сина јединорођеног, који нема још неког брата. Јединорођеним се Он назива пошто, на основу божанског достојанства и рођења од Оца, нема брата; Сином Божијим Га не називамо тек тако, него што је сам Отац назвао Исуса Христа Сином Божијим. Име које отац даје деци својој јесте право име.
3. Господ наш Исус Христос се оваплотио, али Га многи не познаше. Када су зажелели да открију непознато, Он је сабране ученике упитао: шта кажу, ко је Син Човечији?[2] (Ово питање није поставио због сујете, него у намери да им покаже истину како би они, живећи заједно са Богом, са Јединорођеним Божијим, о њему размишљали исправно, а не као о обичном човеку). Када му ученици одговорише: неки мисле да си Илија, други да си Јеремија,[3] Он им рече: онима који ме не познају може се опростити, али вама, апостолима, који мојим именом лечите болесне, изгоните бесове, васкршавате мртве, не приличи да не знате тога чијом силом све ово вршите. Док су сви још ћутали (ово сабрање беше надразумно) Петар је, као први међу апостолима и врховни проповедник у Цркви, не својим умним закључком и људском логиком, него просвећењем озго, од Бога Оца, казао: ти си Христос, али не обичан, него Син Бога живога.[4] Због оваквог исповедања Петар је назван блаженим. Заиста, он је премашио људско схватање и запечатио је истину Очевим откровењем. Спаситељ је, наиме, казао: блажен си Симоне, сине Јонин, јер ти ово није открило тело и крв, него Отац мој који је на небесима.[5] Дакле, сваки који признаје Господа нашег Исуса Христа за Сина Божијег, има част да се назове блаженим, а који Га не признају за Сина Божијег, биће несрећни и бедни.
4. Када чујеш да Христос јесте Син Божији, немој ово схватити у неком неодређеном смислу, него веруј да Он заиста јесте Син, природни Син, беспочетни, који није из робства дошао и примио достојанство синовства, него Син који је превечно рођен неизрецивим и несхватљивим начином рођења. Када чујеш да је Он прворођени, немој мислити да је Он такав по људском начину рођења. Првенци код људи имају и другу браћу, као што је некада у Писму написано да син мој првенац јесте Израиљ.[6] Како првенац Рувим, тако се и првенац Израиљ лишио свога првенства. Онај је узашао на постељу оца свога, а Израиљ је изагнао Очевог Сина из винограда и разапео Га. Писмо и на другим местима говори: синови сте Господа Бога вашег; Ја рекох: сви богови сте и синови Вишњега;[7] само је казао, а није родио. Они речју Божијом примише усиновљење које пре тога нису имали. Христос, међутим, није најпре био нешто друго, да би после рођења опет постао нешто сасвим друго, него се од почетка родио као Син, Очев Син, у свему подобан своме Родитељу; родио се као живот од живота, светлост од светлости, истина од истине, премудрост од премудрости, Цар од Цара, Бог од Бога.
5. Дакле, када чујеш речи еванђеља: родослов Исуса Христа, сина Давидовог, сина Авраамовог, подразумевај овде његово рођење по телу. Давидовим Сином Он је постао пред крај века; а Син Божији је био пре свих векова, беспочетно. У првом случају Он је примио то што није имао; а овде што има, то има свагда, као рођени од Оца. Он има два оца: Давида по телу и Бога Оца по божанству. Рођење у времену од Давида подлеже родословном истраживању и разматрању, а рођење по божанству не подлеже ни времену, ни простору, ни родословном разматрању. Јер, род његов ко ће исказати?[8] Бог Дух, као Дух, као бестелесни, духовно је родио неистраживим и несхватљивим рођењем. Син лично каже за Оца: Господ ми рече: Ти си Син мој Ја те данас родих;[9] ово данас не значи нешто скоро, недавно, него вечно и безвремено; данас – пре свих векова; из утробе пре данице родих те.[10]
6. Веруј у Исуса Христа, Сина Бога Живога, Сина јединорођеног, по еванђеоској речи: Бог је толико заволео свет да је и Сина свога јединорођенога дао да сваки који поверује у њега не погине, него да има живот вечни;[11] на другом месту: који верује у Сина неће доћи на суд, него је прешао из смрти у живот, а који не поверује у Сина, неће видети живота, него ће гнев Божији обитавати на њему, јер није веровао Сина Божијег јединорођеног,[12] о коме сведок Јован каже: и видесмо славу његову као јединорођеног од Оца, препун благодати и истине.[13] Демони, дрхтећи пред њим, говораху: остави, шта је теби до нас Исусе, Сине Бога живога?[14]
7. Он је по природи Божији Син, рођен од Оца, а не посињен. Свако ко љуби Рађајућег, љуби и Рођеног од њега;[15] а који одбацује Рођенога жалости и Родившег. Када чујеш да се говори о Богу који рађа, немој себи дочарати ништа телесно, не подразумевај трулежно и пропадљиво рођење да се не би показао нечастивим. Бог је Дух те је и рођење духовно. Тело је од тела и телесно се рађа, а за овакво рађање потребан је извесни период времена. Међутим, рођење Сина од Оца бива изван времена. Тамо што се рађа, рађа се као несавршено; Син Божији родио се као савршен. То што Он сада јесте, то је и од почетка, пошто је рођен беспочетно. Ми када се рађамо, из младеначког и неразумног стања прелазимо узрастом у стање разумно. Твоје рађање, човече, је несавршено, а узрастање бива поступно. Међутим, о оном рођењу немој овако размишљати и немој Рађајућег да оптужујеш у слабости. Ако је Рођени нешто примио касније, током времена, онда, свакако, по твоме мишљењу, то њему Рађајући није дао од почетка.
8. Ово рођење немој поистовећивати са људским рођењем, онако како је Авраам родио Исаака. Авраам је родио Исаака, али није родио онога кога је хтео да роди, него је родио онога кога му је други даровао. Када рађа Бог Отац, ту нема места ни незнању, ни размишљању. Тврдити и говорити да Он не познаје Оног који се рађа од њега, велико је безумље; говорити како је Он након размишљања, у времену, најзад постао Отац, такође је велико безумље. Бог није прво био без Сина и није постао Отац током времена, него свагда има Сина кога није родио онако како човек рађа човека, него начином који је само њему познат: родио Га је пре свих векова, родио је истинитог Бога.
9. Отац, истинити Бог, рађа и Сина подобног себи, Бога истинитог; није Га родио ни тако како учитељи рађају ученике, нити као што Павле каже некима: ја вас проповеђу родих у Христу Исусу.[16] Овде је неко, ко није био Павлов син по природи, постао његов син по науци; тамо је, међутим, природни Син, истинити Син, не овако као ви што се спремате за просвећење којим ћете постати синови Божији. Ви такође постајете синови Божији, али усиновљењем, кроз благодат, као што пише: онима који Га примише и повероваше у име његово даде власт да постану деца Божија, који се не родише од крви, ни од жеље телесне, ни од похоте мужевљеве, него од Бога.[17] Ми се исто рађамо водом и Духом, али не као што се Христос родио од Оца који је на његовом крштењу громогласно засведочио: ово је Син мој; није рекао: сада је постао Син мој, него; ово је Син мој, да би тиме посведочио да је Он и пре крштења био његов Син.
10. Отац је родио Сина, али не онако како ум у човеку рађа реч. Ум је у нама неизмењив, а реч када се изговори губи се у ваздуху. Ми знамо да рођени Христос није произнесена Реч, него постојана Реч која непрестано живи; Реч која није устима исказана, него је вечна на непојмљив начин, као личност рођена од Оца. У почетку беше Реч и Реч беше у Бога и Бог беше Реч.[18] Реч која седи десно од Оца и која зна вољу Очеву и на његов миг све чини; Реч која је сишла и која је узашла; реч која се устима изрекне, међутим, нити нисходи, нити усходи; Реч која каже: Ја говорим оно што видех у Оца мога;[19] моћна Реч, која влада над свима: јер све Отац даде Сину.[20]
11. Отац није родио Сина онако како би било ко од људи могао да помисли, него само њему знаним начином. Како Га је Он родио, обећавам да ћу вам објаснити, а да Га није родио тако, то ћу опет да потврдим. Нисмо само ми ти који не знамо начин рођења Сина од Оца, него то не зна ни сва створена природа. Разговарај се са земљом, да ли ће ти казати?[21] Ако почнеш да истражујеш од било чега што је на земљи, нико и ништа неће ти моћи казати о томе. Земља није у стању да каже било шта о суштини Онога који ју је створио и обликовао. И не само земља, него ни сунце не зна ништа о томе. Сунце, које је створено четвртог дана, не зна шта се дешавало у претходна три дана; самим тим ништа не може казати о суштини Створитељевој. Ни небо ово не може објаснити. И небо је на заповест Очеву, кроз Христа, као дим утврђено.[22] И небеса над небесима не могу ово исказати, ни воде које су над небесима[23] не знају ово. Због чега се ти, човече, буниш ако не знаш оно што и небеса не знају? Не само небеса, него ни свеколика анђеоска природа то не зна. Ако би неко (само када би било могуће да узађе на прво небо и размотри стање тамошњих анђела) приступио тамо и упитао их како је Бог родио Сина свога, мислим да би они одговорили: над нама су већи од нас, иди питај њих. Узађи потом на друго и на треће небо, дођи ако можеш и до Престола и Господства, Начела и Власти. Ако би и до њих дошао, што је немогуће, они ће се одрећи одговора и неће ти казати ништа, јер и они то не знају.
12. Увек сам се дивио одважности љубопитљивих који кроз тобожњу побожност падају у нечастивост. Ни Престоли, ни Господства, ни Начела и Власти, које је Христос створио, не усуђују се да се распитују о свом Творцу. Кажи ми ти, љубопитљивче, најпре каква је разлика између Престола и Господства? Тек после тога мудруј и интересуј се за Христа. Кажи ми шта је то Начело, Власт, Сила, Анђео? Тада мудруј о њиховом Творцу. Јер, све кроз њега постаде.[24] Међутим, ти не желиш или не можеш да о томе приупиташ Престоле или Господства. Ко други познаје дубине Божије,[25] осим Духа Светог који је изрекао божанско Писмо? Међутим, ни сам Дух Свети није у Писму објаснио рођење Сина од Оца. Па што се ти интересујеш о ономе што ни Дух Свети није казао у Писму? Не знајући у правој мери ни оно што је записано, ти се интересујеш за оно што је незаписано. У божанском Писму има много предмета достојних истраживања, а ми не можемо ни све записано да појмимо. Због чега онда разглабати оно што је незаписано? Довољно је да знамо да је Бог родио само једног Сина!
13. Немој се стидети да признаш своје незнање, јер не знаш оно што ни анђели не знају. Једино Родивши познаје Рођенога, а Дух Свети у Писму сведочи да Родивши нема почетак. Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који је у њему? Тако и Бога нико не зна до Дух Божији. Као што Отац има живот у себи тако даде и Сину да има живот у себи; да сви поштују Сина као што поштују Оца и као што Отац оживотворава све што жели, тако исто и Син.[26] Нити се Рађајући нечега лишио, нити Рођени има било какав недостатак (свестан сам да сам вам о овоме много пута говорио, али то чиним ради вашег добра); нити Родивши има свога Оца, нити Рођени има себи брата; нити се Родивши претворио у Сина, нити је Рођени постао Отац. Од једног Оца родио се јединорођени Син; нити су двојица нерођених, нити су двојица јединорођених. Само је Отац једини нерођен (нерођен је Онај који нема Оца) и само је Син једини вечно рођен од Оца, не у времену, него пре векова, који није поступно узрастао, него је рођен онаквим какав и сада јесте.
14. Ми верујемо у Сина Божијег јединорођеног, од Оца рођеног, Бога истинитог. Истинити Бог не рађа лажног, како је већ казано. Он Га није родио на основу претходног размишљања и премишљања, него Га је вечно родио; родио Га је неупоредиво брже него што се у нама рађају мисли и речи. Када ми произносимо речи у времену, трошимо извесно време за то; међутим, рођење силом Божијом не потражује време. Бог, као што је већ много пута казано, није привео Сина свога из небића у биће, нити је усиновљење примило од њега лице које није било Син; будући вечни Отац, Он је вечно и неизрециво родио једног само Сина, који нема брата. Нису два Начела, него једно: Отац је глава Сину. Отац је родио Бога истинитог, названог Емануил. А Емануил значи: са нама је Бог.[27]
15. Ако желиш да се увериш да је Рођени од Оца остао Бог и после оваплоћења, послушај речи пророка који каже: ово је Бог наш који се не мења. Он је пронашао пут хитрости и даде га Јакову отроку своме и Израиљу љубљеном његовом. Затим се на земљи јавио и са људима поживео.[28] Видиш ли да се Бог оваплотио после Мојсејевог законодавства? Послушај и друго сведочанство о Христовом божанству које недавно прочитасмо: престо твој, Боже, у векове векова.[29] Да не би неко помислио или посумњао да је Он касније, због свог оваплоћења на земљи, током времена примио достојанство Божанства, јасно је казано: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове Твоје.[30] Видиш ли да је Христа помазао Отац његов!
16. Желиш ли да упознаш и треће сведочанство о божанствености Христа? Чуј речи Исаијине: труд египатски и трговина етиопска, и: теби ће се клањати, теби ће се молити говорећи: доиста Бог је у теби и нема другог Бога – Бог Израиљев, спаситељ.[31] Видиш ли да Бог Син има у себи самом Бога Оца, као што и говори у еванђељу: Отац је у мени и Ја у Оцу?[32] Није казао: Ја сам Отац, него: Отац је у мени и Ја сам у Оцу. А на другом месту не каже: Ја и Отац један смо, него: Ја и Отац једно смо,[33] да не бисмо делили Једног од Другог, нити да их мешамо кроз Сино-Очинство. Они су једно по достојанству божанства, јер Бог је родио Бога; једно су по царственој власти, јер не влада Отац над једним, а Син над другим (као Авесалом који се побунио против свога оца), него над чиме влада Отац, над тиме влада и Син – тиме су једно; међу њима нема разногласја или растојања пошто није воља Оца једно, а воља Сина друго – тиме су једно; нису једне ствари Христове, а једне Очеве, пошто јединствено стварање свега јесте стварање Очево кроз Сина: Он рече и би, Он заповеди и постаде,[34] каже псалмопесник. Говорник говори слушаоцу и заповедник заповеда ономе који је са њим.
17. Син је истинити Бог који у себи самом има Оца, не изменивши се у Оца. Није се Отац оваплотио, него Син. Разјаснимо ову истину мало слободније. Није Отац пострадао за нас, него је Отац послао Онога који ће пострадати за нас. Не треба да говоримо како је Он некада постојао и да није био Син; немојмо допуштати ни Сино-Очинство, него идимо царским путем, не нагињући ни лево, ни десно. Не називајмо Сина Оцем мислећи да ћемо му тако одати част; такође не сматрајмо Сина за било какво створење сматрајући да ћемо тиме указати част Оцу. Треба да се клањамо једном Оцу кроз једног Сина, не делећи клањање. Нека се проповеда један Син који је пре векова и који седи десно од Оца, али не током времена, након страдања, сходно мери савршенства да је примио ово место, него то достојанство има од вечности.
18. Који види Сина види Оца,[35] јер Син је у свему подобан Родившем Га; рођен је животом од живота, светлошћу од светлости, силом од силе, Богом од Бога. Божанствена својства у Сину ни у чему се не разликују. Због тога сваки који се удостоји гледања божанства Сина наслађиваће се гледањем Родившег Га. Ово нису моје речи, него речи јединорођеног Сина: толико времена сам са вама и ниси ме познао, Филипе? Који види мене, види Оца.[36] Кратко речено ми не треба ни да их делимо, ни да их сједињујемо, мешамо. Немој казати да је Син некада био без Оца и не слушај оне који тврде да је у једно време Отац био Отац, а у друго Син. Ово је туђе учење, нечастиво и не припада Цркви. Отац, који је родио Сина, био је Отац и није се изменио. Он је родио Премудрост, али није остао без личне премудрости;;р6дио је силу, али није изнемогао; родио је Бога, али се није сам лишио божанства и није ништа изгубио, нити се умањио, нити се изменио; на исти начин и Рођени нема никаквог недостатка. Савршен је Рађајући, савршен је и Рођени. Који је родио Бог је и који је рођен Бог је. Он је Бог иако Оца сматра својим Богом. Он се није стидео да каже: одлазим Оцу своме и Оцу вашем, Богу своме и Богу вашем.[37]
19. Да не би помислио како је Он у једном истом смислу Отац и Сина и творевине, Христос чини ову деобу. Он није казао одлазим Оцу нашем, него: Оцу моме и Оцу вашем; једно је моме Оцу, по природи, друго је вашем, по усиновљењу; и опет: Богу моме и Богу вашем; једно је моме, јер сам Ја Син истинити и јединорођени; друго је вашем, јер сте ви твар. Син Божији је истинити Бог, неизрециво рођен пре свих векова. Често вам понављам једно исто да би се то утврдило у вашем уму. Да Бог има Сина, то веруј; а на који начин га има, не истражуј, пошто истраживањем нећеш пронаћи тражено. Не прекорачуј меру да не би пао. Што ти је предато то једино схвати.[38] Кажи ми најпре ко је Рађајући и тек тада познај да је Он родио. Ако не можеш да одгонетнеш природу Родившег, немој се интересовати за својства Рођенога.
20. За побожност је довољно да знаш, како већ рекох, да Бог има само једног Сина, по природи рођеног, који није почео да постоји онда када се родио у Витлејему, него постоји пре свих векова. Чуј речи Михеја пророка: и ти, Вилејеме, доме Ефратов, ако си и најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће изаћи старешина који ће пасти народ мој Израиљ, коме су изласци од вечности.[39] Не гледај на њега као на Онога који се родио у Витлејему, него му се клањај као превечно рођеном од Оца. Не слушај ако неко каже да Син има временски почетак, него знај да је његов почетак ванвремен – Отац. Начело Синовљево је безвремено, несхватљиво, беспочетни Отац, Извор реке истине, Отац јединорођеног, који Га је родио онако како је једино њему знано. Ако желиш да сазнаш да је наш Господ Исус Христос вечни Цар, чуј опет његове речи: ваш отац Авраам био би рад када би ме видео; и видео би и обрадовао би се.[40] Пошто су Јудејци са огорчењем примили ове речи Он им је још рескије одговорио: пре него Авраам постаде, Ја сам постојао.[41] На другом месту, обраћајући се Оцу, Он каже: сада прослави ти мене, Оче, славом која је у теби самом и коју сам имао у теби пре но што је свет постао.[42] Јасно је казао да пре него је свет створен, Он је имао славу у Оцу. На исти начин и тамо, где каже да Га је Отац љубио пре него свет постаде, јасно каже да је у Оцу имао вечну славу.
21. Ми верујемо у једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег, јединорођеног, од Оца рођеног, Бога истинитог пре свих векова, кроз кога је све постало: ако су Престоли, ако Господства, ако Начела, ако Власти, све је кроз њега постало[43] и ништа од створеног није изузето из власти његове. Нека умукне свака јерес која уводи разне створитеље и светотворитеље. Нека умукне језик који хули на Христа, Сина Божијег. Нека умукну сви који кажу да је сунце Христос, јер Он је створитељ сунца. Нека умукну сви који желе да одузму достојанство Јединорођенога тврдећи да су анђели створили свет. Све видљиво и невидљиво – било Престоли, било Господства, или како већ да се назове, све је Христос створио.[44] Он влада над свим оним што је створио; не влада тако као да је туђе себи присвојио, него влада над својом собственом творевином, као што каже еванђелиста Јован: све је кроз њега постало и без њега ништа није постало од онога што је створено.[45] Све је кроз њега, пошто Отац ствара кроз Сина.
22. Жеља ми је да вам примером објасним речено, али знам да ће мој пример бити веома слаб. Шта од видљивих ствари може послужити као пример за објашњење божанствене и невидљиве силе? Међутим, од слабих за слабе, ја ћу ипак изнети бледуњав пример. Као када би неки цар, који има сина цара, желео да сагради град, те је у томе смислу препустио сину своме, сацару, да сагради град према плану који је од оца добио и на основу плана привео је градњу крају; тако и када је Отац зажелео да створи све што је створено, његов Син је актом Оца све устројио и тако испунио и очувао власт Оца да и Син заједно са њим има власт над свом његовом творевином и као што Оцу није туђа владавина над овим тварима, тако и Син царствује над творевином коју је сам створио, а не неко други. Нису анђели, као што рекох, створили свет, него јединорођени Син који је рођен пре свих векова: кроз кога је све постало, не изузимајући ни једну од твари. И ово што рекох благодаћу Христовом, сасвим је довољно.
23. Осврнувши се опет на Символ вере окончаћемо данашње казивање. Христос је све створио: и Анђеле, и Арханђеле, и Господства, и Престоле, не због тога што их Отац није сам могао створити, него што је желео да и Син влада са њим заједно над целом творевином, показујући му образацтвари. Указујући част Оцу своме Јединорођени каже: не може Син ништа чинити сам по себи, ако није видео од Оца; све што је Он створио и Син ствара такође; Отац мој дела до сада, делам и /а;[46] ничега противног нема у њиховим делима. Све што је моје и твоје је,[47] каже Господ у еванђељу, што је евидентно на основу Старог и Новог завета. Тај који је рекао: створимо човека по лику и обличју нашем,[48] несумњиво да је разговарао са онима који су у заједници са њим. Ово је много очитије исказао псалмопевац Давид речима: Он рече^ и постаде, Он заповеди и створи се.[49] Отац је заповедао и говорио, а Син је покретом све створио. О томе је и Јов тајанствено казао: разапео је небо сам и гази по валима морским као по земљи,[50] показујући свима који желе да схвате да онај који је ходио по мору као по суву, током свога боравка на земљи, пре тога је био творац небеса. На другом опет месту Господ каже: да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина? Потом: хоће ли се теби отворити врата смртна и јеси ли ти видео врата смртне сени и да ли су се они уплашили од Тебе?[51] Овим је показао да тај који је својим човекољубијем сишао у ад, створио је у почетку човека из блата.
24. Христос је јединорођени Син Божији и створитељ света. У свету би и свет кроз њега постаде;[52] и: својима дође,[53] како нас учи еванђеље. Христос није створио само видљиво, него и невидљиво. Њиме је све створено, како каже Апостол, што је на небу и на земљи, видљиво и невидљиво: било Престоли, било Господства, било Начела, било Власти, све је њиме и за њега саздано. Он је био пре свега и све у њему постоји.[54] Ако би хтео да говориш и о вековима, знај да је и њих Исус Христос створио, вољом Оца. У последње дане ове говорио нам је кроз Сина кога постави за наследника свему, кроз кога је и векове створио.[55] Нека му је слава, част и сила, са Оцем и Духом Светим, сада и свагда и у векове векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Говорено без припреме онима за просвећење на речи: Сина Божијег, јединорођеног, од Оца рођеног пре свих векова, Бога истинитог кроз кога је све постало. Као и на речи посланице Јеврејима: Бог који је из давнине много пута и разним нанинима говорио оцима преко пророка, у ове последње дане говорио је нама преко Сина, и даље – Јевр 1:1-2.
  2. Мт 16:13
  3. Мт 16:14
  4. Мт 16:16
  5. Мт 16:17
  6. Изл4:22
  7. Пон зак 14:1; Пс 82:6
  8. Ис53:8.
  9. Пс2:7.
  10. Пс 110:3
  11. ЈнЗ:16
  12. Јн 3:18; 3:36
  13. Јн 1:14
  14. Лк 4:34; Мк 5:7
  15. I Јн 5:1
  16. I Кор 4:15
  17. Јн 1:12-13.
  18. Јн1:1
  19. Јн 8:38.
  20. Јн 13:3.
  21. Јов 12:8
  22. Ис 51:6.
  23. Пс 149:4
  24. Јн 1:3
  25. 1Кор2:10
  26. 1Кор2:11;Јн 5:26, 23, 21
  27. Мт1:23
  28. Вар 3:36-38
  29. Пс45:7.
  30. Јевр1:9
  31. Ис 45:14-15
  32. Јн 14:20
  33. Јн 10:30
  34. Пс 149:5
  35. Јн14:9
  36. Јн14:9
  37. Јн 20:17
  38. Сир. 3:22
  39. Мих5:2.
  40. Јн8:56.
  41. Јн8:58.
  42. Јн 17:5.
  43. Кол 1:16; Јн 1:3.
  44. Кол 1:16
  45. Јн1:3
  46. Јн 5.19, 17.
  47. Јн 17:10.
  48. Пост 1:26.
  49. Пс 149:5.
  50. Јов9:8.
  51. Јов 38,14,17.
  52. Јн 1:10.
  53. Јн 1:11.
  54. Кол1:16,17.
  55. Јевр1:2.

Comments are closed.