POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA DEVETA[1]
 
1. Boga je nemoguće videti telesnim očima: bestelesno nikako ne može biti predmet telesnog gledanja što je posvedočio i jedinorođeni Sin Božiji rečima: Boga niko video nije nikada;[2] istina, na osnovu zapisanog kod Jezekilja moguće je imati neko viđenje, ali šta nam, ustvari, govori Pismo? Video je Jezekilj podobije slave Gospodnje, a ne samog Gospoda; podobije i obličje slave, a ne samu slavu kakva je ona po sebi. I videvši samo obličje slave, a ne samu slavu, pao je od straha na zemlju ničice. Ako je viđenje obličja slave dovelo Proroka u takvo stanje, svakako, da bi života bio lišen ko se usudi da gleda samog Boga, kao što piše:ne može čovek videti lice moje i živ ostati.[3] Zbog toga je Bog, da nas ne bi pogubio, po svome neizrecivom čovekoljubiju, radiprikrivanja svoga Božanstva, raširio nebo. To nisu moje reči,nego Prorok kaže: ako otvoriš nebesa drhtaće i treptaće od tebe Gore.[4] Diviš se što je Jezekilj, videvši obličje slave, pao ničice, a isto tako je i Danilo, videvši Gavrila, Gospodnjeg služitelja, toga trena pao na lice svoje drhteći, i dok anđeo nije na sebe uzeo obličje čovekovo, prorok nije smeo reč prozboriti.Dakle, kada je javivši se anđeo proizveo toliki strah u proroku,zar ne bismo svi mi poginuli kada bismo videli samog Boga u njegovoj suštini?
2. Nemoguće je videti suštinu Božiju telesnim očima;međutim, sasvim je moguće na osnovu dela božanstvenog bića ushoditi u sazercavanju njegovog svemogućstva, kao što svedoči Solomon: na osnovu veličanstva i lepote stvorenog sveta poznaje se donekle njihov stvoritelj.[5] On nije kazao da se na osnovu stvorenja može poznati Tvorac, nego je dodao da se donekle može poznati; Bog se otkriva svakom čoveku koji sa pažnjom istražuje i upoznaje tvorevinu; što tvoje srce više bude istraživalo, to će više upoznavati Boga.
3. Želiš li da se uveriš u nemogućnost dostizanja prirode Božije? Pomenuću ti tri mladića koji su u užarenoj peći slavili Boga: blagosloven si videvši bezdane, sedeći na heruvimima.[6] Kaži mi kakva je priroda heruvima i tek tada mi odgovori o prirodi Onoga koji sedi na njima. Iako je Jezekilj dao kakvotakvo objašnjenje i opis, kazavši da svaki od njih ima četiri lica: čovekovo, orlovo, lavovo i teleće, i svaki ima po šest krila i oči sa svih strana i pod svakim se nalazi četvorotočkaška kočija,[7] ipak razmišljajući o tome što nam prorok opisuje, mi ne možemo Boga potpuno poznati; ako nam je neshvatljiv Presto o kome govori prorok, kako ćemo shvatiti Onoga koji sedi na njemu? Nemoguće je istražiti prirodu Božiju, ali mu se može uznositi slavoslov zbog vidljivih dela njegovih.
4. Ovo vam kazujem zbog toga što sada sledi učenje vere po kome mi verujemo u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog i na osnovu koga smo dužni da pamtimo da je Otac Gospoda našeg Isusa Hrista u isto vreme Taj i isti koji je stvorio nebo i zemlju i da bismo sebe ogradili od zabluda bezbožnih jeretika koji se usudiše da nečastivo govore o Premudrom Umetniku celog sveta i koji žele da Ga vide telesnim očima, a lišeni su duhovnog gledanja.
5. Šta oni mogu osporiti u ovom velikom delu Božijem? Sagledavajući prostranstvo nebesa oni su bili dužni da ostanu poraženi viđenim i da se poklone tome ko je razapeo nebo kao šator[8] i iz žitkog vodenog sastava stvorio tvrdi nebeski svod; jer kazao je Gospod neka bude svod posred vode.[9] Gospod je samo jednu reč kazao i postao je svod koji traje vavek; nebo je sastavljeno iz vode; sunce, mesec i zvezde, koji su u njemu, jesu ognjene prirode: na koji način ove ognjene prirode vrše svoj hod u prirodi vode? Ako neko sumnja u ovo zbog suprodstavljenih priroda ognja i vode, neka se seti ognja koji se u Mojsejevo vreme pojavio u Egiptu i bleštao tokom nevremena i odmah će poznati premudro delo Božije. Pošto je kasnije, radi obrade zemlje, bila potrebna voda, Bog je na visini ustrojio vodeno nebo sa ciljem da, ukoliko zemlja bude imala potrebu za vodom tj. kišom, nebo je spremno puštalo kišu.
6. Zar se ne treba diviti suncu? Ono je relativno mali sasud koji u sebi sadrži veliku silu; javljajući se na Istoku i idući prema Zapadu, ono širi svoju svetlost; opisujući jutarnje njegovo javljanje psalmopesnik kaže: ono, kao ženih, izlazi iz svoga obitališta.[10] On je opisao i umerenu, prvu jutarnju svetlost sunčevu: kao što se u vreme podnevne jare svi skrivamo od sunca, zbog prekomernog znojenja, tako je ono u svom jutarnjem javljanju nalik na mladoženju koji svojom pojavom sve raduje. Pogledaj još mudri poredak njegov, odnosno, ne njegov nego Onoga koji mu je svojom zapovešću odredio tok i putanju; tokom leta ono uzlazi mnogo više u visinu i čini da dan bude duži, čime se ljudima omogućava dovoljno vremena za rad; zimi, međutim, sunčani hod je kraći, a hladnoća je veća; noći su duže i time je čoveku dato više vremena za odmor, dok se zemlja priprema za davanje svojih plodova. Vidiš li kako je ispravna razmera među danima: letom su duži, a zimi se skraćuju, dok proleće i jesen karakteriše ravnodnevica; noći imaju jednak tok koji se u svemu uklapa sa onim što kaže psalmopevac: dan danu dokazuje i noć noći javlja.[11] Noći nemaju uši jeretičke, te sobom propovedaju da nema drugog Boga osim Tvorca koji gospodari i raspolaže vremenom.
7. Neka se niko ne saglašava sa onima koji tvrde da je jedan tvorac svetlosti, a sasvim drugi je tvorac tame, nego neka pamti reči proroka Isaije koji kaže: Ja sam Bog koji je dao svetlost i stvorio tamu.[12] Zašto, čoveče, negoduješ kad čuješ ovo i zbog čega nerazumno provodiš vreme dano ti za odmor? Sluga ne bi dobio odmor od svoga gospodara da noć, sama po sebi, ne donosi određeno vreme za odmor. Što se više zamaramo tokom dana, to nam je noć potrebnija za odmor i svako ko je uveče bio premoren od posla, ujutro ustaje odmoran. A za mudrost, ima li dragocenijeg vremena od noći? Većim delom tokom noći mi razmišljamo o Bogu i bavimo se čitanjem i tumačenjem Svetog pisma. Kada je naš um najsposobniji i najspremniji za molitvu i pojanje psalama? Nije li noću? U koje vreme najčešće razmišljamo o sagrešenjima svojim? Ne činimo li to tokom noći? Dakle, nemojmo prihvatati jeretičko umovanje i učenje po kome je noć stvorio neki drugi tvorac, jer nam opit dokazuje da je i noć veoma dobra i za nas korisna.
8. Treba da smo oduševljeni sunčevim i mesečevim ustrojstvom; međugim, raspored i smisao zvezda, njihov tok i blagovremeni hod, takođe treba da nas zadivi; na koji način neke od njih pokazuju leto, a neke zimu; kako neke, opet, pokazuju vreme setve, a druge vreme žetve; druge opet određuju vreme putovanja i čovek, sedeći na brodu svom i ploveći po neizmernim širinama mora, rukovođen zvezdama, upravlja borodom? O svemu ovome Pismo vrlo lepo kaže: i biće znaci vremenima i godinama,[13] a nikako da se na osnovu njih vrše gatanja i čaranja i praznoslovna predviđanja. Pogledaj kako On osmišljeno daje dnevnu svetlost koja se postupno pojavljuje; svi se možemo osvedočiti da se na nebu ne pojavi odmah celo sunce, nego pojavi sunca prethodi slabija svetlost kako bi se naše oči navikle i podnele sunčevu jaku svetlost; ili, kako On mesečevom svetlošću osmišljava i umerava noćnu tamu?
9. Ko je Otac kiše? Ko je rodio kapi rose?[14] Ko je zgusnuo vazduh u oblake i zapovedio im da nose kapi kiše? Nekada On sa severa dovede zlatozarne oblake, a nekada ih pretvori u istovetnu boju i opet ih pretvara u različite nijanse, kružne ili neke druge oblike. Čija premudrost može prebrojati oblake? Ili: znaš li kako vise oblaci – kako piše kod Jova? I još: ko će izbrojati oblake mudrošću i mehove nebeske ko će izliti; ko je nebo priklonio zemlji; oblak se neće rascepiti od vode?[15] Toliki je teret vode u oblacima, a oni ipak ne pucaju, nego voda se izliva na zemlju u određenom vremenu i poretku. Ko izvodi vetrove iz njihovih skloništa?[16] Ko je rodio, kao što već rekosmo, kapi rosne? Iz čije utrobe ishodi led?[17] Suština njegova je vodena, a svojstvo kameno! Uz to, voda se ponekad čini snegom, slično vuni; nekada se čini maglom, kao pepeo; ponekad, opet, pretvara se u kameno stanje, jer Bog od nje čini što god hoće. Jedinstvena je priroda njezina, ali je raznovrsno dejstvo. Voda u vinogradskim lozama postaje vino koje veseli srce čovekovo; u maslinama postaje ulje, koje masti lice čovekovo; pretvara se takođe i u hleb, koji hrani i snaži srce čovekovo; od nje postaju i svaki drugi plodovi.
10. Dakle? Zar zbog svega ovoga treba huliti Tvorca ili mu se treba klanjati? Ja vam do sada još ništa nisam kazao o skrivenim delima njegove premudrosti. Pogledaj proleće i raznobojne cvetove; vidi kako je prekrasan beli i rozi ljiljan; on nastaje od iste kiše i rađa se iz iste zemlje; ko ga je, dakle, obojio različitim bojama? Ko ih je stvorio? Razmisli o očiglednoj brizi i izbirljivosti: drvo ima jedinstvenu prirodu, ali je jednim delom pretvoreno u koru, a drugi deo čine različiti plodovi, a Umetnik je jedan! Jedna je vinogradska loza, ali jedan deo čine grančice, deo je koren, deo je lišće, jedan deo je grozd, a jedan opet zrno. Divi se tome kolikim delovima je Umetnik opasao lozu. Iz jedne iste zemlje nastaju gmizavci i zveri i životinje i drveće i hrana i zlato i srebro i bakar i železo i kamen. Jedna je priroda vode, ali iz nje se rađaju i ribe i ptice; kao što ove plivaju u vodi, tako ove lete u vazduhu.
11; Ovo more veliko i prostrano: u njemu je bezbroj životinja.[18] Ko može da iskaže lepotu riba koje plivaju u moru? Ko može odrediti broj kitova i osobinu vodezemnih životinja koje mogu da žive i u vodi i na kopnu? Ko može odrediti dubinu i širinu mora ili prekomerno talasanje valova? Ali, more se nalazi u svojim granicama, jer je Bog kazao: dovde ćeš doći i nećeš moći preći dalje, nego će se u tebi lomiti valovi tvoji.[19] Ono sobom i potvrđuje ovu zapovest; kada se valovi ustreme prema obali, oni dođu samo do određene granice, ostavljajući na obali beleg, pokazujući posmatračima granicu koju nisu prestupili.
12. Ko će iskazati prirodu ptica nebeskih? Jedne od njih imaju jezik i sposobne su da pevaju, dok su druge išarane različitim bojama; jedne lete u visinu i tamo nepomično stoje u vazduhu, jastreb naprimer; po Božijoj zapovesti jastreb je raširio krila svoja i stoji nepomično, motreći na jug.[20] Koji čovek može očima pratiti orla koji se vinuo u visinu? Ako nisi kadar da vidiš beslovesnu pticu koja se vinula u visinu, na koji način ćeš videti Tvorca svih stvari?
13. Ko od ljudi zna imena svih zveri? Ili ko će istražiti učenje o svakom od njih? Ako su nam nepoznata imena zveri, kako ćemo poznati njihovog Tvorca? Bog je jednom izrekao zapovest da izvede zemlja zveri i životinje i gmizavce po njihovim vrstama.[21] Od te jedne zapovesti, iz jednog izvora, nastadoše životinje različitih svojstava; krotka ovca i krvožedni lav; beslovesna stvorenja sa različitim pobudama koje odražavaju različita raspoloženja ljudi, kao što, naprimer, lisica odražava lukave ljude; zmija, naprimer, označava one koji bljuju otrov na svoje prijatelje; konj koji rže predstavlja drčne mladiće; marljivi mrav podstiče lenjivca i opuštenog čoveka. Svaki onaj koji uludo provodi letnje dane, neka se opameti posmatranjem životinja, jer ih u tome izobličava i božanstveno Pismo: idi mravu, lenjivče, i revnuj videći njegov trud i postani mudriji od njega.[22] Kad budeš video da on na vreme sabira sebi hranu, ti ga prosto oponašaj i za sebe prikupljaj plodove dobrih dela za budući život. Ili: pođi pčelama i vidi koliko među njima ima radilica?[23] Kao što ona obleće svaki cvetić ne bi li prikupila polen za svoj med, tako se i ti potrudi u čitanju božanskih Pisama, ne bi li postigao savršenstvo i nasitivši se kazao: koliko su slatke mojim ustima tvoje reči, slađe od meda i šećera.[24]
14. Nije li Umetnik dostojan da Ga hvalimo? Ako tebi nisu znana imena svekolike tvorevine, zar su one zbog toga rđave? Možeš li znati dejstvo svekolikog rastinja? Možeš li poznati korist koja dolazi od svake životinje? Čak i od zmija otrovnica dato je ljudima preventivno sredstvo za iscelenje. Ti ćeš mi možda kazati: zmija je strašna; boj se Gospoda i zmija ti niučemu neće nauditi. Smrtonosan je škorpion; boj se Gospoda i on ti neće naštetiti. Lav je krvožedan; boj se Gospoda i lav će sedeti sa tobom, kao sa Danilom. Zaista, treba se diviti životinjama: neke od njih imaju oštre žalce, kao škorpion; drugima je sila u zubima; neke se bore kandžama svojim, a sila vasiliska je u izoštrenom pogledu; dakle, od različitih stvorova zaključi o sili Tvorčevoj.
15. Možda ti ovo ne razumeš: ti nemaš ničeg zajedničkog sa tuđim ti životinjama. Udubi se u sebe samog i na osnovu tajni u tebi poznaj Umetnika. Da li u tvome telu postoji nešto što treba poreći? Upravljaj samim sobom i nećeš imati ni jednog člana suvišnog! Adam u početku beše nag i živeo je u raju sa Evom, ali nije izagnan zbog svojih udova. Nisu udovi tela njegovog uzrokovali greh, nego je greh nastao zloupotrebom udova; Tvorac udova je premudar. Ko je pripremio utrobu za rađanje dece? Ko oživljava bezživotni plod u njoj? Ko žilama i kostima vezuje nas, kožom i telom oblači nas i tek što se beba rodi, iz dojki izvodi mleko? Na koji način beba raste i razvija se u dete, zatim u mladića, pa u odraslog čoveka, da bi se na kraju izmenio u starca? Međutim, niko ne može da primeti ovu neminovnu izmenu. Na koji način se jedna i ista hrana pretvara jednim delom u krv, drugi deo se izbacuje iz organizma, a jedna deo se pretvara u telo? Ko bez prestanka pokreće srce čovečije? Ko je prekrasno omeđio nežne oči naše obrvama i trepavicama? Različito i predivno ustrojstvo očiju jedva da mogu objasniti mnogobrojne knjige lekara. Ko omogućava jednokratno davanje duha celom telu? Poznaješ li, čoveče, Umetnika? Vidiš li premudrog Tvorca?
16. Dakle, ovo sam ti sve predočio svojim rečima, ostavljajući još mnogo drugog bez reči, što se odnosi na svet, bestelesni i nevidljivi, sve iz razloga da ti omrzneš sve koji hule na premudrog i blagog Tvorca i da ti, na osnovu onoga što si čuo i što sam još možeš pročitati i doznati, kao i na osnovu veličanstvenosti i lepote tvorevine donekle poznaš rododelatelja?[25] i da sa strahopoštovanjem prikloniš kolena pred uzročnikom svekolike tvorevine, čuvstvene i duhovne, vidljive i nevidljive i da sa čistim, i punim hvale, jezikom, neućutivim ustima i srcem, opevaš Boga, govoreći: koliko su čudna dela tvoja, Gospode! Sve si premudro stvorio![26] Jer tebi priliči čast, slava i veličanstvo, sada i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govoreno bez pripreme onima koji se pripremaju za prosvećenje, na reči: Tvorca neba i zemlje, i svega vidljivog i nevidljivog. Kao i na reči Jova: Ko je to što zamračuje savet rečima nerazumno? (Jov 38:2.).
  2. Jn 1:18
  3. Izl 33:20
  4. Is64:1
  5. Prem Sol 13:5
  6. DanZ:54
  7. Jez 1:6, 10; Is 6:2; Jez 10:12; 1:15, 17
  8. Is 40:22
  9. Post 1:6.
  10. Ps19:5
  11. Ps19:2
  12. Is 45:7.
  13. Post 1:14
  14. Jov 38:28
  15. Jov 37:16; 38:37; 24:8
  16. Ps 135:7
  17. Jov 38:28 i 29
  18. Ps 104:25.
  19. Jov 38:11
  20. Jov 39:26
  21. Post 1:24, 25
  22. Priče 6:6
  23. Priče 6:8
  24. Ps. 119:103
  25. Prem Sol 13:5
  26. Ps 104:24

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *