POUKE OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

POUKE
OGLASITELJNE I TAJNOVODSTVENE

 

 
OGLASITELJNA POUKA SEDMA[1]
 
1. Sinoć sam vam dovoljno govorio o jednovlasnosti Božijoj; kada kažem dovoljno, ne mislim da su moje reči bile savršene (ovako šta nemoguće je smrtnom biću), nego da sam kazao dovoljno u odnosu na moju malenkost i slabost. Govorio sam vam i o mnogim jeretičkim obmanama i mnogorazličitim zabludelim mišljenjima. Danas ćemo, izobličivši njihovu sramotu i duševni otrov, i obrazloživši njihovo učenje (ovo ne činim da bih im naneo štetu, nego da bih ih spasao), ponovo svoju reč usmeriti protiv njih kroz spasonosne časove pouke u pravoverju, sjedinjujući sa dostojanstvom jednovlasnosti Božije dostojanstvo Očinstva, verujući u jednog Boga Oca. Mi nismo dužni da verujemo samo u jednoga Boga, nego smo u isto vreme obavezni da pobožno priznamo kako je On i Otac jedinorođenog SiNa, Gospoda našeg Isusa Hrista.
2. Naše rasuđivanje je uzvišenije od judejskog; oni, istina, priznaju jednog Boga Oca (mada su i ovo vrlo često poništavali padanjem u idolosluženje), ali ne priznaju da je On i Otac, Gospoda našeg Isusa Hrista, umstvujući protiv svojih proroka koji u božanstvenom Pismu jasno kažu: Gospod mi reče: ti si moj Sin, Ja te danas rodih.[2] Međutim, oni neprestano ustaju i ropću na Gospoda i na Hrista njegovog,[3] misleći da se Ocu može ugoditi i bez poštovanja Sina; oni jednostavno ne znaju da se Ocu ne može doći osim kroz Sina koji za sebe kaže: Ja sam vrata… i: Ja sam put.[4] Kako se neko uopšte može udostojiti da priđe Bogu ako izbegava put koji privodi Ocu i beži od samih vrata? Oni protivureče i onome što piše u 88. psalmu: on će me zvati: ti si otac moj, Bog i zastupnik spasenja i ja ću ga učiniti prvencem, višim od careva zemaljskih.[5] Pošto oni uporno nastoje da dokažu kako se ove reči odnose na Davida ili Solomona, ili na nekog drugog, onda neka nam objasne na koji način presto ovog Cara, kojeg blagoveste njihovi proroci, jeste kao dani nebeski, kao sunce pred licem Božijim i kao mesec postojani?[6] Kako se ne postide napisanog: iz utrobe pre denice rodih Te;[7] kao i: bojaće se Tebe dok je sunca i meseca;[8] besmisleno je sve ovo odnositi na nekoga od ljudi.
3. Ali, neka ih; neka Judejci po svom uobičajenom neverju blude kada to već žele, kako po pitanju ovih reči, tako i po pitanju sličnih. Mi ćemo prihvatiti pravoverje, klanjajući se jednom Bogu, Ocu Isusa Hrista. (Tvrditi da će Taj koji svima daruje silu rađanja, ove sili lišiti sebe samog, jeste bezbožno i sramotno delo). Verujem u Jednoga Boga Oca; neka se na ovaj način vera u Hrista, još pre no što počnemo da je iznosimo i obrazlažemo, useli u srca vaša, ne odstupajući ni malo od onoga što je kazano za Oca.
4. Čim se izgovori, ime Otac već podrazumeva i Sina, kao i kad se izgovori ime Sin, odmah se zamišlja i Sinovljev Otac. Ako je On Otac, onda je Otac, svakako, svoga Sina i ako je Sin, onda je Sin svoga Oca. To je razlog što smo rečima: u jednog Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog, pre no što ispovedismo da je On stvorio nebo zemlju, najpre nazvali Boga Ocem da ne bi neko pogrešno zaključio, kada kasnije ispovedimo: i u jednoga Gospoda Isusa Hrista, da Jedinorođeni zauzima drugo mesto, tek posle neba i zemlje; naimenovanjem Boga Ocem, svaki od nas u svom razmišljanju o Ocu odmah podrazumeva i Sina, pošto između Oca i Sina ne postoji ništa što bi ih razdvajalo.
5. Iako je Bog Otac mnogih, ipak to ne treba shvatati u ličnom smislu; po prirodi i po samoj istini, On je Otac samo jedinorođenog Sina, Gospoda našeg Isusa Hrista, ali ne tako da je u vremenu On počeo da postoji kao Otac, nego je od večnosti Otac Jedinorođenom; On nije prvo bio bez Sina, a kasnije tek, pošto je sam o sebi razmislio, rodio je Sina. Otac pre svakog bića, pre svakog znanja, pre vremena i pre svih vekova ima dostojanstvo Oca; Otac je dužan da se poštuje zbog svoga očinstva više nego zbog bilo kog drugog svog savršenstva i dostojanstva; On je postao Otac ne usled strasti ili neznanja ili sjedinjavanja; On je Otac bez isticanja, bez umanjivanja, bez izmenjivanja. Jer, svaki dar }e savršen i ozgo je, dolazi od Oca svetova i u njemu nema izmene ili prolaznosti svetinje;[9] savršeni Otac rađa savršenog Sina i sve predaje rođenom; sve je meni predao Otac moj,[10] kaže Sin. Jedinorođeni zbog toga i poštuje svoga Oca: Ja poštujem svoga Oca, kaže Sin; i još: Ja održah zapovesti Oca moga i boravim u njegovoj ljubavi.[11] Zbog toga i mi, zajedno sa Apostolom ponavljamo: blagosloven je Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, Otac štedrosti i Bog utehe; toga radi preklanjamo kolena Ocu Gospoda našeg Isusa Hrista od koga svako očinstvo i na nebu i na zemlji potiče,[12] i proslavljamo Ga zajedno sa Jedinorođenim. Svaki koji poriče Oca poriče i Sina, a koji ispoveda Sina zna i za Oca i mi znamo da je Gospod Isus Hristos, na slavu Boga Oca.[13]
6. Dakle, klanjamo se Hristovom Ocu, tvorcu neba i zemlje, Bogu Avraamovom, Isaakovom i Jakovljevom, u kojeg čast je i ranije ovde bio podignut hram. Nećemo se osvrtati na jeretike koji odvajaju Stari zavet od Novog, nego ćemo verovati u Isusa Hrista koji pita: zar ne znate da meni treba biti u onome što je Oca moga?[14] A na drugom mestu: sklonite to odavde; ne činite od doma Oca moga tržnicu.[15] Ovim rečima On jasno potvrđuje da je hram, koji je ranije postojao u Jerusalimu, dom njegovog Oca. Ako neko po svome neverju želi da ima još neke jače dokaze o tome da Hristov Otac jeste i Tvorac sveta, neka čuje onda njegove reči: ne prodaju li se dve ptice za jedan dinar? Ali ni jedan od njih neće pasti bez volje Oca moga koji je na nebesima.[16] Ili: pogledajte na ptice nebeske koje niti seju, niti žanju, niti sabiraju u žitnice, nego ih Otac vaš nebeski hrani.[17] I još: Otac moj do sada dela i Ja delam.[18]
7. Međutim, da ne bi neko od vas, bilo iz neznanju ili po zluradosti, iz sledećih Hristovih reči: ushodim Ocu svome i Ocu vašem[19] zaključio kako je On jednak sa pravednim ljudima, smatram nužnim da odmah kažem kako je ovde, iako je pominjanje Oca jedinstveno, smisao različit. Znajući ovo i Hristos predostrožno kaže: ushodim Ocu svome i Ocu vašem, a nije prosto kazao ushodim Ocu našem, nego prvo govori za sebe: Ocu svome, koji je njegov Otac prirodom, a potom dodaje i Ocu vašem, koji je naš Otac po usinovljenju. Mada mi primismo puno pravo da u molitvi kažemo Oče naš, koji si na nebesima,[20] treba znati da je to samo dar Božijeg čovekoljubija. Mi ne nazivamo njega Ocem u smislu da smo od njega rođeni prirodnim načinom, nego smo njegovom čovekoljubivošću udostojeni da Ga tako oslovljavamo, pošto smo Očevom blagodaću prevedeni iz stanja sluge u stanje usinovljenja kroz Sina i Duha Svetoga.
8. Ako neko želi da zna zbog čega Boga nazivamo Ocem, onda neka posluša dobrog učitelja Mojseja koji kaže: nije li te sam Otac ovaj zadobio, načinio i stvorio?[21] Takođe i Isaija kaže: sada, Gospode, ti si naš Otac, a mi smo blato, svi smo delo tvojih ruku.[22] Blagodat koju blagovestiše Proroci jasno nam otkriva da mi njega nazivamo Ocem ne po prirodi, nego po božanskoj blagodati i usinovljenju!
9. Da bi ti još bolje poznao da se u božanskom Pismu pod Ocem ne podrazumeva svagda nebeski Otac, čuj reči Pavlove: ako i mnoge učitelje imate u Hristu, ipak nisu mnogi očevi: ja vas svojom blagovešću rodih u Hristu Isusu.[23] Pavle je bio otac Korinćanima, ali ne telesnim rođenjem, nego poukom u veri i rađanjem duhom. Poslušaj i Jovove reči: ja bejah otac nemoćnima.[24] Ovde on ne naziva sebe ocem koji je rodio bedne, nego što jeo njima vodio brigu. Sam jedinorođeni Sin Božiji, pošto je bio prikucan na krsno drvo, spazivši Mariju, svoju Majku po telu i Jovana, ljubljenog učenika svoga, reče: evo ti Majke, a Mariji: eto ti sina,[25] želeći da ih nauči dužnoj ljubavi. To što piše kod Luke: behu tu otac i majka njegova čudeći se, ne treba shvatati u bukvalnom smislu. Jeretici su se upravo za ove reči kačili tvrdeći da je On rođen od muža i žene. Međutim, kao što je pod krstom Marija nazvana majkom Jovanovom iz ljubavi prema njemu, a ne u smislu da ga je rodila, tako je isto ovde, kod Luke, Josif nazvan ocem Hristovim zbog staranja prema njemu, a ne u smislu da Ga je rodio (evanđelje svedoči da Josif nije poznao Mariju dok ne rodi sina svoga prvenca[26].
10. Ovo vam govorim u dahu, kao u prolazu, radi spomena i napomene. Sada ćemo dodati i drugo svedočanstvo iz koga ćete poznati da se Bog ne naziva Ocem ljudi u pravom smislu reči. Kod Isaije nalazimo ove reči usmerene na Boga: Ti si Otac naš iako Avraam ne zna za nas i Sara nas ne rodi.[27] Treba li ovome bilo šta dodati? Psalmopesnik takođe kaže: neka se postide od lica njegovog, Oca ubogih i sudija udovicama.[28] Nije li svakom jasno da se Bog ovde naziva Ocem ubogih, koji nedavno izgubiše roditelje, u smislu njegovog staranja i brige o njima, a ne u smislu da se oni rodiše od njega?! Dakle, Bog je Otac ljudima po usinovljenju, a ne po rođenju; po rođenju i prirodi, a ne po usinovljenju, On je Otac samo jedinorođenom Hristu; Ocem ljudi On postaje u vremenu, a Otac Hristov je pre vremena i vekova, kao što sam kaže: proslavi sada mene Oče slavom koja }e u tebi i ko}u imadoh u tebi pre no što svet postade.[29]
11. Mi verujemo u jednog Boga Oca, neispitivog i neizrecivog, koga od ljudi niko video nije; jedinorođeni Sin njegov pokaza Ga.[30] On je od Boga i On je video Oca kojeg ni lice anđela ne može da gleda na nebesima;[31] oni mogu da Ga vide samo u srazmeri svoga čina, a u punom sjaju Oca mogu da vide jedino Sin i Duh Sveti.
12. Rekavši sve ovo i ukazavši ukratko na sva mesta u kojima se Bog naziva Ocem, ja ne mogu da se ne uzbudim zbog neblagodarnosti ljudi. Bog, po svome neizrecivom čovekoljubiju, blagoizvoljeva da se nazove Ocem ljudi; nebesni, Ocem zemnih; Tvorac vekova, Ocem onih u vremenu; Svedržitelj cele zemlje, Ocem onih koji na zemlji nalikuju skakavcima; a čovek, napustivši nebeskog Oca, reče drvetu: ti si moj bog, i kamenu: ti si me rodio.[32] Stoga i ja mislim, kao što piše u psalmu za rod ljudski: i zaboravi ljude tvoje i dom oca tvoga,[33] koga si ti izabrao za oca i koga si primio u tvoju pogibao.
13. Ne samo drvo i kamenje, neki odabraše za oca svoga čak i Satanu, dušegubca. Izobličavajući takve Gospod je kazao: vi tvorite dela oca vašeg, đavola![34] On nije otac ljudima po prirodi, nego po tome što ih obmanjuje. Kao što se Pavle naziva i smatra ocem Korinćana zbog predatog im učenja, tako isto i đavo se naziva ocem onih koji mu se dobrovoljno predadoše i sjediniše sa njim. Mi se nećemo saglasiti sa onima koji rđavo shvataju reči: toga radi poznaju se deca Božija i deca đavolova.[35] Neki ove reči shvataju u smislu da će se pojedini ljudi spasti, odnosno, poginuti, po prirodi. U ovo sveto usinovljavanje mi ne stupamo usled neophodnosti, nego dobrom i slobodnom voljom. Juda nije svojom prirodom postao sin đavola i sin pogibelji. Jer, kako bi on onda pre no što je to postao, mogao u ime Hristovo izgoniti zloduhe i besove; đavo ne izgoni đavola. Takođe ni Pavle ne bi postao propovednik evanđelja, s obzirom da je prethodno bio gonitelj. Dobijanje i sticanje usinovljenja zavisi od volje svakoga, kako kaže Jovan: onima koji ga primiše dade vlast da budu deca Božija, onima koji veruju u ime njegovo.[36] Ne pre vere, nego kroz veru, dobrovoljno, udostojismo se da postanemo deca Božija.
14. Dakle, znajući sve ovo, živimo duhovni život da bismo se udostojili usinovljenja Bogu. Oni koji se rukovode Duhom Božijim, jesu sinovi Božiji.[37] Nikakve koristi nemamo ako se nazivamo hrišćanima, a to zvanje ne posvedočavamo hrišćanskim delima; u tom slučaju i na nas će se odnositi prekor Hristov, da ste deca Avraamova, činili biste dela Avraamova.[38] Jer, ako Ocem nazivamo onoga koji nelicemerno sudi svakome po delu, onda treba u strahu da provodimo dane života; ne ljubeći sveta ni što je u svetu: ako neko ljubi svet, nema Očeve ljubavi u njemu.[39] Dakle, ljubljena deco, prinosimo slavu nebeskom Ocu delima svojim da svi vide dobra dela naša i proslave Oca našeg koji je na nebesima;[40] svu svoju brigu prepustimo njemu, jer zna Otac naš šta nam je potrebno.[41]
15. Poštujući Oca nebeskog, poštujmo i naše oce po telu, jer Gospod sam zapoveda u prorocima: poštuj oca svoga i mater svoju da dugo poživiš i srećan budeš na zemlji.[42] Neka ove zapovesti pamte naročito oni kojima su roditelji živi; deco, slušajte svoje roditelje u svemu: to je ugodno Gospodu.[43] Gospod nije prosto kazao: koji ljubi oca ili mater nije mene dostojan, da ti ne bi po svojoj lakomislenosti pogrešno zaključio da njih ne treba poštovati, nego je dodao: više nego mene.[44] Ovu zapovest treba uvažavati kada naši zemaljski oci mudruju protivno Ocu nebeskom, ali ako oni nama niučemu ne ometaju delo pobožnosti, a mi svojom lakomislenošću padnemo u razvrat i zaboravimo njihova dobročinstva prema nama, tada na nas pada izreka: koji opsuje oca ili majku, neka smrću pogine.[45]
16. Prevashodno i prvo delo hrišćanske pobožnosti jeste poštovanje roditelja i uznagrađivanje njihovo tokom našeg vaspitavanja. Ako bismo im mi, za njihov trud, uzvratili u velikoj meri, ipak ih nikako ne možemo roditi. Oni treba da budu spokojni i zadovoljni nama i da nas utemelje u dobru svojim blagoslovima, kao što je učinio spotaknuti Jakov, kako bi nas Otac nebeski, primivši ovu blagodarnost i raspoloženje naše volje, udostojio zajedničkog mesta sa pravednicima koji u carstvu Oca našeg blistaju kao sunce.[46] Njemu neka je slava sa jedinorođenim i Spasiteljem Isusom Hristom i sa Svetim i životvornim Duhom, sada i svagda i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Govorena u Jerusalimu onima koji se pripremaju za prosvećenje; govoreno bez pripreme na reči poslanice Efescima: toga radi priklanjam kolena svoja Ocu…, i dalje (Ef 3:14).
  2. Ps2:7
  3. Ps 2:2.
  4. Jn 14:6; 10:7
  5. Ps 89:26-27.
  6. Ps 89:29, 36-37.
  7. Ps 110:3
  8. Ps72:5
  9. Jak 1:17
  10. Mt 11:27
  11. Jn 8:49; 15:10
  12. II Kor 1:3; Ef 3:14,15.
  13. 1Jn2:22, 23
  14. Lk2:49.
  15. Jn2:16
  16. Mt 10:29.
  17. Mt 6:26
  18. Jn 5:17
  19. Jn 20:17.
  20. Mt6:9.
  21. Pon zak 32:6
  22. Is64:8
  23. 1Kor4:15
  24. Jov 29:16
  25. Jn 19:27, 26.
  26. Mt1:25
  27. Is 63:16
  28. Ps68:5
  29. Jn 17:5
  30. Jn 1:18
  31. Jn6:46
  32. Jer2:27
  33. Ps 45:11
  34. Jn 8:41
  35. I Jn 3:10
  36. Jn 1:12
  37. Rm8:14
  38. Jn8:39
  39. I Petr 1:17; I Jn 2:15
  40. Mt5:16
  41. I Petr 5:7; Mt 6:8
  42. Izl 20:12
  43. Ef 6:1
  44. Mt 10:37.
  45. Mt 15:4
  46. Mt 13:43

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *