POUKE O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

POUKE O DUHOVNOM ŽIVOTU
 

O raznim pitanjima duhovnog života
 
Za duhovna dela pre svega je potreban Božji blagoslov, a on se može zadobiti samo ako su nam pobude čiste, a ne ako u pozadini naših namera stoji ugađanje našoj suj eti.
Nesrećna slučajnost može da preraste u nesrećan običaj.
Neophodno je da jednostavnost ne bude nez mudrosti.
Kako još nisi shvatio da jednostavnost oslobađa, a da svaka komplikovana prefinjenost pre ili kasnije stvara mučninu. Sramota je što nepravoslavni bolje poštuju nedelju nego oni koji sebe nazivaju pravoslavnima. Ponekad se ovaj haos ne može ispraviti ljudskim sredstvima, pa bi trebalo da se uplašimo da će nas sa Neba stići još strašnije kazne od onih koje već
trpimo.
Služenje Bogu sastoji su i u tome da ne insistiramo suviše na tome da sprovodimo svoje, pa makar i dobre želje i da čista
srca slušamo ono što nam drugi, dobronamerno i sa ljubavlju predlažu.
Ne bi trebalo da se ustežemo da činimo dobro bližnjima, uzdajući se u Boga, a ne u sebe. Onome ko ovako postupa Gospod neće uskratiti Svoju zaštitu i milost.
Iskrenu otvorenost ne bi trebalo da primamo kao čin slobodnog razuma, sa istim onim poštovanjem i strahom Božjim, sa kojim se prima tajna hrišćanske, Božije duše.
Treba se čuvati da ne napišemo ili kažemo više, ili manje od onoga što kaže istina. Ova obazrivost nije teška, a samo je ona potrebna.
Samo se na istini i na pravdi može graditi mir, i za sebe, i za druge.
Naravno, lakše se podnosi dobrovoljno poniženje, nego li ono koje nam nanose drugi. Tako je sa svakim podvigom. Ali, šta je korisnije?
Kada vidimo da pate oni koji su dobri, to izaziva posebnu žalost. Ona nije oštra, ali je duboka.
Na zatvorena vrata se kuca sa molitvom. Sa savetima se može ući samo na otvorena vrata.
Sve se rađa i raste u ćutanju. Dela koja su pre vremena obznanjena, često se završavaju samo zveketom reči.
Dobro je ćutanje sa krotošću i smirenjem, dobra je i reč koja izražava ljubav prema dobru i stremljenje ka pravdi. Radujte se Gospodu i onda kada nam ovaj svet ne uliva radost, ili kada nas, šta je još gore, sablažnjava veseljem što je nalik pucketanju granja koje gori ispod ko
tla.
Čvrstoj istini slabi dokazi ne samo da ne koriste, nego joj i štetu nanose, pošto neprijateljima otkrivaju ranjiva mesta. Ma kakve da su okolnosti, ne treba da očajavamo. Čamotinja neće učiniti da okolnosti postanu bolje, a nama može biti samo gore.
Sveti Oci nas uče da ne razmišamo mnogo o ljudima koji su u boljoj situaciji od nas, i ako, oni na to nemaju ni manje ni više prava nego mi. Bolje je da gledamo na one koji imaju isto onoliko prava kao i mi da
se nalaze u nekoj prijatnoj situaciji, a nalaze se u mnogo goroj, nego li mi. Onaj prvi način razmišljanja vodi nas u roptanje ili u zavist, a ovaj drugi, on nam pomaže da budemo zadovoljni onim što imamo.
Da li je dobro pozivati druge da idu i daju dušu svoju za braću, a svoju dušu nositi tamo kuda ona hoće i gde je njoj lakše? Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Ovaj savet nam je dat za sve životne prilike, pa i za one najteže.
Veliki je podvig prineti Bogu na žrtvu sve ono šta nas žude, u ovozemaljskom životu zabavlja i uveseljava.
Mnogo je korisnije da se brinemo o tome kako da dočekamo svoj kraj u miru i u dobroj nadi, nego da mislimo o tome gde će nas pokopati, ili da pravilo skupe grobnice.
Ako i nehotice osećamo da nam je život postao teret, trebalo bi da podignemo pogled ka Gospodu i da se ne žalimo kako nam je život dosadio. Bog nam ga daje i produžava radi našeg spasenja, pa treba da ga shvaimo kao dar. Onome ko nas daruje treba da se zahvalimo, a ne da se žalimo.
Ne treba se podvizavati na svaki način o kojem nešto čujemo. Nije svakome svaki podvig na korist.
Ako je rečeno da bogatstvo treba da se stiče samo od sebe, a ne da u njega ulažemo svoje srce, zar nije pogibeljno ako naše srce žudi za njim?
Iskusna mudrost kaže: u radosti ne zaboravi da se pripremaš za žalost, a u žalosti ne zaboravi da se nadaš boljem.
Ako vam je Gospod darovao radost, da u vašoj duši bude raj, nastojte da taj raj tamo i ostane. Ne prestajte da radite na njemu i da ga čuvate, trudeći se da, prema svojim sposobnostima, činite dobro i da se uzdržavate od svega što ne biva po Božjoj volji, nego po ljudskoj samovolji.
Ne slaže se sa duševnim mirom misao da nekoga ne volimo. Zato ne treba ni da mislimo o tome. Treba da se molimo za bližnjega i da ne zaboravljamo svoje obaveze i volju Božju.
Naučite da budete jednostavni. Ne oslovljavajte ljude posebnim imenima koja su iznad njih. Ne zanosite se nepotrebnim idejama.
Onome od koga želimo da čujemo istinu, a posebno duhovnu istinu, treba i samo da pristupamo sa prostom istinom i da ga ne veličamo uzalud,jer ako on bude slab i polakomi se na veličanje, neće više biti u istini pa više ni mi nećemo moći da od njega čuj emo istinu. A ako bude strog, može
se destiti da nam i ne odgovori.
Zapovest da ne volimo sina i kćer više nego Gospoda može izvršiti i onaj ko živi zajedno sa sinom i kćerkom, a može je
prekršiti i onaj ko ne živi zajedno sa njima. Razmislite, u kakvoj situaciji ćete moći bolje da izvršite ovu zapovest, pa tako i živite.
 

   

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    SLAVA BOGU!PREDIVNO.HVALA NA OVAKO DIVNOJ PODUCI…SRCE MI JE ISPUNJENO RADOŠĆU.JOŠ JEDNOM PUNO HVALA.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *