POUKE O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

POUKE O DUHOVNOM ŽIVOTU
 

O podnošenju žalosti,
dugotrpeljivosti i o smirenju

 
Kada su me upitali da li da koriste snagu magnetizma, ja sam odgovorio da su Hrišćanima podarene i veće i mnogo pouzdanije sile: vera i molitva. I svako spuštanje na niži put, koji eto čovek otkriva tako što ga poput slepca napipava svojim samovoljnim i gorim razmišljanjem, ne predstavlja ništa drugo nego pad.
Rečeno je da ne volimo jezikom, nego delom i istinom. Zato, zapamtimo, ljubav od ćutanja ne postaje manja. Istina ne nestaje ako zaćute reči.
Kao što verujemo rečima, tako isto treba da verujemo i ćutanju.
Pomolimo se da Gospod blagoslovi i naše reči i naše ćutanje, tako da ne budu ni reči prazne, ni ćutanje beskorisno.
Svako od nas, u manjoj ili većoj meri, širi onakav život kakvim sam živi, tj. novi ili stari. Najveći je dar kada neko u drugim ljudima širi uzvišen život. Blago onome ko u ovome služi kao oruđe
blagodati Božije. Ne usuđujući se ca sebi ovo pripiše, čovek može da želi da bar, lažnom rečju i necostojnim primerom, ne širi lažni život, život po telu, život grehovni i licemerni. Reč lažni, potpuno pristaje licemernom životu, životu koji samo naizgled deluje kao pobožan i bogo
ugodan.
Blago vama ako vas uzasramote. Blago vama! Zar ne bi trebalo da se trudimo da se što bliže primaknemo blaženstvu? Kako da budemo blaženi ako nas uzasramote, ako ne možemo da istrpimo ni ako se za nas kaže da smo pod istragom ili da nam se sudi, iako još nismo ni osuđeni? Mnogo je onih koji su osuđeni, a koji nisu osramoćeni.
Kada sebe pažljivo promatramo, ne bi trebalo da nam pažnja slabi i za nebrojene žalosti oko nas, koje nastaju zbog siromaštva i drugih situacija koje nam pravedni Tvorac daje. Takve nevolje su nam date da bi se jedni ljudi naučili trpljenju, drugi da bi se popravili, treći da bi se naučili da pomažu drugima. One koji su sebe posvetili Bogu, takve nedaće podstiču
da umnože molitve za naše grehe i za naše neznanje.
Ima na žalost tužnih ljudi koji svoju tugu ne razblažuju utehom. Ima ljudi koji su se utešili i koji, na žalost, svoju utehu ne razblažuju sa malo tuge, koja izvire iz ljubavi i smirenja. Ima ljudi za koje kao da ne postoji ništa ctto je nevidljivo i koji se tako uzalud skrivaju od onoga što je neminovno. Ipak, ima ljudi koji su snagom volje načinili svojevrstan proboj u duhovni svet, ili bar misle da su to učinili. Da li je to potrebno? Da li tako treba? Zar nije skromnije da sa nadom čekamo pred zatvorenom gradskom kapijom, da čekamo kada će otvoriti vrata Onaj Koji ima Davidov ključ?
Samo smirenje može doneti mir našoj duši. Duša koja nije smirena i koju stalno vitlaju talasi strasti, mračna je i mutna kao haos. Dajte joj da nađe snagu u smirenju i tek tada će se u njoj pojaviti istinska svetlost. Tek tada će u njoj nastati skladan svet ispravnih misli i ispravnih osećanja. Gordo mudrovanje i zaključci, nastali iz zemaljske prirode, zagušuju dušu kao
magla, propuštajući u nju samo privid slabe i nejake svetlosti. Učinite da magla padne u dolinu smirenosti, i tada ćete nad sobom ugledati čisto i visoko nebo. Duša sebe samu zagušuje komešanjem i hukom nadmenih, uvek nemirnih pomisli i strasnih želja. Dajte joj da se utiša u smirenju, i tek tada će moći da osušne i čuje sklad prirode, koji savremeni čovek još uvek nije potpuno uništio. Moći će da u njoj čuje sazvučja koji su dostojni premudrosti Božij e kao što se u tišini noći mogu čuti daleki zvuci.
Ne mogu da prekorevam osetljivo srce koje voli. Zar je bolje srce koje je hladno? Kameno srce treba razmekšati, hladno-zagrejati, a osetljivo i ono koje je sposobno da voli, njega treba uzvisiti od prirodne ljubavi do ljubavi duhovne. Za ovakvo srce najbolji je put tihovanja koji daje promisao Božji, da ovo srce, utonuvši u porodične veze, ne bi bilo sasvim zagušeno samo tom prirodnom ljubavlju. Nije uvek strašno kada srce ostane kao u deteta. I Gospod nam je zapovedio da budemo kao deca. I Apostol nam kaže da budemo bezazleni kao deca, da
budemo dobri poput dece, da volimo prostodušno kao deca. Ne treba se žaliti na ono što je Bog dao kroz prirodu, nego ga uzdizati do blagodati, pa će sve biti dobro.
Često se događa da onaj čovek koji pažljivo gleda, nađe u svom prirodnom karakteru nešto što bi trebalo popraviti i nešto što je potrebno postepeno menjati. Potpuno je ispravno da on u takvoj situaciji traži pomoć od Boga. Ako pomoć ne stigne odmah, ne treba gubiti nadu. Treba i dalje kucati na vrata milosrđa i istovremeno se podvizavati, da bi se zauzdali loši nagoni srca i volje. Kada nas zapljusne negodovanje i gnjev, ne treba da dopustimo sebi da tako govorimo i da po tome postupamo, nego je potrebno da se uzdržimo i da razmišljamo o svemu tome, kao i da kroz molitvu utišamo strast. Posle toga možemo da onome ko je zgrešio, odmereno ukažemo na grešku, i da mu snishodljivo odmerimo kaznu.
Seme pravde seje se u miru koji stvara mir. Mnoštvo čuda ne mora da nas dovede ni do kakvog zaključka. I samo jedno čudo može biti dokaz da postoji Bog. Hiljade čuda
mogu da ukažu samo na proroka. Lazarevo vaskrsenje pokazuje nam čudotvorca Boga, ali da bismo to mogli da vidimo, potrebno je da u ovom čudu otkrijemo ono što ga uzdiže iznad svih onih čuda koja su učinili Bogonosni ljudi, a koja su, na prvi pogled, ista kao i pomenuto čudo Gospodnje.
Zašto mislite da je radost daleko? Ona je tu, blizu. Ona je iza žalosti, kao što je, u Pesmi nad pesmama, ženik iza zida blizu svoje neveste. Uveče plač, a ujutro radost.
Potrebna je velika obazrivost kada se spaja slatko sa gorkim, radost i strah, da u radost bogopoznanja unosimo strah jer smo svesni svoje nedostojnosti, koja i čisti kladenac može da zamuti svojim komešanjem, i koja može da pomrači svetlost, ili da je cretvpri u nekakav slabi bljesak ili priviđenje.
Ponekad čoveku nije lako da vidi svoje nevidljive, ali nesumnjive grehe jer ih zaklanjaju vrline koje taj čovek lako uočava, ali koj e su samo prividne.
U naše vreme često se dešava da neki ljudi misle da ispravno i korisno postupaju, prinoseći službu Bogu, a u stvari samo
prate, i to ne uvek uspešno, modu koja je trenutna i koju propagiraju drugi. Tako oni služe toj modi, nadaj ući se da će im ona poslužiti na korist.
Zamaljska radost biva protkana tugom jer duša potajno oseća da joj ovozemaljsko nije dovoljno, te da čezne za boljim. Tugujući za Gospodom, duša oseća i radost jer oseća da, kao što kaže Apostol, tuga za Gospodom donosi spasenje. Neka da Bog da tražimo radost u kojoj se neće skrivati žalac tuge. Neka da Bog da se ne plašimo tuge koja će se pretvoriti u radost.
Uvek treba videti i pokazivati istinu, pa makar ona bila i žalosna jer se i od takve istine uči, da ne bismo dočekali gorku istinu, koja ne samo da vaspitava, nego i kažnjava zboga našeg nemarnog odnosa prema njoj.
Kažete da onaj ko nije ubeđen u svoju pobedu, da će taj biti pobeđen. Ipak se ne slažem sa tim. Onaj ko se bori za pravednu stvar i ko se u Boga uzda, može da pobedi i mimo očekivanja, u okolnostima koje ni najmanje ne pružaju nadu na uspek. Ima primera kada je, uz izvesne gubitke, bitka ipak
dobijena, i to samo zbog toga što se nije smelo dopustiti neprijatelju da nas baš sasvim pobedi i uništi.
Pokušajmo da se barem na kratko otrgnemo od svega što je zemaljsko i prolazno i za šta smo nužnošću privezani, ili svojom voljom, i pokušajmo slobodno, ali ozbiljno da prodremo pogledom u ono šta je nebesno i večno. Iz trodnevnog groba ustaje Svetlost večnoga života. jedni vide, i veruju. Drugi ne vide, i veruju. I svi su blaženi jer veruju.
Kada Gospod uzima dobre duše, one sa sobom odnose delić milosti Božije, koja je na njih i kroz njih silazila sa Nebesa. 3ato nama koji ostajemo više nego ranije preti gnev Božji.
Treba na vreme da mislimo kuda nas vodi život i kuda nas je odneo, ne bez učešća promisla Božijeg, a sada treba tu da mirujemo, ili da koračamo putevima istine.
Dobro je ako u bolesti osetimo da više ne pripadamo ovome svetu i dobro je to osećanje zadržati u sebi i onda kada ozdravimo. Nije čudo što se to osećanje posle bolesti pojavljuje teže nego za vreme
bolesti. Dok je čovek bolestan, Bog mu daruje ono što mu je potrebno dok je nemoćan, a kada čovek ozdravi, Bog od njega zahteva da se podvizava i da se trudi ne bi li zadobio to osećanje.
Nasuprot našoj nemoći, grehovnosti i ništavnosti stoje beskonačna blagost i svemoguće milosrđe Božije. Bog nam je dao da se protiv lenjosti borimo nečim što je u nama On stvorio. Ako umemo da pobedimo lenjost i da se neumorno trudimo da bi smo zadobili ovozemaljska dobra i privilegije, zašto ne bismo mogli da potaknemo sebe i na podvige zarad Carstva Nebeskog? Onoliko koliko se trudimo, onoliko nam Bog pokazuje na pravedno i sveto delo i daruje nam snagu da to ostvarimo. Istina, nije nam uvek dato da to odmah vidimo, ali je sasvim dovoljno to što nam Bog pomaže da nas ne poraze prepreke i očajanje. Uoetalom, za dom koji se gradi u duši našoj može se reći da raste onako kako se u priči kazuje za crkvu Kijevo-Pečerske lavre: dok je gradnja bila u toku, stalno je bila tek nešto malo iznad zemlje, a kada’ su radovi bili govoti, odjednom se ukazala cela.
Žalost može biti opravdana, ali nikada ne sme biti preterana. Iskusni mudrac kaže: Žalost je mnoge ubila, i nema koristi od nje.
Žalost nikada ne sme biti jača od vere u Boga i od nade u Njegovu pomoć. Bez obzira na to šta se desilo, treba da verujemo u Njegovo milosrđe i da se nadamo da će nas On pomilovati.
Za ovo je potrebno da svoje misli odvlačimo od onoga što nas žalosti i da molitvom upošljavamo svoj um i srce. Ne bi trebalo da nas žalosti još i to što u takvim okolnostima molitva nije savrše
na. Prinesite Bogu želju da se molitve, a On će vas uslišiti i dati vam molitvu. Čak se ni plač Svetitelja koji su tugovali zbog neke kratkotrajne nedaće, ne smatra bogougodnom žrtvom Bogu, a naše dugo i neutešno tugovanje ne samo da nije bogougodno, nego može da bude i grešno. Rečeno nam je: Ne tugujte kao ostali, koji nemaju vere.
Naša je dužnost da sa ljubavlju i smirenjem deteta i hrišćanskim strpljenjem nosimo krst koji nam je dat, a ne da ga
merimo i da ga poredimo sa drugima. Dužni smo da se ne žalimo na nevolje, da bdimo nad sobom i da se snažimo, da ne bismo, iznemogli i posustali, bili ligceni pripremljene nagrade.
Svi su utešitelji, a ne iscelitelji zla,kaže pravedni Jov za svoje prijatelje. Takvi su svi ljudi. Samo Bog mo>ke zaista da uteši, i onda kada daruje, i onda kada oduZIMa.
Ako trpiš iskušenja i žalost od bližnjih, uči se u trpljenju i praštanju onima koji te vređaju. Tako za dinar iskušenja možeš da kupiš čitavo bogastvo vrlina.
Ako trpiš žalost, ne imajući nikakve svoje krivice, zablagodari Gospodu. Reč nevin leči tvoju žalost poput melema.
Kada kotao vri na vatri, tada mu se ne približavaju muve koje bi mogle da ga opogane, niti neke životinje koje bi mogle da ukradu jelo, koje se u kotlu sprema za čo.veka. A kada se kotao skine sa vatre i kada se prohladi, videćete rojeve muva koje kruže, a drske životinje su već tu i gledaju kako da se dočepaju hrane. Tako je i sa čovekovom dušom: kada ona vri plamenom
čežnjom za Božanskim, taj duhovni oganj joj istovremeno daje snagu da deluje i služi joj poput oklopa koji je štiti. Ali, ako iz nemarnosti dozvoli da se ovaj oganj ugasi i ako se ugasi pobožna usrdnost, onda se rađaju sujetne, prazne, lukave i nečiste pomisli, roje se u osećanjima, padaju u dubinu duše i tako je skrnave. Tada se može prikrasti i neka drska strast i da pokrade iz duše sve ono što je bilo pripremano da bi se ugodilo Bogu.
Kada kuću zahvati požar, mnoštvo ljudi pritrčava da se bori protiv vatre da se spase šta se spasti može. A kada duša gori u plamenu zle strasti, pohote, srdžbe ili očajanja, da li se isto tako brzo okupe ljudi koji bi pohitali da životm vodom pravednih reči i reči ljubavi ugase smrtonosnu vatru, pre nego što ona pokori sve duševne snage i pre nego što se razbukti i slije sa paklenim ognjem?
Čovek ne vidi svoju dušu do same dubine. Carstvo Nebesko je nalik semenu, koje čovek poseje u zemlju i seme niče i raste, i ako in ne zna za njega. Između setve i žetve ima i kiše, i vetra, i hladnoće, i vrućine,
i mrazeva. Daj, Gospode, da čovek seje dobro seme u dušu svoju, da ga zaliva, čuva i da čeka milost od Boga, Koji jedini može da nagradi.
Kada su Asirci stajali ispod zidina Jerusalima, i onima koji su stajali na bedemima dovikivali svakakve reči, huleći na Gospoda, trudeći se da pokolebaju njihovu veru u Boga i vernost caru, tada je pobožni Jezekija naredio svojim ljudima da ne odgovaraju, a on je otišao u hram da se moli. Tako bi trebalo da postupaju i Hrišćani onda kada ih ophrvaju svakave misli. Ne odgovaraj, ne slušaj, pogruzi se u svoje srce, prizivaj Ime Gospodnje i zaštiti se krsnim znamenjem spolja i iznutra.
Tačno je da Bog neke ljude kroz siromaštvo vodi u spasenje. Ovo On sam čini i nije vama ostavio da to činite, nego vam je Sin Božji poručio da takvima činite milostinju. Ispunite ovu zapovest i spasavajte se njome. A to, da li nekoga treba očistiti kroz siromaštvo, Bog će Sam odlučiti i učiniti i od vas neće trežiti pomoći. Ako želiš da učiniš dobro delo, a iskušava te želja da se hvališeš,
razmisli, pa ako se stvar može odgoditi, ti sačekaj, ne žuri, nego ukroti svoju sujetu. Ali, ako treba nahraniti gladnoga, pohitaj da ga nahraniš i, isto tako, pohitaj da osudiš i pobediš svoju sujetu.
Sloboda koja isključuje svaku mogućnost da pogazimo dobro, jeste savršena i Božanska. Bilo bi besmisleno da je Bog stvorio čoveka da bude Bog, a ne tvar. Ne dati čoveku slobodu koja je svojstvena tvari, tj. slobodu koja je ograničena, ali koja ne isključuje mogućnost da se čovek udalji od dobra, značilo bi načiniti mašinu od čoveka. Mašina ne može da čini zlo, ali ne može da čini ni dobro, ona ne može da učestvuje u blaženstvu.
Na pitanje kako je postalo zlo, sveti Vasilije Veliki odgovara: ono je nastalo onako kako nastaje mrak kada zatvoriš oči. Onaj ko je stvorio oko nije kriv što si ti zažmurio i što je za tebe nastala tama. Čemu služi sloboda? Ona služi tome da možeš da izabereš dobro i da uživaš u blaženstvu, kao Anđeo i kao čovek, a ne samo da lutaš po zemlji kao životinja ili da postojiš poput neke biljke.
 

   

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    SLAVA BOGU!PREDIVNO.HVALA NA OVAKO DIVNOJ PODUCI…SRCE MI JE ISPUNJENO RADOŠĆU.JOŠ JEDNOM PUNO HVALA.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *