POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
LUČEZARNOST LJUBAVI (dobra dela)
 
Sveti Kozma nije hteo da njegovi slušaoci ostanu tek na teoriji, na korisnim razgovorima o Pismu i verskim knjigama, na suhom ispunjavanju spoljašnjih obaveza hrišćanskih. Nije hteo da im vera bude mrtva. Hteo ju je živu, kao tajanstveni zamajac, pokretačku silu za svaku lepotu i sve visoko što postoji na svetu. Hteo je verne koji bi se prvi od svih poduhvatali svakoga dela dobrog, hteo je da svi koji slušaju njegove propovedi budu sazdatelji i tvorci, da budu izvršioci svih zapovesti Gospodnjih, i malih i velikih, te da se udostoje Božjega blaženja: Blaženi su koji slušaju slovo Božje i drže Ga (Lk. 11,28).
On je i u tome išao po tragovima Apostola neznabožaca koji je, pišući svom vernom učeniku Titu, stalno ga savetovao da podstiče verne na dobra dela. Neka se i naši uče da prednjače u dobrim delima i nužnim potrebama, da ne budu besplodni (Tit 3,14). I sveti Kozma je stalno pokretao svoje slušaoce na dela hrišćanske ljubavi, jer imaše očinsku utrobu. Bolovao je, sastradavao, saraspinjao se sa narodom Gospodnjim koji je svakodnevno raspinjan na mirijadama krstova. Osećao je potrebe Hrišćana, materijalne i duhovne, kao svoje sopstvene, hvatao je glasove bola nesrećnika i, ganut prizorom ljudske nesreće, govorio sa umećem, damarajući po strunama srca svojih slušalaca. Izazivao je sastradavanje, uzdižući kao niko drugi ljudska osećanja i ispolinskom snagom, snagom božanske blagodati, privodio narod dobrim delima.
I kakvo sve dobro nije učinio za Rod ovaj čovek!
Prvo dobro: U begovskim i pašinskim palatama služile su mlade Hrišćanke, dadilje, vaspitavajući tiransku decu, u opasnosti da budu uvučene u pokvarenost i razvrat i da sasvim poginu. Sveti Kozma uspeo je da ubedi mnoge Turke da ih otpuste iz službe, govoreći im kako će zbog raspusnosti tih žena i prljanjem sa njima navući gnev sa neba, koji će njihovo pleme zbrisati sa lica zemlje. „Gde je“, govorio je, „vaša stara slava? Niste li vi oni koji su pod Sulejmanom stigli do Beča? Ponizio vas je i uništio vaš razvrat. Pokajte se, oterajte žene Hrišćanke.“ A Hrišćanima je opet govorio da ne treba žene njihove da odgajaju Turčiće, da ne bi prošli kao kokoška iz Ezopovog mita, koja je pod krilima grejala zmijinja jaja. Kako navodi istoričar Zotos-Molotos, pisac leksikona svih Svetih, posle energičnog zauzimanja Svetiteljevog oko 1500 negovateljica Hrišćanki koje su služile u turskim palatama oslobođeno je i blagosiljalo Svetoga za svoje spasenje.
Drugo: U većini epirskih, makedonskih i albanskih sela nije bilo krstionica, te je krštavanje novorođenčadi bilo nepotpuno, u čemu je bila velika krivica klira i naroda. Svetitelj se užasavao zbog toga greha – što se deca Pravoslavnih ne krštavaju pravilno! Ubedio je bogate zemljake u Konstantinopolju, Joanini i drugim grčkim gradovima da daju priloge za krstionice i tako je po seoskim crkvama, gde ih nije bilo, napravljeno i postavljeno 4000 medenih krstionica.
Treće: Po drumovima je u gomilama lunjala izgladnela, gola i plačevna siročad, deca junaka koje su ubili tirani. I ko je mogao da se stara o tim žrtvama narodne nesreće? Opet je milosrdnost nežnoljubećega oca učinila čudo. U svojim poukama on je toplo preporučivao svim Hrišćanima, a ponajpre dobrostojećim i supružnicima koji nisu imali poroda, da prime u porodicu jedno ili dvoje siročića, ne bi li se na njihove domove izlio bogati blagoslov Božji. Gospod zna koliko se samo siročadi spasilo zahvaljujući ljubećem staranju apostolskog sveštenopropovednika…
Četvrto: Obišavši zemlju, Svetitelj se sa najdubljom tugom uverio da u njoj nije bilo grčkih škola. Bezmalo svi Hrišćani, i ljudi i žene, bili su nepismeni, i na prste jedne ruke mogli su se po selima izbrojati oni koji su znali da čitaju i pišu. I sa kakvom je toplinom narodu govorio o značaju pismenosti, neophodnosti hrišćanskoga obrazovanja i odgoja novoga naraštaja, koji je kasnije učinio čudo ustanka iz 1821! „Otvorite škole“, vikao je svugde, „učite se, braćo, učite slova koliko god možete. Ako vi, oci, niste naučili, gledajte da vaša deca nauče grčku pismenost, jer Crkva je naša na grčkom jeziku. A ako, brate, ne naučiš grčki, nećeš moći da razumeš šta ispoveda naša Crkva. Bolje ti je, brate moj, da u selu imaš grčku školu, nego da imaš izvore i reke, a dete će ti se zvati čovekom tek kada nauči pismena. Škola otvara crkve, škola otvara manastire.“
Zahvaljujući Svetitelju, sagrađeno je 210 grčkih škola, a započelo je sa radom i 1100 nižih škola u kojima su se Grčići učili čitanju i pisanju. Svetlost je zasijala u mrklom mraku neukosti, svetlost hrišćanske prosvete koju je upalio ognjenosni Svetitelj. On sam nadoknadio je nedostatak ministarstva prosvete u danima turske okupacije.
Ali, pitaće se neko, gde je nalazio novac potreban za otvaranje tolikih škola? On sam novca nije imao. Bio je siromah, nesticatelj kao i Hristos. „Ja, braćo moja“, govorio je, „blagodaću Gospoda našega Isusa Hrista raspetoga i Boga nemam ni kesu, ni dom, ni kovčeg, niti drugu rasu do ove koja je na meni, pa još molim Gospoda svoga da me udostoji da do kraja života svoga ni ne steknem kesu, jer kada bih počeo da primam novac, izgubio bih braću svoju, a ne mogu i jedno i drugo da imam – ili Bog, ili đavo.“ Ali ipak je ovaj nesticatelj kaluđer uspeo da sakupi zarad dela Božjeg ogroman novac. Kako? Čujte! Apostolski sveštenopropovednik je na svojim putovanjima gledao kako su bogataške žene volele raskoš, oblačile se u svilu, kitile prstenjem, narukvicama, naušnicama, lancima i na glavi nosile trepetljike. Na rukama, grudima i glavama bogatih žena bilo je veliko bogatstvo. Nakit sujete! I sav taj nakit taštine skinuo je sveti Kozma. On je svojom poukom protiv raskoši ubedio Hrišćanke da sve to beskorisno blago, zlato, srebro i drago kamenje, predaju Roda radi, za podizanje grčkih škola. I one ga dadoše! Tako je sabrano blago koje je predstavljalo početak prve posebne kase, kase za milostinju. Za te žene koje su, kako čuše propoved Svetiteljevu, pohitale da prinesu svoj skupoceni nakit, za te divljenja dostojne žene, kao i za druge satrudnike Svetiteljeve, pomenuti pisac podiže molitveni glas pred prestolom Višnjeg i kaže sledeće dirljive reči: „Trgovci, neimari, živopisci, učitelji, sveštenici, monasi i mirjani sledili su Svetoga i olakšavali podizanje škola i crkava. Neka je večna uspomena žena epirskih, koje su podigle, i do danas sačuvanih, 210 škola od svoga nakita i prinele što im beše izlišno. Večna im uspomena po hiljadu puta“ (Zotos-Molotos, Leksikon svih svetih, str. 620).
Peto: Toplom, ognjenom poukom uspeo je da ukine pazar u nedeljni dan i premesti ga na subotu, na veliku žalost Jevreja koji su ga zbog toga smrtno zamrzeli. Učio je koliko niko drugi o dostojanstvu nedeljnoga dana i strogo korio one koji su njegovu svetost prenebregavali. Preporučivao je da se radi. Hteo je da svi Hrišćani vole rad, da posvećeno obrađuju zemlju, a posebno da sade drveće. „Koji ne vole drveće i bilje, živeće u sirotinji.“ Zahvaljujući njegovim upornim preporukama, hiljade divljih stabala pripitomljeno je i postalo plodonosno.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *