POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
ZAJEDNICA (jezgro hrišćanske nauke)
 
Sveti Kozma nije hteo da se njegova zajednička i pojedinačna pouka zaborave nakon njegovoga odlaska, nije hteo da podnebesni duhovi ugrabe mnogoceno seme Istine i da u pamćenju ljudi ne ostane ništa. Hteo je da božanska pouka bude sačuvana u dubini bića slušalaca kao trajno podsećanje na njihovu moralnu i versku obavezanost. Zato je savetovao da se negde sastaju i da, mesto da razgovaraju o nekorisnom i sujetnom, pogovore o propovedi, o božanstvenim izrekama Pisma koje im je on istumačio. Evo šta je o tome govorio: „Nije li sada, kada dođoh i pomučih se, lepo da mi pružite malo utehe, da mi platite? A kakvu bih ja to platu? Novac? Pa šta bih ja sa njim? Ja, blagodaću Božjom, nemam ni kese, ni doma, niti druge rase, a i ova klupa, na kojoj sam i koja je ikona moga groba, vaša je. A grob ima vlast da pouči careve, patrijarhe, arhijereje, sveštenike, muževe i žene, mlade i starce i celi svet. Da sam prevalio ovoliko radi novca, bio bih lud i bezuman. I koja je onda moja plata? Da vas sednu po petorica ili desetorica i da porazgovarate o božanskim rečima, da ih složite u srca svoja, da vam isprose život večni… I ako to učinite, meni ovaj trud nije ništa. A ako ne, otići ću žalostan i u suzama.“

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *