POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
POJEDINAČNA POUKA
 
Sveti Kozma, kao sveštenoapostol, nije se ograničavao tek na propoved koju je upućivao hiljadama slušalaca. Osim zajedničke propovedi, podražavalac Prvoapostola Pavla koji je, svodeći učinak dela u Efesu, govorio: Tri godine dan i noć ne prestadoh sa suzama da umudrujem jednog po jednog (DAp. 20,31), istinski sledbenik Bogočoveka Koji kraj siharskog kladenca od slušalaca ne imaše nikoga do jednu jedinu dušu, Samarićanku (Jn. 4,7-27), sveti Kozma poučavaše po meri svojih moći i ponaosob. Na svojim apostolskim putovanjima, on je dolazio u dodir sa ljudima u različitom stanju, zapodevao je razgovor i sa sirotinjom, ali i sa bogatašima i vlastelom tadašnjom, pa čak i sa ino-vercima, u jednoj nameri – da prosveti i spasi, da povuče iz mraka na čudesnu svetlost svaku dušu. Imao je talant reči, lakog i brzog opštenja sa dušama, imao je tajni dar da svakome odgovori onako kako je tome potrebno i nužno, da pouči um i uspokoji srce. Kao iskusan lekar donosio je pravu dijagnozu duhovnih bolesti i svakome davao podesan lek u potrebnoj meri.
Pomenimo dva događaja iz njegovoga apostolskog života: neki beg beše bolestan i ne nalazeći isceljenja dođe sv. Kozmi. Svetitelj ga sasluša sa pažnjom, porazmisli, pa mu reče: „Čuj me! Ako hoćeš da se izlečiš, prvo što imaš da uradiš je da prestaneš da piješ rakiju (beg je bio alkoholičar). Drugo: koliko si zlodela napravio, toliko dobročinstava da učiniš. I treće: da svagda daješ milostinju, makar desetak od svoga imanja.“ Taj je lek prepisao begu. Beg se rastuži, posebno zbog prvog leka, potpunog uzdržavanja od napijanja, ali konačno pristade i reče da će postupiti po Svetiteljevim uputstvima. Tako i bi i on se izleči, posle čega posta veoma privržen Svetitelju.
Drugi put, opet, naišao je na razbojničku družinu, pa mu i vođa i momci priđoše i celivaše ruku. Toliko je poštovanje udahnjivao i tim divljim prirodama. Poučio ih je kako im je priličilo, razbojnici se ganuše i šta je bio ishod? Ostavili su oružje i neki od njih otidoše u manastir plačući nad svojim zločinstvima, a drugi se vratiše u svet, među ljude, gde proživeše mirno sa Hrišćanima koje su nekada krali.
On je i u vreme opšte propovedi pozivao nekoga od slušalaca i započinjao sa njim umiljati razgovor, gledajući da pitanjima sazna jesu li i koliko njegovi slušaoci primenjivali carsku zapovest, zapovest ljubavi, da li imaju ljubav prema Bogu i bližnjem. „Hoću“, govorio je, „da izmerim vašu ljubav i da vidim je li prava…“

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *