POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
POUKA OSMA
Ljudi su sluge đavolove, a Hristos je oslobodilac
 
Gospod naš Isus Hristos, preslatki gospodar i Vladika, Tvorac Angela i svake umne i čulne tvari, priziraše na rod ljudski koji Ga ne poznavaše i ne verovaše da je On gospodar i na nebu i na zemlji i sve tvorevine upravitelj i da bez volje Hrista našega ništa se ne može utvrditi. I gledajući, dakle, ljude kako ih obmanjivaše dobromrzac đavo, podvlastivši ih sve svojoj volji i učinivši ih svojom decom, zažele, svedobri, da ovoga posrami i da oslobodi čoveka od đavola i da čovek ima veliku blagodat od Njegove milosti. Tako je On, od velike ljubavi prema našem rodu, kraj bezbrojnih dobara kojim nas je obdario, još i snišao i postao potpun čovek od Duha Svetoga i od prečiste krvi naše Vladičice Bogorodice i Svagdadeve Marije. Zato se i ovaplotio i postao savršen čovek da bismo Ga mi videli i saznali da osim Njega drugoga nema, i da bismo poverovali da će nas osloboditi iz skvernih ruku đavolovih, usiniti i učiniti naslednicima Svoga Carstva, da bismo se u raju svagda radovali i veselili sa svetim Angelima i izbavili se od proklete geene i prokletih besova.
 
Apostolska propoved
 
Znajte i ovo, dečice moja: ova zemlja na kojoj obitavamo Gospoda je našega Isusa Hrista. Kao što neki car sakuplja carske dugove i uzima sa njiva, iz vinograda i od ljudi, pa šalje svoje ljude da ih sakupljaju svake godine, te kada ih oni spuste pred cara car se raduje i obasipa ih velikom milošću i drži ih za svoje ljubljene prijatelje, tako i Hristos kao vinograd drži ceo svet.
On za poslenike uze dvanaestoricu Apostola, blagoslovi ih i dade im blagodat Svetoga Duha tako da odmah naučiše pismena i sve jezike, jer prvi su Apostoli bili nepismeni i znali su samo jedan jezik, pa čim ih blagoslovi i duhnu u njihova usta i primiše blagodat, oni naučiše sva pismena i sve jezike. I posla ih Gospod naš Isus Hristos, istiniti Bog, u sav svet i reče im: „Obiđite ceo kraj i svu zemlju, tvrđave i sela, i recite im da ako hoće da i ovde dobro prožive i u miru i da ih uvedem i u raj, neka veruju i krštavaju se u ime Oca i Sina i Svetoga Duha i neka čuvaju zapovesti Svetoga Evanđelja.“ U koji god su kraj išli Apostoli, Gospod im je rekao da blagosiljaju taj kraj, a kuda odu a ljudi ih ne prime, Gospod reče: „Otresajte i cipele svoje od tamošnje prašine, prokunite i otidite.“
I kako primiše blagodat i blagoslov Svetoga Duha, Apostoli pohitaše u celi svet i tom blagodaću Svetoga Duha isceljivahu slepe, gubave, bolesne i demonizovane i, što je veće od svega, imenom Hristovim zapovedahu mrtvima i ovi vaskrsavahu. I u koji god su kraj išli, a ljudi ih primahu, Apostoli su proizvodili arhijereje, jereje, đakone, čtece i sastavljali crkve, blagosiljajući taj kraj koji postajaše zemaljski raj, sav od radosti i veselja, obitalište Angela, dom Hrista našega. A kraj u kojem ih ne primahu Apostoli ne blagosiljahu. Na njemu je ostajala kletva, a ne blagoslov, i to je postajalo prebivalište đavola, a ne našega Hrista.
 
Želja svetoga Kozme
 
Dolično bi i blagosloveno bilo, braćo moja, da imam i ja čisto srce kao sveti Apostoli, pa da viknem veleglasno da se čuje do nebesa. A evo gde bejah udostojen da dođem u vaš blagosloveni kraj da vam se naradujem. Ali mada sam grešan i nemam blagodat Svetoga Duha, ipak se usuđujem i molim Gospoda našega Isusa Hrista da sa nebesa pošalje Svoju blagodat i blagoslov, da blagoslovi vaš kraj i sve hrišćansko, da blagoslovi ljude i žene i vašu decu, vaše stvari i dela ruku vaših. A pre svega, braćo moja, neka se Gospod naš Isus Hristos smilostivi da vam oprosti grehe i udostoji vas da i ovde proživite u dobru i miru i da vas uvede u raj da i u njemu slavite Svetu Trojicu. Dolično je i blagosloveno, braćo, da pouku počnem Bogom. I molim vaše gospodstvo da sa svakom naklonošću čuje moje slovo, kako ga i ja čuh iz svetoga Evanđelja i od svetih Apostola, a kada okončamo, da zablagodarimo Bogu.
 
Ljubite Boga i bližnjeg
 
Naš Bog ima mnoga imena, braćo moja, a prvo Mu je ime ljubav. On se zove i Svetom Trojicom, Ocem, Sinom i Svetim Duhom, jednom prirodom, jednom slavom, jednim carstvom, jednim Bogom. I mi, braćo, treba da ljubimo Boga, jer On nas je darovao ovolikom zemljom da u njoj obitavaju tolike hiljade ljudi, bilje, izvori, reke, more, ribe, vazduh, dan, noć, vatra, nebo i zvezde, sunce i luna. A i nas učini ljudima, a ne životinjama. Učini nas blagočastivim Hrišćanima, a ne jereticima.
I pitam vas sada, deco moja, da mi kažete svu istinu: koga ljubite – Boga ili đavola? Vi sada umom ljubite Boga i mnogo to želite, deco moja, premudra i razumna, i da me saklanja vaša molitva. Ali da vidimo da li je ta ljubav prema Bogu prava, je li savršena ili joj šta nedostaje. Kako to možemo da shvatimo? Po sebi samima. Ti, brate, imaš dete. Ja tebe volim, poštujem te i o tebi dobro govorim, ali tvoje dete bijem, prezirem i govorim mu zlo, uzimam mu hleb i jedem ga, uzimam mu haljinu i sam je nosim. Ne čini mi se da je baš to ljubav. Ako ljubimo oca, treba da ljubimo i dete. Jer ko ljubi Boga, ljubi i svoga brata, Hrišćanina, jer mi imamo jednoga oca, jednoga Boga, jednu Veru, jedno Krštenje, pričešćujemo se istim Prečistim Tajnama, jednu glavu imamo – Hrista našega, jednu Veru, jedan Zakon, jedno poklonjenje i svi smo braća.
Znajte i ovo, braćo moja, da ljubav ima dva svojstva, dva dara: jedan je da čoveka ukrepljuje u dobru, a drugi je da ga raslabljuje za zlo. I kako, čeda moja, ja mogu da imam hleba da jedem i da dobro pijem, a vi ne? Ljubav mi kaže: „Ne jedi sam, podaj i svojoj braći.“ Imam haljine. Ljubav mi kaže: „Daj jednu svome bratu, a drugu nosi ti.“ Otvorim usta da te osudim, da te slažem, da te prevarim, ali odmah se setim ljubavi i ona mi umrtvi usta i ne da mi da slažem. Pružim ruku da uzmem tvoju stvar, tvoj novac, sav tvoj život, ali ljubav me ne pušta da to učinim. Vidite li, braćo moja, kakve darove ima ljubav?
 
Mržnja je veliko zlo
 
Treba, deco moja, da se opismenite i da saznate šta je dobro, a šta zlo i kakve darove ima ljubav, a kakvo je zlo zloba i mržnja. Znajte, deco moja, da u kojoj god zemlji, ili mestu, ili kraju, ili domu ima ljubavi, tamo je i blagodat našega Hrista, tamo su blagoslov, zdravlje, radost i veselje i svako zemno dobro. I žive ljudi, žive im deca, stoka njihova, žito im nosi, vinograd i svaki usev, naš ih Hristos čuva od svake opasnosti i telesne i duhovne, a kada ko umre, duša mu ide u raj. A na mestu ili u kraju i domu gde su zloba i vražda ljudi ne napreduju, brzo umiru i ne dobijaju decu, stoka im se ne plodi, niti im usev stiže, zadužuju se, a nikakve blagodati nemaju, svi im se rugaju, a Bog im šalje ili vruć vetar, ili grad, ili sušu, pa im sve postrada. Vidite li, braćo moja, kakvo je zlo vražda, koliko dece rađa? I molim vas samo da nemate nikakvu vraždu, jer ona je majka đavolova, a sestra joj je zloba, i ko nju zavoli i ovde će loše i prezreno proživeti, a i duša će mu otići u geenski oganj.
 
Vrednost škole
 
Zašto, sveti jereji i časni predstojatelji, ne propovedate našoj blagoslovenoj braći da podižu i grade u svakom selu škole, pa da deca nauče slova, da poznaju dobro i zlo? Jer i ja sam u školi naučio azbuku, uz pomoć Hrista našega.
Naučio sam i pet-šest grčkih1 i razna druga pismena, jevrejski, turski i talijanski jezik i pomalo od svih jezika, te blagodaću Hrista našega mnogo od toga i pročitah. I svaku neznabožačku prevaru otkrih, svaku izmišljotinu i seme đavolovo, jer sam se odista, braćo moja, toliko bavio naukama. Kao što zlatar čisti srebro i ne ostavi mu nijednu mrlju, pa je tek onda sjajno i čisto da ga čovek sa radošću kupi, tako sam i ja naišao na reči i zapovesti Hristove čiste, svete i istinite, sjajne i blistavije od sunca. I ko god veruje u Hrista i zove Ga Bogom i čini Njegova dela, koji Evanđelje zove svetim, srećan je i triblažen i nikada neće biti posramljen.
I zato treba da podižete grčke škole, da se u njima ljudi prosvećuju, jer čitajući grčki nađoh da ozaruje i prosvetljuje um učenikov. Kao što sunce osvetljava zemlju kada je vedro, pa oči vide nadaleko, tako i um vidi buduće, nazire i svako dobro i zlo i čuva se od svakoga zla i greha. Škola otvara crkvu, jer saznajemo ko je Bog, ko je Sveta Trojica, ko je angel, vrlina, ko su demoni, šta je preispodnja. Sve se to u školi uči.
 
Dva antihrista (papa i Muhamed)
 
Škola prosvetljuje ljude da se posvete i poznaju tajne vere. Kada čitamo Božanstveno i Svešteno Pismo, Evanđelje, tamo nailazimo na to kako je prorok Ilija živ i kako ga Bog drži već hiljade godina. I Bog kaže da će poslati proroka Iliju da pouči celi svet, a da će posle doći antihrist koji će ubiti proroka Iliju i hteti sve da zatre. A ispitujući, braćo moja, i istražujući Pisma i sveto Evanđelje, nalazimo da je prorok Ilija došao i sada ne čekamo ni proroka Iliju ni antihrista. A antihristi su papa i onaj koji nam je na glavi, a da mu ne kažem ime. Vi shvatate, i žalosno je da vam to kažem, da su ti antihristi deca pogibli. Mi znamo za uzdržanje, oni za pogibao. Mi za post, oni za prežderavanje. Mi za devstvo, oni za blud. Mi za pravdu, oni za nepravdu.
 
Znaci vremena
 
Pismo nam kaže ovo: danas, sutra očekuju nas glad, žeđ, kolera, velike pošasti, takve da neće stizati živi da posahranjuju mrtve. Danas, sutra čekaju nas zemljotresi, ratovi i nemiri. Sve će planine pasti i sav svet pomreti.
 
Drugi Dolazak i Sud
 
I tada će zasijati svesveti Krst na nebu triput silnije od sunca, blesnuće sveblagi Bog, preslatki Isus Hristos, hiljadu puta silnije od sunca i vaskrsnuće sav svet, duše i tela, pa ćemo svi biti jednoga uzrasta, od trideset tri godine. I sva će lica pravednika biti sjajna i blagoobrazna kao sunce i Angeli, a grešnicima će lica biti crna kao arapska, pa i gore. Pravednike će Gospod pozvati silnim, slatkim i mnogoljubljenim glasom, kao otac koji ima samo jednoga mnogoljubljenog sina, a grešnike će kao strašni sudija sa srdnjom oterati od Svoga lica. I otvoriće Gospod jednu ognjenu reku, kao more veliku, da u njoj svagda gore nečastivi i grešni, a blagočastivim Hrišćanima, pravednima će reći: „Dođite, deco Moja, da se nasladite rajem, da se radujete i veselite skupa sa Angelima, jer ste mnogo zla pretrpeli iz ljubavi prema Meni.“
I šta smo sada mi, grešni ili pravedni? Ako li smo pravedni, srećni smo i triblaženi, a ako smo grešni, valja nam se pokajati i ispraviti sada, dok još imamo vremena.
 
Snaga umne molitve
 
Sada vam kažem da uradite ovo. Uzmite svi po jednu brojanicu od po trideset tri zrna i molite se ovako: „Gospode Isuse Hriste, Sine i Slovo Boga živoga, Bogorodicom i svima svetima pomiluj me grešnoga i nedostojnog slugu Svoga.“ A na koga se misli u „Gospode Isuse Hriste“? Na Svetu Trojicu, našega Boga, ovaploćeni domostroj našega Hrista. I svi sveti su Krstom i „Gospode Isuse Hriste“ otišli u raj. Ko god to govori i osenjuje se krsnim znakom, bilo čovek, bilo žena, blagosilja nebo, zemlju, more. Krstom i „Gospode Isuse Hriste“ isceljuju se sve bolesti. Krstom i „Gospode Isuse Hriste“ Apostoli su vaskrsavali mrtve i lečili svaku bolest. Krstom i „Gospode Isuse Hriste“ čovek zatvara usta svakom jeretiku, Krstom i „Gospode Isuse Hriste“ čovek se osvećuje i ide u raj da se raduje i veseli kao Angeli.
 
Znak Krsta i njegov smisao
 
Vidite, braćo moja, koliko časni i sveti Krst pomaže čoveku. I ko god se prekrsti nikada ne pretrpi nikakvo zlo, nego ga on čuva od svake otrovne stvari i demonskoga iskušenja. Kako se treba krstiti? Neka čovek sastavi tri prsta desne ruke i stavi ih prvo na čelo, zatim na pupak, na desno i levo rame, da se sagne i ponovo uspravi.
I znajte, braćo moja, šta znači Krst: kada ruku stavimo na glavu, to označava Boga Koji je na nebu; kada je stavimo na pupak, pokazujemo da je On sišao na zemlju i ovaplotio se, kada je stavimo na desno rame iznad grudi pokazujemo da je pravedan i besmrtan i da će pravednike staviti zdesna Sebi, a kada je stavimo na levo rame, to znači da će suditi svima narodima i da će one sleva Sebi pustiti u geenu.
 
Krst na svakom mestu
 
Časni Krst je, braćo moja, čuvar cele zemlje. On osvećuje sav svet, sve božanstveno i sveto u crkvama. Krst osvećuje Božanstvenu Liturgiju i svaku službu. Krst osvećuje Svete. Krst osvećuje i utvrđuje krštenje. Krst blagosilja supružnike. Krst izgoni demone koji od njega beže kao munja. Krst je svetlo oružje i prosvetljuje i osvećuje svakoga čoveka koji se njime osenjuje i kao dvousti je mač zbog kojega se demoni ne usuđuju da pristupe i navedu ljude na greh. Čovek treba da se oseni krsnim znakom i kaže „Gospode Isuse“ kuda god da pođe. Bilo da kreneš na tržnicu, ili u njivu i vinograd, ili da jedeš svoj hleb, ili piješ vino ili vodu, ili uzimaš voćku, ili ideš da spavaš, pokloni se Bogu, prekrsti svoje telo i zatim lezi, pa ćeš ujutru ustati čio i radostan. To, braćo moja, svi da pamtite.
 
Četiri nužne stvari: ispovest, ljubav, dolazak u crkvu, milostinja
 
Radujem se, deco moja, što sam došao u vaš blagosloveni kraj, ali imam i jednu žalost. Dolaze mi Hrišćani pojedince da mi kažu svoju muku, a ne može jedan sluga da služi dva gospodara, pa ih gonim, a srce mi se razdire. Kao čovek koji ima bistro i razumno dete, pa kad se razboli ne prima svoje dete sebi na postelju, nego ga gura od sebe da ispusti dušu i ne može da govori, tako i ja, braćo moja, ne mogu da vas sve ispovedim ponaosob. Ali ću vas ispovediti javno: uzmite četiri vlasi sa moje glave, a ja ću uzeti vaše grehe. A vi ispitajte četiri saveta koja ću vam dati i shvatite. Prvi je da nađete dobrog i delatnog duhovnika, da se ispovedite, da se speru smrad i sagrešenja sa vašega tela. Drugo, imajte ljubav i ne predajte se sudovima agarjanskim, jer ćete poginuti. Treće, klanjajte se Bogu i ne odvajajte se od Crkve, pozovite sveštenike da vam služe u crkvama Liturgiju svakoga dana, pa da vaš kraj bude blagosloven, da vam se oproste gresi i da vam Hristos poda svako zdravlje i napredak.
 
Kakvi treba da budu sveštenici
 
Sveštenici treba da se ne inate, da ne daju povoda za osuđivanje, da ne izazivaju sablazni, da se ne mešaju u svaku stvar, da ne vladaju, da ne budu mesari, trgovci ili carinici, jer oni treba da mole za vaše duše, da vas krštavaju, kade, da vam blagoveste, daju vam antidor, verivaju vas, venčavaju, osvećuju Svetom Vodom, Svetim Maslom, molebnima, molitvama, da vas uznose. Bolesni ste? Oni će vam čitati. Na njima je teret. Nemojte da im namećete harač i teške dugove. A oni da budu smerni, razumni, da ne kunu, da se ne gneve, da ne proklinju, da nemaju netrpeljivost ni prema kome, ne opijaju se, da budu sjajni kao sunčevi zraci.
 
Razni saveti
 
I da imate ljubav jedni prema drugima, bogati i siroti. Da ne idete na strani sud da vam se sudi kako ne biste izdavali braću svoju Turcima, jer izdajnik ima da ostane dvanaest godina nepričešćen. A ako pogreši brat tvoj ili drugi Hrišćanin, odvedi ga Vladici, a ne na turski sud, inače ćeš veliki greh imati i otići ćeš u večni oganj, a braća ima da te ne prime u crkvu, jer si otišao na drugu stranu, a nisi se obratio zakonu. Nedeljom nipošto ne radite. Ne prodajte i ne kupujte, nemojte ni njivu ni vinograd da gledate, niti da čistite staje svoje. Jedino možete da čitate knjige, da se učite dobru i da mislite na kraj svoga života, jer ćemo svi umreti, kao što i vidimo posvednevno. I sve što od života imamo, braćo i sestre, ovde će na zemlji ostati. Jedino će milostinja koju dadoste pomoći vašoj duši i sve što ste dali sirotinji radi ljubavi Božje od Hrista ćete dobiti ustostručeno. Milostinja, ljubav i post osvećuju čoveka, bogate ga telesno i duhovno i daju mu blag konac života, a telo i duša se osvećuju. Ostavite se gordosti i tvorite smirenje, ne stavljajte na glave srebro i zlato, crvene i žute marame, nego bele marame da nose i devojke i starice, i boljarke i sirotice.
 
Milostinja
 
A četvrti je savet da dajete milostinju sirotinji i da tešite strance, da im dajete hleba da jedu pre nego ih ispratite s dobrom srećom.
Jer čujemo, braćo moja, da Stari Zavet kaže da patrijarh Avraam nije imao sina da mu nasledi život i da mu to beše velika muka. I šta je učinio blagosloveni? Uzeo je i sagradio kuću i otvorio troja vrata, na počeo da mesi hleb i ko bi god navratio, bivao je ugošćen. A imao je i običaj da svakoga dana, ukoliko ne bi bilo stranca da uzme svoj hleb, i da ga ne jede. I što više davaše milostinje, sve mu se više produžavaše život. A šta učini triprokleti đavo, večni mrzitelj? Otide i uze obličje prosjaka na putevima kojima su prolazili ljudi koji su se namerili Avraamu i kako bi ko naišao, đavo bi ga pitao: „Kuda, brate?“ A kad bi mu onaj rekao, đavo bi ga sprečavao kazavši ovako: „Ja sam siromah, a čuh da u zemlji Mamvrijskoj postoji jedan veliki čovek, Avraam mu je ime, pa mi rekoše da daje milostinju i da je veoma gostoljubiv. Tako dođoh i ja nesrećnik da mi pruži štogod, ali bejah takve zle sreće da nisam stigao na vreme. Otidoh danas u Avraamov dom i zatražih komad hleba, ali on je, nesrećnik, od velike milostinje koju davaše mnogo osiromašio, pa mu nije ostalo ni hleba, ni vrča sa vodom. I čovek beše toliko gnevan zbog sirotinje koja ga je snašla, da se diže i toliko me izbi da se celo selo skupilo i tek me oni izbaviše. Evo, ja sam sav bolestan od batina i bolje ti je da ne ideš tamo.“ I kada to ljudi čuše, niko tri dana nije odlazio. A Avraam i Sara tri dana niti su jeli hleba, niti su pili vode, jer se ražalostiše kako se to dogodilo da im nije došao niko da uzme hleba, pa se klanjahu i moljahu svim srcem, govoreći: „Verujemo u Tebe, jednoga Boga Oca Koji si stvorio nebo, zemlju, more, sunce i zvezde i Koji vladaš svim stihijama koje naše oči vide i koje ne vide, Koji raspolažeš i ljudskim dušama. Molimo te, Bože naš, nemoj nas ostaviti nedostatnim, nego zapovedi ljudima da dođu u naš domić da ih ugostimo i da im damo i milostinju, da je i mi na nebu nađemo, jer smo bezdetni, te će nas kuditi rođaci i susedi.“ To rekoše blagosloveni Avraam i Sara. I o, čuda! Bog, Koji ljubi onoga koji Njega ljubi i ne ostavlja ga žalosnim, šta učini? Kako Avraam seđaše pred jednim vratima, a Sara pred drugim, gledajući neće li ko naići da ga pozovu da pojede malo hleba, a i oni sa njim, videše trojicu krasnih mladića da im dolaze, pa im uđoše u dom kroz troja vrata, a unutra izgledahu kao jedan, te Avraam i Sara rekoše u velikoj radosti jedno drugom: „Još nas Bog ljubi, hajde da zakoljemo najbolje i najdeblje tele.“ Odmah ga zaklaše i staviše u peć da se ispeče, a mati teletova samo obilažaše oko peći i tužaše, ali ubrzo prestade, a oni imaju šta i da vide: tele sisa majku. Pogledaju u peć, a ona puna jela. I začudiše se. Otide Avraam da pogovori sa mladićima i rekoše mu: „Od sada ćeš svaku radost imati, Avraame i rodićeš sina, Isaaka.“ Avraam otide da spremi trpezu da ih ugosti i vrativši se, ne nađe ih. I shvati da Bog se javi, te celiva i poljubi mesto gde seđahu mladići, koji behu Trojica, Bog.
Vidite i slušate, braćo moja, čudo i slušate ga do danas. Tako činite i vi, braćo moja, ako želite da dođe Bog u vaše domove i da umnoži vaš život.
 
Ne odvajajte se >od Hrista i Crkve 
Od Hrista se ne odvajajte i od Crkve. Čujete li sveštenika da zove? Odmah da ustanete, umijete se i da pođete u crkvu i sa pažnjom ispratite službu. Tako da bude i sa Božanstvenom Liturgijom. I da tumačite svojoj deci, koliko je u vašoj moći, da ne greše, da idu u crkvu, da se ispovedaju da bi vam poživela i blagouspevala.
A koji brat, braćo moja, čuje klepalo, a len je da pođe u crkvu, udaviće se u gresima i pokori. Znajte i to, braćo, da Noje, kada je sagradio lađu i sabrao unutra sve životinje, kada bi otvorio lađu sve bi izlazile na pašu, a uveče bi udario u klepalo i sve bi se sakupljale natrag u lađu. Otada nasta klepalo i zato sveštenici klepaju. Klepalo je znak ljudima, sveštenik je glasnik lađe, lađa je sveta Crkva naša. I svim ljudima koji dolaze u Crkvu da čestvuju Gospoda oprostiće se gresi i ti se neće podaviti u svojim sagrešenjima.
Sveta Crkva je kao mati. Kada joj sin sagreši, ona ga kori, ali opet sastradava sa njim. Sveta naša Crkva je izvor koji napaja sve žedne i zato sveštenici treba da svakodnevno služe Liturgiju, da bi Hristos blagosiljao ljude i čuvao zemlju od svake bolesti i slabosti, da bi Bog blagosiljao vašu zemlju, vaše njive, vinograde, vaš kraj i sva dela vaših ruku.
 
Dirljivo obraćanje Svetoga svima
 
I da molite svi, mali i veliki, da predstojatelji naše zemlje požive, da ih Bog prosvetli da dobrim okom gledaju na vas, jer predstojatelj je kao otac, i da poštujete sveštenike i starešine. Žene da poštuju svoje muževe, a muževi da ljube svoje žene i majke, snahe da poštuju svoje svekre i svekrve, zetovi svoju tazbinu, jer u takvom blagočašću blagouspevaćete i telom i dušom i uživati u svakome dobru zemnom sve dok vas je na ovom privremenom i kratkotrajnom svetu, a u večnom životu steći ćete svako rajsko dobro. I ne predajte se, ne proklinjite, ne anatemišite i neka me čuva vaša molitva, braćo moja, i oprostite mi, a neka i Bog oprosti vama i neka nas udostoji da svi zajedno blagujemo u raju i radujemo se sa svetim Angelima i svima svetima. Amin.
 
Napomene
1 Ovde se misli na razne tipove grčkog pisma.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *