POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
POUKA TREĆA
Ispitujte Pisma
 
Ispitujte Pisma, jer u njima ćete naći život večni. Naš Gospod Isus Hristos, braćo moja, preslatki Vladika i tvorac angela i sve umne i čulne tvari, poveden milošću i velikom blagošću i ljubavlju prema našem rodu, darovao nas je i daruje nas svakoga dana i Njega proslavljamo. Evo gde pročitasmo Sveto Evanđelje, mirosasmo se da nam Gospod pomogne, pa neka nam se i smiluje zastupništvom Vladičice naše Bogorodice i Svagdadeve Marije i svih Svetih, oprosti nam grehe i udostoji nas Carstva Nebeskog, da se u njemu radujemo i proslavljamo Svetu Trojicu. U starini, Hrišćani moji, ljudi su bili čisti i razgovarali su sa Bogom, a kasnije su pali u greh i nisu više bili dostojni da sa Bogom govore. Sveti Duh je isprva prosvetlio svete Proroke koji nam napisaše Sveto Pismo, a zatim i svete Apostole i svete Oce koji nam protumačiše knjige naše Crkve, kako bismo znali kuda hodimo.
 
Primeri vrline iz Pisama
1. Mojsej
 
U ono vreme živeo je čovek po imenu Mojsej. On je odmalena imao dva dara u svome srcu: ljubav prema Bogu i ljubav prema svojoj braći. Tako i mi, blagočastivi hrišćani, treba da imamo te dve ljubavi, jer to je zapovest Gospodnja: Ovoje zapovest Moja da ljubite jedni druge kako Ja uzljubih vas. Čujete li, braćo, šta Hristos kaže? Kao Ja što bejah pokaran, bijen, kao što ogladneh, ožedneh, bejah raspet i prolih Svoju krv ljubavi vaše radi da bih vas izbavio iz ruku đavolovih, tako i vi treba da ljubite Boga i svoju braću i, bude li potrebno, da prolijete i krv iz ljubavi prema Bogu i bratu svome. Savršena ljubav je da prodaš sve što imaš i da to daš kao milostinju, a da se sam prodaš u roba i opet sve što dobiješ da daš za milostinju. Na istoku beše jedan vladika kome su iz eparhije uzeli stotinu ljudi u robove, a on prodade sve što je imao i otkupio ih. Ali sin jedne udovice ostao je zarobljen. I šta je vladika uradio? Obrijao se i otišao da umoli gospodara koji je držao dete da ovo oslobodi, a da njega samog zadrži, kako i bi. On je živeo u velikom odricanju, dok ga zbog njegovog trpljenja Bog nije udostojio da čini čuda. Kasnije ga je gospodar oslobodio i on je ponovo postao arhijerej. Takvu ljubav Bog želi da i mi imamo. Ima li nekoga među vama sa takvom ljubavlju? Ne! Ne prodaj se ti sam, prodaj samo svoje stvari i pruži milostinju. Ne možeš to da uradiš? Daj pola, daj trećinu ili četvrtinu. Ni to ne možeš? Ne uzimaj hleb svomu bratu, ne goni ga, ne kleveći. Kako ćemo se spasiti, braćo moja? Jedno nam se čini teško, drugo gorko. Bog je milostiv, da! ali je i pravedan, On ima i železnu palicu. Zato ako hoćemo da se spasimo, treba da imamo ljubav prema Bogu i prema svojoj braći.
Mojsej je postio četrdeset dana i noći i postao kao angel. Tako i mi treba da postimo sredom, jer u taj je dan prodat naš Hristos, i petkom, jer tada je raspet. I kao što je Mojsej naučio slova, tako i mi treba da učimo, da bismo znali Zakon Božji. I ako vi, roditelji, niste slova naučili, vaša deca treba da ih nauče. Zar ne vidite kako je podivljao naš Rod od neukosti i kako postadosmo kao zveri? Zato vas savetujem da idete u školu da biste mogli da razumete Sveto Evanđelje i ostale knjige.
Gledajući dobar naum Mojsejev, svedobri Bog ga je udostojio da postane i car Jevreja, kojima vladaše četrdeset godina. Udostojio ga je da postane i prorok. A šta znači biti prorok? Znati prošlo i buduće. Tako i kada mi tvorimo dobra dela, braćo, Gospod udostojava i nas i daje nam sve što Mu zaiskamo. A ako činimo zlo i nemamo ljubav, nego mržnju, mi udela nemamo sa Bogom, nego sa đavolom u preispodnjoj, gde su muke večite.
 
2. Noje
 
U staro vreme, braćo moja, dobromrzac đavo pustio je svako zlo i naveo ljude da se gorde, da zavide, bludniče, preljubočinstvuju, da čine stvari koje nisu činile ni beslovesne životinje i, što je gore od svega, da se poklanjaju kao Bogu čas suncu, čas mesecu i moru. Želeći da potopi svet, Bog zapovedi Noju da načini jednu lađu na zemlji i da, kada ga ljudi budu pitali zašto to radi, odgovori im da će Bog uništiti svet, a ako mu se budu podsmevali da ne mari. Započe Noje da pravi lađu. Pitahu ga ljudi: „Zašto gradiš lađu?“ Noje im odgovaraše: „Zato što će Bog uništiti svet.“ Oni mu govorahu da je lud. Šta bi bilo Bogu da uništi svet? Ali Noje je samo radio svoj posao i za sto godina završio je lađu. U to vreme nađoše se osmoro dobrih ljudi: Noje, njegova žena, njihovo troje dece i tri snahe. Želeći da izbavi ovo osmoro, Bog zapovedi Noju da optoči smolom lađu, da unutra ne uđe kiša, i da uvede sve životinje od muškoga i ženskog roda, čiste i nečiste. I kada uđoše unutra i on i žena mu, sinovi i snahe, On dobro zatvori lađu. Napolju su ljudi jeli, pili, bavili se svojim poslovima i đavoljim rabotama. Tada Bog otvori ustave nebeske i na zemlju se izli kiša kao reka. Ljudi povikaše: „Noje, otvori nam da uđemo u lađu!“ A Noje im govoraše: „Gde ste bili sto godina koliko sam vam govorio da će Bog uništiti svet? Šta da vam sada radim? U adu nema pokajanja!“ Tada se potopi zemlja i voda pokri sve gore, podaviše se svi ljudi osim Noja i njegove porodice. A od njih se ponovo sve napuni, kao što i Hristos kaže u Svetom Evanđelju: Kao dani Nojevi, takoje i dolazak Sina Čovečijeg, odnosno: kao što u vreme Nojevo ljudi nisu verovali, nego su mu se podsmevali dok iznenada nije došao gnev Božji, potop, tako i sada, Hrišćani moji, o Drugom Dolasku Gospodnjem ljudi neće verovati. Reči koje vam govorim nisu moje sopstvene, nego Svetoga Duha i ko hoće neka veruje. Ja sam svoje uradio. Imao sam i ja jednu zabludu. Kada sam bio mlad, govorio sam: mogu sada i da grešim, a kada ostarim činiću dobro i spasiću se. Sada sam ostario, a gresi su uhvatili korena i ja nikakvo dobro da činim ne mogu. Zato pripazite i vi dok imate vremena da vam se slično ne dogodi i činite dobro da biste se spasili.
 
Ropstvo Roda
 
Tristo godina posle Vaskrsenja našega Hrista, Bog je poslao Svetoga Konstantina da utvrdi hrišćansko carstvo. Tako su Hrišćani 1150 godina imali carstvo, dok se Bog ne udalji od Hrišćana i ne dovede Turčina i dade mu naše blago, koje ovaj drži već 320 godina. A zašto je Bog doveo Turčina, a ne neki drugi narod? Zarad našega dobra, jer drugi narodi bi nam naškodili u veri, a ako Turčinu daš dukat, možeš da radiš šta hoćeš.
 
Zlatno pravilo
 
Želeći da nas sačuva od osuđivanja, Gospod nam dade jedno pravilo koje valja da držimo kako bismo se spasili. Šta je to? „Ono što ti mrziš, drugome ne čini.“ To znači: ono što nećeš da ti čini drugi, nemoj ni ti njemu. Kao što nisi hteo da te orobe, da te okleveću, da te uvrede drugi, nemoj ni ti da kradeš i ne zavidi drugima.
 
Znak Krsta
 
Sada vas savetujem, i male i velike, da načinite po jednu brojanicu i da je držite levom rukom, a da se desnom osenjujete krsnim znakom i govorite: „Gospode Isuse Hriste, Sine i Slovo Boga živoga, Bogorodicom i svima svetima pomiluj me grešnog i nedostojnog slugu Svojega.“ Svedobri Bog nam je darovao Časni Krst da njime blagosiljamo, kao i Prečiste Tajne. Krst nam je dao da njime otvaramo raj i da odgonimo besove. Ali treba da nam je ruka čista od greha i onda će se demon spaliti i pobeći. Zato, braćo moja, bilo da jedete ili pijete ili radite, nemojte da ste bez ovih reči i bez Krsta. I dobro je i sveto da se uvek molite u svitanje, uveče i u ponoć. Čujte, braćo, kako treba da se osenjujemo krsnim znakom i šta to znači. Prvo: kao što i angeli proslavljaju Svetu Trojicu, tako i ti treba da spojiš tri prsta desne ruke i, pošto ne možeš da se uspneš na nebo da se pokloniš, stavljaš ruku na čelo (jer glava označava nebo) i kažeš: „Kao što angeli proslavljaju Svetu Trojicu na nebu, tako i ja, kao sluga, poklanjam se Svetoj Trojici.“ I kao što su prsta tri i odvojeni i zajedno, tako je i Sveta Trojica tri ličnosti, ali jedan Bog. Spuštajući ruku na stomak, govori: „Poklanjam Ti se i obožavam Te, Gospode moj, jer si sišao i ovaplotio se u utrobi Bogorodičinoj grehova naših radi.“ Stavljaš ruku opet na desno rame i kažeš: „Molim te, Bože moj, da mi oprostiš i da me staviš zdesna Sebi sa pravednima.“ Stavljajući ga na levo rame, govori: „Molim Te, Gospode moj, ne stavi me sleva među grešnike“. A zatim, klanjajući do zemlje, reci: „Slavim te, Bože moj, poklanjam Ti se i obožavam Te, jer kako Ti beše položen u grob, biću i ja“. I kada se uspraviš, time projavljuješ vaskrsenje i kažeš: „Slavim Te i poklanjam Ti se, Gospode moj, jer Ti usta iz mrtvih da bi nam darovao život večni.“ To znači Krst!
 
Sila Krsta
 
Da damo i jedan primer, kako biste videli silu Krsta. Beše u Egiptu jedan nečastivi car. Imao je i jednoga Jevrejina za vezira, koji je kasnije postao Turčin. U Aleksandriji je živeo patrijarh po imenu Joakim, čovek svet i mudar. Čuvši da je patrijarh svet čovek, car ga čak veoma zavole. Kaže Jevrejin caru: „Nešto mnogo ljubavi imaš prema patrijarhu“. Car mu odgovori: „Patrijarh je dobar čovek.“ A Jevrejin će: „Pozovi, care, patrijarha da dođe da se razgovorimo, pa ćeš da vidiš kako će ostati neopravdan.“ Pozva car patrijarha da dođe. Kaže ovome Jevrejin: „Ja bih, patrijarše, da porazgovaramo malo o veri.“ – „Kako želiš. Spreman sam da vere svoje radi prolijem i krv svoju.“ I poče patrijarh da se spori sa Jevrejinom i stalno ga pobeđivaše. Kaže Jevrejin patrijarhu: „Zašto da se sporimo? Čujem da Hristos kaže u Evanđelju da ko ima vere koliko gorušično zrno, pomera i planine sa jednog mesta na drugo“. – „Istina je“, reče mu patrijarh. A Jevrejin će: „Dakle? Ako si dostojan, zapovedi i ti da se to dogodi i onda ću verovati.“ Patrijarh tada zatraži tri dana vremena i reče caru: „Spreman sam za ono što rekosmo.“ Beše tamo jedna gora udaljena tri sata hoda. I Jevrejin reče patrijarhu da pomeri tu goru. Tada patrijarh okadi goru i oseni je triput krsnim znakom, izgovarajući ime Gospoda našega Isusa Hrista. A zatim kaza: „Zapovedam ti, goro, da se podigneš i dođeš u Egipat.“ I gle čuda! Gora se smesta podiže, razdeli se natroje, po obrazu Svete Trojice, pokrenu se i pođe. Car povika: „Patrijarše, pomozi nam, pogibosmo!“ I kako se patrijarh pomolio, gora se zaustavila šest milja daleko od grada. Ali Jevrejin ne poverova, nego reče caru: „Hristos još nešto kaže – ko ima vere, ako popije i smrtni otrov neće umreti. Reci zato patrijarhu da mu dam otrov da popije i ako ne umre, poverovaćemo i mi. Znaj i ovo, care, da Hrišćani imaju krst i osenjujući se njime sve mogu, pa i da gorko učine slatkim.“ Napravi tako Jevrejin otrov toliko jak, da bi ubio patrijarha čim mu se dotakne usta. Odnese ga caru i kaza: „Zapovedi patrijarhu da ga popije, a da se ne oseni krsnim znakom“. Pozva car patrijarha i naloži mu da popije otrov kako mu je Jevrejin rekao. „Dobro“, kaže patrijarh, „dao si mi, care, ovu čašu, ali mi nisi rekao otkuda da je ispijem“, pa podigavši desnu ruku da čašu krstoobrazno blagoslovi, upita sa koje strane da je ispije, da li sa ove ili one, te je tako zakrsti. Ali ovaj to ne primeti. Kaza mu Jevrejin: „Pij kako hoćeš.“ I popivši, patrijarh osta zdrav i reče tada caru: „Ja popih sav otrov, a Jevrejin neka ispere čašu sa malo vode i neka to popije. I ako mu se ništa ne dogodi, poverovaćemo i mi u njegovu veru.“ Jevrejin ne htede da pije, ali ga car nagna i – o, čuda! – smesta mu pozli i umre. Vidite li, braćo? Ko veruje u našega Hrista i čist je, nikakvo mu se zlo ne može dogoditi.
 
Krstiti se čistim rukama
 
Hoćete li još da slušate o Krstu i o tome kako ne dejstvuje ako je ruka ukaljana gresima? Bio je jedan čovek, čtec po imenu Julijan, koji je učio pisma sa Vasilijem Velikim i hteo da postane car. Tako je otišao jednom magu Jevrejinu i rekao mu: „Jesi li tako dobar da me učiniš carem, a ja ću tebe vezirom?“ Mag mu kaza: „Odrekni se Hrista i učiniću te carem.“ Julijan mu reče: „Odričem Ga se.“ Napravi tada mag jedan zapis i kaza: „Uzmi ovaj papir i idi na neki grčki grob, baci ga na njega i doći će demoni. I što god ti urade, nemoj se uplašiti i nemoj se osenjivati krsnim znakom, jer će otići.“ Ode Julijan na grob i kako baci papir, pojaviše se demoni. On se uplaši i kako se prekrsti, demoni pobegoše. Otide odmah magu i kaza šta se dogodilo. A mag mu reče: „Idi zakolji neko dete i donesi mi njegovo srce.“ On otide, zakla dete i donese mu srce. Mag ponovo pozva demone, a ovaj se ponovo u strahu prekrsti, ali demoni se ne uplašiše, jer on sad već beše ukaljan ubistvom. Tako je on ispunio svoju želju i zacario se na dve godine, a onda je otišao u preispodnju da u njoj večno gori. A i mi, ukoliko hoćemo da demon ode, moramo biti čisti od greha.
 
Rodu su potrebni dostojni sveštenici
 
Hteo bih, Hrišćani moji, svagda da sam sa vama i da vam stalno besedim, ali kako kada ima hiljadu mesta koja nisu čula slovo Božje i čekaju me? Molim vas zato, sveti jereji, i savetujem da se postarate za mirjane kako da se spasu i oni, i vi sa njima. Tako i vi, mirjani, da poštujete svoje sveštenike i desi li se da se pred vama nađu jerej i car, jereju da date prvenstvo. A i nađu li se sveštenik i angel, opet svešteniku da date prvenstvo, jer sveštenik je iznad angela. Sveštenik koji želi svoje dobro neka čita Zakon i neka shvati koja mu je dužnost. O svetim jerejima nemam vam ništa reći. Moja je dužnost kada sretnem jereja da mu se poklonim i celivam mu ruke i da ga zamolim da umoli Boga za moje grehe. Jer sav svet da prizove Boga, ne može da savrši Prečiste Tajne, a jedan sveštenik, pa makar i grešan, blagodaću Svetoga Duha može da ih savrši. Ko želi da postane sveštenik, treba da je čist kao angel, da je pismen i da tumači Sveto Jevanđelje. I kada napuni trideset godina i pozovu ga mirjani i Vladika, da postane jerej, ali da ne daje za to novca. Treba da živi blizu crkve i u koje god ga vreme svet pozove, da može da ga nađe. On treba da gleda ko je u svađi sa svojom ženom, koji brat sa bratom, koji sused sa susedom, da ih vrati u ljubav i da se žrtvuje za svoje stado. I kada služi i završi Evanđelje, treba da tumači Hrišćanima šta je to što Hristos savetuje da se čini. Treba da zna i da rese na epitrahilju označavaju duše hrišćanske i ako se i jedna duša izgubi, on je taj koji će dati reč u Dan Suda. I da zna da felon koji nosi i koji nema rukave označava da sveštenik ne treba da ruke svoje stavlja u svetske stvari, nego da mu je um svagda na nebu. A kada slaže felon, pa ga raširi kao dva krila, neka zna da to znači da će, ako čini dobro, kao angel poleteti u raj. A ako je nedostojan, nepismen, oskvrnjen gresima i daje novac1 i traži posrednike da ga učine sveštenikom, on time kupuje preispodnju. Kada čita Evanđelje, pa laže – jao tome svešteniku.
 
Strašno proročanstvo
 
U staro vreme ljudi su, kada su hteli da Gospod kazni nekoga čoveka, proklinjali ga govoreći neka da Bog da ga postavi sa sveštenicima iz 18. veka. Zato, braćo moja, teško je danas patrijarsima, arhijerejima, jerejima i ostalim da se spasu. Zbog toga vam savetujem, sveti jereji, da se pokajete dok imate vremena, da biste se spasili.
 
Društvene dužnosti
 
A i vi, seoske starešine, ako hoćete da se spasete, treba da ljubite sve Hrišćane kao svoju decu, da ih zadužujte koliko mogu da podnesu i da ne gledate na lica. Tako i vi, niži, da poštujete starije od sebe. Muževi, da ljubite svoje žene, a ako ti je žena zla a ti je trpiš i savetuješ, imaš platu od Boga. Tako i vi, žene, ljubite muževe i potčinjavajte im se, jer trpljenjem i poslušanjem u dobru imate platu za svoje duše. Ako vam čovek i ima neku manu, previđajte je, jer muž ima više briga od žene. Ljubite, zato, jedno drugo. I vi, deco, poštujte i čestvujte svoje roditelje, jer ko ne poštuje i ne sluša roditelje u dobru, odlazi u preispodnju.
 
Ljubav prema Bogu da je iznad svega
Avraamov primer
 
Da se nisu roditelji tvoji odrekli Hrista, pa sada i tebe navode da Ga se odrekneš i ti? Onda nemoj da ih poslušaš i imaš platu od Boga, kao što se zbilo i sa Avraamom, kada ga posla otac njegov Tara, idolopoklonik, da donese ovcu da je žrtvuje idolima. A Avraam na putu pomisli: „Da li je moguće da ovaj svet, koji se stalno menja, nema gospodara? I zašto da se otac moj klanja idolima, gluhim i neosetljivim, a da se ne klanja Istinitome Bogu Koji je stvorio nebo, zemlju i ostalo?“ I u taj čas začu glas sa nebesa: „Dobro misliš, idi u obećanu zemlju i ostani tamo dok ti ne kažem šta da činiš, jer ako se vratiš svome ocu da mu kažeš šta ti je na umu, usmrtiće te. Zato hitaj.“ Tako otide Avraam i Bog ga učini prebogatim kao cara. I blagoslovi Bog seme njegovo i postadoše kao zvezde nebeske. Imao je on i trista i osamnaest slugu, koje je držao kao braću. Vidite li, braćo, kako onoga koji ima um u Bogu Gospod udostojava da i ovde dobro prođe, a da ode i u raj? I kada vaša deca hoće da postanu kaluđeri, ne sprečavajte ih, jer su dobrim putem pošli. Nego kada ih vidite na lošem putu, tada ih sprečavajte.
 
Blagočašće prema Svesvetoj Bogorodici
 
Budite blagočastivi prema svim Svetima Crkve, a pre svih prema Vladičici Mariji, jer svi su Sveti sluge Hristove, a Bogorodica je carica neba i zemlje, koja moli milostivoga Hrista zbog naših grehova. Zato i mi treba da čestvujemo našu Vladičicu postovima i milostinjama. Jedan čovek po imenu Jovan bi pobeđen i postade razbojnik, pa čak i vođa razbojničke družine od stotinu ljudi. Ali on imađaše veliko poštovanje prema Bogorodici, pa joj je svakoga jutra i večeri govorio akatist. Želeći da ga spasi zbog toga, svedobri mu Bog posla jednog svetog podvižnika, koga razbojnici, čim ga videše, uhvatiše. Podvižnik im kaza: „Molim vas da me odvedete svome vođi, jer imam da vam kažem reč za spasenje vaše.“ Odvedoše ga vođi i ovaj mu kaza: „Pozovi mi sve momke ovamo da vam kažem nešto.“ Vođa ih pozva i ovi dođoše. „Jesu li tu svi?“, pita ga podvižnik: „Imam“, kaže ovaj, „još jednog kuvara.“ A podvižnik mu kaže: „Reci i njemu da dođe.“ Ali kada dođe, kuvar ne mogaše da gleda podvižnika, nego odvraćaše glavu od njega. I podvižnik mu kaza: „U ime Gospoda našega Isusa Hrista zapovedam ti da mi kažeš ko si i ko te je poslao i šta ovde radiš.“ Ovaj mu odgovori: „Ja sam lažljivac i uvek laž govorim. Ali sada, jer si me vezao imenom Hristovim, ne mogu do da kažem istinu. Ja sam đavo i poslao me je moj starešina da služim ovome čoveku i da gledam da ga nađem neki dan da ne čita akatist, pa da ga vrgnem u pakao. Ima već četrnaest godina da ga gledam i nije se našao nijedan dan da ne čita ‘Angel predstojnik'“. I podvižnik mu kaza: „Zapovedam ti u ime Svete Trojice da iščezneš i da više ne diraš Hrišćane“. I đavo smesta iščeznu kao dim. Tada je podvižnik poučio razbojnike, pa neki postadoše kaluđeri, a drugi se oženiše i tako činjahu dobra dela i spasiše se. Ovim savetujem i ja sve vas, muževe i žene, da naučite napamet Angel predstojnik i da ga govorite u svojoj molitvi. I ako hoćete, uzmite i „Grešnih spasenje“, gde je opisano sedamdeset Bogorodičinih čuda, od kojih sam vam naveo samo nekoliko da shvatite.
 
Žudnja za devičanstvom
 
Beše jedna devojka po imenu Marija. Otac joj beše Hrišćanin i htede da je uda. Ali ona nije htela, nego je želela da sačuva devstvenost. Otac je posla u jedan ženski manastir i predade je igumaniji da joj bude kao njeno sopstveno dete. Kada je otac umro, u tome selu drugi dođe za gospodara, pa izađe jednoga dana i dođe u manastir u kom je bila Marija. I kako je ugleda, srce mu izjede satanska ljubav. Vrativši se kući, on posla pismo igumaniji u kom je stajalo: „Odmah mi pošalji Mariju, jer sam je pogledao i ona je pogledala mene, zavolela me je i zavoleh je.“ Igumanija čita pismo, zove Mariju i kaže joj: „Dete moje, šta si dobro videla na paši, pa si ga pogledala sa ljubavlju? Vidi šta mi ovde piše.“ A Marija joj kaže: „Ja ništa ne znam. Zbog drugoga sam ga pogledala i rekla: ‘Zar će, Bože, ovu slavu, koju ovde ima, ovaj paša imati i u drugom svetu?’ A on me je pogledao sa đavoljom namerom. Da sam htela da se udajem, udao bi me otac moj i uzela bih Hrišćanina.“ Tada otpisa igumanija paši: „Radije ću ti poslati svoju glavu, nego Mariju.“ Paša joj opet napisa pismo: „Ili ćeš mi poslati Mariju, ili ću sam doći po nju i spaliti manastir.“ Kada je to čula, Marija reče igumaniji: „Kada dođu poslanici, pošalji ih u moju keliju i ja ću im odgovoriti.“ Dođoše poslanici u Marijinu keliju i ona ih upita šta žele. A oni joj kazaše: „Poslao nas je paša da te uzmemo, jer je video tvoje oči i poželeo ih.“ Ona im reče da sačekaju dok ne ode u crkvu, a zatim uze nož i tanjir, ode pred Isusa Hrista i kaza: „Gospode moj, dao si mi čuvstvene oči da idem dobrim putem i nije dolično da ja svojom voljom idem na zlo. I pošto će mi ove čulne izvaditi umne, evo gde ih kopam za ljubav Tvoju, kako bih umakla blatu greha.“ I izvadi nožem oko svoje i položi ga na tanjir. Otide i pred Svesvetu, pa izvadi i drugo oko svoje i stavi ga kraj prvog. I tako ih posla paši. A on kada ih vide, obrati mu se odmah satanska žudnja u ganuće, pa se podiže, ode u manastir i zamoli monahinje da ga odvedu da se pomoli Bogu da se Marija isceli. Otidoše svi zajedno i padoše na zemlju da umole Gospoda i Bogorodicu da Mariji vrate vid. I tada se kao munja javi Bogorodica pred Marijom i reče joj: „Raduj se, Marija! Pošto si pre izabrala da izvadiš oči iz ljubavi prema mome Sinu i meni, evo ti ponovo tvoje oči i da ti se više ne dogodi iskušenje.“ A prisutni, gledajući čudo, silno se uzradovaše i proslaviše Boga i Presvetu. Paša ostavi manastiru mnogo zlata, zatraži oproštaj od monahinja, otide i do kraja činjaše dobro, te se i spase.
Čujete li, braćo moja, šta je Marija uradila silom Presvete? Tako i mi treba da poštujemo Presvetu Bogorodicu dobrim delima.
 
Svetitelj se boji sablazni
 
Gospod naš Isus Hristos, braćo moja, uz sva dobra kojima nas poučava u sveštenom Evanđelju, kaže nam i ovo slovo: jao onome čoveku koji sablazni brata svoga i ne zatraži mu oproštaj pre nego što zađe sunce, jer će poginuti. Je li moguće da i ja koji sam ovamo došao nisam sablaznio nikoga od vas? Zato ne možemo učiniti ništa do ovog. Molim vas da vaša blagorodnost kaže tri puta: „Oprosti nam i Bog neka ti prosti.“ A ako hoćete da se obraduje Hristos, da se obraduju Presveta naša Bogorodica i svi Sveti, a da se ogorči đavo, naš neprijatelj, sada dok ste okupljeni recite jedni drugima triput: „Oprostite nam, braćo, i Bog da vam prosti.“
 
Napomene
1 Tj. čini simoniju.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *