POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
POUKA DRUGA
Priča o sejaču
 
„Gle, izađe sejač da seje seme svoje. I dok sejaše, jedno pade kraj puta i bi zgaženo i ptice nebeske Ga pozobaše; a drugo pade na kamen i iznikavši, kad obasja sunce, nemaše vlage i osuši se; a jedno pade među trnje i ono Ga uguši; a jedno pade na zemlju dobru i iznikavši jedno rodi po trideset, jedno po šezdeset, a jedno po sto. To govoreći, kaza: koji ima uši da sluša, neka sluša.“ Ovo piše sveti Apostol i Evangelist Matej u svetom i sveštenom Evanđelju: beše jedan zemljodelac, koji izađe iz svoga doma, uze seme i pođe da ga zaseje u svoje njive. I tamo gde sejaše jedno seme pade na put, drugo na kamen, treće u trnje, a četvrto na dobru zemlju. Ono seme što je palo na put ne niknu, jer je zemlja bila tvrda i ugažena, a dođoše i ptice i pojedoše ga, te put osta besplodan. Drugo seme pade na kamen, gde je imalo malo zemlje, pa niknu, ali čim izađe sunce, nemajući korena, osuši se, pa i to seme osta jalovo. Treće pade među trnje, niknu i ono, ali iziđe trnje i uguši i njega. Ono seme koje pade na dobru zemlju donese ploda – ako bi zasejana jedna oka, donese ih sto. Drugo pade na goru zemlju i donese šezdeset, treće na još lošiju i donese trideset.
 
Tumačenje priče
 
Rekao bih da ste razumeli ovu priču. Ali da biste je razumeli još bolje, ja ću vam još nešto reći, a vi pazite kako slušate reči sveštenoga Evanđelja. Gospod naš Isus Hristos i Bog ima mnoga i različita imena. Zove se Bog, (Sin Božji, Sin Čovečiji, Premudrost, Život, Vaskresenje i Zemljodelac. Gospod je, tako, izašao iz Svoga doma, odnosno iz Očevoga krila, domostrojem Ovaploćenja. Siđe Sin i Slovo Božje i ovaploti se u utrobi Vladičice naše Bogorodice i Svagdadeve Marije, kao savršeni Bog i savršeni Čovek. Sav u utrobi Bogorodičinoj i sav svugdeprisutan. I kao što neki čovek može da bude umom u gradu, a da je sam u svome domu, a opet je i sav um njegov u njegovoj glavi, ako, dakle, čovek koji je sazdanje Božje ima taj dar, zar da Bog ne može da bude sav i na nebesima i svugde drugo? Tako izađe, braćo, Gospod iz Svoga doma i uze seme da seje svoje njive, srca ljudska. Šta je seme? Sveto Evanđelje, vera i krštenje u ime Oca, Sina i Svetoga Duha i ljubav prema Bogu i svojoj braći. A šta je put? To je gordi čovek, koji ima otvrdlo i od životnih briga ugaženo srce; on sluša reč, ali ona ne ulazi u njegovo srce, pa dolaze besovi i otimaju reč Božju i on ostaje bez ploda, odnosno bez duševne koristi. Kamen je srce onoga koji sluša reč Božju i prima je sa radošću, ali ima malo straha od Hrista, pa kako dođe iskušenje, on Ga se odriče i polazi sa đavolom. Trnje je onaj koji sluša reč Božju, ali mu zatim dođu zle strasti i uguše ga, te i on ostane besplodan. Dobra zemlja je savršeni čovek, onaj koji je doneo sto, srednji je koji je doneo šezdeset, a poslednji trideset.
Ali niste shvatili sakriveni smisao priče, valja nam za sve dati po neki primer.
 
Primeri za razumevanje priče
Manasija, car jevrejski
 
U drevna vremena beše jedan car jevrejski po imenu Manasija, koji je narod tištio mnogim mukama. Proroci i učitelji ga savetovahu da vlada narodom sa blagošću, ali on ne slušaše reč Božju i ne pokaja se. I šta učini Bog, gledajući njegovu zlu ćud? On podiže jednoga cara sa istoka, koji zarati sa njim i porobi ga, te ga baci u kazan. A šta uradi Manasija u kazanu? Seti se svojih sagrešenja, pa zaplaka i pomoli se Bogu da ga oslobodi i više neće grešiti. Videvši njegovu dobru nameru, Bog je čuo njegovo pokajanje, primio njegove suze i poslao mu angela da ga oslobodi od opasnosti. Manasija je kasnije prodao svoje stvari i dao ih u milostinju, a sam je otišao da se podvizava celoga života u postu, bdenju, molitvama, te tako otide u raj da se u vekove raduje. Ako, braćo, ima nekoga među vama da je tvrdosrdan kao Manasija, neka se opomene svojih sagrešenja i neka zaplače i neka je uveren da Gospod prima njegovo pokajanje kao i Manasijino.
 
Apostol Petar
 
Da kažemo nešto i o kamenu. Mnogo primera imamo, ali daćemo tek jedan – apostola Petra. U Veliki Četvrtak naveče Gospod, znajući kao srceznalac sve što ima da se zbude, pa i srce jevrejsko i Judino, sede i pouči svete Apostole, otkrivši im smisao mnogo čega. Između ostalog, kaza im i ovo slovo: „Znajte da će Me jedan od vas prodati Jevrejima za trideset dukata, a Jevreji će Me ismejati, izvređati, izbiti i raspeti. Ali vi ne tugujte, jer Ja želim da budem razapet, da bih razapeo greh i đavola i dao Svoj život ljudima, a u treći dan ustaću i obradovati i vas i nebo i zemlju, a najediti ad, Jevreje i đavola. Znajte i to, učenici Moji, da ćete Me tada ostaviti svi i otići.“ A Petar Mu odgovori, te kaza: „Gospode, neka Te se svi i odreknu, Ja Te se nikada ne odričem.“ Gospod mu reče: „Ne hvali se, Petre.“ „Ne, Gospode, ja sam gotov da prolijem i krv svoju zarad Tvoje ljubavi.“ Reče mu Gospod: „Dobro, Petre, vreme će pokazati.“ A Petar kaza: „Ne, Gospode, daleko bilo da Te se ikada odreknem.“ Gospod će na to: „Ti, koji kažeš da Me ljubiš, večeras ćeš Me se odreći. Pre nego što se petao dvaput oglasi, triput ćeš Me se odreći.“ Jer bolje je Gospod znao srce Petrovo, nego on sam. Opet kaže Petar: „Ne, Gospode. Neka Te se svi i odreknu, ja Te se ne odričem.“ Veli mu Gospod: „Kada sunce ogreje žito, a ono se ne osuši, vidi se kako se ukorenilo.“ Tako je i sa Hrišćaninom: kada mu dođe iskušenje i ne odrekne li se Hrista, tada je istinski Hrišćanin.
Dođe čas i Gospod se svojevoljno predade Židovima. Apostoli odmah otidoše, kako Gospod i kaza. Jevreji odvedoše Hrista u palatu Aninu i Kajafinu i počeše da Ga ispituju odakle je. Petar otide i stajaše daleko da vidi stradanja našega Hrista. Dolazi jedan Jevrejin i kaže Petru: „I ti si sa Hristom?“ Petar odgovori: „Ne, ne poznajem Ga.“ Čujete li, braćo moja, šta Petar učini? Odreče se Hrista i podvlasti se đavolu. Prvo je stajao da vidi šta rade Hristu, a onda je gledao kako da pobegne. Dolazi i drugi i kaže Petru: „I ti si sa Hristom?“ Opet će Petar: „Ne znam šta mi govoriš.“ Kako je prišao kapiji da ode, hvata ga još jedan Jevrejin i pita ga: „I ti si Njegov učenik?“ Petar odgovara: „Proklet bio ako znam tog čoveka.“ Čujete li, braćo, kako Ga se on, koji je govorio da će proliti i krv iz ljubavi prema Njemu, sada odriče? I kako je treći put prozborio – o, čuda! – oglasi se petao, kako Gospod i kaza. Čuvši petla, Petar se seti reči Gospodnjih i izađe napolje, pa se gorko zaplaka, i celoga svog života, kad god bi čuo petla, plakao je opominjući se odricanja.
Gospod bi raspet, vaskrsnu u treći dan, javi se mironosnicama i reče im: „Idite i recite Apostolima i Petru da vaskrsnuh i da ih čekam u Galileji.“ Zašto je izdvojio Petra? Da bi ovaj znao da mu je Gospod primio pokajanje i oprostio mu. Apostoli otidoše Hristu i primiše blagodat Svesvetoga Duha. Otide i Petar, ali stajaše pokunjen. Gospod ga upita: „Petre, ljubiš li Me?“ I upita ga to tri puta, kao ispravljenje triju odricanja, te ga tako vrati u njegovo prvo dostojanstvo.
Petar zatim otide na zapad i istok i hiljade ljudi ohristovi, a zatim ga uhvati jedan rimski car i zapovedi mu da se odrekne Hrista i pokloni se idolima. A Petar mu kaza: „Ja Ga se ne odričem.“ Tada ga ovaj razape sa glavom okrenutom nadole, te Petar predade svoju svetu dušu u ruke Hrista našega i otide u raj.
 
Prepodobna Marija Egipćanka
 
A sada da kažemo nešto i o trnju. Prepodobna Marija je kao devojčica od dvanaest godina pala u ruke đavolove. Dan i noć živela je u grehu. Ali milostivi Bog je prosveti da pobegne od sveta i ode u pustinju. Tamo se podvizavala četrdeset godina, očistila se i postala kao angeo. Želeći da joj da pokoja, Gospod joj posla jednog svetog podvižnika, po imenu Zosima, da je ispovedi i da joj da se pričesti Prečistim Tajnama. Ona zatim predade svoju svetu dušu i otide u raj da se raduje sa angelima. Ako neko od vas hoće da bude kao prepodobna Marija, neka ovoga časa zaplače i pokaje se, sada dok još ima vremena, i neka ne sumnja da će se spasiti kao i prepodobna Marija.
 
Sveta Paraskeva
 
A sada da kažemo reč i o dobroj zemlji. Sveta Paraskeva bila je dvanaestogodišnja devojčica i kći od plemenitog roda. Ostavši siroče, podelila je svu svoju imovinu sirotinji i time kupila raj. Lice je ulepšavala suzama, sećajući se svojih grehova. Kao naušnicama, služila se ušima otvorenim za slušanje Svetoga Pisma, kao ogrlicom postovima koji su joj ukrasili vrat tako da je sijala poput sunca. Prstenje su joj bili žuljevi od metanija, a zlatni pojas devstvenost koju je sačuvala u celome životu. Kao haljinu, nosila je stid, a kao pokrivalo strah Božji. Tako se Sveta ukrašavala. A ako ima i ovde neke devojčice koja bi da se ulepša, neka pomisli na ono šta je radila Sveta, pa neka i ona tako čini, ako hoće da se spase. Tako je, braćo, sveta Paraskeva naučila i slova i postala premudrom, a zbog njene čistote Bog ju je udostojio da čini i čuda. Lečila je slepe i gluhe. Vaskrsavala je mrtve. Dvojica Jevreja, čeda đavolova, gledajući Svetu da čudotvori, pozavideše joj i oklevetaše je caru Antoninu kao Hrišćanku. Pozva je, dakle, car sebi i kaza joj da se odrekne Hrista i pokloni bogovima, pa će je načiniti caricom. A Sveta mu odgovori: „Ja nisam bezumna kao ti, da se odreknem svoga Hrista i podvlastim se đavolu; radije ću ostaviti svoj život i otići u smrt. Kamo sreće da i ti ostaviš tamu i dođeš na svetlost“. Čujete li, braćo, sa kakvom smelošću devojčica govori pred jednim carem? Ko u srcu ima Hrista, ne boji se celoga sveta. A ako i mi hoćemo da se ne bojimo ni ljudi ni demona, imajmo Boga u svojim srcima. Car reče Svetoj: „Dajem ti tri dana. Ako me ne poslušaš, uzeću ti život“. A Sveta mu kaza: „Care, to što hoćeš da uradiš za tri dana uradi sada, jer ja se svoga Hrista ne odričem“. Car tada zapovedi da raspale veliku lomaču i da na nju stave veliki kazan pun katrana i sumpora da dobro proključa. Sveta se obradova gledajući kazan, jer je htela da pođe iz ovoga lažljivog sveta i uđe u onaj istiniti i vekoviti. Car naloži da Svetu stave u kazan da izgori. Ona se oseni krsnim znakom i uđe unutra. Car počeka dva-tri sata i videvši da Sveta ne izgara, upita je: „Paraskevo, zašto ne goriš?“ Sveta mu odgovori: „Jer me Hristos orosi.“ Car joj reče: „Prsni i mene da i ja vidim peče li.“ Sveta zahvati obema rukama i baci mu u lice i odmah – o, čuda! – car oslepe i odra mu se koža sa lica. On povika: „Velik je Bog hrišćanski i u Njega i ja verujem. Hajde napolje da me krstiš.“ Sveta izađe i krsti cara sa svima njegovim. Njoj je kasnije drugi car odrubio glavu, a ona otide u raj da se u vekove raduje. Ova svetiteljka je, po reči Gospodnjoj, donela stotinu.
 
Sveti bračnici (Andronik i Atanasija)
 
Recimo i o onome koji je doneo šezdeset. Devetoga oktobra naša Crkva slavi svetoga Andronika sa suprugom mu Atanasijom. Njih je Bog darovao dvama sinovima i u jedan dan umreše obojica. Dok je Atanasija plakala za svojim čedima, dođe angel Gospodnji i reče joj: „Atanasija, zašto plačeš? Tvoja se deca raduju u raju, a ti ćeš im se radovati o Drugom Dolasku, nemoj tugovati.“ I tako je uteši. Tada Atanasija kaza Androniku: „Gospodaru, hiljade ljudi i žena sačuvali su devičanstvo u celom životu. Mi smo se venčali i uživali u telesnom. Hoćemo li da postanemo kaluđeri, pa da obdelavamo i dušu, da odemo i u raj?“ A blagosloveni Andronik joj odgovori: „Neka bude, sestro moja, volja Božja.“ I od toga časa njih su dvoje živeli kao brat i sestra. Podelili su svoje imanje, oboje otišli u manastir, zamonašili se, proživeli u postovima i lišavanjima i otišli u raj. Oni su doneli po šezdeset, jer razume se da su ispod Svete Paraskeve. A ako ko i od vas želi da donese šezdeset, neka se podvigne kao sveti Andronik i sveta Atanasija i biće spasen.
 
Mnogodetni Jovan
 
Ako ne možete da donesete ni šezdeset, ugledajte se na onoga koji je doneo trideset. Na istoku beše jedan sveštenik po imenu Jovan, koji beše ženjen. On i žena mu imali su dvadesetoro dece. Jednoga dana dođe u sveštenikovu kuću Vladika, gleda decu i pita čija su. „Moja“, odgovori sveštenik, „Bog mi ih dade.“ Vladika ga upita: „Koliko si godina oženjen?“ „Osamnaest“, kaže sveštenik. Na to mu reče Vladika: „Za osamnaest godina imaš dvadesetoro dece? Tebe treba raščiniti.“ Sveštenik mu odgovori: „Ispovediću ti se, moj Vladiko, pa ako nađeš da je blagosloveno što kaza, nego bude kako Bog zapoveda.“ Poče sveštenik, pa veli: „Ja sam, Vladiko, naučio grčka slova, sa osamnaest godina postao sam čtec, sa dvadeset i pet đakon, sa trideset jerej, a da nisam dao ni jedan jedini dukat za to. Oženio sam se po Božjim zakonima. Prvo smo se moja popadija i ja ispovedili, otišli smo u crkvu i venčali se, zatim smo se pričestili Prečistim Tajnama i posle tri dana se spojili. A kada je začela, razdvojili smo se dok nije rodila. Kada prođe četrdeset dana, opet smo se spojili i opet razdvojili i tako dobismo dvadesetoro dece, Visokopreosvećeni.“ Vladika mu reče: „Da ti je prosto i blagosloven bio. I da ih dobiješ i pedesetoro i sto.“ Tako je blagosloveni Jovan svoju decu naučio slovima, vaspitao ih dobrim savetima, pa i ovde prožive dobro, a otide i u raj. On je taj koji je doneo trideset. Hoćeš li i ti, brate, da doneseš trideset? Ugledaj se na popa Jovana dok imaš vremena.
To je tumačenje priče. Put su Jevreji koji su za pakao. Kamen su nečastivi. A dobra zemlja su blagočastivi i pravoslavni Hrišćani, koji se spasavaju. Ali kako se spasavaju? Svako onim što je učinio. Ako je to dobro, odlazi u raj, ako li je zlo, u preispodnju.
 
 

 
 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *