POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
POUKA PRVA
Očovečenje Boga Slova
 
Gospod naš Isus Hristos i Bog, braćo moja, preslatki gospodar i Vladika, tvorac Angela i sve umne i čulne tvari, pokrenut velikom ljubavlju prema rodu našem, uz bezbrojne blage darove što nam dade i daruje svakoga dana i časa i trena, blagoizvole da postane i savršen čovek od Svesvetoga Duha i prečiste krvi Vladičice naše Bogorodice i Svagdadeve Marije, kako bi nam dao da se izbavimo iz ruku đavolovih i učinio nas sinovima i naslednicima Carstva Njegovoga, da bismo se svagda radovali u raju sa Angelima i da ne bismo goreli sa nečastivima i đavolima.
 
Delo apostolsko
 
Kao što neki gospodar drži vinograde i njive, tako i Gospod kao vinograd drži celi svet. On uze dvanaestoricu Apostola i dade im blagodat Svoju i blagoslov Svoj, poslavši ih u svet da nauče ljude kako da i ovde žive dobro, u miru i ljubavi, a da i posle odu u raj, da se vavek raduju. Posla ih da nauče ljude da se kaju, veruju i krštavaju u ime Oca, Sina i Svetoga Duha i imaju ljubav prema Bogu i bratu svome. I u koju god da zemlju odu Apostoli i ljudi ih prime, Gospod im je poručio da blagosiljaju tu zemlju. A u koju zemlju odu, a ne prime ih, Gospod im je poručio da otresu i prah i odu. Tako su Sveti Apostoli, primajući blagodat Svetoga Duha, kao mudre i verne sluge Hrista našega, poput munje hitali celim svetom. Tom su blagodaću lečili slepe i gluhe, gubave i demonizovane i, što je veće od svega, imenom Hristovim zapovedali su i mrtvima i oni vaskrsavahu. I kud god su išli Apostoli a ljudi ih primahu, oni su od njih pravili Hrišćane, rukopolagali arhijereje i jereje, sastavljali Crkve i blagosiljali zemlju tu, te ona postajaše jedan zemaljski raj, radost i veselje, prebivalište Angela, prebivalište Hrista našega. A kuda su, pak, odlazili, a ljudi ih ne primahu, Gospod im je zapovedio da otresu i obuću svoju i na toj zemlji ostajaše kletva a ne blagoslov, te to beše prebivalište đavola, a ne Hrista našega.
 
Njegovo poreklo i poslanje
 
Dolično je i blagosloveno da učitelj, kada želi da pouči, ispita prvo kakvi su mu slušaoci, a slušaoci da ispitaju kakav je učitelj. I ja, braćo moja, koji sam udostojen te stupih na ovo sveto mesto apostolsko blagoutrobijem Hrista našega, ispitah vas i saznah kako blagodaću Gospoda našega Isusa Hrista i Boga niste Heleni1, niste nečastivi, jeretici, bezbožnici, nego ste blagočastivi pravoslavni Hrišćani, verujete i kršteni ste u ime Oca i Sina i Svetoga Duha i čeda ste i kćeri Hrista našega. I ne samo da nisam dostojan da vas poučim, nego ni noge da vam celivam, jer svako od vas skuplji je od celoga sveta. A treba da i vi i blagorodnost vaša znate i o meni, jer znam kako vam govore razno, pa želite li da saznate svu istinu, ja ću vam je kazati. Moja lažna otadžbina, zemna i sujetna, od svete je Arte i iz oblasti Apokura.2 Otac moj, mati moja, moj rod bili su blagočastivi pravoslavni Hrišćani. I ja sam, braćo moja, čovek grešan, gori od svih; ali sluga sam Gospoda našega Isusa Hrista raspetoga i Boga. Nije da sam dostojan biti slugom Hristovim, nego mi Hristos moj snishodi blagoutrobijem Svojim. U Hrista našega, dakle, braćo moja, verujem, Njega slavim i klanjam Mu se. Hrista našega molim da me očisti od svakoga sagrešenja duševnog i telesnog. Hrista našega molim da me osnaži da pobedim tri neprijatelja: svet, plot i đavola. Hrista našega molim da me udostoji da prolijem i ja svoju krv za ljubav Njegovu, kao što je i On prolio Svoju ljubavi moje radi. I kada bih mogao, braćo moja, i na nebo da se uspnem i da viknem veleglasno, da objavim celome svetu kako je jedino naš Hristos Sin i Slovo Božje i Bog Istinski i život sviju, učinio bih to. No pošto ne mogu da učinim toliko mnogo, činim ovo malo i putujem od mesta do mesta i poučavam svoju braću po meri svojih moći, ne kao učitelj, nego kao brat. Jedini je učitelj naš Hristos.
 
Poziv na propoved
 
Šta me je pobudilo, braćo moja, želim da vam otkrijem. Polazeći iz svoje otadžbine pre pedeset leta, obišao sam mnoga mesta, tvrđave, zemlje i sela, pa i Konstantinov Grad, a najviše proboravih na Svetoj Gori, sedamnaest godina, i plakah nad svojim gresima. Uz nebrojene darove kojima me darova Gospod moj, udostojio me je da naučim i nešto jelinske pismenosti, te postadoh i kaluđer.
Ispitujući Sveto i Svešteno Evanđelje, nađoh da je preispunjeno mnogog i svakojakog smisla – naiđoh na sve same bisere, dijamante, na riznicu, blago, na radost, veselje i život večni. Izmeću ostaloga, nađoh i ovo slovo gde Hristos naš kaže kako nijedan Hrišćanin, čovek ili žena, ne treba da se stara jedino za sebe sama kako da se spasi, nego da se postara i za svoju braću da ne poginu. Dok slušah i ja, braćo moja, to preslatko slovo gde naš Hristos veli da se brinemo i o svojoj braći, ono me izjedaše u srcu tokom nekoliko godina, kao crvić koji razjeda drvo, te se premišljah u svojoj neukosti šta da činim. Posavetovao sam se sa svojim duhovnim ocima, arhijerejima i patrijarsima, otkrio im svoje pomisli da je možda bogougodno da se poduhvatim takvoga dela i svi me potakoše da to i učinim, rekavši mi da je to delo dobro i sveto. Tako, obodren Najsvetijim kir Sofronijem, Patrijarhom – da nas sakloni njegova molitva – i primajući njegove svete blagoslove, ostavih svoje blagouspevanje, sopstveno dobro, pa iziđoh da putujem od mesta na mesto i poučavam svoju braću.
 
Nesrebroljubivi propovediik
 
Kada započeh poučavanje, došla mi je jedna pomisao dok sam putovao – pomisao da tražim novac, jer bejah srebroljubiv i groševi mi behu dragi, ali dukati još i više, jer ne bejah kao vaša blagorodnost koja to prezire (ili se može biti varam?). Ispitujući ponovo Sveto i Svešteno Evanđelje, nađoh i drugo mesto gde naš Hristos kaže kako na dar mi dade blagodat Svoju, dar da predajem i ja svojoj braći, dar da poučavam, dar da savetujem, dar da ispovedam, pa ako zatražim da primim išta za svoju pouku, bilo mnogo ili malo, pa makar i jedan jedini dinar, On će me usmrtiti i smestiti u preispodnju.
Dok slušah, braćo moja, to preslatko slovo gde naš Hristos veli da na dar služimo svojoj braći, isprva mi se učini teškim, ali docnije se osladi kao med i vosak i ja proslavih i slavim po hiljadu puta Hrista svoga gde me sačuva od strasti srebroljublja. Zato blagodaću Gospoda našega Isusa Hrista raspetoga i Boga nemam ni kese, ni doma, ni kovčežića, niti druge rase do ove koju nosim, nego još molim Gospoda svoga da me do kraja moga života udostoji da ni ne steknem kesicu, jer kad počnem da dobijam novac, smesta ću izgubiti svoju braću, a ne mogu imati i jedno i drugo: ili Bog ili đavo.
 
Sveta Trojica – Slatko propovedanje Pravoslavlja
 
Dolično je i blagosloveno, Hrišćani moji, kako saznajemo iz Svetoga Evanđelja i Božanstvenih Pisama, da pouku započnemo Bogom, a kada okončamo, da Bogu i zablagodarimo. Nije da sam ja dostojan da pominjem ime Boga svoga, nego mi Bog snishodi blagoutrobijem Svojim.
Ostavimo stoga, braćo moja, brbljanja nečastivih, jeretika i bezbožnika i govorimo samo ono čime je Duh Sveti osvetlio svete Proroke, Apostole i Oce naše Crkve, te nam napisaše šta nam napisaše. A opet ni to nije moguće sve reći – treba nam za to vremena i vremena – nego tek ponešto što nam se učini najnužnijim. A ko je željan nauke, neka zatraži da sazna i ostalo. Svedobri, dakle, braćo moja, i mnogomilostivi Bog je jedan i ko kaže da ima mnogo bogova, đavo je. On je i Trojica, Otac, Sin i Sveti Duh: jedna priroda, jedna slava, jedno carstvo, jedan Bog. On je nepojaman, Gospod neispitivi, svesilan, sav svetlost, sav radost, sav sažaljivost, sav ljubav. Nemamo nikakvoga primera da uporedimo Svetu Trojicu, jer Je i nema druge u svetu. Ali da naš um dobije malu pomoć, neke primere navode bogoslovi Crkve. Uz ostale, oni nam pominju i Sunce. Svi znamo da je Sunce jedno, jedan je i Bog. I kao što Sunce osvetljava ovaj čulni svet, tako i Sveta Trojica, Bog, osvetljuje umni. Rekosmo, braćo moja, kako je sunce jedno, ali ujedno je i trojno. Ima zrake, koji dolaze do naših očiju kao niti; ima i svetlost, koja se prostire po celom svetu. Sa suncem poredimo Bespočetnoga Oca, sa zracima Sapočetnoga Sina, a sa svetlošću Jednosušni Duh. Postoji još jedan način da pojmite Svesvetu Trojicu. Kako? Da se čisto ispovedite, da se pričestite Neporočnim Tajnama sa strahom i blagočašćem i tada će vas prosvetliti blagodat Svesvetoga Duha da razumete bolje.
Tu Svesvetu Trojicu mi blagočastivi i pravoslavni Hrišćani proslavljamo i Njoj se klanjamo. To je istiniti Bog i van Svete Trojice svi koji se zovu bogovima demoni su. I ne samo da mi verujemo, slavimo i klanjamo se Svetoj Trojici, nego kao zvezde nebeske i kao pesak morski brojni Proroci, Apostoli, Mučenici i Podvižnici proliše krv ljubavi radi Svete Trojice i kupiše raj da se svagda u njemu raduju. Tako se i muževi i žene odrekoše sveta, otidoše u pustinju i podvizavahu se celoga svoga života i otidoše u raj. Tako i muževi i žene življahu u svetu u celomudrenosti i devstvu, u postu, molitvama, milosrđu, dobrim delima, pa proživeše i ovde dobro, i otidoše u raj da se zanavek raduju.
 
Sveprisutnost Božja
 
Nema mesta na kom nema Boga. Treba da i mi, blagočastivi Hrišćani, kada želimo da učinimo neki greh, pomislimo da je Bog u našem srcu, da je sveprisutan i da nas gleda, da se postidimo Angela, Svetih i pre svega angela čuvara svoje duše, koji nas posmatra. Od maloga deteta sramimo se kada činimo greh, pa kako da se ne stidimo tolikih Svetih i Angela?
 
Ljubite Boga
 
Svedobri i mnogomilostivi Bog, braćo moja, ima mnoga i razna imena. Zove se svetlošću, životom i vaskrsenjem. Ali prvo ime Boga našega je ljubav. I mi, želimo li da i ovde proživimo dobro, da odemo i u raj i da zovemo svoga Boga ljubavlju i Ocem, treba da imamo dve ljubavi: ljubav prema Bogu i prema svojoj braći. Nama je prirođeno da imamo te dve ljubavi, mimo prirode je da ih nemamo. I kao što su lastavici potrebna dva krila da bi letela vazduhom, tako su i nama potrebne te dve ljubavi, jer bez njih nam je nemoguće spasiti se. A prvo smo dužni da ljubimo svoga Boga, jer On nas je ovde kao privremenim prebivalištem darovao tolikom zemljom, tolikom silom bilja, izvora, reka i mora, vazduhom, danom, noću, nebom i suncem. Za koga je sve to stvorio, ako ne za nas? I šta je zatražio zauzvrat? Ništa. Sve dade na dar. Načini nas ljudima, a ne životinjama. Učini nas blagočastivim pravoslavnim Hrišćanima, a ne beščasnim jereticima. Mada i grešili po hiljade puta u času, On nas kao otac miluje i ne uzima nam život da nas ne bi smestio u preispodnju, nego otvorenoga zagrljaja čeka kada ćemo se pokajati, manuti se zla i činiti dobro, ispovediti se, čekajući da se ispravimo, da nas obgrli i smesti u raj da se vavek radujemo.
Ne treba li onda da tog preslatkog Boga i Vladiku i mi ljubimo, da prolijemo i krv hiljade puta ljubavi Njegove radi, kako je i On izlio Svoju iz ljubavi prema nama? Čoveka koji te zove u svoj dom i želi da te ugosti čašom vina ti ćeš se svagda u celome svome životu stideti i poštovati ga. A ne treba li da poštuješ Boga i da se sramiš Njega Koji te je darovao tolikim dobrom i raspeo se iz ljubavi prema tebi? Koji se otac ikada raspeo zarad svoje dece? A preslatki naš Isus Hristos proli Svoju krv i otkupi nas iz ruku đavolovih. Ne treba li onda i mi da ljubimo svoga Hrista? A mi ne samo da Ga ne ljubimo, nego Ga još i svakodnevno vređamo gresima koje činimo. Pa koga biste, braćo moja, želeli da ljubimo? Da ljubimo đavola, koji nas je izveo iz raja i uveo u ovaj prokleti svet gde stradamo od tolikoga zla? A đavo takvo proizvoljenje ima, da kada bi samo mogao, ovoga bi nas časa sve ubio i poslao u preispodnju. Pitam vas sada, braćo moja, da mi kažete: zar nam ne valja mrzeti đavola, našega krvnika, a ljubiti Boga, našega Tvorca, našega Sazdatelja? – Valja, Sveti Božji. – Pravo kažete, neka me sakloni molitva vaša, i ja to kažem, ali i Bogu je potrebno smestište da počine. A šta je to? Ljubav. Imajmo, stoga, i mi ljubav prema Bogu i svojoj braći. I tada će doći Bog naš i obradovati nas i u srce naše nasaditi život večni, te ćemo i ovde dobro proći, i u raj otići da se svagda radujemo.
 
Ljubite bližnjega
 
Mi ne samo da nemamo ljubav, nego imamo mržnju i vraždu u svojim srcima i mrzimo svoju braću. Dođe lukavi đavo, ogorči nas i u dušu nam uvede smrt, te i u ovom sujetnom životu prođemo loše, i odemo u preispodnju da u njoj navek gorimo.
Prirodno je da ljubimo svoju braću, jer jedne smo prirode, imamo jedno krštenje, jednu veru, istim Neporočnim Tajnama se pričešćujemo, u nadi da ćemo u istom raju blagovati. Srećan je onaj čovek koji se udostojio da primi u srce svoje te dve ljubavi, ljubav prema Bogu i prema svojoj braći. Jer ko god ima Boga u srcu svome, taj ima sva dobra i ne trpi da čini greh. A ko nema Boga u srcu, ima đavola i čini sva zla i sve grehe. Hiljade hiljada dobara da činimo, braćo moja, da postimo, molimo se, dajemo milostinju, pa i krv svoju da prolijemo za našega Hrista, nemamo li te dve ljubavi, nego imamo mržnju i vraždu prema svojoj braći, sva ta dobra koja činimo od đavola su i vode nas u preispodnju. Dobro, kažete vi, zar da sa to malo vražde što imamo prema svojoj braći, kraj svega dobra što činimo, idemo u preispodnju? Da, braćo moja, jer ta je vražda jed đavolji. I kao što u sto oka brašna stavimo malo kvasca, a on ima toliku silu te podigne sve testo koliko god da ga je, tako i vražda. Sva dobra koja učinismo ona premetne i učini otrovom đavoljim.
A kako vi, Hrišćani moji, ovde živite? Imate li ljubav među sobom? Želite li da se spasete, ništa drugo ne tražite u ovome svetu do ljubavi. Ima li koga ovde od vašega blagorodstva da ima tu ljubav prema svojoj braći? Neka ustane da mi to kaže, da ga i ja blagoslovim, pa da pozovem i ostale Hrišćane da mu oproste, da dobije oproštaj koji da je dao hiljadu dukata ne bi našao. – Ja, Sveti Božji, ljubim Boga i svoju braću. – Dobro, dete moje, da si blagosloven. Kako ti je ime? – Kosta. – Kojim se zanatom baviš? – Čuvam ovce. – Meriš li sir kada ga prodaješ? – Merim ga. – Ti si, dete moje, naučio da meriš sir, a ja da merim ljubav. Usteže li se vaga pred svojim gazdom? – Ne. – Sada ću i ja da izmerim tvoju ljubav i ako je prava i zdrava, blagosloviću te i sam i pozvati i sve Hrišćane da ti proste. Kako da ja znam, dete moje, kako voliš svoju braću? Ja sada, dok putujem, i poučavam po svetu, mogu da kažem da kir Kostu ljubim kao oči svoje. Ali ti u to možeš da ne veruješ. Hoćeš prvo da me probaš i onda ćeš poverovati. Ja imam hleba da jedem, ti nemaš. Ako li dam komad i tebi koji nemaš, tada pokazujem da te volim. A ako ja pojedem ceo hleb, dok ti gladuješ, šta pokazujem? Da je moja ljubav prema tebi lažna. Imam dve čaše vina da popijem, a ti nijednu. Dam li ti i tebi da od moga vina piješ, pokazujem da te ljubim. A ako li ti ne dam, tu ljubavi nema. Žalostan si? Umre ti majka, otac tvoj. Ako dođem da te utešim, istinska je ljubav moja. A ako ti plačeš i tuguješ dok ja jedem, pijem i veselim se, lažna je moja ljubav. Voliš li ono siroto dete? – Volim. – Da ga voliš, dao bi mu košuljicu jer je nago, pa da se i ono pomoli za tvoju dušu. To je istinska ljubav, a ova sada je lažna. Nije li tako, Hrišćani moji? Sa lažnom ljubavlju ne idemo u raj. A sada ako hoćeš da pozlatiš svoju ljubav, idi i obuci sirotu decu i onda ću pozvati Hrišćane da ti oproste. Hoćeš li učiniti to? – Učiniću. – Hrišćani moji, Kosta je razumeo kako je ljubav koju je do sada imao bila lažna i hoće da je pozlati, da odene sirotu decu. Pošto smo ga poučili, molim vas da za kir-Kostu kažete triput: Bog da mu oprosti i pomiluje ga.
 
Božansko stvaranje
Deset činova angela
 
Sveblagi i mnogomilostivi Bog jeste i zove se ljubavlju. On jeste i zove se Trojicom. Poveden Svojim blagoutrobijem, Gospod prvo stvori deset činova angela. Angeli su ognjeni duhovi, neveštastveni, kao i naša duša. Svaki čin je kao zvezde nebeske. Ko je pokrenuo Boga te ih stvori? Njegovo blagoutrobije. I mi, braćo moja, hoćemo li da zovemo Boga ocem, treba da budemo milostivi, da činimo da nam se braća raduju i onda tek možemo da nazovemo Boga ocem: „Oče naš Koji si na nebesima…“ A ako smo nemilostivi, kamenosrdni i jedimo svoju braću, te im unosimo smrt u srca, ne treba da ocem zovemo Boga, nego đavola, jer đavo hoće da mi svoju braću ozlobljujemo, a ne Bog.
I tako, braćo moja, prvi čin među angelima pao je u gordost i zaiskao da se proslavi jednako koliko i Bog. Od svetlog i preblistavog angela postao je najmračniji đavo i neprijatelj ljudi. I kada čujemo za đavola, da imamo na umu da je on nekada bio prvi među angelima. On je taj što navodi ljude da se gorde, da zavide, da kradu. To je onaj što ulazi u umrlog, te ovaj izgleda kao živ, pa ga zovu vampirom. To je onaj što ulazi i u živa čoveka i uzima lik Hrista, Svesvete ili nekog sveca, pa taj jurca na sve strane kao besoiman ili govori kako tvori čudesa. Đavo je taj što ulazi u čoveka, pa ovaj mesečari i demonizuje se. I neka je proslavljen Bog Koji nas darova trima oružjima kojim možemo da ratujemo protiv ovoga. Ako je ovde među vama neko ko se demonizuje, a hoće da sazna koja su lekarstva, neka zna da su laka: ispovest, post i molitva. Što se više čovek ispoveda, posti i moli, više se i đavo sažiže i beži.
Kada je od angeoske slave prvi čin otpao i kada od njega postadoše demoni, ostalih devet činova smiriše se i padoše, poklonivši se Svesvetoj Trojici, te stadoše na svoje mesto večne radosti. I mi, braćo, treba da mislimo o tome koliko je zlo gordost. Ona je nizvrgla đavola sa visine angeoske slave i dala mu da večno gori u preispodnjoj, a smirenje je Angele podiglo na nebesa da se svagda raduju slavi Svete Trojice. Valja nam još da pomislimo kako svedobri Bog mrzi gordog i ljubi smernog. I ne samo Bog, nego i mi kada vidimo koga smernog, gledamo ga kao angela, hoće nam se da otvorimo i srce svoje pa da ga smestimo unutra. A kada vidimo koga gordog, gledamo ga kao đavola, te i lice odvraćamo svoje da ga ne vidimo. Bežimo zato, braćo moja, od gordosti, jer ona je prva kći đavolova, ona je put koji nas vodi u pakao, a imajmo smirenje, jer ono je angeosko, ono je put koji nas vodi u raj. A kakvi ste vi ovde? Volite li smirenje ili gordost? Koji voli smirenje neka ustane da mi to kaže, pa da ga blagoslovim. – Ja, Sveče Božji, volim smirenje. – Skini svoje haljine, obuci se u rite i vrati se na trg. Nećeš? Stidiš se? Uradi onda nešto drugo. Obrij pola brka i izaći na pazar. Ni to nećeš? Ne kažem ovo samo tebi, nego i drugima da čuju – ne govorite da ste smireni. Vidite li i mene sa ovom bradom? Puna je gordosti i neka tu gordost Gospod iskoreni iz naših srca. Hrišćaninu su potrebna dva krila da poleti i uđe u raj – smirenje i ljubav.
 
Stvaranje sveta
 
Kada je otpao prvi čin i od njega postadoše demoni, zapovedi svedobri Bog i nastade ovaj svet. A od vremena kada je stvorio svet ima 7288 godina3. Ovaj je svet kao jaje i kao što je žumance u sredini jajeta, tako i zemlja, Gospodom stvorena, stoji a da nije blizu ničemu drugom. I kao što je belance svuda okolo žumanca, tako je i vazduh oko zemlje. A kao što je okolo ljuska, tako je nebo oko zemlje. Sunce, mesec i zvezde postavljeni su na nebu. Zemlja je okrugla i kuda ode sunce, tamo bude dan, a noć je zemljina senka. Nama je ovde sada veče, a na drugom mestu je zora. I kao što su ljudi ovde na zemlji, tako je i sa donje strane zemlje. Zato su uzakonili sveti Oci da za Svetlu Nedelju bojimo jaja u crveno, jer crveno označava svet, crvena je boja krvi Hrista našega, što je proli na Krstu osveštavši celi svet. I mi treba da se radujemo i veselimo po hiljadu puta, jer proli Hristos Svoju krv i otkupi nas iz ruku đavolovih, ali i da plačemo i tužimo, jer naši gresi raspeše Sina Božjeg, Hrista našega.
Zapovedi Bog i nastadoše sedam dana. On prvo stvori Nedelju i zadrža je za Sebe. Drugih šest dana On nam darova da radimo radi ovih lažnih zemaljskih stvari, a u Nedelju nam zapovedi da počinemo i da idemo u hramove da slavimo Boga svoga, da stojimo sa strahom, da slušamo Sveto Evanđelje i druge knjige naše Crkve. Šta nam poručuje Hristos da činimo? Da mislimo na svoje grehe, na smrt, pakao, raj, na svoju dušu koja je dragocenija od celoga sveta, da jedemo i pijemo koliko nam je dovoljno, a ostatak vremena da provodimo baveći se svojom dušom tako da je unevestimo Hristu našem. Tek onda dolikuje da se zovemo ljudima i zemnim angelima. A ako gledamo kako da jedemo, kako da pijemo, da grešimo, da ukrasimo ovo prljavo telo koje će sutra izjesti crvi, a ne gledamo dušu kojoj nema smrti, ne priliči nam da se zovemo ljudima, nego životinjama. Porobite, zato, telo duši i onda ćete se zvati ljudima.
U prvi dan zapovedi Bog i bi svetlost. U ponedeljak postadoše nebo, zemlja, vode, vazduh i ostalo. U utorak niknuše trave i bilje. U sredu se pojaviše sunce, mesec i zvezde. U četvrtak more, ribe i ptice. U petak zapovedi da zemlja da sve životinje.
 
Stvaranje čoveka
 
Čoveka i žene ne beše u svetu. Bog uze kal od zemlje i sazda čoveka kao mi što smo, te duhnu i darova mu dušu besmrtnu. I kao što mi ljudi uzimamo brašno i vodu, pa ih umesimo i napravimo hleb, tako učini i Bog. Da razmislimo o tome šta su telo i duša. Telo je prah i sutra će ga izjesti crvi, a dušino je da se svagda raduje u raju, ako čini dobro, ili da gori u paklu, ako čini zlo. Ovo telo što vidite, braćo moja, haljina je duše. Duša je čovek, duša je ono što gleda, čuje, govori, hoda, što uči nauke, daje život telu i ne daje mu da se usmrdi. A kada duša izađe, telo se usmrdi i prekrije crvima. Telo ima oči, ali ne vidi. Ima uši, ali ne čuje. Tako je i sa ostalim čulima tela. Sva delaju zarad duše.
– Oplakujete li mrtvaca? – Oplakujemo. – Sigurno bolujete za njim. Koliko ga dana čuvate? – Dva, tri sata. – Toliku li ljubav imate prema nesrećniku? Od danas nemojte da ga sahranjujete, nego ga čuvajte dvadeset četiri sata. Pa da se okupite svi, i mali i veliki, i da mislite na njega, jer od smrti nema boljega učitelja. I nemojte oplakivati mrtve, jer škodite i sebi i njima. A vi, žene, koje nosite prljave povezače, da ih bacite.
Kada je stvorio čoveka, uze Bog svedobri jedno rebro od njega i načini ženu, te mu je dade za druga. Bog ženu učini ravnom mužu, a ne nižom od njega. A kako vi ovde držite svoje žene? – Za niže. – Ako, braćo moja, hoćete da budete bolji od žena, treba da tvorite i dela bolja nego one. A ako žene tvore bolja i odu u raj, a mi u preispodnju, koja nam je korist? Mi smo muževi, a činimo gore. Gledam tu dok putujem i poučavam: kažem slovo ženama o tome kako treba da bace izlišne naušnice i prstenje i one me odmah poslušaše. Samo ih gledam kako hitaju da se ispovede. Kažem slovo i muževima. Prirodno je za čoveka da mu u pedesetoj izlazi brada, a ja ovde vidim i šezdesetogodišnjake i osamdesetogodišnjake da se još briju. Nije vas sram da se brijete? Da možda Bog nije znao šta radi kada vam je dao bradu? I kao što je nedolično da se starica ukrašava i boji lice, tako je neumesno i starac da se brije. Šta je potrebno žitu kada sazri i pobeli? Žetva. Tako i čovek, kada sazri i pobeli, šta nagoveštava? Smrt. Ima li ikoga ovde ko bi hteo da pusti bradu? Neka ustane da mi to kaže, pa da se zbratimimo, da ga blagoslovim i ja, a da pozovem i sve Hrišćane da mu proste. – Ja, učitelju. – Dobro, neka te Bog blagoslovi. Molite Boga za mene grešnoga, da se molim i ja za vas koliko sam živ. Hoćete li? – Hoćemo, Sveti Božji. – Molim vas, Hrišćani moji, da kažete svima koji puštaju bradu triput: Bog da vam prosti i pomiluje vas. Neka zatraži i vaša blagorodnost oproštaj i da Bog da te da vas prosvetli i da kao što ste pustili bradu, otpustite i svoje grehe. A vi, mladi, da ih poštujete. Nađe li se neki tridesetogodišnjak da je pustio bradu, a da ima nekih od pedeset ili šezdeset ili sto da se briju, da stavite toga što je pustio bradu da bude više od toga što se brije i u crkvi i za trpezom. Ne kažem vam opet da će vas brada odvesti u raj, nego dobra dela. Ali neka su vam i haljine smerne, i jelo vaše i piće vaše i celokupno ophođenje vaše da je hrišćansko, da dajete dobar primer i drugima.
Čovek je, braćo, rodio ženu od svoga rebra bez žene i opet postao ceo. Ona je pozajmila rebro od čoveka i zadužila se za njega. Rodilo se kao zvezda nebeskih žena u svet, ali se nijedna ne nađe dostojna da rodi čoveka, da plati za rebro kojim bi zadužena, do Vladičice Bogorodice, koja zbog svoje čistote bi udostojena, te rodi preslatkoga Hrista od Duha Svetoga, bez muža, kao devica i opet ostajući devica, pa plati ono rebro.
Čujete li, braćo, kakve radosne tajne ima naša Crkva? Ali one su sakrivene i valja ih otkriti. Zato svi treba da naučite slova i da poznate put kojim hodite. I ti, čoveče, ne treba da postupaš sa svojom ženom kao sa robinjom, jer ona je stvorenje Božje kao i ti. Jednako se Bog raspeo tebe radi, koliko i radi nje. Ocem zoveš Boga, Ocem Ga zove i ona. Imate jednu veru, jedno krštenje. Nije ona Bogu manja od tebe. Zato je On i stvori od sredine čovekove, da bi muž bio kao glava, a žena telo. Zato je nije napravio od glave, da ne bi prezirala muža. Tako je isto nije napravio ni od nogu, da muž ne bi prezirao nju.
Nazva Bog čoveka Adam, a ženu Eva. Načini On i raj na istoku, na mestu punom radosti i veselja. Za njih tamo ne beše ni gladi, ni žeđi, ni bolesti, ni žalosti. Bog ih ukrasi sa sedam darova Svesvetoga Duha i uvede u raj da se raduju kao angeli. I reče Bog Adamu i Evi: „Eto gde sam vas učinio ljudima, sjajnijim od sunca. Uveo sam vas u raj da se radujete svim dobrima rajskim. Ali da biste znali da vam je Tvorac i Sazdatelj Bog, dajem vam jednu zapovest. Samo od jedne smokve ne jedite ploda. Znajte i to da ćete, ako prestupite Moju zapovest i jedete, umreti.“ I tako ih ostavi Bog u raju, gde se radovahu kao angeli. Zato ih Bog ukrasi i stidom, da ih stid čuva od svakoga greha, a ponajviše ženu. Zato, Hrišćani moji i kćeri Hrista moga, koliko možete pokrivajte se stidom i bićete kao zlato.
 
Pad čovekov
 
I tako, braćo moja, gledajući dobromrzac đavo veliku slavu koju su Adam i Eva dobili od Boga, pozavide im. I šta učini? Znajući, budući lukavi duh, da se žena lakše da prevariti nego čovek, smisli da će, prevari li ženu, kroz nju lako prevariti i muža. I uđe u zmiju, ode Evi i kaza joj: „Šta vam reče Bog da radite ovde u raju?“ A Eva će: „Bog nam reče da jedemo od svakog dobra rajskog, a samo od jedne smokve da ne jedemo plodove, jer ćemo u dan u kojem prestupimo zapovest umreti.“ Đavo joj odvrati i reče: „Nećete umreti, nego ćete, budete li jeli, postati slični Bogu, pa vam je zato On to zabranio. Uzmi zato, jedi ti prva, navedi i svoga muža da jede, pa ćete postati bogovi.“ Žena uze i jede, navede i svoga čoveka, te jede i on. I kako oboje okušaše, obnažiše se od sedam darova Svetoga Duha i stekoše glupost i strah. Čovek, braćo moja, koji čuva zapovesti Božje umudruje se i ne boji se čitavoga sveta. Drugi, opet, koji ne čuva zapovesti Božje, postaje nerazuman, boji se i sopstvene senke, pa makar bio i car kojem je ceo svet u vlasti. Pazite, žene moje Hrišćanke, koliko je moguće da čuvate zapovesti Božje i da ne činite volju đavolovu. A desi li se da kao ljudi i zgrešite, nemojte navoditi na zlo i svoje muževe, kako je to učinila Eva. Tako ni vi, ljudi, nemojte slušati savete ženske kako to učini Adam.
Želeći da im oprosti i ostavi ih u raju, Bog se napravi kao da ne zna i kaza Adamu: „Adame, gde si? Kako se ne daš videti, gde je slava koju imađaše pre, kada beše kao angel? Sada postade kao ludo dete.“ Odgovori Mu Adam i kaza: „Ovde sam, Gospode; nego čuh gde dolaziš, pa se uplaših i sakrih.“ Kaže mu Bog: „Zašto se uplaši i sakri? Zar sam Ja strah? Da nisi jeo od smokava od kojih ti kazah da ne jedeš?“ A Adam Mu gordo odgovori: „Da, Gospode, jedoh, ali nisam ja kriv. Žena koju mi dade prevari me i jedoh.“ A Bog će Adamu: „Ja ti je dadoh za druga, a ne da te prevari. Rekoh ti Ja da ne jedeš, jer ćeš umreti. Trebalo je da sačuvaš Moju reč, a ne ženinu. Nego dobro, jeo si, prevario si se. Zašto ti je teško reći: „Skrivih, Bože moj, sagreših, Tvorče moj“, pa da ti oprostim i ostavim te u raju? A ti kriviš ženu, Mene okrivljuješ, jer Ja sam Taj Koji je ženu stvorio.“ Čujete li, braćo, kakvo je zlo osuđivanje drugoga? Zato ako hoćemo da se spasimo, sebe same svagda da osuđujemo, a ne da bacamo krivicu na drugoga.
Potom Svedobri Bog kaza Evi: „Zašto si jela od smokava od kojih ti rekoh da ne jedeš?“ I ona gordo odgovori i reče: „Da, Gospode, jedoh, ali nisam kriva ja. Zmija me prevari.“ Videvši Bog njihovu gordost, izagna ih iz raja i prokle Adama da radi zemlju i da u znoju lica svoga jede hleb svoj i da neutešno plače da bi umilostivio Boga da ga opet vrati u raj. Zato, braćo moja, radujte se svi koji zarađujete hleb svojim trudom, jer taj je hleb blagosloven. A ako hoćeš, podaj malo od toga hleba i siromahu. Time raj kupuješ. Isto tako da plačete i tužite u crnim suzama svi vi koji živite od otimačine i nepravde. Bog će vas usmrtiti i poslati u preispodnju. I kako mi vi ovde živite, Hrišćani moji? Živite li svi od svoga truda, ili od nepravde? Ako ste Hrišćani, da živite od svoga truda. To je ono što Bog blagosilja, a nepravdu proklinje.
On prokle i ženu da bude potčinjena svome mužu i da rađa decu u mukama, sa jaucima i suzama, da plače neutešno da umilostivi Boga da je vrati u raj. I sada jasno vidite: kada životinje rađaju, nemaju bolove kao žena kada raća, jer nemaju ni kletvu koju žena ima. Gospod prokle Adama i Evu i izagna ih iz raja, a oni poživeše devetsto trideset godina i u crnim suzama rađahu decu, a njihova deca rađahu svoju decu i tako se ispuni celi svet. Svi su ljudi od jednoga oca i jedne majke i zato smo svi mi ljudi braća. Jedino nas vera razdvaja.
 
Izbavljenje čoveka
 
Umreše Adam i Eva, otidoše u preispodnju gde gorahu pet i po hiljada godina zbog jednoga greha. A šta ćemo da pretrpimo mi, koji ih činimo mnoge, a od svih prvi ja? Bog je milostiv, ali je i pravedan. Njegova je palica železna i kao što je vaspitao Adama i Evu, tako vaspitava i nas, ako ne činimo dobro. Adam i Eva su prestupili zapovest Božju i behu izgnani iz raja. A šta sada mi radimo, hrišćani moji? Znajte da su pet i po hiljada godina svi koji su umirali odlazili u preispodnju. Gospod se smilovao na ljudski rod i došao, postavši savršenim Čovekom od Svesvetoga Duha i od prečiste krvi Vladičice naše Bogorodice i Svagdadeve Marije i tako nas uze iz ruku đavolovih. Saznali ste i da se u nedeljni dan zbila Blagovest Bogorodičina. U nedeljni dan rodio se i Hristos i pokazao nam svetu Veru, sveto Krštenje, Prečiste Tajne. On bi porugan, bijen i raspet čoveštvom, ali ustade u treći dan, otide u preispodnju i izvede Adama i Evu i svoj rod. Tada bi radost na nebu, u adu i u celome svetu, a otrov i dvosekli mač Jevrejima i đavolu. Zatim se vaznese na nebesa i sede zdesna Ocu da zajedno caruju u vekove, da Im se klanjaju angeli. Znate i kako danas, sutra očekujemo kraj sveta. Razumni ste i mudri, shvatite i sami svoje dobro i sada ga činite.
 
Sredstva za spasenje Roda
 
Šta vam se sada čini blagosloveno da uradim? Imam dve pomisli. Jedna mi kaže: dovoljno je ovo što si rekao Hrišćanima, te ustani rano ujutru i poći i na drugo mesto da poučiš. A druga veli: Ne idi još, ostani da im kažeš i ostatak, pa otidi kasnije. Šta mi vi kažete – da odem, ili da ostanem? – Ostani, Sveti Božji. – Dobro, dečice moja, ostaću. Ali je li dobro da neki čovek radi vinograd ili da napasa ovce, a da ne jede od njihovoga ploda? Nije li zato i sada gde se pomučih da dođem ovamo dobro da i vi meni pružite malu utehu kao platu? A kakvu ja to platu hoću? Zar novac? Pa šta bih ja sa njim? Ja, blagodaću Božjom, niti kese imam, niti doma, niti druge rase, a i klupa na kojoj sam vaša je i ikona je moga groba. A grob ima vlast da pouči i careve i patrijarhe, arhijereje, jereje, ljude i žene, mlade i stare i sav svet. Zar ne bih, da putujem novca radi bio lud? I šta je onda moja plata? Da sednete po petorica ili desetorica i da pobesedite o ovim božanskim rečima, da ih složite u srca svoja, kako bi vam one isprosila život večni. Nisu, braćo moja, reči što vam kazah moje, nego Svetoga Duha i iz Svetoga Pisma. To što vam rekoh je kao da sami Bog siđe sa nebesa da vam kaže. I ako to budete imali na umu, ni ja svoj trud neću ni u šta računati. A ako ne, otići ću žalostan i u suzama.
 
Hrišćanske škole
 
Imate li vi ovde u selu školu, da vam deca uče da čitaju? – Nemamo, Sveče Božji. – Da se onda svi okupite i da podignete jednu dobru školu, da nađete i ljude da upravljaju njom i da dovedu učitelja da svu decu nauči slovima, i bogatašku i siromašku decu. Mi u školi možemo da naučimo šta je Bog, šta Sveta Trojica, šta angeli, demoni, raj, pakao, vrlina i zlo, šta duša i telo. Bez škole hodamo po mraku. Da nisam i ja sam bio u školi, gde bih naučio sve ovo čime vas poučavam?
 
Sažetak pouke
 
Ja sam čitao i o sveštenicima i o nečastivima, o jereticima i o bezbožnicima. Dubine mudrosti sam ispitao. Sve su vere lažne i to sam uistinu shvatio, a jedino je vera pravoslavnih Hrišćana dobra i sveta, vera i krštenje u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. I to vam sad na koncu kažem: radujte se što ste pravoslavni Hrišćani i plačite zbog nečastivih i jeretika koji hode po tami. A mi šta smo, Hrišćani moji, jesmo li pravedni ili grešni? Ako li smo pravedni, srećni smo i triblaženi. A ako smo grešni, sada je trenutak da se pokajemo i okanemo zla, a činimo dobro, jer preispodnja nas strpljivo čeka. Ne da se kajemo sutra ili prekosutra, jer ne znamo šta nam se do sutra može dogoditi. Pazite zato, braćo moja, da se ne gordite, da ne ubijate, činite preljube, da se ne kunete, lažete i klevećete, da ne izdajete, da ne ukrašavate telo, jer će ga ionako pojesti crvi, nego da ukrašavate dušu koja je dragocenija od celoga sveta. Molite se, postite, udeljujte milostinju, imajte smrt uvek pred sobom i misao kada ćete otići iz ovoga lažljivog sveta i preseliti se u večni. Čujte me, braćo moja: kao što neki vlastelin ima deset slugu i jedan mu pogreši, pa ga on otera, tako je i Gospodu pao prvi čin angela i On zapovedi te nasta ovaj svet, a u njemu stvori nas ljude i uvede na angeosko mesto. Mi, Hrišćani moji, ovde otadžbine nemamo. Zato nas je Bog i stvorio uspravljene glave i smestio nam razum u gornji deo, da bismo svagda mislili na Nebesko Carstvo, istinito otačastvo naše. Zato se usuđujem i molim preslatkoga Isusa Hrista da sa nebesa pošalje Svoju blagodat i blagoslov i na ovu zemlju i na sve Hrišćane, ljude i žene, mlade i stare i na dela ruku njihovih. A neka vam se pre svega smilostivi i oprosti sagrešenja vaša i grehe i udostoji vas da i ovde, u ovom sujetnom životu, proživite dobro i u miru, a i da posle smrti uđete u raj, naše istinsko otačastvo, da se u njemu svagda radujemo, klanjajući se Svetoj Trojici i slaveći Je u vekove vekova. Amin.
Molim vas, braćo moja, da i meni grešnome triput kažete: „Prostite mi i Bog da prosti“, a oprostite i sami jedni drugima.
 
NAPOMENE
1 Tj. neznabošci.
2 Na severnom Peloponezu.
3 Beseda je proiznesena 1799.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *