POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
SVEŠTENI MANASTIR SVETOGA KOZME
 
Posle končine Svetiteljeve, Kurt paša se pokaja što se prevari i radi uludog dobitka usmrti ovoga nedužnog i mirnog čoveka. Zato posla poruku hodži da pusti Svečeve monahe koje je ovaj držao u tamnici i da odu u manastir Bogorodičin i da tamo ostanu. Oni otidoše i nađoše tamo već pogrebene svete mošti, pa kako bi dobili više vesti o njegovom mučeništvu, iskopaše ih skupa sa drugim sveštenicima i Hrišćanima. I pored toga što su tri dana provele u reci, kao Jona u utrobi kitovoj, mošti se ni po čemu nisu izmenile, niti su odisale ikakvim lošim mirisom, nego su još sve blagouhale i izgledale kao da Svetitelj spava. I pošto ih blagočastivo celivaše, ponovo ih pogreboše na istom mestu, gde je i podignut njegov božanstveni Hram, koji je po njemu dobio ime. A hram je podignut na sledeći način: još za života prolazeći Albanijom, tepelenskim krajem, Sveti se susreo sa vezirom Ali pašom tepelenskim, koji je tada još bio beg i kojega je u to vreme gonio i sam Kurt paša. Prilikom susreta Svetitelj mu reče da će se njegovo ime veoma raširiti i da će postati velikim knezom, poznatim po celoj vaseljeni, da će zavladati mnogim gradovima i celom Albanijom, a da će i samu oblast Kurt paše osvojiti posle nekog vremena. Posle tridesetak godina obistinila su se proročanstva Svetoga i, osilivši se, vezir Ali paša uće i u Kurt pašinu oblast. I ulazeći u Berat, vezir Ali paša se setio tih reči Svetiteljevih i pozvao vladiku velegradskog, sinovca arhijereja koji je u Svetiteljevo vreme pastirenačalstvovao, i zapovedio mu da otkopa mošti Svečeve i da na tom mestu sazida manastir u čast imena njegovog, jer ga i sam pozna kao čoveka Božjeg i zbog proroštva, ali i ne samo zbog njih. Pošto prođe neko vreme, otkopaše mošti Svetiteljeve, čija časna lobanja odmah beše okovana u srebro po nalogu vezira Ali paše. Zatim dade da se zajednički sakupi novac od koga beše sagrađen čuveni hram posvećen Svetome. Tako beše podignut ovaj božanstveni hram pod visokim pokroviteljstvom moćnoga vezira Ali paše tepelenskog, za prvosveštenikovanja velegradskog Joasafa, sestrića bivšeg Joasafa velegradskog.
Prilikom otkopavanja moštiju, dogodilo se da se tamo našla neka demonizovana žena, koja je svojevremeno dolazila izdaleka da sluša svetoga Kozmu za njegovoga života i koja je silno želela da dobije isceljenje, pa kako vide da su otvorili grob Svetiteljev, demon je silno potrese i ubrzo zatim bi sasvim izlečena, proslavljajući Boga i Svetitelja. Jedan od krvnika koji su usmrtili Svetitelja uze njegovu mantiju i kada se vratio hodži stavi je na glavu, izrugujući se svecu Božjem. I kako je stavi, odmah se demonizova i krenu da trči vičući kako je on ubio Svetitelja. Kada je čuo za to, paša je dao da ga vežu u lance i nesrećnik je malo zatim u lancima i umro.
Pošto je dao poslednju pouku u seocetu Kolikontaši, Sveti je, kako je i imao običaj, tamo ostavio krst poboden u zemlju i posle njegove končine Hrišćani su na tom mestu gledali gde se svake noći na krst izliva nebeska svetlost. Tako su na dan Vozdviženja Časnoga Krsta sveštenici sa narodom uzeli taj krst i sa blagočašćem savršili litiju, postavivši ga iza oltara, kraj Svetiteljevoga groba, kao večni spomen na čudo. A kada su njegovi učenici, dobivši konačno slobodu od paše, iskopavali mošti Svečeve, neki među njima dobili su znakove od njega i rasejali se po raznim mestima. Mnogi bolesnici dobili su kroz njih isceljenje, o čemu je posebno svedočanstvo ostalo na ostrvu Naksos. Dvojica Svetiteljevih učenika otišli su tamo da jave o njegovom mučeništvu sveštenoučitelju Hrisantu, tamošnjem upravniku škole i rođenom bratu Svečevom. Dogodilo se da su sa sobom imali nekoliko dlaka iz Svetiteljeve brade, koje sa strahom Božjim uze jedna žena iz lokalnog seoceta Neohorija, koja je neizlečivo i na smrt bolovala. I kako ih je uzela, dogodi se čudo i ona u sebi odmah pozna nekakvu natprirodnu silu, kojom joj se ubrzo vratilo savršeno zdravlje. A bilo je i slučajeva da su mnoge neplodne žene, koje su tokom četrdeset dana uzimale zemlju sa groba Svetiteljeva sa strahom Božjim i verom, dobile ispunjenje svojih želja i rodile blagodaću Hristovom i zastupništvom svetoga sveštenomučenika Kozme, čijim molitvama da se i mi udostojimo Carstva Nebeskoga. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *