POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
MUČENIČKA SMRT
 
Ovaj apostolski učitelj nikada nije otvorio usta da kaže reč protiv Jevreja, ni u Solunu, niti u Kastoriji, niti u Joanini, niti igde drugo gde je bilo Jevreja, ali je Hrišćane učio da žive kao Hrišćani, da čuvaju istinu i poverenje u vlasti koje im dade Bog. To su imali prilike da čuju i Arbanasi koji su išli da čuju njegove propovedi i svedočili su o njemu da je čovek Božji, tako da je i Kurt paša, čuvši za njegovo dobro ime, naložio da mu ga dovedu. Toliko mu se dopala propoved koju je čuo, da je Svetome načinio i presto, o kojem smo govorili, i još ga obložio i kadifom. Ali svelukavi i premrski rod hristonenavidnika jevrejskih, kao i u prethodnim vekovima, pokazao je krajnju ozlobljenost na Hrišćane i sada. Ne mogući da otrpe da se propoveda Vera i Blaga Vest Isusa Hrista, joaninski Jevreji bogoprogonitelji otišli su kod mesnoga paše i rekli da je svešteni Kozma poslan od Moskovljana da prevari carsku raju da ode u Moskvu. Ali Božji Promisao ovaj put sačuva Svetitelja od ovog smrtonosnog podgovaranja, mada je Hrišćanima razrezana velika novčana kazna. Otada je svešteni Kozma navukao na sebe nepomirljivu mržnju jevrejsku i pošto je jasno pokazano da je ono što su prijavili paši bila čista kleveta, on opet otide u Joaninu i prvo ubedi Hrišćane da pomere zajednički pazar sa nedelje na subotu, što je Jevrejima proizvelo velike gubitke. Uz to ih je oglasio i očevidnim neprijateljima, koji svaku priliku koriste da neko zlo učine Hrišćanima. Još je i, želeći da skine Hrišćanima sa glave fesove i ostalo što su kupovali od Jevreja, učio ih da je sve to nečisto i da sve što im prodaju, Jevreji oskvrne. I ne mogući više da gledaju i slušaju Svetitelja kako ih razobličava, Jevreji otidoše Kurt paši i ovaj put mu dadoše mnogo novca da ga liši života. On se posavetova sa svojim hodžom i reši se da ga preda da se pogubi, što se i dogodilo na sledeći način. Svetitelj je imao običaj da, kud god išao da propoveda, uzme prvo dozvolu od mesnoga arhijereja ili od njegovih epitropa, a ujedno je slao i Hrišćane da dozvolu uzmu i od svetskih vlasti, kako bi mogao neometano da propoveda. Otišavši tako u jedno arbanaško selo po imenu Kolikontaši, uzeo je dozvolu od mesnog arhijereja, a raspitavši se i saznavši da je vlast nad tim krajem imao Kurt paša, koji je stolovao u gradu Beratu, udaljenom dvanaest sati odatle, posla čoveka koji mu donese dozvolu. Ali on ovaj put ne bi zadovoljan, nego zatraži da za svaki slučaj ode sam i hodži. Hrišćani ga zaustavljahu, govoreći mu da nikada tako šta nije uradio i da nikada nije išao lično da zatraži dozvolu. Ali ne mogahu ga sprečiti. Rekavši im da dalje ne ispituju, Sveti uze sa sobom četvoricu kaluđera i jednog sveštenika kao tumača, te otide hodži. Hodža mu pritvorno reče da ima pismo od Kurt paše, u kojem mu određuje da ga pošalje njemu na razgovor. Zatim zapovedi svojim ljudima da čuvaju Svetitelja dok ga ne pošalje paši i da ga ne puste da izađe iz njegovoga dvora. Tada blagosloveni učitelj shvati da će biti ubijen. On proslavi Vladiku Hrista i zablagodari Mu što ga udostoji da put apostolske propovedi okonča mučeništvom. Okrenuvši se monasima koji su ga pratili, reče im stih iz psalma: Prođosmo vatru i vodu i izvede nas u spokojstvo, i celu tu noć provede psalmima slavosloveći Gospoda, ne pokazavši nikakav znak tuge što ostaje bez života, nego još u licu blistajući radošću kao da ide na pir. A kada svanu, uzeše ga sedmorica Turaka krvnika, staviše ga na konja, kao da ga navodno vode Kurt paši. Ali kada se udaljiše na dva sata odatle, dovedoše ga do jedne velike reke, skinuše sa konja i otkriše mu zapovest Kurt pašinu da ga ubiju. Sveti sa radošću primi tu vest i, preklonivši kolena, pomoli se Bogu blagodareći Mu i slaveći Ga što ljubavi Njegove radi žrtvuje život, za čim je oduvek žudela duša mu. Zatim se podiže i krstoobrazno blagoslovi četiri strane sveta i sve Hrišćane koji čuvaju njegove savete. Krvnici stajahu kraj jednog drveta i htedoše da mu zavežu ruke. Ali Sveti ih ne pusti, rekavši im da se neće otimati, nego da će prekrstiti ruke kao da su mu vezane. Zatim priće drvetu i krvnici mu oko vrata vezaše uže i kako ga stegnuše, polete božanski duh Svetiteljev na Nebesa, te se udostoji triblaženi Kozma, sveta ukras preblagoukrasni, da od Gospoda primi dvostruki venac – i ravnoapostolstva i sveštenomučeništva, u starosti od šezdeset pet leta.
Obnaživši njegove svete mošti, krvnici ih baciše u reku, vezavši im veliki kamen oko vrata. A Hrišćani, saznavši za to, dohitaše odmah da ih izvade, ali ni mrežama nisu uspeli da ih pronađu. Posle tri dana neki blagoverni sveštenik Marko, paroh hrama Vavedenja Presvete Bogorodice u Kolikontašiju koji je blizu reke, otide sa štapom i, prekrstivši se, pođe da pretraži reku i – čuda! – odmah ugleda svete mošti gde plivaju po vodi kao da su žive. On im pritrča, obgrli i, dok ih je izvlačio, iz medotočnih usta Svetiteljevih isteče mnogo krvi u reku. On ga odenu u svoju rasu koju je doneo iz Bogorodičinog hrama i pogrebe česno u crkvenom narteksu u selu Kolikontaši, uz načalstvovanje arhijereja velegradskog Joasafa.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *