POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
APOSTOLSKI SVEŠTENOPROPOVEDNIK
 
Tako je blaženi počeo da propoveda Evanđelje o Carstvu Nebeskom prvo u crkvama Konstantinopolja, a zatim otide u Nafpakt, Vrahori, Mesolongij i na druga mesta, posle čega se vrati opet u Konstantinov Grad. Posavetovavši se sa tadašnjim patrijarhom Sofronijem i primivši i od njega novu dozvolu i blagoslov, on poče da propoveda reč Evanđelja sa još većim ognjem i revnošću. Obišavši gotovo sva Dodekanisa i poučivši Hrišćane da se kaju i da tvore dela dostojna pokajanja, vratio se na Svetu Goru godine 1775, malo počinuvši i posvetivši se čitanju otačkih božanstvenih knjiga. Ali ne mogući više da otrpi ljubav koja mu se razgorela u srcu (kako je i sam često govorio ocima), krenuo je sa Svete Gore i ponovo stao da propoveda, počev od sela unaokolo Gore, pa preko Soluna i Verije obiđe bezmalo celu Makedoniju. Zatim je obišao Himaras, Akarnaniju, Etoliju, sve do same Arte i Preveze, a otuda otplovio u Agia Mavra i Kefaloniju. Kud god da je išao triblaženi, bivali su veliki sabori Hrišćana koji su sa umiljenjem i blagočašćem slušali njegove blagodatne i slatke reči, čemu je sledilo i veliko ispravljanje i duševna korist. Njegova je beseda bila sasvim prosta, kao i beseda Ribara. Bio je spokojan i miran, a preispunjen blagodaću vedroga i tihog Svetog Duha. I na ostrvu Kefalonija ovaj svešteni učitelj doneo je veliki plod duševne koristi semenom bogonadahnute propovedi. Ali i Bog je sviše pomagao i potvrđivao njegove reči znacima i čudima, kao što je nekada čudima potvrđivao i propoved sveštenih Svojih Apostola. Na tom ostrvu beše jedan siroti krojač, čija je desna ruka godinama bila osušena i neupotrebljiva. On priteče Svetitelju sa molbom da ga ovaj isceli, a Sveti ga pozva da sa strahom Božjim dođe na njegovu pouku, a dalje-kako mu Bog da. Siromah ga posluša i kako sasluša pouku – o, čuda! – sledećega dana nađe se izlečen. Drugi, opet, oduzet, kada ču za ovo čudo, zamoli svoje da ga sa posteljom donesu u vreme Svetiteljeve propovedi, i posle nekoliko dana i sam sasvim prezdravi, slaveći Boga i blagodareći Svetitelju. U asoskoj tvrđavi beše jedan plemić koji bolovaše od strašne bolesti ušiju, od čega je već nekoliko godina bio gotovo gluh. Pošto otide sa strahom Božjim jednom prilikom na Svetiteljevu propoved, odmah proču bolje i otada ostade isceljen. U Kefaloniji postoji seoce po imenu Kuruni. Prolazeći jednom leti kroz to selo, Sveti ožedne na putu i zatraži da mu daju vode iz presahlog bunara koji se nalazio u blizini. Ljudi mu rekoše da je bunar prazan, ali da mu učine poslušanje otidoše i izvadiše sa dna bunara vodu punu zemlje i prljavštine i donesoše mu je. Svetitelj, malo ispi, a otada taj bunar čudesno davaše čistu vodu, beše jednako pun i zimi i leti i mnoge bolesti isceljivaše. Zbog toga što se na njegove propovedi okupljalo silno mnoštvo ljudi, Sveti je poučavao ne u crkvi, nego na livadi na koju bi pre početka postavljan veliki drveni krst. Zatim bi kraj krsta postavljali klupu koju, kako rekosmo, kao presto napravi Kurt paša, i on sa nje poučavaše, a posle propovedi bi je rastavio i nosio sa sobom kud god išao, dok je krst ostajao tamo kao stalni spomen na njegovu propoved. Na mestima na kojima su podizani krstovi kasnije su se dešavala mnoga čuda. Na sred tržnice u Argostoliju, kefalonijskom seocetu, na mestu gde je Sveti ostavio krst, potekla je čudesno voda koja do danas jednako toči i nikada ne presušuje.
Sveti Kozma je iz Kefalonije prešao u Zakintos u pratnji deset čamaca punih blagovernih Kefalonjana. Ali u Zakintosu blagosloveni nije imao uspeha, pa se ubrzo vratio na Kefaloniju. Otuda je otišao Krfljanima, gde je sa radošću primljen i od naroda i od vlasti. Kada se sabralo mnoštvo ljudi iz nekoliko sela da čuje Svetiteljevu pouku, gradske vlasti su ga, bojeći se zavisti, zamolile da što pre ode. I on, da ne bude vinovnikom sablazni i nemira, otide odatle i dođe na susedno kopno, u mesto Agii Saranta (Sveta Četrdesetorica). U toj varvarskoj provinciji poučavao je Hrišćane koji su bili u opasnosti da sasvim izgube blagočašće i hrišćanski život od velike neukosti, živeći u velikim gresima, ubistvima i razbojništvima, zbog čega su na malo bili gori od neznabožaca. Posejavši seme Božje reči u otvrdla i ozverena srca tamošnjih Hrišćana, svešteni Kozma je, blagodaću Božjom, doneo mnogo ploda. Divlje je pitomio, razbojnike krotio, nemilosrdne i nesažaljive umilostivljavao, neblagoverne činio blagovernim, neuke i proste učio je Božjim stvarima i učinio da hitaju na sveštene službe, privevši grešnike velikom pokajanju i ispravljanju, tako da svi govorahu da se u njihovo doba pojavio novi Apostol.
Svugde je podizao škole, i grčke i opšte, i u varošima, i u selima, da bi deca mogla da u njima besplatno uče sveštena pismena i utvrđuju se u veri i blagočašću, da se privode vrlinskom životu. Pozivao je bogataše da kupe više od četiri hiljade medenih krstionica i dao da se u crkvama svagda vrši njihov pomen, jer su pomogli da se hrišćanska deca krštavaju kako valja. Neke je tako pozvao da kupuju otačke knjige o hrišćanskom nauku, brojanice, krstiće, marame i češljeve. Knjige je darivao onima koji su znali da čitaju i onima koji su obećavali da će naučiti, a marame ženama da pokrivaju glavu. Češljeve je delio onima koji su se rešili da puste bradu i da žive vrlinski i hrišćanski. Brojanicama i krstićima (preko pet stotina hiljada) blagosiljao je prost narod. Imao je četrdeset ili pedeset sveštenika koji su ga kasnije sledili i kada je trebalo da pređe iz jednoga u drugi kraj, Hrišćanima je prvo poručivao da se ispovede, da poste i odsluže bdenje. Zatim je deleći svima sveće na dar, davao sveštenicima da čitaju Sveto Jeleosvećenje na kome su se mirosali svi Hrišćani, a posle toga bi govorio pouku. Pošto ga je sledio veliki narod, po dve i tri hiljade ljudi, davao je od večeri da se spreme mnogi džakovi sa hlebom i kazani kuvanoga žita. Zatim su to iznosili na put kojim je imao da prođe narod, pa su svi od toga uzimali i praštali živima i mrtvima.
Bog je kroz njega i tamo učinio mnoga čuda. Jedan turski velmoža, naveden ili od Jevreja ili od demona, tolikom se mržnjom ispunio na Svetoga, da je jednom, jašući na konju, požurio da ga stigne i izbije. Ali kako je jahao, konj ga zbaci sa sebe tako da je ovaj slomio nogu, a kasnije, vrativši se kući, vide da mu je i sin umro. Zatim se pokajao i poslao Svetome poslanicu u kojoj ga je zamolio za oproštaj. Najviđeniji Turci u Filijatri otišli su da vide Svetitelja i da čuju njegovu pouku. Pošto beše leto, zaspali su napolju, na livadi, i oko petog sata noću videli nekakvu nebesku svetlost nalik oblaku kako pokriva mesto na kom je bio Sveti, što ispričaše i Hrišćanima. Sutradan izjutra tražili su od Svetoga da ih blagoslovi ne tek ustima, nego od srca.
Drugi, opet, turski velmoža iz Lakurisija vide da je Sveti ostavio krst na mestu na kom je propovedao, pa ga uze i unese u svoju kuću da bi od njega napravio nogare za krevet, ali se – čudom Božjim – toga časa dogodi nešto kao strašan potres, pa on pade na zemlju i više ne mogaše da se uspravi na noge, nego se valjaše po zemlji peneći i škrgućući zubima kao demonizovan. Posle ga podigoše dva Turčina koji su tuda prolazili, a on kada dođe sebi shvati da mu se to dogodilo zbog Božjeg gneva što se drznuo da uzme Časni Krst. Zatim on sam ode i ponovo postavi krst na mesto na kom je bio i kasnije svakoga dana odlažaše tamo i celivaše ga sa velikim strahom Božjim. Kada je Svetitelj drugi put onuda prošao, Turčin mu je pritrčao i poklonio mu se, ispričavši svima o čudu koje mu se dogodilo i zatraživši od svih oproštaj.
Svetitelj je toliko korio žene koje su nosile nakit, da je svojim poukama mnoge podstakao da ga sasvim skinu, a na neke je tako delovao, da su se obukle u crno. Jedna bogata žena iz Koridze imala je malu kćer čiju je glavu kitila trepetljikama i koječim drugim. Sveti ju je u više navrata savetovao da sve to razdeli sirotoj dečici, ako hoće da joj dete poživi. Ali ona ga ne posluša. On joj na koncu reče da će, ne skine li to sa deteta, uskoro ostati bez njega. Ona ga ni taj put ne posluša i sledećega dana nađe u postelji umrlo dete i tek tada shvati da je Gospod nakaza zbog njenoga neposlušanja.
Kud god je išao, Svetitelj je učio Hrišćane da ne prave pazar nedeljom, niti da koji drugi posao rade, nego da idu u crkve da čuju božanske reči, a one koji ga nisu slušali Bog je umudrivao raznim kaznama. Tako se u selu Halkiades, koje je na sat udaljeno od Arte, jednom trgovcu koji se oglušio i drznuo da trguje u nedeljni dan dogodilo da mu se osušila ruka. On pohita Svetom, zatraživši mu oproštaj za svoj greh, i posle nekoliko dana bi izlečen.
Tako se i u Pargi nekom vlasniku radionice, jer je hteo da u nedelju proda nešto, oduzela ruka. Ispovedivši se Svetitelju i dobivši od njega pouku, on primi oproštaj, a ujedno i isceljenje. Jednoj ženi se dogodilo da je u nedelju umesila hleb i kada ga je izvadila iz peći, našla ga je crvenog kao da ga je zamesila sa krvlju, pa pripade Svetom i primi dolično ispravljenje. Na drugim mestima, ako se ne bi držalo poštovanje nedeljnoga dana, negde bi se desilo da ugine tele, negde magare, neko bi se demonizovao, a ponekom bi umrlo i dete.
U jednom kastorijskom selu, po imenu Selica, neka žena koja imaše blagočašće pred Svetim uze od vode kojim je on jednom omio lice i sačuva ga u staklenoj posudi. I, čudom Božjim, u posudi izraste biljka sa samo dva lista koja je svu ispuni, plutajući po vodi bez ikakvoga korena, savršeno ne menjajući boju, nego ostade sveža čitavu godinu dana tako da se tome divio ko god bi to video. Ta je voda mnoge izlečila, kako je svedočila ta blagoverna žena. I mnogo drugih čudesa Bog je njime učinio, ali ovde ih je teško sve nabrojati. Sveti je mnogo puta jasno govorio u svojoj pouci da je na propovedanje Evanđelja pozvan samim Isusom Hristom i da će iz ljubavi prema Njemu proliti i svoju krv, što je na koncu i bilo. A to se ovako dogodilo.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *