POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
NA SVETOJ GORI
 
Pošto je tih godina započela sa radom vatopedska škola na Svetoj Gori, on sa nekoliko svojih drugova pređe u nju. Tamo je okončao učenje gramatike kod Panajotisa Palame. Posle toga učio je i logiku kod Nikolaja Dzandzulija iz Mecova, koji je bio upravnik škole posle premudrog Evgenija. Tada još beše laik, po imenu Konsta, ali i mada još uvek imaše laički obraz, beše ukrašen smernošću monaškog Obraza i vežbaše sebe u savršenom podvigu. Pošto je ta čuvena škola ponovo, zlom srećom, ostala bez učitelja i opustela, i dobri Konsta otide u svešteni manastir Filotejev. Tamo je postrižen u monaha i sa radošću pristupio mukama monaškoga života. Pošto je manastir imao potrebu za sveštenikom, na snažan podsticaj i molbu otaca rukopoložen je u jeromonaha. Blaženik je u svome srcu od iskoni, još i kao mirjanin, imao veliku želju da i njegova hrišćanska braća imaju neke koristi od onoga što je sam naučio. I često govoraše da njegova braća Hrišćani imaju veliku potrebu za rečju Božjom i da oni koji se uče imaju veliku obavezu ne da hitaju u kneževske palate i traće svoje obrazovanje na sticanje bogatstva i počasti, nego da poučavaju prost narod, koji živi u velikoj neukosti i varvarstvu, ako hoće da steknu nebesku platu i neuvelu sla-vu. Ali kraj sve želje i velike revnosti za dobro drugih koja je plamtela u njegovom sveštenom srcu, mislio je on i na to koliko je velik i težak podvig apostolske propovedi i, budući smiren i skroman, nije se usudio da ga se sam poduhvati, a da ne vidi kakva je Božja volja o tome. Zato je, želeći da ispita je li to volja Božja, otvorio Božanstveno Pismo i – o, čuda – našao se pred rečju apostolskom koja kaza: Niko svoje da ne traži, nego svako što je drugoga (1 Kor. 10, 24). Dakle, da ne traži čovek samo sopstveno dobro, nego i dobro brata svojega.
Primivši to kao izraz Božje volje i objavivši svoju nameru i drugim duhovnim ocima i dobivši oproštaj od njih, on pođe u Konstantinopolj ne bi li se sreo i sa svojim bratom, učiteljem Hrisantom, koji ga je donekle uputio i u besedničku veštinu. Otkrivši i tamošnjim arhijerejima i učiteljima tu svoju misao i našavši ih sve da ga jednoglasno podstiču na to svešteno delo, on uze i pismenu dozvolu od tadašnjega patrijarha Serafima.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *