NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Peta glava
MEĐU NAMA NE POSTOJI RASTOJANJE
starac Porfirije
 
Iznesoh suze moje preda Te. (Ps. 55; 9)
 
Govore da smo danas, kad su otpočinuli i iz našeg života otišli savremeni prepodobni duhovni oci – Porfirije, Pajsije, Jakov Calikis, Amfilohije sa Patmosa, Simon Arvanitis, Sofronije i Epifanije – mi ostali siroti.
Naprotiv. Verujem da smo postali bogatiji i srećniji jer se ovi svetitelji, oslobođeni telesnih ograničenja i bioloških zavisnosti, uvek nalaze među nama, oni su naši životni saputnici. Mi, međutim, sasvim prirodno, nismo u mogućnosti da osetimo i doživimo njihovo duhovno prisustvo.
Tokom jedne od naših poseta, rekao sam starcu Porfiriju: „Starče, mislite češće o nama i molite se za nas. Nama je to neophodno. Što je najvažnije, mislite o nama tokom noćnih časova, onda, kad životni žamor utihne, i kad se trudimo da besedimo sami sa sobom i sa Bogom.“ On mi je na to odgovorio: „Među nama ne postoji rastojanje.“ Zatim je dodao: „Kad odem iz ovog života, biće mnogo bolje. Biću vam bliži nego kad sa mnom razgovarate.“ I zaista, kao da u svakom trenutku osećam prisustvo prepodobnog starca! Osećam da je st. Porfirije prisutan. Da je živ, i da se nalazi među našim svakodnevnim problemima. S nama razgovara rečima i delima naših bližnjih, uspesima i teškoćama našeg života. Govori s nama svojim ćutanjem.
„Među nama ne postoji rastojanje.“ To su utešne reči koje plejada savremenih svetitelja upućuje svima nama, „opterećenima i obremenjenima“, usamljenim ljudima, ljudima patnje i plača, koji im prinosimo svoje suze.
Svetitelji žive! Oni su pored nas, oni su naši prijatelji, pružaju nam ruku. Hoćemo li odgovoriti?
Jedne večeri, aprila 1996, nakon besede na radio-stanici Pirejske crkve na temu „Život i delo starca Porfirija“, dobio sam telegram. Javila mi se mlada devojka iz Nove Smirne, koja se već nekoliko godina nalazi u invalidskim kolicima. To je Sula. Ona neobično voli starca Porfirija. Na nju su poseban utisak ostavile reči: „Svetitelji žive. Oni su među nama“. Od te večeri, Sula jednu stolicu pored kreveta ostavlja praznu i kudi svoju majku uvek, kada tu ostavi posteljinu.
Sula čeka. „Možda će jedne večeri na tu praznu stolicu doći starac Porfirije!“
„Takva je sila svetih – i živih i upokojenih“ (sv. J. Zlatousti – „Vavili“).
„Jer svim ljudima uistinu najveća uteha i radost biva od grobova ovih svetitelja“ (J. Zlatousti, „Mučenicima“).

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *