ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ
 
НЕВОЉЕ – ИСКУШЕЊА
 
Ударци искушења уклањају световну крљушт
Живот није рајска палата. У њему има радости, али и жалости. Васкрсењу претходи Распеће. Ударци искушења су неопходни души да би постала сјајна, јер искушења глачају душу. Као што бива са хоботницом. Што је више ударамо, она је све чистија и мекша. Риба изгледа лепа док плива у мору и док је жива, па чак и у рибарници је лепа са својом разнобојном крљушти. Али може да се користи само онда, када се очисти – поружни споља, па потом испржи. Тако и човек, када одбаци све што је световно, световну живост – крљушт, када из себе избаци све некорисно, онда се “пржи” и тек тада постаје користан.
Животне горчине су као горки лекови
Живот је лажан и кратак. Малобројне су његове године. Али срећна је околност што су малобројне, јер ће брзо проћи горчине, које ће исцелити наше душе као горки лекови. Видиш, лекари болесницима, док јадни трпе болове, дају горке лекове, јер ће им само тако помоћи да оздраве, а не дају им слатке. Хоћу да кажем да здравље происходи из горчине, а и спасење душе происходи из горчине…
Искушења су антибиотици за болести душе
Искушења су понекад антибиотици које нам Бог даје против болести наше душе и духовно нам много помаже. Добије човек понеки благи шамар и омекша му срце.
Невоље су слађе од сирупа…
Сваку невољу подносите с радошћу. Невоље које нам наносе људи, слађе су од свих сирупа којима нас нуде они који нас воле.
Духовна радост је најбољи лек
Најбољи лек за сваку болест је духовна радост, јер шири у души благодат Божију. Духовна радост има највећу исцелитељску моћ за све болести. Она је божански мелем који исцељује ране, док их духовна жалост продубљује…
Много здравља не користи
Када је човек здравствено савршено добро, онда није добро. Боље је када му нешто фали. Болест ми је користила толико, колико ми није користило све моје досадашње подвизавање.