POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI
 
III. O BEZMOLVIJU
 
1. „Kad dostignemo bezmolvije [tihovanje] pojavljuje se i pustinja. Pustinja nije mesto. U pustinji moram da opustošim od strasti. Kad pustinju prilagođavam sebi, ne živim u pustinji. Potrebno je da me pustinja izmeni. U svetu niko ne može da napreduje dok radi mnoštvo stvari. Dovoljno je ako se čovek potrudi da uvidi šta mu škodi. Ako to uvidi, u mnogo čemu može da uznapreduje.“
2. „Spoljašnje bezmolvije sjedinjeno s razboritim podvigom vrlo brzo donosi i unutrašnje bezmolvije [duševni mir] koje je nužna osnova za istančano duhovno delanje, jer ukoliko se neko više udaljuje od sveta utoliko i svet izlazi iz njega. Isteruju se svetovne pomisli a čovekov um se osvećuje i on postaje čovek Božiji.“
3. „Samo bezmolvije je tajna molitva i silno pomaže spoljašnjoj molitvi, kao i disanje koje je neprimetno a ipak neophodno čoveku.“
4. „Bezmolvije (udaljavanje od sveta) vrlo brzo dovodi do unutrašnjeg bezmolvija u duši, zajedno s podvigom i neprestanom molitvom. Čovek se tada više ne razdražuje zbog spoljašnjeg nespokojstva jer se, u suštini, samo telom nalazi na zemlji dok se njegov um već nalazi na nebu.“