NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
5. DUHOVNA RADOST – BOGORODICA JE SVETU DONELA RADOST
 
Starče, možete li da nam pojete Veličanije koji ste napisali za Bogorodicu[1]?
Hajde da ga pojemo zajedno. „Veliku blagodat ti si istinski našla u Boga, Mati Vladikina, Veleblagodatna, Preblagodatna, kako povika Gavrilo, Caričice anđela, čuvaj sluge svoje“. A ispričaću ti i nešto iz dogmatike: Bogorodica je bila Djeva i Mati, Sluškinja i Carica, Carica celoga sveta. Može li to ikako da stane u čovekov um? Blagoveštenje Bogorodičino je nešto natprirodno, neshvatljivo, izvan svakog razuma. Neka ti Bogorodica podari blagodat Blagoveštenja i Anđeo neka te blagoslovi, da bi imala duhovnog napredovanja. Amin.
Starče, u jednom troparu se kaže: “ Raduj se radosti Evina: jer žalost njena tvojim porodom prestaje, Prečista“[2]
Što god lepo čovek da kaže o Presvetoj Bogorodici, ne može da iskaže njenu veličanstvenost. Bogorodica nam je svojom poslušnošću ponovo otvorila rajske dveri, koje je Evina neposlušnost zatvorila. Eva je prekinula kariku koja nas je sjedinjavala sa Bogom i donela svetu žalost i bol[3]; Bogorodica je ponovo uspostavila tu vezu i donela svetu rajsku radost. Svezala nas je s Bogom, jer je Hristos Bogočovek.
Arhangel Gavrilo je svetu doneo radosnu vest da su ljudi, blagodareći Bogorodici ponovo našli „blagodat u Boga“. Presveta Bogorodica se raduje jer se Logos Božiji ovaplotio i izbavio nas greha. Radujemo se i mi, jer nam je Bogorodica osvetlala obraz. Zbog toga na Božić pojemo: „Pustinja prinosi Hristu jasle i mi ljudi prinosimo Mati Njegovu, Bogorodicu.“[4]
 
GDE JE HRISTOS ONDE JE ISTINSKA RADOST
Starče, ponekad ne mogu da se radujem i tada mislim da radost nije za mene.
Ma šta to govoriš? Zar radost da nije za tebe? A za koga je? Za đavola? Da nisi nešto pobrkala? Za čoveka je radost. Bog nam nije dao žalost, dao nam je samo radost.
Ali zašto, starče, radost nije uvek u meni?
Kada tvoj um nije uz Boga, kako da osećaš radost Božiju? Ti zaboravljaš na Hrista i tvoj um se stalno vrti oko poslova i mašina, pa tako tvoj duhovni motor prestaje da radi. Napred, dakle, sa Isusovom molitvom, napred sa tihim psalmopojanjem, pa ćeš posle trčati i vrteti se kao čigra oko Hrista.
Samo pored Hrista čovek nalazi stvarnu, istinsku, čistu radost, jer samo Hristos daje istinsku radost i utehu. Gde je Hristos, onde je istinska radost i rajsko veselje. Oni koji su daleko od Hrista, nemaju istinske radosti. Mogu da sanjare: „uradiću ovo, napraviću ono, ići ću ovamo, ići ću onamo“, mogu da uživaju u počastima, ili idu na zabave i da se vesele, ali ta radost koju osećaju ne može da im preispuni dušu. Takva radost je veštastvena, svetovna radost, a veštastvenom radošću duša se ne preispunjava i čovek ostaje sa prazninom u srcu. Vidiš li šta kaže Solomon? „Izgradio sam kuće, zasadio vinograde, napravio vrtove, sakupio zlato, stekao sam što god je srce moje poželelo, ali sam na kraju shvatio da je sve to isprazno.“[5]
Svetovna radost ima nešto privremeno, nešto samo za onaj trenutak, nema ono što ima duhovna radost. Duhovna radost je rajski život. Svi oni koji su prvo prošli kroz raspinjanje i potom duhovno vaskrsli, stalno proživljavaju vaskršnju radost, Vaskrs, Vaskrsenje Gospodnje! A onda dolazi Pedesetnica! …A kada stignu do Pedesetnice i prime ognjeni jezik, Svetoga Duha, onda se sve završava[6]…
 
DUHOVNA RADOST DOLAZI SA DUHOVNIM DELANJEM
Recite nam, starče, nešto o nebeskim radostima.
I u ovom životu postoje nebeske radosti i sladosti, pa se čovek pita da li u onom životu ima još nešto uzvišenije od ovoga što doživljava ovde. Te se radosti ne mogu opisati, one se samo mogu doživeti.
Kako se, starče, dospeva do takvog duhovnog stanja?
Da bi došla u stanje u kome više ne možeš da podneseš toliku radost, a kamo li da je opišeš, treba da vodiš računa o tri stvari: da sve što činiš, činiš prostodušno, da se ne baviš drugima, da stalno izgovaraš Isusovu molitvu. Ako tako postupaš, doći će čas kada ćeš osetiti toliku radost da ćeš doći k meni vičući: „Starče, starče, poludela sam! Možda mi nije dobro? Šta je to što osećam?“ Takvo ludilo radosti će te obuzeti!
Da bi neko doživeo duhovnu radost, da li, starče, treba da bude u dobrom duhovnom stanju?
A šta ti misliš? Kada će neko doživeti duhovnu radost? Kada nema duhovnosti? Unutrašnja radost nailazi tek kada svoj unutrašnji život dovedeš u red i tada daje krila duši. Kada duša nije zagrejana unutrašnjim delanjem, ona je kao auto kome se zaledio motor, pa moraju da ga guraju da bi ga pokrenuli. A unutrašnje delanje – stalna budnost i nadgledanje samoga sebe, čitanje i molitva – zagreva dušu i motor grabi napred. Tada čovek zanemaruje spoljašnjost i duhovno napreduje.
Da li mu tada, starče, smeta ako se nađe u neprijatnom okruženju?
Ne, ne smeta mu, jer se istinski nalazi u sasvim drugačijoj atmosferi: nalazi se izvan okruženja. A kako se nalazi u drugoj atmosferi, ovo okruženje mu ne smeta. To je kao da drugi oko njega govore drugim jezikom koji on ne zna i zato ne razume šta govore. I bolje je što ne razume, jer, kad bi razumeo makar malo, sva njegova pažnja bi otišla onamo. On je sada udubljen u jezik koji zna. Tako počinje unutrašnje „okriljenje“. Znate li šta je unutrašnje „okriljenje“? Koji anđelski red ima krila? Heruvimi, ili Serafimi? „Šest krila“[7], što kaže prorok Isaija, koji red ima?
Serafimi, starče.
Znate li šta čine Serafimi? Udaraju krilima u određenom ritmu… Tako kuca i srce, pulsira, kada dođe do unutrašnjeg „okriljenja“. Život je tada praznik. Ali vi ste još uvek vezane za same sebe. Niste se oslobodile samih sebe, pa se tako srce nije oslobodilo da bi dospelo u takvo stanje, da poigrava od radosti. Hajde, deco, okusite prvo takvu radost, pa onda dođite da o tome razgovaramo!
 
BOŽANSKA RADOST DOLAZI KADA DAJEMO
Da li svaki čovek, starče, koji živi po Bogu doživljava duhovnu radost?
Naravno! Da bi se čovek istinski, duhovno radovao, treba da veruje, treba da voli, a da bi voleo treba da veruje. Ljudi ne veruju, pa zato i ne vole, ne žrtvuju se i ne raduju se. Kad bi verovali, voleli bi, žrtvovali bi se, pa bi se onda i radovali. Iz žrtvovanja proizlazi najveća radost.
Da li se vi, starče, radujete što volite?
Ma ne, naopako si to rekla! Kada voliš, onda se raduješ. A kada se uveća ljubav, onda čovek ne traži radost za sebe, nego hoće da se drugi raduju.
Znači li to, starče, da radost odnekud dolazi, a da ljubav sama po sebi postoji?
Tako je: ljubav postoji sama po sebi, a radost izvire iz ljubavi. Kada daješ ljubav, onda dolazi i radost. Čovek daje ljubav i prima radost: nagrađuje se za uzvrat radošću. Vidiš, neko dobije od nekoga neku stvar i raduje se zbog te jedne stvari. Drugi daje sve i raduje se zbog svega. Radost koju čovek oseća kada dobija je ljudska radost.
A radost koju oseća kada daje je božanska radost. Božanska radost dolazi kada dajemo!
 
DUHOVNE RADOSTI SU DAROVI BOŽIJI
Starče, kako čovek spoznaje da se izmirio sa Bogom?
– Unutrašnja radost i božanska uteha koju oseća u sebi predstavlja poznanje da se izmirio sa Bogom.
Može li se čovek izmiriti sa Bogom, a da ne oseća radost i božansku utehu?
– Ne može. Nešto će svakako osetiti. Može nekada osećati veliku utehu, a kasnije da uteha koju oseća bude manja, što ga može navesti da misli da ne oseća božansku utehu.
A zašto se ponekad dešava, starče, da se nalaziš u dobrom duhovnom stanju i da se raduješ, a onda te iznenada radost napušta?
– Bog ti šalje duhovne radosti i ti se raduješ. Onda ih uzima, a ti onda tragaš za njima i ulažeš više napora u borenje i tako duhovno napreduješ.
Pa kakvu ja to onda, starče, radost osećam? Da li sam, možda, nedovoljno svesna svoje grešnosti?
– Nije to u pitanju, čedo moje! Bog ti daje poneko parče čokolade da bi se radovala. Sada čokoladu, a kasnije vino, kao ono što piju u raju. Znaš li kako slatko vino piju tamo? Uuu! Samo da Bog vidi malo usrdnosti, malo dobrog nastrojenja i daje ti izobilnu Svoju blagodat, pa te opija još u ovome životu. Opijenost koju prima i veselje koje oseća u srcu kada ga poseti blagodat Božija ne može čoveku dati ni… najveći kardiolog na svetu. Kada osetiš takvu radost, nastoj da je što duže zadržiš.
Treba li, starče, da tražimo od Boga da nam podari duhovne radosti?
– Nije lepo da tražimo duhovne radosti. One dolaze same, kada za to postoje preduslovi. Ako hoćeš stalno da budeš radosna, to je već samoljublje. Hristos je došao u svet iz ljubavi da bi bio raspet. Prvo je bio raspet, a potom je vaskrsao.
Deca Božija ništa ne rade niti za nebesku platu, pa ni za duhovne radosti u ovome životu. Jer deca ne dobijaju platu od Oca, pošto je cela imovina njihovog Oca njihova. Drugo su božanski darovi koje će nam Bog podariti kao Dobri Otac i u ovom životu i u večnome.
 
DUHOVNI BOL JE DUHOVNA RADOST
Kako se, starče, može u sebi zadržati radost?
– Ako se sa svime u životu suočava na duhovni način. Onda čak ni bolesti, ni iskušenja ne mogu da mu oduzmu radost.
Starče, zar ne treba čovek da odseče svoje strasti da bi se sa iskušenjima duhovno suočavao?
– Čak i kada čovek nije odsekao svoje strasti, pa iskušenja prima kao muke, on ipak može da bude radostan. Ako misli da su te muke lekovi protiv njegovih strasti, onda ih prima sa radošću, kao što bolesnik rado prima gorki lek sa nadom da će ozdraviti.
U kakvoj su vezi, starče, radost i bol?
– U duhovnom životu zbivaju se protivrečnosti: kada čovek trpi za ljubav Hristovu, pa čak i mučeništvo, njegovo srce se preispunjava božanskom sladošću. Tako je isto i kada saučestvuje u stradanju Gospodnjem. To jest, ako misli da je Hristos raspet zbog naših grehova i zbog toga oseća bol, onda biva nagrađen božanskom sladošću. Tako oseća bol i raduje se. I što više oseća bol, to se više raduje. Oseća kao da ga Hristos miluje i kao da mu govori: „Ne tuguj, čedo Moje, zbog Mene“.
Jedna sestra je govorila: „Neću radost. Hoću da tugujem za Hrista. Hristos je raspet zbog mene, kako onda ja da se radujem? Zašto mi Hristos daje radost?“ Doživljavala je duhovna stanja i što je više sastradavala sa Hristovim stradanjem i usrdno se žalostila, to joj je Hristos više radosti davao…
Raspinjanje uvek prethodi vaskrsenju i donosi pobedu. Krst donosi slavu. Pošto se prvo sa krstom ispeo na Golgotu i pošto je raspet, Hristos se nakon krsta uzneo k Ocu. I sada Raspeti Hristos blaži gorčinu ljudima, a raspeti čovek podražava Bogočoveka Isusa.
Naš dobri Isus uzeo je zajedno sa grehom sveta i sve njegove gorčine i ostavio nam radost i sladost, koju oseća svaki onaj ko je svukao sa sebe starog čoveka, pa sada u njemu živi Hristos. Tada doživljava deo rajske radosti na zemlji, kao što veli Jevanđelje: „Carstvo Božije unutra je u vama“ (Lk. 17, 21).
Blagodarim Bogu Koji me je udostojio da upoznam mnogo takvih ljudi i molim Ga da mi pomogne da Ga ne žalostim, bar ubuduće, pa makar ne bio udostojen takvih duhovnih stanja.
Molim se da uvek imate duhovne radosti u ovom životu, a u onom drugom, večnom, da se večno radujete pored Hrista. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Starac je napisao to Veličanije i poslao za imendan sestri koja je nosila Bogorodičino ime, da bi ga pojala u svojoj keliji.
  2. Iz 1. pesme 2. kanona Bogorodičinog tropara, od ponedeljka 3. nedelje Časnoga Posta.
  3. Vidi: 1. Moj. 3, 16.
  4. Vidi: Četvrti Samoglasen, Večernja Božićna služba.
  5. Vidi: Prop. 2, 11.
  6. Ove starčeve reči iskazuju krajnji cilj duhovne borbe svakog verujućeg, a to je sticanje Svetoga Duha. Kada čovek postaje zajedničar bogotvorne blagodati Svetoga Duha, onda je već dospeo do oboženja, do „nesavršenog savršenstva“.
  7. Isa. 6,2.

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *