POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Poglavlje II
O ZDRAVLJU
 
43. Kad bismo znali kolika je korist od bolesti ne bismo nikad poželeli da ozdravimo da bismo zauzeli bolje mesto u raju. 12. 3.1993.
44. Starče, antibiotici su štetni. Bili smo primorani da našoj kćerki damo antibiotik. U školi gde radi moja žena su nas savetovali da je lečimo homeopatijom, i posle jedne tablete je ozdravila.
Znam da se dva monaha iz kelije oca Simeona bave homeopatijom. Čuli smo, ne znamo da li je istina, da je starac Porfirije govorio kako se homeopatski lekovi proizvode u Holandiji gde se nad njima prethodno obavlja neki ritual, odnosno magija.
– Što se akupunkture tiče, ima ih dve vrste. Jedna je čisto satanska. Druga šta radi? Boli me prst. Onaj ko se bavi akupunkturom zna kuda prolaze nervi i tu stavlja iglu. Tako blokira nerv i zaustavlja bol. E, sad da li je to dobro? Da li se time eliminiše uzrok boleti? I šta ako me posle zaboli i drugi prst? Umrtviće i drugi nerv i tako redom. I šta će biti na kraju?
Homeopatija je komplikovana stvar. Ubacuju mnogo što-šta u nju. Uzimaš jedan lek i u početku ti je gore, ali kasnije ti biva bolje. Na primer, boli te jagodica lica. Terapeut ti udara snažan šamar, i onda te zaboli još više tako da ti zaboraviš na prethodni bol.
Zatim, postoje ljudi koji su umislili da su bolesni. Odlaze kod lekara koji im kaže da nemaju ništa. Onda odlaze kod alternativnog lekara koji vidi da nisu bolesni, ali im prepiše neku terapiju i oni odlaze zadovoljni.
U suštini, to je prevara. Raspiruje se jedan egoizam jer pacijent pomisli da je bio u pravu i kaže: „Dobro sam ja rekao, lekari ništa ta ne znaju.“
A onda tu ima i ljudi kojima je dosadno pa se zabavljaju.
Stvar je složena. Mnogo što-šta je tu umešano i treba biti oprezan u ukazivanju poverenja.
Na mene ostavlja dubok utisak Hipokrat. Našao je toliko stvari, toliko rešenja i lekova. To nije slučajno… to je božansko prosvetljenje. Drugi je, opet, od plesni napravio lek i spasao mnoštvo ljudi. Jedan starac u manastiru mi je savetovao da jedem buđav hleb. Takvi izumi nisu za bacanje.
Ja bih najradije prihvatio savete nekog botaničara.
Ali, kao što rekoh, ima puno prevaranata. Neki tvrde da pogledom mogu prepoznati svaku bolest. Dobro, u nekim slučajevima je to moguće, ali kako će pogledom prepoznati bolesti srca? Drugi, opet, kaže da preko uva može prepoznati bolest. Izgleda da ljudi malo koriste razum. (Moj dodatak)
45. Posle ovih starčevih saveta pokušao sam da dublje ispitam ovaj problem. Ovde ću izložiti neke utiske o homeopatiji i akupunkturi.
Akupunktura: Razvila se u Kini i carskim ukazom nametnuta kao način lečenja. Tesno je povezana sa verom starih Kineza. Tako su verovali da je bolest tela rezultat dejstva nekog zlog duha. Npr., ako te boli stomak to znači da se u stomaku ugnezdio neki duh. I da bi isterali demona ubadali su igle u stomak. To je jedan ogranak akupunkture koji je starac nazvao satanskim. Svakako, oni koji praktikuju ovu vrstu akupunkture neće vam reći da tu ima bilo čega magijskog.
Homeopatija: Otac homeopatije u Grčkoj je jedan pogonski inženjer, gospodin Vitulkas. Smatra se ocem homeopatije u Grčkoj ali je poznat i u svetu.
Vitulkas je bio sledbenik i saradnik indijskog gurua Krišnamurtija. Teozofsko društvo je bilo planiralo da Krišnamurtija proglasi za Mesiju Novog doba. (Dosta godina je kružio po svetu predstavljajući se kao Mesija, ali planovi mu se nisu ostvarili).
U takvom okruženju se kretao Vitulkas i prirodno je da se natopio istočnjačkim mišljenjima o Bogu, svetu i čoveku.
Kad je sve ovo počinjalo u Grčkoj pre nekoliko godina, bilo je dovoljno da se provede pored nekog homeopate tri do šest meseci i potom se mogla otvoriti svoja ordinacija.
Danas su se stvari promenile. Posle sukoba sa medicinom, da bi se neko bavio homeopatijom neophodna je diploma medicinskog fakulteta.
Organizovane škole homeopatije ne postoje. Ne postoje statistički podaci da bismo mogli uporediti rezultate dejstva homeopatske „farmacije“. Ne postoji nikakva statistika koja bi, otprilike, rekla: od 1000 bolesnika koji su se podvrgli homeopatskom lečenju… toliko ih je ozdravilo, toliko ostalo na istom stadijumu i tsl. O tome nemamo nikakve podatke. A najlepše od svega je što ti kažu da se homeopatija ne bavi statistikom.
Nekada sam i ja sebe podvrgavao homeopatiji, a takođe i moja žena i mnogi naši prijatelji.
U većini slučajeva nisam video nikakve rezultate. Mnogo puta, u takvim slučajevima, bio sam prinuđen da se obratim klasičnoj medicini.
Ponekad je, opet, bilo „izlečenja“. Kao u slučaju kad sam imao konjuktivitis. Izlečio sam se pomoću homeopatije, ali kad sam posle izvesnog vremena otišao kod oftalmologa ustanovio je da mi beonjača nije u redu. Slučajno? Možda.
Neki moji prijatelji su svoju decu podvrgavali homeopatiji još od malih nogu. Njihova deca nikad nisu uzimala antibiotike. Grip i oboljenje grla su vrlo lako prebolevali pomoću homeopatije.
Međutim, šta se desilo kasnije?
Posle nekoliko godina jedno od dece se ozbiljno razbolelo. Bakar i ostali metali kojima je dete svih prethodnih godina bilo izloženo sakupili su se na jednom mestu i izazvali bolest. Uplašeni roditelji su pribegli klasičnoj medicini i tako ga spasli.
Kako možemo biti sigurni da posle nekoliko godina homeopatske terapije nećemo imati neke ozbiljnije kontraindikacije?
Čak i na polju teorije postoje protivrečnosti zato što ni oni sami ne znaju u šta tačno veruju. Za osnivača homeopatije smatra se S. Haneman. Napisao je jednu knjigu pod naslovom: „Organ terapeutske tehnike“, gde je izneo osnovne principe homeopatije.
U časopisu koji izdaje Centar za homeopatsku medicinu pod naslovom „Homeopatska medicina“ u svesci pod brojem 3 za 1992. g., izdavač časopisa i otac homeopatije G. Vitulkas piše o gore pomenutoj knjizi sledeće:
1) „Razlike koje postoje između petog izdanja „Organa“ koje je izašlo dok je Haneman bio živ, i šestog izdanja koje je izašlo posle njegove smrti, razlike najverovatnije nemaju veze sa njim. 2) Moguće protivrečnosti koje postoje u „organu“ kao što je npr. u 18. paragrafu: „bez ikakve sumnje, sveukupnost simptoma u svakom pojedinačnom slučaju bolesti jeste jedinstveni ukazatelj i jedini vođa koji nas usmerava pri izboru lekova.“
I dok je ovde vrlo siguran u sveukupnost simptoma u paragrafu 153 navodi: „U pokušaju da pronađemo mogući lek… onaj koji ima najviše sličnosti sa simptomima koje nameravamo da izlečimo… simptomi koje bi trebalo isključivo uzeti u obzir jesu oni najupečatljiviji, oni najinteresantniji, neuobičajeni i jedinstveni. Opšti i neodređeni simptomi ne bi trebalo da nas interesuju.
Imamo li ovde jednu očiglednu protivrečnost, i ako imamo koja je?
Postoje i druge takve protivrečnosti u „Organu“ o kojima bi trebalo raspravljati.“
46. Neko dete je došlo kod starca da zamoli za svog oca koji je ležao u bolnici od raka. Samo što nije zaridao. Starac ga je savetovao:
– Nije sve izgubljeno. Bogu ništa nije teško. Samo treba i on da poželi pomoć. Treba malo da okrene dugme na radiju i uhvati određene talase. Kaži mu da se ispovedi i pričesti.
47. Jednom su mi doneli paralizovanu devojčicu. Udario ju je grom i spalio nervne ćelije. Nije mogla ni da hoda ni da govori.
Bio sam potresen. Zar je teško Hristu da ponovo uspostavi nervni sistem? Sad je ona velika, zdrava, normalna devojka.
48. Starče, jedan čovek ima pritisak, znate li možda neki lek?
– Pritisak dolazi, uglavnom, od stresa. Pokušaj da one lakše brige rešiš ti, a one teže ostavi Hristu. Nemoj ti sve rešavati jer nećeš uspeti.
49. Jedi puno šargarepe. Ona čisti krv.
50. Nekad davno imao sam upalu mokraćnog kanala. Za godinu dana uzimao sam pet puta antibiotike. I nije bilo vajde. Otišao sam da potražim njegov savet.
– Uzmi čist ječam i kuvaj ga dok se opna ne otvori i pij vodu u kojoj se kuvao.
– Koliko da pijem?
– Koliko hoćeš. Vrlo je hranljivo. Čisti sav organizam. Piti po jednu čašu ujutru, u podne i uveče.
– Koliko dugo?
– Mesec dana.
Napunio sam jedan litarski termos vode od prokuvanog ječma i pio petnaest dana. Posle toga sam već bio izlečen i to sasvim.
51. Posle starčeve operacije od raka rekao mi je:
– Ranije nisam tražio od Hrista da me održava u zdravlju i snazi. Od početka. Dolazi Hristos i sve ispravlja jednim „potezom“… bez bola, savršeno…
Ranije sam govorio da prvo treba da učinimo ono što stoji do nas pa onda da tražimo pomoć od Boga. Ali sad ne mislim tako. Treba od početka da tražimo pomoć Božiju.
(Ovde je starac napravio razliku govoreći da ima dve vrste ljudi. U prvu vrstu spadaju ljudi koji su duhovno i telesno jaki i koji mogu podnositi bolove u bolesti. Uglavnom su to mlađi ljudi. U drugu vrstu spadaju ljudi koji su u godinama i teško podnose bolesti. Za njih starac misli da treba da od početka traže pomoć Božiju).

2 komentar(a)

  1. Sta je to duhovna ljubav

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *